Пређи на садржај

Огледало

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Античко огледало (Археолошки музеј у Алањи).
Огледало из Старог двора у Београду, Густав Хортон, 1895, Беч.

Огледало (архаично зрцало) је оптичка справа. Оптичка зато што делује у медију такозване видљиве светлости. Огледало је свака углачана површина којој је неравнина мања од таласне дужине светлости. (То су неравнине мање од таласне дужине електормагнетских валова у опсегу од 400 нанометара (нм), или 400×10−9 м до 700 нанометара – тј. опсег између инфрацрвеног и ултраљубичастог зрачења).[1][2]

То може бити углачана метална или метализована стаклена плоча. Зависно од облика углачане површине огледало може бити равно и закривљено. Закривљено огледало може бити конкавно или конвексно. Конкавна огледала су огледала удубљених површина, а конвексна испупчених површина.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Лево: Бронзано огледало, Ново краљевство Египат, Осамнаеста династија, 1540–1296. п. н. е., Музеј уметности у Кливленду (САД)
Десно: жена која седи и држи огледало; античко грчки атички црвено-фигурни лекит уметника Сабурофа, око 470–460. п. н. е., Национални археолошки музеј Атине (Грчка)
Римска фреска жене која поправља косу помоћу огледала, из града Стабије, Италија, 1. век
'Украшавајући се', детаљ из „Саветодавних инструкција за дворске даме“, копија оригинала династије Танг кинеског сликара Гу Кајџија, ц. 344–405
Скулптура даме која се гледа у огледало, из Халебидуа, Индија, 12. век

Праисторија[уреди | уреди извор]

Прва огледала која су људи користили били су вероватно базени тамне, мирне воде или воде сакупљене у примитивној посуди неке врсте. Захтеви за израду доброг огледала су површина са врло високим степеном равности (пожељно, али не нужно са високом рефлективношћу) и храпавост површине мања од таласне дужине светлости.

Најранија произведена огледала били су комади полираног камена као што је опсидијан, вулканско стакло које се природно јавља.[4] Примери огледала од обсидијана пронађени у Анадолији (данашња Турска) датирани су на око 6000. п. н. е.[5] Огледала од полираног бакра израђивана су у Месопотамији од 4000. п. н. е.,[5] а у старом Египту од око 3000. п. н. е.[6] Огледала од полираног камена из Централне и Јужне Америке датирају од отприлике од 2000. године п. н. е..[5]

Бронзано доба до раног средњег века[уреди | уреди извор]

До бронзаног доба већина култура је користила огледала од сјајних дискова од бронзе, бакра, сребра или других метала.[4][7] Становници Керме у Нубији били су вешти у производњи огледала. Остаци њихових бронзаних пећи пронађени су у храму Керме.[8] У Кини су се бронзана огледала производила од отприлике 2000. године пре нове ере,[9] а неки од најранијих примерака од бронзе и бакра производила је култура Ћиђа. Таква метална огледала остала су норма до грчко-римске антике и током целог средњег века у Европи.[10] За време Римског царства сребрна огледала су била у широкој употреби чак и међу слугама.[11]

Спекулум метал је високо рефлектујућа легура бакра и калаја која се користила за огледала до пре неколико векова. Таква огледала можда потичу из Кине и Индије.[12] Огледала од спекулског метала или било ког племенитог метала било је тешко произвести, а била су у власништву само богатих.[13]

Обична метална огледала су потамњивала и захтевала су често полирање. Бронзана огледала су имала малу рефлективност и лошу репродукцију боја, а камена огледала су у том погледу била много гора.[14]‍:11 Ови недостаци објашњавају референцу Новог Завета у 1 Коринћанима 13 виђења „као у огледалу, мрачно“.

Огледало у физици[уреди | уреди извор]

Ваза у огледалу.
Равно огледало: светлост која пада на равно огледало одбија се тако да је угао упадања једнак углу одбијања.
Пример равног огледала у природи.
Погрешка удубљеног или конкавног огледала тако да му се крајњи зраци не секу у жаришту зове се сферна аберација.
Паљење олимпијске бакље параболичним огледалом.

Огледало, у физици, је свака глатка површина која одбија или рефлектује светлост. Огледала се деле на равна и закривљена. Уз употребу у свакидашњем животу, огледало има и велику примену у астрономским дурбинима и телескопима. За свакидашњу примену израђују се огледала од стакла, којима је стражња површина превучена рефлектујућим металним слојем те заштитним слојем који штити рефлексијску површину од оштећења.[15]

Равно огледало[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Равно огледало

Равно огледало је равна глатка површина која одбија светлост, притом је добијена слика предмета привидна (виртуална), усправна и једнаке величине као предмет који се огледа.

Ако се пусти узак прамен Сунчевих зрака на равно огледало, прамен зрака ће се одбити као и лопта која удари у зид. Физичко тело с глатком површином, које одбија зраке светлости зове се огледало. Светлост која пада на такво огледало одбија се тако да је угао упадања једнак углу одбијања. Угао упадања је угао што га чини зрак с нормалом у тачки упадања, а угао одбијања је угао што га чини одбијени зрак с истом нормалом. Ти зраци леже у равни која је нормална на раван огледала. То је закон рефлексије или закон одбијања светлости.

У равном огледалу се може због рефлексије видети слика предмета од којег долазе зраци светлости. Чини се као да се слика у равном огледалу налази иза огледала. Та се слика не може ухватити на застору, те се зове привидна или виртуална слика. Прамен зрака који излази из тачке А долази након рефлексије у наше око. Продуже ли се ти зраци иза огледала, они се секу у тачки А’ која је слика тачке А. Из слике се види хомоцентричан (са заједничким средиштем) сноп зрака светлости остаје хомоцентричан и после рефлексије, то јест зраци које долазе из извора А одбијају се тако као да излазе из слике А’.[16]

Угаоно огледало[уреди | уреди извор]

Угаоно огледало чине два равна огледала која међусобно затварају неки угао, на пример δ = 45°. Зрак светлости која долази на прво огледало под углом α одбија се под истим углом и пада на друго огледало. На том огледалу је такође угао рефлексије једнак углу упадања β. Из троугла излази да је:

јер нормале на огледало чине међусобно исти угао колики је угао између огледала:

Одатле се види да зрак светлости након рефлексије на два огледала чини са својим првобитним смером двоструки угао од угла између огледала. То вреди за било који угао који се на пример закрене паралелно огледало једно према другоме.

Сферно огледало[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Сферно огледало

Сферно огледало је део куглине калоте који одбија зраке светлости с унутарње или с вањске стране. Оно сферно огледало које је с нутарње стране фино полирано и на тој страни одбија зраке светлости зове се удубљено или конкавно огледало. Ако је огледало с вањске стране полирано и с те стране одбија зраке светлости, онда је то испупчено или конвексно огледало.

Параболично огледало[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Параболично огледало

Параболично огледало је огледална површина у облику ротацијскога параболоида. Обасјано тачкастим извором светлости или другим електромагнетским зрачењем, у жаришту након рефлексије обликује светлосни сноп успоредан с осом огледала, а при пријему снопа светлости успоредно са осом огледала, окупља светлосни сноп у жариште зрцала.

Закривљена огледала већином су делови неких правилних површина, па тако настаје сферно огледало, елипсоидно огледало, параболоидно огледало, хиперболоидно огледало и друго. Оптичка се огледала разнолико примењују, понајприје у оптичким инструментима и рефлекторима. I у другим системима који се могу описати законима сличним геометријској оптици (нпр. електромагнетски или акустички системи) постоје саставнице које делују као огледала.

Параболично огледало је закривљеније у средини него на рубу. То је потребно да би оно могло паралелне зраке светлости скупљати у једну тачку. Дакле, попречни пресек огледала мора бити парабола са теменом у средишту огледала. Разлика између сферног и параболичног огледала је толико мала да се мери десетинкама микрометра, али је зато велика разлика у квалитету слике коју дају.[17]

Употреба огледала[уреди | уреди извор]

Широк је дијапазон употребе и користи од огледалаː

  • у сложенијим оптичким инструментима као што су фотоапарати, микроскопи, а нарочито код оптичких телескопа- рефлектора, који имају најмање два огледала, једно је равно елиптично, а друго од посебне важности, конкавно, које чини објектив телескопа
  • у многим медицинским и техничким апаратима
  • у аутомобилској индустрији
  • као кућна огледала, као мала дамска огледала ...[1]

Карактеристика лика у огледалу[уреди | уреди извор]

Добијени лик у огледалу може бити, у зависности од тога где се налази:

  1. Стваран (ако је са исте стране огледала као и предмет) или нестваран (ако је са супротне стране огледала него предмет).
  2. Исте величине као и предмет, увећан или умањен
  3. Обрнут или усправан
  4. Замењена су лева и десна страна
  5. Симетричан предмету у односу на огледало
  6. Једнако удаљен од огледала као и предмет

Лик је предмет који се формира у равном огледалу

Конструкција лика код огледала[уреди | уреди извор]

За конструкцију лика код сферних (издубљених и испупчених) огледала користе се зраци који полазе са различитих тачака предмета.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Група аутора, Практичар, Школска књига, Загреб, 1971.г.
  2. ^ Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета,Београд, 1959.г.
  3. ^ Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
  4. ^ а б Фиоратти, Хелен. „Тхе Оригинс оф Миррорс анд тхеир усес ин тхе Анциент Wорлд”. L'Антиqуаире & тхе Цонноиссеур. Архивирано из оригинала 2011-02-03. г. Приступљено 2009-08-14. 
  5. ^ а б в Еноцх, Јаy (октобар 2006). „Хисторy оф Миррорс Датинг Бацк 8000 Yеарс”. Оптометрy анд Висион Сциенце. 83 (10): 775—781. ПМИД 17041324. С2ЦИД 40335224. дои:10.1097/01.опx.0000237925.65901.ц0. Приступљено 14. 10. 2020. 
  6. ^ Тхе Натионал Мусеум оф Сциенце анд Тецхнологy, Стоцкхолм Архивирано 3 јул 2009 на сајту Wayback Machine
  7. ^ Whiton, Sherrill (2013-04-16). Elements of Interior Design And Decoration (на језику: енглески). Read Books Ltd. ISBN 9781447498230. 
  8. ^ Bianchi, Robert Steven (2004). Daily Life of the Nubians. Greenwood Publishing Group. стр. 81. ISBN 978-0-313-32501-4. 
  9. ^ „Ancient Chinese Bronze Mirrors”. The Huntingdon. The Huntingdon Library, Art Museum and Gardens. Приступљено 15. 11. 2020. 
  10. ^ „A Brief History of Mirrors”. Encyclopædia Britannica. Архивирано из оригинала 28. 4. 2020. г. Приступљено 2009-08-14. 
  11. ^ „Speculum”. Приступљено 31. 7. 2019. 
  12. ^ Joseph Needham (1974). Science and Civilisation in China. Cambridge University Press. стр. 238. ISBN 978-0-521-08571-7. 
  13. ^ Albert Allis Hopkins (1910). The Scientific American cyclopedia of formulas: partly based upon the 28th ed. of Scientific American cyclopedia of receipts, notes and queries. Munn & co., inc. стр. 89. 
  14. ^ Melchior-Bonnet, Sabine (2011). The Mirror: A History. Psychology Press. ISBN 978-0415924481. 
  15. ^ zrcalo, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2017.
  16. ^ Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.
  17. ^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016) "Параболично огледало", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, 2011.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Огледало на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ogledalo&oldid=27740094”