Спираприл
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
(8S)-7-[(2S)-2- {[(2S)-1-етокси-1-оксо-4-фенилбутан-2-ил]амино}пропаноил]-1,4-дитиа-7-азаспиро[4.4]нонан-8-карбоксилна киселина | |
| Клинички подаци | |
| Drugs.com | Интернационално име лека |
| Категорија трудноће |
|
| Начин примене | Орално |
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | 50% |
| Метаболизам | конвертује се у спираприлат |
| Полувреме елиминације | 30 до 35 сати |
| Излучивање | Хепатички и ренално |
| Идентификатори | |
| CAS број | 83647-97-6  |
| ATC код | C09AA11 (WHO) |
| PubChem | CID 5311447 |
| DrugBank | DB01348 |
| ChemSpider | 4470933 |
| UNII | 96U2K78I3V |
| KEGG | D08529 |
| ChEMBL | CHEMBL431 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C22H30N2O5S2 |
| Моларна маса | 466,616 g/mol |
| |
| |
Спираприл хидрохлорид (Renormax) је АЦЕ инхибитор антихипертензивни лек који се користи у третману хипертензије. Он припада дикарбоксилној групи АЦЕ инхибитора.
Попут многих АЦЕ инхибитора, овај лек је пролек који се конвертује до активног метаболита спираприлата након оралне администрације. За разлику од других чланова групе, он се елиминише реналним и хепатичким путем, те је подеснији за примену код пацијената са реналним оштећењима.[1][2]
Особине[уреди | уреди извор]
| Особина | Вредност |
|---|---|
| Број акцептора водоника | 8 |
| Број донора водоника | 2 |
| Број ротационих веза | 10 |
| Партициони коефицијент[3] (ALogP) | 0,3 |
| Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) | -5,4 |
| Поларна површина[5] (PSA, Å2) | 146,5 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Схохат Ј, Wиттенберг C, Ерман А, Росенфелд Ј, Бонер Г (1999). „Ацуте анд цхрониц еффецтс оф спираприл, алоне ор ин цомбинатион wитх исрадипине он киднеy фунцтион анд блоод прессуре ин патиентс wитх редуцед киднеy фунцтион анд хyпертенсион.”. Сцанд Ј Урол Непхрол. 33 (1): 57—62. ПМИД 10100366. дои:10.1080/003655999750016294.
- ^ Нобле С, Соркин Е (1995). „Спираприл. А прелиминарy ревиеw оф итс пхармацологy анд тхерапеутиц еффицацy ин тхе треатмент оф хyпертенсион.”. Другс. 49 (5): 750—66. ПМИД 7601014.
- ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
