Rifampicin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Rifampicin
Rifampicin.svg
Rifampicin 3D 1i6v.png
Klinički podaci
Prodajno imeArchidyn, Rifadin, Rifadine, Rifagen
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije3,35 (+/- 0,66) h
Izlučivanje30% renalno
Identifikatori
CAS broj13292-46-1 DaY
ATC kodJ04AB02 (WHO)
PubChemCID 5360416
IUPHAR/BPS2765
DrugBankDB01045 DaY
ChemSpider10468813 DaY
KEGGC06688 DaY
ChEBICHEBI:28077 DaY
ChEMBLCHEMBL180 DaY
Hemijski podaci
FormulaC43H58N4O12
Molarna masa822,95 g·mol−1
Fizički podaci
Tačka topljenja183 °C (361 °F)

Rifampicin, takođe poznat kao rifampin, antibiotik je koji se koristi u tretmanu nekoliko tipova bakterijskih infekcija.[1] Njegov spektar primene obuhvata tuberkulozu, lepru i Legionarsku bolest. On skoro uvek koristi sa drugim antibioticima, izuzev kad se primenjuje sprečavanju Haemophilus influenzae tipa b i meningokokalne bolesti kod ljudi koji su bili izloženi tim bakterijama. Preporučuje se merenje nivoa jetrenih enzima i broja krvnih zrnaca pre dugotrajnog tretiranja osobe. Rifampicin se može dozirati oralno ili intravenozno.[1]

Česte nuspojave su mučnina, povraćanje, dijareja, i gubitak apetita. On se često pojavljuje u urinu, znoju, i suzama, kojima daje crvenu ili narandžastu boju. Može doći do problema s jetrom ili alergijskih reakcija. On je deo preporučenog tratmana aktivne tuberkuloze tokom trudnoće, iako njegova bezbednost tokom trudnoće nije poznata. Rifampicin pripada rifamicinskog grupi antibiotika. On deluje tako što zaustavlja produkciju RNK bakterija.[1]

Osobine[uredi]

Rifampicin je organsko jedinjenje, koje sadrži 43 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 822,940 Da.[2][3][4]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 15
Broj donora vodonika 6
Broj rotacionih veza 5
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 3,3
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) -6,4
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 220,1

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Rifampin”. The American Society of Health-System Pharmacists. Pristupljeno 1. 8. 2015. 
  2. ^ Baysarowich J, Koteva K, Hughes DW, Ejim L, Griffiths E, Zhang K, Junop M, Wright GD: Rifamycin antibiotic resistance by ADP-ribosylation: Structure and diversity of Arr. Proc Natl Acad Sci U S A. 2008 Mar 25;105(12):4886-91. Epub 2008 Mar 18. PMID 18349144
  3. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  4. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).