Наука и технологија у Азији
Развој науке и технологије у Азији варира од државе и времена. У прошлости, азијска цивилизација је највише упамћена због доприноса науци и технологији од стране Индије, Кине и народа Јужне Азије. У данашње време, вероватно најзначајнија земља у Азији која доприноси развоју данашње науке и технологије јесте Јапан, која је посебно битна због значајног доприноса у пољима електронике и аутомобилске индустрије. Последњих године, Кина и Индија су такође поново постали водећи доприносиоци науци и технологији. Остале азијске државе су такође значајне због доприноса и достигнућа у области хемије и физике.
Источна Азија[уреди | уреди извор]
Историја развоја науке и технологије у Кини[уреди | уреди извор]
-
Бродови света из 1640. Кинески бродови описивани су као велики, тробојни или четворобојни бродови.
Древни кинески научници и инжењери дали су велики допринос иновацијама, изумима и технолошким достигнућима у областима природних наука, инжењерства, медицине, војне технологије, математике, геологије и астрономије.
Међу најстаријим изумима били су рачунаљка и сунчани сат. Четири највећа достигнућа кинеског народа, која су значајна и данас, јесу: компас, барут, папир и штампарство. Ова велика достигнућа су у Европи постала позната тек 1000 година касније, крајем средњег века.
-
Сунчани сат -
Антички кинески компас
Кинеска научна револуција[уреди | уреди извор]
Међу инжењерским достигнућима која су значајна, истичу се и шибице, бродоградилишта, клипна пумпа двојног дејства, ливено гвожђе, сејалица, ручна колица, висећи мост, рељефна мапа и пропелер.
Периоди владавине Династије Танг (од 618-906 године) и Династије Сунг (од 960-1927 године) били су од посебног значаја за развој раних кинеских достигнућа.[1]
У седмом веку, развијено је штампање књига у Кини, Кореји и Јапану, коришћењем ручно издељаних дрвених блокова ради штампања посебних страница. Из деветог века, најраније познато штампано издање било је Диамонд Сутра. Покретни тип штампања је такође коришћен једно време, али је убрзо одбачен због великог броја карактера које је требало убацити. Овако је остало све до времена када је Јохан Гутенберг унапредио ову технику и прилагодио је потребама окружења.[1]
Династија Сунг[уреди | уреди извор]
Династија Сунг (960-1297) довела је нову стабилност Кини после периода грађанског рата и донела нову еру модернизације охрабривањем истраживања и мериократије.
Први владар Сунг династије, Зао Куангуин (Зхао Куангхyин), створио је политичке институције које су дозволиле велику слободу избора, мисли и говора, које су олакшале раст научног напретка, развој економије, нове реформе, као и научне и књижевне подухвате.[2] Трговина је проширена и у Кини и у иностранству, а подстицање развоја технологије довело је до тога да се у Кајфенгу и Хранжу постепено повећава производња ковчега.[2] Године 1080. тадашњи владар Династије Сунг, Император Шензонг, произвео је 5 милијарди златника (отприлике по 50 златника на сваког кинеског грађанина), а прве новчанице биле су произведене 1023. године. Новчићи направљени у овом периоду били су тако урађени, да су могли бити у употреби и 700 година касније у 18. веку.[2]
Истакло се много познатих изумитеља и раних научника у самом периоду Династије Сунг. Државни службеник Шен Куо, остао је упамћен по својој књизи Дреам Поол Ессаyс (1088. године). У њој Шен Куо описује употребу бродоградилишта за поправку бродова, навигацијског магнетног компаса, и значењу правог севера (са магнетном деклинацијом према Северном полу)
Шен Куо је такође изнео неке геолошке теорије о земљиној формацији, геоморфологији и климатским променама до којих долази у различитим временским раздобљима.[2] Једнако талентован државник Су Сонг, највише је постао познат по инжењерским подухватима који су се тицали астрономије и астрономских кула са сатовима.
Кулу са сатом је покретало ротирајуће водно коло и механизам за избацивање.
Геологија и климатологија[уреди | уреди извор]
У оквиру његових истраживања у области метеорологије, астрономије, археологије, Шен Куо је такође изнео хипотезе које су се односиле и на његове тезе из књиге чији је био аутор, Дреам Поол Ессаyс из 1088. године, које су се конкретно односиле на геоморфолошке и климатске промене. Шен је веровао да се острва померају у току времена услед ерозија, подизања или депоновања муља. Користио је своје цитате и његово приказивање хоризонталних слојева фосила уграђених у стене у Таиханг планини, као доказ да је то подручје некада било локација древне обале која се померила на стотине километара источно током огромног временског раздобља.[3][4][5]
Шен је такође написао да је пронађен окамењени бамбус у подручјима испод суве северне климатске зоне, где никада није било познато да је растао, али да је за ту појаву била одговорна клима и геоморфологија која се током времена мењала.[6][5]
Археологија[уреди | уреди извор]
Током ране половине владавине Сунг династије (960-1279), проучавање археологије развијено је ради интереса образованих владара и њихове жеље да се поновно употребе античка посуђа у државним ритуалима и церемонијама.[7] Ово и уверење да су древна пловидбена средства производили "мудраци" а не обични људи, критиковао је Шен Куо, који је преузео интердисциплинарни приступ археологији, укључивши своје археолошке налазе у студије о металургији, оптици, астрономији, античким музичким справама и геометрији.[5] Његов савременик Ојанг Ксију (1007-1072) саставио је аналитички каталог на камену и бронзи.[5]
-
Ојанг Ксију
Династија Хан[уреди | уреди извор]
Научник и астроном из Источне Хан Династије, по имену Џанг Хенг (78-139) изумео је прву водену армиларну сферу (прва обична армиларна стена откривена је од стране грчког научника).
-
Научник Зенг Хенг
-
Армиларна стена откривена од стране Кинеског научника Занг Хенга
Овај научник је такође забележио 2500 звезда и преко 100 сазвежђа. 132. године изумео је први сеизмиолошки детектор Архивирано на сајту Wayback Machine (2. октобар 2018). Ако је судећи према Историји касније Хан династије (25-220), овај сеизмографски уређај је био инструмент од великог значаја, он би спустио једну од осам лопти у свом механизму, како би указао на то у ком правцу се десио или ће се десити земљотрес.[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Инвентионс (Поцкет гуидес изд.).
- ^ а б в г Монеy оф тхе Wорлд (Специал Цхристмас изд.). фацилитатед тхе гроwтх оф сциентифиц адванце. 1998.
- ^ Неедхам, Јосепх (1986). Сциенце анд Цивилизатион ин Цхина: Волуме 3, Матхематицс анд тхе Сциенцес оф тхе Хеавенс анд тхе Еартх (Таипеи: Цавес Боокс изд.). стр. 603—604,618.
- ^ Сивин, Натхан (1995). Сциенце ин Анциент Цхина: Ресеарцхес анд Рефлецтионс (Вермонт: ВАРИОРУМ, Асхгате Публисхинг изд.). Броокфиелд. стр. 23.
- ^ а б в г Цхан, Алан Кам-леунг; Лоy, Хуи-Цхиех; Цланцеy, Георге К. (2002). Хисторицал Перспецтивес он Еаст Асиан Сциенце, Тецхнологy анд Медицине. Сингапоре: Сингапоре Университy Пресс. стр. 15.
- ^ Неедхам, Јосепх (1986). Сциенце анд Цивилизатион ин Цхина: Волуме 3, Матхематицс анд тхе Сциенцес оф тхе Хеавенс анд тхе Еартх. Таипеи: Цавес Боокс. стр. 618.
- ^ Хабер, Францис C.; Фрасер, Јулиус Тхомас (1986). Тиме, Сциенце, анд Социетy ин Цхина анд тхе Wест. Амхерст. стр. 227.
- ^ „"Пеопле'с Даилy Онлине -- Цхина ресуррецтс wорлд'с еарлиест сеисмограпх"”.