Рифампицин

С Википедије, слободне енциклопедије
Рифампицин
Клинички подаци
Продајно имеArchidyn, Rifadin, Rifadine, Rifagen
Drugs.comМонографија
Начин применеОрално
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације3,35 (+/- 0,66) х
Излучивање30% ренално
Идентификатори
CAS број13292-46-1 ДаY
ATC кодJ04AB02 (WHO)
PubChemCID 5360416
IUPHAR/BPS2765
DrugBankDB01045 ДаY
ChemSpider10468813 ДаY
KEGGC06688 ДаY
ChEBICHEBI:28077 ДаY
ChEMBLCHEMBL180 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC43H58N4O12
Моларна маса822,95 г·мол−1
  • CO[C@H]1\C=C\O[C@@]2(C)OC3=C(C2=O)C2=C(O)C(\C=N\N4CCN(C)CC4)=C(NC(=O)\C(C)=C/C=C/[C@H](C)[C@H](O)[C@@H](C)[C@@H](O)[C@@H](C)[C@H](OC(C)=O)[C@@H]1C)C(O)=C2C(O)=C3C
  • InChI=1S/C43H58N4O12/c1-21-12-11-13-22(2)42(55)45-33-28(20-44-47-17-15-46(9)16-18-47)37(52)30-31(38(33)53)36(51)26(6)40-32(30)41(54)43(8,59-40)57-19-14-29(56-10)23(3)39(58-27(7)48)25(5)35(50)24(4)34(21)49/h11-14,19-21,23-25,29,34-35,39,49-53H,15-18H2,1-10H3,(H,45,55)/b12-11+,19-14+,22-13-,44-20+/t21-,23+,24+,25+,29-,34-,35+,39+,43-/m0/s1
  • Key:JQXXHWHPUNPDRT-WLSIYKJHSA-N ДаY
Физички подаци
Тачка топљења183 °C (361 °F)

Рифампицин, такође познат као рифампин, антибиотик је који се користи у третману неколико типова бактеријских инфекција.[1] Његов спектар примене обухвата туберкулозу, лепру и Легионарску болест. Он скоро увек користи са другим антибиотицима, изузев кад се примењује спречавању Хаемопхилус инфлуензае типа б и менингококалне болести код људи који су били изложени тим бактеријама. Препоручује се мерење нивоа јетрених ензима и броја крвних зрнаца пре дуготрајног третирања особе. Рифампицин се може дозирати орално или интравенозно.[1]

Честе нуспојаве су мучнина, повраћање, дијареја, и губитак апетита. Он се често појављује у урину, зноју, и сузама, којима даје црвену или наранџасту боју. Може доћи до проблема с јетром или алергијских реакција. Он је део препорученог тратмана активне туберкулозе током трудноће, иако његова безбедност током трудноће није позната. Рифампицин припада рифамицинског групи антибиотика. Он делује тако што зауставља продукцију РНК бактерија.[1]

Особине[уреди | уреди извор]

Рифампицин је органско једињење, које садржи 43 атома угљеника и има молекулску масу од 822,940 Da.[2][3][4]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 15
Broj donora vodonika 6
Broj rotacionih veza 5
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 3,3
Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) -6,4
Поларна површина[7] (PSA, Å2) 220,1

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Рифампин”. Тхе Америцан Социетy оф Хеалтх-Сyстем Пхармацистс. Приступљено 1. 8. 2015. 
  2. ^ Baysarowich J, Koteva K, Hughes DW, Ejim L, Griffiths E, Zhang K, Junop M, Wright GD: Rifamycin antibiotic resistance by ADP-ribosylation: Structure and diversity of Arr. Proc Natl Acad Sci U S A. 2008 Mar 25;105(12):4886-91. Epub 2008 Mar 18. PMID 18349144
  3. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  4. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  5. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).