Владан Вучковић Паја

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Владан Вучковић Паја
Лични подаци
Занимањемузичар
Музички рад
Активни период1988—данас
Инструментгитара, клавир, бас
Остало
Веб-сајтЗваницан вебсајт

Владан Вучковић Паја (Бор, 16. мај 1968) српски је гитариста, композитор, аранжер, мултиинструменталиста. Његова гитарска инструментална музика има широки жанровски спектар: етно-фјужн, фјужн, класична музика, џез. Његово стваралаштво може се дефинисати појмом универзална музика (енгл. world music). Ангажован је као студијски музичар и стални је члан пратећег бенда Здравка Чолића и дугогодишњи члан бенда Кикија Лесендрића („Пилоти”).

Биографија[уреди | уреди извор]

Први кораци[уреди | уреди извор]

Рођен је 16. маја 1968. у Бору. Похађао је Музичку школу у Бору, одсек клавир. На такмичењу младих пијаниста Србије, 1978. године освојио је прво место. У периоду од 1982. до 1987. године посветио се гитари свирајући у борским рок бендовима: „Атом 3” и „Преступна година”. Са акустичарском групом из Бора, „Три Франчека” наступио је на југословенском фестивалу акустичне музике у Сивцу (ФАМУС).[1]

Период 1988—1995.[уреди | уреди извор]

Године 1988. пресељава се у Београд на студије Економског факултета. Исте године примљен је у Удружење музичара џез, забавне и рок музике и започиње професионалну музичку каријеру.[1] Објављује две композиције на компилацијском издању „Beogradska rock liga”. Постаје члан групе „Цивили”.[2] Са групом „Цивили” наступа на „Зајечарској гитаријади”[3] и на „Суботичком фестивалу”.[4] Након повратка из САД где је провео годину дана, 1992. године оснива бенд „Шпијуни”.[2] Интензивно наступа у београдским музичким клубовима.[5] На „Зајечарској гитаријади” одржаној 1994. године, у финалу, предводи групу „Шпијуни”.[6] Група добија специјално признање жирија за висок уметнички ниво наступа.[1] Године 1995. као аутор музике, објављује албум са групом „Шпијуни” у издању (ITVMM). У овом периоду ради и као тражени студијски музичар.[2] Са обрадом и препевом композиције „Can't Take My Eyes off You” (Frankie Valli), долази на листу ТОП 10 „Дискомера” Радија Студија Б.[1]

Период 1996—1999.[уреди | уреди извор]

Године 1996. постаје члан групе Корнелија Ковача и наступа за РТС у музичком серијалу „Тонска виљушка”.[7] Као студијски музичар сарађује на пројектима многобројних музичара.[1] Године 1998. постаје члан удружења инструменталиста, „Instrumental forces”,[2] формираног под окриљем Корнелија Ковача.[8] На компилацијском CD-у „Океан” (City Records) представљен је композицијом „Марс”.[2] Ова композиција постаје музичка подлога за Спортске вести Радио Београда 1.[1] Постаје стални члан пратећег оркестра Здравка Чолића.[2]

Период 2000—2004.[уреди | уреди извор]

Године 2000. објављује свој први инструментални албум под називом „Пут ка Сунцу” у издању МТС (Музичка Телевизија Србије).[2] Наредне, 2001. године, национална телевизија РТС визуелизује музику са овог албума и емитује истоимену телевизијску емисију у режији Петра Станојловића.[9] Сарадник је Драгољуба Ђуричића на припреми и извођењу музике за позоришну представу „Pop Corn” Народног позоришта у Београду.[10] На турнеји Здравка Чолића — „Окано”, члан је пратећег оркестра и на концерту на београдској „Маракани”.[11] Сарадник је (композитор, аранжер, гитариста) на CD-у певачице Кристине који објављује ПГП РТС.[2] Године 2002. оснива бенд „Alhemia” уз који концертно промовише ауторску инструменталну музику.[2] Такође, члан је пратећег оркестра на канадској и америчкој турнеји Здравка Чолића у градовима: Торонто, Детроит, Лас Вегас, Чикаго, Њујорк.[12] Исте године снима гитаре за композицију Радета Радивојевића која је изведена на Еуросонгу 2002.[1]

Гитар Арт Фестивал 2003.

Године 2003. објављује инструментални албум „На истоку запада” за ПГП РТС.[2] Исте године добија специјално признање Удружења музичара џез, забавне и рок музике за допринос развоју музике у Србији.[1] Наступа са групом „Alhemia” на ауторској вечери на Гитар Арт Фестивалу у Београду (photo).[13] Сарадник је на албуму Здравка Чолића — „Чаролија”.[2] Године 2004. национална телевизија РТС визуелизује музику са албума „На истоку запада” и емитује телевизијску емисију у режији Марка Новаковића. Емисија је уврштена у званичну селекцију међународног фестивала Rose d'Or („Златна ружа”) у категорији „Music”.[14] На интернационалном фестивалу у Албени, емисија осваја Grand Prix.[15] Наступа уз Београдску филхармонију на концерту оперског певача Davida d'Or-a у „Сава центру”.[1] На зрењанинском „Sunflower festivalu” компонује и аранжира композицију за певачицу Глорију која на фестивалу осваја награду за интерпретацију.[1] Добија статус „Уметника” од Удружења музичара џез, забавне и рок музике.[1] Компонује музику за дечји филм „Luck for Lucky”[16] за EBU у продукцији РТС-а.[2]

Период 2005—2010.[уреди | уреди извор]

Године 2005. члан је пратећег оркестра Здравка Чолића на америчкој и канадској турнеји у градовима: Њујорк, Чикаго, Атланта, Торонто, Ванкувер.[1] Објављује ауторски албум инструменталне музике под називом „Дневник дуге пловидбе”.[17] Са Драгољубом Ђуричићем, у саставу бенда „Avelange”, наступа на EXIT-у.[18] Примљен је у чланство Удружења композитора Србије.[19] Компонује и аранжира композиције за албум певачице Кристине — „Острво снова”.[20] На два узастопна концерта које је Здравко Чолић одржао у београдској „Арени”, члан је пратећег оркестра.[21] Наредне, 2006. године национална телевизија РТС снима емисију на музику са албума „Дневник дуге пловидбе” у режији Марка Новаковића. Емисја је уврштена у званичну селекцију међународног фестивала Rose d'Or („Златна ружа”).[22] Члан је пратећег оркестра Здравка Чолића на америчкој турнеји у градовима: Бостон, Кливленд, Сент Луис, Лас Вегас, Феникс, Лос Анђелес.[1] Са бендом „Alhemia” приређује концерт ауторске инструменталне музике у Битеф театру.[23]

Бранд Фаир 2007.

Године 2007. на „Brand Fair 2007” у Београду, наступио је са својом ауторском музиком као представник ПГП РТС-а (photo). Специјално ДВД издање „Guitart Trilogy”, поводом обележавања десетогодишњице његовог ауторског рада објавио је ПГП РТС. На овом ДВД издању, уз награђене ТВ емисије, објављен је и видео запис са концерта одржаног у Битеф театру.[24] На концерту Здравка Чолића на београдској „Маракани” члан је пратећег оркестра.[25]

Године 2008. започиње сарадњу са Кикијем Лесендрићем. Учествује у снимању албума „Месец на вратима”[26] и турнеји која је уследила након снимања овог албума. У оквиру турнеје Кики Лесендрић и „Пилоти”, наступају на фестивалу EXIT.[27] Члан је пратећег оркестра Здравка Чолића на америчкој и канадској турнеји у градовима: Чикаго, Сент Луис, Солт Лејк Сити, Њујорк, Торонто, Калгари, Ванкувер.[1] Објављује свој четврти албум инструменталне музике под називом „Партитуре за корен и стабло” у издању ПГП РТС-а.[28]

Године 2009. члан је пратећег оркестра Здравка Чолића на турнеји у Аустралији у градовима: Перт, Сиднеј, Мелбурн.[29] Исте године у пратећем је оркестру Здравка Чолића на концерту у чувеној париској „Олимпији”.[30] Такође, на турнеји у Србији члан је пратеће групе Кикија Лесендрића — „Пилоти”.[31] Јавни сервис РТС емитује емисију „Партитуре за корен и стабло” као визуелизацију истоименог ауторског албума.[32] Наредну, 2010. годину почиње турнејом Здравка Чолића у Канади у градовима: Ванкувер, Едмонтон, Монтреал, Торонто.[1] Турнеја се наставља у Европи у градовима: Стокхолм, Гетеборг, Минхен, Цирих, Беч.[1] У бенду „Пилоти” наступа уз Кикија Лесендрића у београдској „Арени”.[33]

Период 2010—2015.[уреди | уреди извор]

Године 2011. учествује на европској турнеји Здравка Чолића у градовима: Франкфурт, Штутгарт, Берлин, Диселдорф, Хамбург, Луксембург.[34] Са новоформираним бендом „Spiritus Movens” приређује концерт ауторске инструменталне музике у Бору, у великој сали Музичке школе у којој је почео музичко школовање.[35] Члан је пратећег оркестра Здравка Чолића на концерту на Ушћу у Београду.[36] На концерту на Ушћу, 25. јуна, наступа 250.-ти пут као члан пратећег оркестра Здравка Чолића.[1] Са бендом „Spiritus Movens” наступа представљајући свој ауторски програм у ревијалном делу „Зајечарске гитаријаде”[37] и на „Ваљевском џез фестивалу”.[38]

Године 2012. учествује у снимању албума Кикија Лесендрића „Случајно и заувек”.[39] Dallas Records објављује његово шесто ауторско музичко издање, албум „JAZZiJA”. У београдском џез клубу „Академија 28” приређује промоцију и промотивни концерт поводом новог издања.[40] На позив организатора, држи Master Class на Гитар Арт Фестивалу у Београду.[1] Наступа на затварању фестивала BELEF на Тргу Републике у Београду[41] и на фестивалу NISVILLE.[42] Члан је пратећег оркестра Здравка Чолића на америчкој турнеји у градовима: Чикаго, Детроит, Бостон и Њујорк.[1] Поводом обележавања 30 година од зачетка World Music у Србији, од стране World Music Asocijacije Srbije уврштен је у „Serbian World Music All Stars Orchestra”. Истим поводом, у специјалном издању магазина „Етноумље”, у секцији World Music дискографија у Србији 1982—2012. године, наведен је његов албум „На истоку запада”.[43] Члан је проширеног састава Београдске филхармоније на новогодишњем концерту, у концертној сали Коларчеве задужбине.

Године 2013. члан је проширеног састава Београдске филхармоније на концерту дуета „Igudesman and Joo” одржаном у концертној сали Коларчеве задужбине. Такође, члан је проширеног састава Београдске филхармоније на новогодишњем концерту посвећеном диско музици седамдесетих година.[44] У оквиру Гитар Арт Фестивала учествује на концерту посвећеном обележавању 50 година од објављивања првог албума групе „Beatles”, у саставу бенда Кикија Лесендрића — „Пилоти”.[45]

Године 2014. објављује инструментални албум „Боемске рапсодије” на коме обрађује познате народне песме из Србије и истражује ко су стварни аутори композиција за које се верује да су „народне”.[46] У Београду, у Театру 5 наступа на солистичком концерту на коме изводи музику са албума „Боемске рапсодије” и „На истоку запада”.[47] Ангажован је као предавач гитаре у рок и поп школи „Master Blaster” у Београду.[48] На концерту у београдској „Арени” наступа у пратећем оркестру Здравка Чолића.[49]

Године 2015. у саставу пратећег бенда Кикија Лесендрића, „Пилоти” учесник је снимања филма и музике за филм „Бићемо прваци света” у режији Дарка Бајића.[50] Аутор је навијачке песме „Наши тенисери” за коју је спот снимљен у сарадњи са Тениским савезом Србије.[51] На концерту у Осијеку наступио тристоти пут као гитариста пратећег бенда Здравка Чолића.[1] Наступа у пратећем оркестру Здравка Чолића на концерту у Торонту.[52]

Период 2016—2020.[уреди | уреди извор]

Године 2016. објављен је албум Кикија Лесендрића и Пилота „Широм затворених очију”, у чијем снимању је учествовао.[53] У склопу посвете младог песника Ђорђа Станковића преминулом барду глумишта, Драгану Николићу, компонује „Гагину песму”.[54] Објављује свој осми ауторски албум инструменталне музике под називом „Енформел”[55] Такође, члан је пратећег оркестра на америчкој турнеји Здравка Чолића у градовима: Феникс, Сан Хосе, Чикаго, Њујорк.[56] Године 2017. члан је пратећег оркестра Здравка Чолића на турнеји у Аустралији и Новом Зеланду у градовима: Окланд, Мелбурн, Сиднеј и Бризбејн.[57] Учествује у снимању албума Кикија Лесендрића и Пилота на ретроспективном CD албуму „Рекла је да у мојој глави чује гитаре и бубњеве”[58] Аутор музике за документарни филм „Отворених очију”, редитеља Марка Новаковића, премијерно приказан на 23. Фестивалу ауторског филма у Београду, а затим и на филмским фестивалима: „Златни Витез” у Севастопољу, „Фестивалу српског филма” у Хелсинкију, „Сербиан Филм Фест”-у у Чикагу, „Ухвати филм” у Новом Саду и „Фестивалу глумачких остварења домаћег играног филма” у Нишу. Такође, филм је приказан и на РТС-у.[59] Објављује свој девети ауторски албум инструменталне музике под називом „My Family Songs”[60] Године 2018. придружени је члан Новосадског Биг Банд-а на концертима „Rock Opera” одржаним у Српском народном позоришту у Новом Саду и Сава Центру у Београду.[61] Свој ауторски програм представља на фестивалу NISVILLE.[62] Добитник је годишњег признања ГОДУМ 2019 Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије за најемитованију џез ауторску композицију, „Утицај на подсвест”.[63] Члан је пратећег оркестра Здравка Чолића на турнеји у САД: Атланта, Вашингтон, Сент Луис, Њујорк, Детроит, Чикаго.[64] Уврштен у фото-монографију Long Play, књигу портрета најзначајнијих музичара региона који су стварали у периоду од 1950. до 2000. године, аутор фотограф, Благоја Борисав Пешић.[65] Придружени је члан Новосадског Биг Банд-а на концертима „Rock Opera” одржаним у Српском народном позоришту у Новом Саду и Сава Центру у Београду.[66] У пратећем саставу Здравка Чолића[67] наступа на рекордних шест узастопних концерата у београдској „Арени”.[68] Године 2020. обележава двадесет година ауторског рада објављивањем троструког ретроспективног CD-а „20 дугих топлих лета”.[69] Римејк ауторске композиције „Песма о борској сирени”, посвећује подршци грађанима Бора у борби против екстремног загађења ваздуха.[70] Објављује Yоутубе издање албума „Мисли о M." са 12 ауторских композиција.[71]

Период после 2020.[уреди | уреди извор]

Године 2021. извођач је на онлине промоцији Антологије српске популарне песме, одржане у Концертној сали Удружења композитора Србије.[72] Наступа са НС Биг Банд-ом на концерту у Подгорици, који је поводом 9. маја Дана Европе организовала Делегација ЕУ у Црној Гори.[73] Године 2022. као стални члан Новосадског Биг Банд-а наступа у Удинама, Трсту и Падови на концертима „Rock Opera” .[74] Такође, наступа и на концерту „Rock Opera” у Загребу, у дворани „Лисински".[75] Започиње објављивање серије ауторских вокално-инструменталних композиција и видео спотова у оквиру албума под називом „Паралеле".[76] Члан је пратећег оркестра Здравка Чолића на турнеји у САД и Канади: Атланта, Финикс, Ванкувер, Торонто, Едмонтон, Чикаго, Њујорк.[77] Учесник на премијерном концерту Здравка Чолића са симфонијским оркестром на Бања Лука Фест-у.[78] Један је од аутора на Фестивалу инструменталне музике РИМУС 2022. у организацији Удружења композитора Србије уз објављени компилацијски CD у издању ПГП РТС [79] Свој ауторски програм представља на фестивалу NISVILLE 2022.[80] На концерту Здравка Чолића у Њујорку, (Готхам Халл) у организацији Сербиан Пхилантхропиц Ассоциатион и у Фаена Тхеатер у Мајамију – члан пратећег оркестра.[81] Као стални члан Новосадског Биг Банд-а наступа у Љубљани, Арена Стожице, на концерту „Роцк Опера”. [82] Извођач на концертима Здравко Чолић Сyмпхониц, уз Оркестар Опере Српског народног позоришта и Новосадског биг бенда у Арени Загреб. [83] Године 2023. наставља објављивање серије ауторских вокално-инструменталних композиција и видео спотова у оквиру албума под називом „Паралеле”.[84] Извођач је на концерту Здравко Чолић Сyмпхониц у Пулској Арени, уз Оркестар Опере Српског народног позоришта и Новосадског биг бенда.[85] Као стални члан Новосадског Биг Банд-а други пут у каријери наступа у дворани „Лисински" у Загребу, на концерту „Роцк Опера”, у оквиру турнеје у Хрватској.[86] Године 2024. објављује YТ издање инструменталног ауторског албума под називом „Поподне једног Мартина”[87]

Сарадња са другим музичарима[уреди | уреди извор]

Као студијски музичар сарађује са најпознатијим музичарима Србије: Корнелијем Батом Ковачом, Радетом Радивојевићем, Кикијем Лесендрићем, Жељком Јоксимовићем, Драгољубом Ђуричићем, Сашом Васићем …[1]

Стални је члан пратећег оркестра Здравка Чолића и Кикија Лесендрића.[1]

Концертни наступи[уреди | уреди извор]

Свој ауторски програм концертно промовише од 2002. године наступима на Gitar Art Festivalu,[13] Ваљевском џез фестивалу,[38] фестивалу BELEF,[41] фестивалу NISVILLE,[42]Зајечарској гитаријади,[37] у Битеф театру,[23] клубовима „Академија 28”[40] и „Фест”,[88] Атељеу 212, на Фестивалу етно музике у Бољевцу, Театру 5[47]

Као стални члан пратећег оркестра Здравка Чолића и дугогодишњи члан пратећег бенда Кикија Лесендрића — „Пилоти”, наступио је на више од 500 концерата у Србији, региону, ЕУ, САД, Канади, Аустралији, Новом Зеланду, Русији, УАЕ. Наступао је као придружени члан Београдске филхармоније и Новосадског Биг Банд-а.[89]

Чланство у музичким удружењима[уреди | уреди извор]

Члан је:

  • Удружења композитора Србије
  • Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије (са статусом уметника)[1]
  • Удружења композитора инструменталне музике „Instrumental Forces”[2]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Специјално признање Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије за допринос унапређењу музике.[2]

Grand Prix међународног ТВ фестивала у Албени за ТВ емисију РТС-а којом је визуелизован ауторски албум „На истоку запада”.[15]

Званична селекција међународног фестивала Луцерн Росе д'Ор („Златна ружа”) у категорији „Music” за ТВ емисије којима је РТС визуелизовао музику са ауторских албума „На истоку запада”[14] и „Дневник дуге пловидбе”[22]

Наступ на „Brand Fair 2007” у Београду као представник ПГП РТС-а. (пхото)

Поводом обележавања 30 година од зачетка World Music у Србији, од стране World Music Asocijacije Srbije уврштен је у „Serbian World Music All Stars Orchestra”.[90]

Добитник је годишњег признања ГОДУМ 2019 Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије за најемитованију џез ауторску композицију, „Утицај на подсвест”.[91]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Све његове албуме продуцирао је Перица Калуђеровић.[тражи се извор]

  1. Пут ка Сунцу (CD) МТС 2000.
  2. На истоку запада (CD) ПГП РТС 2003.
  3. Дневник дуге пловидбе (CD) ПГП РТС 2005.
  4. Guitart Trilogy (DVD) ПГП РТС 2007.
  5. Партитуре за корен и стабло (CD) ПГП РТС 2008.
  6. JAZZiJA (CD) Dallas Records Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2012) 2012.
  7. Боемске рапсодије (CD) WMAS Records 2014.
  8. Енформел (CD) Multimedia Music 2016.
  9. My Family Songs (CD) Multimedia Music 2017.
  10. 20 дугих топлих лета (CD) Multimedia Music 2020.
  11. Мисли о M. (YТ едитион) Оффициал YТ Цханнел Плаyлист 2020.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ Званични сајт Владана Вучковића Паје
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „Ex-Yu Rock Enciklopedija”, Петар Јањатовић, друго допуњено издање . 2007. ISBN 978-86-905317-1-4. стр. 287.
  3. ^ Sajt „Wannabe magazin” приступљено 18. јуна 2012.
  4. ^ Сајт „Сва та музика” приступљено 18. јуна 2012.
  5. ^ „ПОЛИТИКА”, рубрика „Кроз Београд”, пп. 21, једна од најава наступа групе „Шпијуни” у клубу „Битеф Плато” 9. мај 1993.
  6. ^ „ПОЛИТИКА”, чланак „Аплаузи Сарајлијама и Атињанима”, С.Тодоровић 28. август 1994.
  7. ^ „ПОЛИТИКА ЕКСПРЕС, Антена”, Број 119, 3. март 1996, чланак „Штимује раштимовано”, пп. 2.
  8. ^ „НИН”, 2. април 1998, интервју Корнелија Ковача, наслов „Instrumental forces”, Лидија Кујунџић, пп. 30.
  9. ^ „ПОЛИТИКА”, 17. октобар 2001, страница најаве ТВ програма, „Пут ка Сунцу” РТС 1, 23.15 х .
  10. ^ „БЛИЦ”, 20. март 2001, чланак „Путовање ка удаљеним планетама”, Н.Г.
  11. ^ „НИН”, 5. јун 2001, рецензија концерта, „Емоционални лом”, Војислав Пантић, пп. 38
  12. ^ „ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ”, децембар 2002, чланак, „На вечери са Ребрачом”, пп. 22
  13. ^ а б Штампани програм фестивала, продукција Гитар Арт Фестивал
  14. ^ а б „ПОЛИТИКА”, 16. април 2004, чланак „На истоку запада”, Бранислава Џунов
  15. ^ а б „ПОЛИТИКА”, 10. јун 2004, чланак „Победила наша емисија”, Данило Штрбац
  16. ^ Luck for Lucky, credits, на сајту ЕБУ
  17. ^ Сајт „Барикада”, рецензија албума, Бане Локнер Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2008) приступљено 5. јула 2012.
  18. ^ Званични сајт Драгољуба Ђуричића Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2012) приступљено 21. јуна 2012.
  19. ^ Званични сајт Удружења композитора Србије/Чланови, приступљено 11. јуна 2012
  20. ^ Сајт „Барикада”, рецензија албума, Бане Локнер Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2010), приступљено 11. јуна 2012.
  21. ^ Видео запис на ДВД издању „Здравко Чолић — Београдска арена 2005.”, Цитy рецордс. ISBN 978-86-7808-182-8.
  22. ^ а б „ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ” ON LINE, чланак „Паја против Квина” приступљено 12. јуна 2012.
  23. ^ а б Сајт „Барикада”, рецензија концерта, Бане Локнер Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2008) приступљено 12. јуна 2012.
  24. ^ Портал за културу Југоисточне Европе приступљено 13. јуна 2012.
  25. ^ Омот и видео запис на ДВД издању „Здравко Чолић Маракана 2007.”, МТС (Мобилна телефонија Србије). ISBN 978-86-87261-00-6.
  26. ^ Sajt „Discogs”, продајни каталог CD-ова/Цредитс приступљено 12. јуна 2012.
  27. ^ Званични сајт Кикија Лесендрића/Тоур 2008/2009 Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2012) приступљено 12. јуна 2012.
  28. ^ Сајт „Наслови”, вест „Партитуре за корен и стабло”[мртва веза] приступљено 12. јуна 2012.
  29. ^ „БЛИЦ”, 16. март 2009, чланак „Овације Чоли у Перту”, пп. 26, V.Ђ.Ђура
  30. ^ „ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ”, 4. мај 2009, чланак „Чола освојио Олимпију”, пп. 47, V.Пантелић/Г.Чворовић
  31. ^ Буклет и видео запис на CD/ДВД издању „Кики Лесендрић и Пилоти LIVE”, Поwер Мусиц. ISBN 978-86-911541-3-4.
  32. ^ Званични сајт РТС-а, „Партитуре за корен и стабло” приступљено 12. јуна 2012.
  33. ^ Сајт „Наслови”, чланак „Ложу сам успео да обезбедим једино Млађану Динкићу”[мртва веза] приступљено 18. јуна 2012.
  34. ^ „ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ”, 12. април 2011, чланак „Чола обишао Берлински зид”, пп. 33, V.M.П.
  35. ^ Сајт „Медија центар Бор”, најава концерта Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) приступљено 20. јуна 2012.
  36. ^ Омот и видео запис на ДВД издању „Здравко Чолић — Ушће 2011.”, Цитy рецордс 2012, ISAN 0000-0003-36АФ-0000-3-0000-0000-С
  37. ^ а б Званични сајт РТС-а, „Зајечарска гитаријада 45. пут” приступљено 16. јуна 2012.
  38. ^ а б Нови магазин приступљено 2. маја 2016.
  39. ^ Омот CD издања „Случајно и заувек”, Цитy рецордс. ISBN 978-86-7808-928-2.
  40. ^ а б „DANAS” ON LINE, чланак "Концерт и нови албум „JAZZiJA”, D.С. приступљено 21. јуна 2012.
  41. ^ а б „ПОЛИТИКА”, 16. август 2012, рубрика „Синоћ у Београду”, чланак „Пала завеса на Белеф”, А.К.-D.Ј.С.
  42. ^ а б „ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ”, 13. август 2012. пп. 17, чланак „Гитариста на точковима”,V.M.П.
  43. ^ Специјално издање магазина „Етноумље”, 2012, ISSN 1452-9920, пп. 316. и прилог публикације, постер „Сербиан Алл Старс Wорлд Мусиц Орцх.” ,
  44. ^ Штампани програми наведених концерата Београдске филхармоније
  45. ^ Штампани програм Гитар арт фестивала „Модуларност”, пп. 17
  46. ^ CD у издању WMAS Records. ISBN 978-86-89607-04-8.
  47. ^ а б Сајт „Вечерњих новости”, најава концерта приступљено 18. новембра 2014.
  48. ^ Сајт школе „Мастер Бластер” Архивирано на сајту Wayback Machine (12. март 2015)приступљено 10. новембра 2014.
  49. ^ Сајт „Телеграф”, чланак „Концерт деценије” приступљено 10. априла 2016.
  50. ^ Одјавна шпица филма
  51. ^ Сајт „Вечерњих новости” приступљено 26. фебруара 2015.
  52. ^ Сајт „Сторy”, чланак „Чолу фанови у Торонту обасипали цвећем” Архивирано на сајту Wayback Machine (14. децембар 2015) приступљено 21. марта 2016.
  53. ^ Омот CD издања „Широм затворених очију”, Цитy рецордс. ISBN 978-86-527-0138-4.
  54. ^ Сајт „Курир”, чланак „Песма за једног и јединог Гагу” приступљено 10. априла 2016.
  55. ^ CD у издању Multimedia Music. ISBN 978-86-89731-17-0.
  56. ^ „СТОРY”, октобар 2016, чланак, „Сусрети за памћење”
  57. ^ Сајт „Антена М”, чланак „Здравко Чолић је први пјевач из бивше Југославије којем је ово пошло за руком” приступљено 28. маја 2017.
  58. ^ Омот CD издања „Широм затворених очију”, Цитy рецордс. ISBN 978-86-527-0163-6.
  59. ^ Sajt RTS-a pristupljeno 3. decembara 2018.
  60. ^ CD u izdanju Multimedia Music. ISBN 978-86-89731-25-5.
  61. ^ Сајт „Новости” приступљено 10. септембра 2019.
  62. ^ Официјелни сајт фестивала приступљено 11. августа 2018.
  63. ^ Портал Мондо приступљено 6. јуна 2019.
  64. ^ Сајт „Наши у свету”[мртва веза] приступљено 10. септембра 2019.
  65. ^ Сајт „Данас” приступљено 3. новембра 2019.
  66. ^ Сајт „Политика" приступљено 2. јануара 2020.
  67. ^ Сајт „Новости" приступљено 2. јануара 2020.
  68. ^ Сајт „Блиц" приступљено 2. јануара 2020.
  69. ^ CD у издању Multimedia Music. ISBN 978-86-89731-37-8.
  70. ^ Sajt „Novosti" pristupljeno 28. septembrа 2020.
  71. ^ Sajt „Helly Cherry Magazin" приступљено 28. фебруара 2021.
  72. ^ Сајт „Новости" приступљено 3. марта 2021.
  73. ^ „БП Портал"[мртва веза] приступљено 9. маја 2021.
  74. ^ Телевизија Војводине" приступљено 3. фебруара 2022.
  75. ^ „SoundGuardian" приступљено 22. фебруара 2022.
  76. ^ „Антена M" приступљено 9. фебруара 2022.
  77. ^ „Портал Антена M" приступљено 30. маја 2022.
  78. ^ „Н1" приступљено 10. јула 2022.
  79. ^ „Недељник" приступљено 22. јуна 2022.
  80. ^ Официјелни сајт фестивала приступљено 10. августа 2022.
  81. ^ Сајт Сербиан Пхилантхропиц Ассоциатион приступљено 15. новембар 2022.
  82. ^ Сајт 24УР приступљено 30. децембар 2022.
  83. ^ Сајт Јутарњи лист приступљено 30. децембар 2022.
  84. ^ РТС YТ Србија на вези приступљено 22. фебруар 2023.
  85. ^ „НИН”, 31. август 2023, рецензија концерта, „Гори ватра”, Златко Црногорац, пп. 53
  86. ^ {„тппортал"}- приступљено 27. октобра 2023.
  87. ^ {„Дан портал"}- приступљено 11. априла 2024.
  88. ^ Сајт „ТММ”, рецензија концерта, Бане Локнер приступљено 24. јуна 2012.
  89. ^ Званични сајт Владана Вучковића Паје, страница „Концерти”.
  90. ^ Специјално издање магазина „Етноумље”, 2012, ISSN 1452-9920 и прилог публикације, постер „Сербиан Алл Старс Wорлд Мусиц Орцх.”
  91. ^ Ћунковић, M. (17. 4. 2019). „Признања Бати Ковачу, Бајаги, Јоксимовићу...”. Вечерње новости. Приступљено 22. 4. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vladan_Vučković_Paja&oldid=27669014”