Срђан Ћуковић

Срђан Ћуковић
Срђан Ћуковић
Лични подаци
Занимање	Песник, Текстописац, Композитор
Музички рад
Активни период	1970. - данас
Жанр	Рок, Поп, Блуз

Срђан Ћуковић (Београд, 31. март 1952) српски је песник и композитор.

Почеци[уреди | уреди извор]

Рођен је у Београду од оца, универзитетског професора Др. Милана Ћуковића, и Браниславе Ћуковић, рођене Ђурица. Његови деда и даљи преци су носили презиме Ћук, али 1922. године оно је промењено у Ћуковић. Први контакт са музиком остварио је са 8 година, када је после тешке саобраћајне несреће добио хармонику да би вежбао мишиће смрскане руке. Његов музички учитељ је, уочивши дететову жељу да пева и прати себе, предложио родитељима да му купе гитару. Своју прву гитару је добио 1962. године, некако у исто време када му је отац купио и донео са неког службеног путовања прву сингл плочу grupe The Beatles. У то доба Ћуковић почиње да пише поезију и пасионирано учи енглески језик, највише због тога да би могао да пева песме својих идола (Битлса, Боб Дилана, Ролинг Стонса и многих других). Он често у шали каже да је енглески научио слушајући Битлсе и радио Луксембург. Као гимназијалац, упознаје новинара, шаховског интернационалног мајстора и радио водитеља тог времена; Николу Караклајића, који је био и нека врста ловца на младе таленте. Уз његову помоћ Ћуковић постаје један од најмлађих диск џокеја у Београду тог времена. Ћуковић је почео јако млад да се бави компоновањем и извођењем. За позоришну представу ’’Битанге’’(The Punks), у извођењу омладинског позоришта Дадов из Београда, у режији Радомира Путника, а под вођством Михаила Тошића, његова оригинална музика је освојила прву награду на такмичењу омладинских позоришта на фестивалу у Кули, 1970. године.

Средње године[уреди | уреди извор]

Ћуковић је дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1976. године и исте године запошљава се у Генералеxпорту / Генеxу. Бива постављен за једног од представника у представништву компаније у Штокхолму, у Шведској у периоду 1984.–1989. године.

Живот у Шведској је био веома значајан за даљи развој и каријеру Ћуковића као песника и композитора.

1986. године упознаје у Штокхолму два за њега веома значајна човека - музичара који су такође били из Југославије: Братислава Бату Амвона, клавијатуристу, музичког педагога и продуцента и гитаристу и музичког продуцента Тинија Варгу. Њих тројица су кренули да снимају и свирају Ћуковићеве песме, често правећи демо снимке. Са позамашним бројем таквих снимака, музичких полу-производа Ћуковић се враћа у Београд, где оснива тонски студио ’’Трилер’’, заједно са београдским музичарем, аранжером и продуцентом Драгомиром Микијем Станојевићем и Браниславом Банетом Бојаџиевским 1990. године. Све до 1997. године кроз њега су прошле многе познате, а и младе, неафирмисане музичке групе и певачи. Сарадња са музичарима довела је до идеје да започне са појављивањем и такмичењем као композитор на разним фестивалима. Као аутор такмичарских композиција се појављивао на више фестивала забавне музике (Београдско пролеће, Месам], Југовизија – последње такмичење за песму Евровизије одржано у еx Југославији, Менаџер Фест Будва 1992, касније званично Пјесма Медитерана. Његове композиције су готово увек биле међу најбољима а неке су и побеђивале. Певачи као Бисера Велетанлић, Миша Ждрња, Сунчица Кнежевић и млади, у то време популарни глумац Игор Первић који је започео са певачком каријером певајући Ћуковићеве песме, као и неке од познатих група тога времена су интерпретирали Ћуковићеве композиције (Споменари – београдска фолк група и Маја Поп-Топ). Чувена бугарска певачица и дан данас звезда у тој земљи Виолета Вили Раи је представљала ТВ Приштину Приштина на последњој ’’Југовизији’’ са Ћуковићевом песмом, а направила је и комплетан ЛП материјал са Ћуковићевим композицијама. Светлана Цеца Славковић је била млада певачица коју је открио Ћуковић и која је после тога постала позната звезда како у Србији тако и ван граница земље. Заједно, они су освојили неколико награда на споменутим фестивалима. Последњи пут Ћуковић се појавио на фестивалу Менаџер Фест 1995 са композицијом за чије је извођење ангажовао двоје глумаца Народног позоришта у Београду: Сузану Петричевић и Марка Николића, који су уз пратњу хора Светосавске цркве извели његову антиратну композицију, алудирајући на председника Тита и ратну ситуацију у земљи под режимом Слободана Милошевића, завршивши је својим музичким виђењем ’’Господи помилуј’’. Та песма ’’Песма о оцу’’ је била апсолутни победник у препуном Сава Центру (највећем концертном простору тога времена у Београду). Али, политички режим у Србији тога времена је био ригидан и уследила је ригорозна казна. Наведена композиција није никада снимљена, а сви трагови и снимци са тог фестивала су избрисани. Преостала је само једна копија која је снимљена видео рекордером, лошег квалитета и слике и звука. Ћуковић је такође стављен под “тиху забрану” извођења његових дела за многе године које су уследиле.

Новије доба[уреди | уреди извор]

После скоро десет година принудне анонимности, Ћуковић 2004. године одлучује да изда своју прву књигу поезије у чијем склопу се налазио и CD са његовим најпознатијим композицијама. Књига са насловом ’’Тражећи шарену галаксију’’ је угледала светлост дана под издаваштвом Цицеро, независне издавачке куће. Једна од песама, а и композиција на том CD-у је била горе споменута ’’Песма о оцу’’ коју је Ћуковићев велики пријатељ Душан Дуда Безуха, познати гитариста, аранжер и продуцент успео да са видео снимка претвори у дигитални запис.

Млада београдска певачица Ана Ђорђевић снимила је једну од ранијих композиција Ћуковића (’’Са дна’’) и направила промо видео са истом, како на српском, тако и на енглеском језику (Ћуковић је написао текст за енглеску верзију такође) у потпуно новом аранжману који је за ту потребу урадио Душан Дуда Безуха. Сарадња ове двојице је настављена интензивно у потоњим годинама. Блуз бенд Зона_Б за који Безуха компонује, свира гитару и чији је продуцент, снимила је песму посвећену највећем спортисти Србије свих времена, Новаку Ђоковићу са називом Џокер за чију је енглеску верзију Ћуковић написао текст. Велики број композиција које је Ћуковић написао, а Безуха аранжирао и продуцирао, Ћуковић је сам отпевао као демо снимке. Многи од њих су на YоуТубе-у. У 2013. и 2014. години Ћуковић је почео са финализацијом и постављањем на YоуТубе око тридесетак нових композиција, од којих су неке снимљене у Амвон студију у Штокхолму, у аранжману и продукцији Братислава Бате Амвона, а већина у аранжману и продукцији Душана Дуде Безухе у Београду.

Осим музиком, Ћуковић се све време бави и поезијом, као и писањем кратких прича. Крајем 2013. године он издаје своју другу књигу поезије и есеја ’’Снови за понети’’. Књига је заведена у регистар дела Народне библиотеке Србије под. ИСБН бројем 978-86-91721-0-4. Једна од његових песама је ушла у међународну збирку песама и прича за децу ’’ Загрли Живот ’’, издату од стране удружења Балканских уметника 2014. године под. ИСБН бројем 978-86-7746-446-2. Уврштен је у Монографију ’’ Дух Дадова ’’, издату од стране Омладинског позоришта ’’ Дадов ’’ и ’’ Интерпринт д.о.о. ’’ 2008. године под. ИСБН бројем 978-86-82263-59-3. Његова трећа књига поезије и есеја ’’Амо, Ерго Сум’’ изашла је почетком 2016. године. Књига је заведена у регистар дела Народне библиотеке Србије под. ИСБН бројем 978-86-917221-1-1. Средином 2022. године издаје своју четврту књигу поезије и есеја ”Живот је пустоловина ограниченог трајања”, која је заведена у регистар дела Народне библиотеке Србије под. ИСБН бројем 978-86-917221-2-8. Велики број песама из ове књиге је углазбио и поставио на Yоутубе платформи

I даље пише и компонује.

Стил и узори[уреди | уреди извор]

’’Његов је стил меланхоличан, романтичарски, његове су песме као кратки филмови - приче које можете видети кад затворите очи и слушате их’’, рекао је један критичар за Ћуковића. Ћуковић се не боји да се упусти у компоновање блуза, протестних и ангажованих песама или песама које подсећају на фолк, а своје песме пише на српском и енглеском језику. У његовом певању се осећа утицај Леонарда Коена. Највећи број његових композиција и текстова је љубавног карактера. Он се труди да својом поезијом и композицијама буде оригиналан, да код публике нађе своје место себи својственим стилом приказивања осећања и душе.

Значајни подаци[уреди | уреди извор]

Ћуковић је члан удружења Научних и Стручних Преводилаца од 1976. године, књижевног удружења ’’Милош Црњански’’ из Штокхолма, Шведска од 2004. године, Удружења Композитора ’’СОКОЈ’’ из Београда, Србија од 1993. године, Књижевног Друштва Раковица од 2014. године и Удружења Књижевника Србије од 2014. године.