Pređi na sadržaj

Jevgenij Kisin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jevgenij Kisin
Jevgenij Kisin
Datum rođenja(1971-10-10)10. oktobar 1971.
Mesto rođenjaMoskva, Rusija
Veb-sajtwww.kissin.org

Jevgenij Kisin (rus. Евге́ний И́горевич Ки́син; 10. oktobar 1971) je ruski koncertni pijanista i kompozitor. Britanski državljanin postao je 2002. godine, a izraelski 2013. Prvi put je međunarodnu slavu stekao kao čudo od deteta. Ima širok repertoar i posebno je poznat po interpretacijama dela romantične muzike, posebno Franca Šuberta, Frederika Šopena, Roberta Šumana, Franca Lista, Johanesa Bramsa, Sergeja Rahmanjinova i Ludviga van Betovena. Zbog dubine, liričnosti i poetskog kvaliteta svojih interpretacija često ga smatraju velikim naslednikom ruske škole klavira.[1][2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 10. oktobra 1971. u Moskvi. Prepoznat kao čudo od deteta sa šest godina, započeo je studije klavira u Muzičkoj školi Gnesin gde je bio učenik Ane Kantor, koja je bila njegov jedini nastavnik klavira.

Sa deset godina debitovao je izvodeći Mocartov dvadeseti klavirski koncert u d-molu sa uljanovskim simfonijskim orkestrom. Godinu dana nakon toga, održao je svoj prvi recital u Moskvi. Njegovi talenti su otkriveni na međunarodnoj sceni 1984. kada je imao dvanaest godina, kada je svirao i snimao Šopenov koncert za klavir sa moskovskom filharmonijom, u Velikoj sali Moskovskog konzervatorijuma.

Oženio se 10. marta 2017. Karinom Arzumanovom, prijateljicom iz detinjstva, u Pragu, gde žive.[3][4]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Koncertni pijanista[uredi | uredi izvor]

Prvi put je svirao van Rusije 1985. u istočnoj Evropi, a godinu dana kasnije je imao prvu turneju po Japanu.

Godine 1987. sa šesnaest godina jnj debitovao u zapadnoj Evropi na berlinskom festivalu, kao i u Velikoj Britaniji, zajedno sa dirigentom Valerijem Gergijevim i violinistima Maksimom Vengerov i Vadimom Rjepinom, na Lihfild festivalu. Godine 1988. putovao je po Evropi sa moskovskim virtuozima i Vladimirom Teodorovičom Spivakovom, a takođe je debitovao u Londonu sa simfonijskim orkestrom pod vodstvom Valerija Gergijeva. U decembru iste godine svirao je Čajkovskov prvi klavirski koncert sa Herbertom fon Karajanom na novogodišnjem koncertu berlinske filharmonije koji je emitovan u inostranstvu, a izvedba se ponovila sledeće godine na uskršnjem festivalu u Salcburgu. U septembru 1990. debitovao je u Severnoj Americi svirajući dva Šopenova koncerta za klavir sa njujorškom filharmonijom pod vodstvom Zubina Mehta i prvi klavirski recital u stogodišnjoj sezoni Carnegie Hall.[5] Godine 1997. održao je prvi solistički klavirski recital u istoriji The Proms u Londonu.[6][7]

Imao je redovne recitalne turneje po Evropi, Americi i Aziji. Nastupao je sa skoro svim vodećim svetskim orkestrima, pod dirigentima kao što su Klaudio Abado, Vladimir Aškenazi, Danijel Barenbojm, Mjung-vun Čung, Kolin Dejvis, Vladimir Fedosejev, Valerij Gergijev, Karlo Marija Đulini, Maris Jansons, Herbert fon Karajan, Dmitri Kitenko, Jan Lejtam Kounig, Emanuel Krivin, Džejms Levin, Endru Dejvis, Lorin Mazel, Zubin Mehta, Rikardo Muti, Seidži Ozava, Antonio Papano, Sajmon Retl, Georg Solti, Vladimir Teodorovič Spivakov, Jevgenij Svetlanov i Jurij Temirkanov. Izvodio je kamernu muziku sa Martom Argeričom, Mihailom Pletnjevom, Gidonom Kremerom, Džejmsom Levinom, Mišom Majskijem, Isak Stern, Ichak Perlman, Karita Matila, Dmitrij Hvorostovski, Džošua Bel, Leonidas Kavakos, Natalija Gutman, Jurij Bašmet, Vladimir Teodorovič Spivakov, gudački kvartet Emerson i drugi.

Poezija[uredi | uredi izvor]

Pored klasične muzike, recitovao je rusku i jidiš poeziju.[8] Udruženje Forward izdalo je tri CD-a Kisinovih recitala iz klasične i savremene jidiške poezije.[9]

Pisanje[uredi | uredi izvor]

Godine 2018. Kisinova autobiografija je objavljena pod naslovom Memoirs and Reflections.[10] Godine 2019. objavljena je njegova knjiga pesama, pripovedaka i prevoda na jidiš pod naslovom A Yiddisher Sheygets.[11]

Kompozicije[uredi | uredi izvor]

Komponovao je brojna muzička dela koja je objavila G. Henle Verlag.[12] Njegov gudački kvartet (2016) snimio je Nimbus Records i premijerno je izveden u Velikoj Britaniji 26. februara 2019. u izvođenju kvarteta Endellion.

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Potpisuje autograme za obožavaoce nakon svog koncerta u hongkonškom kulturnom centru.

Mnogo muzičkih nagrada i priznanja iz celog sveta dodeljene su Kisinu. Godine 1987. primio je kristalnu nagradu simfonijske sale u Osaki za najbolje izvođenje 1986. (njegovo prvo izvođenje u Japanu). Godine 1991. dobio je nagradu za muzičara godine na akademiji Čigiana u Sijeni. Bio je specijalni gost na ceremoniji dodele Nagrade Gremi 1992. koja je uživo prenošena publici koja se procenjuje na više od milijardu. Postao je najmlađi instrumentalista godine u Americi 1995. Godine 1997. primio je Trijumf nagradu za izuzetan doprinos ruskoj kulturi, jednu od najviših kulturnih počasti koja se dodeljuje u Rusiji, i opet, bio je najmlađi koji je ikada nagrađivan. Bio je prvi pijanista koji je pozvan da održi recital na BBC Proms (1997), a sezone 2000. bio je prvi solista ikad pozvan da svira na koncertu otvaranja Proms.

U maju 2001. dobio je počasni doktorat od strane Muzičke škole Menhetn. U decembru 2003. u Moskvi dobio je Šostakovičevu nagradu, jednu od najviših muzičkih počasti Rusije. U junu 2005. dobio je počasno članstvo u Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu. U martu 2009. dobio je počasni doktorat pisama sa univerziteta u Hongkongu.

  • 1995: Musical America, instrumentalista godine.
  • 1997: Trijumfna nagrada, izuzetan doprinos ruskoj kulturi (on je najmlađi dobitnik nagrade).
  • 2001: Počasni doktorat muzičke škole Menhetn, Njujork.
  • 2005: Počasno članstvo u kraljevskoj muzičkoj akademiji.
  • 2005: Nagrada Herbert fon Karajan, Baden-Baden, Nemačka (2005).
  • 2006: Nagrada Gremi za najbolju instrumentalnu solističku izvedbu za snimanje sonata Aleksandra Skrjabina i Nikolaja Mednera, Three Movements from Pétrouchka Igora Stravinskog.
  • 2007: Nagrada Arturo Benedeti Mikelanđeli, Breša, Italija.
  • 2009: Dobitnik počasne diplome, Univerzitet u Hongkongu.[13]
  • 2009: Nagrada Gremi za najbolju izvedbu instrumentalnih solista (sa orkestrom) za Second and Third Piano Concertos Sergeja Prokofjeva sa filharmonijskim orkestrom, kojim diriguje Vladimir Aškenazi.
  • 2010: Počasni doktorat, hebrejski univerzitet u Jerusalimu.[14]
  • 2010: Druga nagrada Gremi za najbolje izvođenje instrumentalnih solista (sa orkestrom).
  • 2021: Počasni doktorat, nacionalna muzička akademija (Bugarska).[15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Harold Schonberg (7. 10. 1990). „Russian soul gets a new voice at the keyboard”. The New York Times. 
  2. ^ Harold Schonberg (6. 12. 1992). „Old hand”. The New York Times Magazine. 
  3. ^ „World- famous pianist Yevgeny Kissin marries Armenian from Prague”. Armenia News. 2017-03-17. Pristupljeno 2017-10-17. 
  4. ^ „Evgeny Kissin is the world’s most acclaimed classical pianist”. The Economist. 6. 7. 2017. Pristupljeno 7. 7. 2017. 
  5. ^ „Pianist Evgeny Kissin, Returns to the Carnegie Hall | TeRra Magazine” (na jeziku: engleski). 2019-05-20. Arhivirano iz originala 02. 05. 2021. g. Pristupljeno 2021-03-06. 
  6. ^ Nicholas Wroe (4. 3. 2000). „An ordinary genius”. The Guardian. 
  7. ^ Jack, Adrian (11. 8. 1997). „PROMS Evgeny Kissin Royal Albert Hall, London/ Radio 3”. The Independent. 
  8. ^ „Kissin stuns with Jewish music, Yiddish recitation at Kennedy Center”. The Washington Post. Pristupljeno 30. 10. 2017. 
  9. ^ „On The Keys of Yiddish Poetry: Poems by Yiddish Poets Read by Evgeny Kissin”. Yiddish.forward.com. Arhivirano iz originala 17. 11. 2012. g. Pristupljeno 30. 10. 2017. 
  10. ^ Evgeny Kissin. Memoirs and Reflections. Hardcover: 204 pages. Publisher: ForeEdge; First edition (2 January 2018). ISBN 978-1512602609
  11. ^ „A Yiddisher Sheygets (Yiddish Edition)”. 
  12. ^ „Kissin the composer”. G. Henle Verlag. Arhivirano iz originala 02. 05. 2021. g. Pristupljeno 02. 05. 2021. 
  13. ^ „HKU Honorary Graduates – Graduate Detail”. 4.hku.hk. Pristupljeno 30. 10. 2017. 
  14. ^ „הפסנתרן יבגני קיסין בטקס קבלת פנים לד"ר לשם כבוד תש"ע”. YouTube. 21. 6. 2010. Pristupljeno 30. 10. 2017. 
  15. ^ „Bulgaria's National Academy of Music Gives Evgeny Kissin an Honorary Doctorate”. The Violin Channel. 13. 3. 2021. Pristupljeno 18. 3. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Jevgenij Kisin na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јевгениј_Кисин&oldid=27838399”