Jestivo zlato

Torta sa zlatnim pahuljicama

Jestivo zlato je posebna vrsta zlata koju su Evropska unija i Sjedinjene Države odobrile kao aditiv za hranu, pod šifrom E 175. Koristi se u luksuznim obrocima u gastronomskom trendu prema ekstravagantnim jelima. Može se koristiti u hrani i pićima kao dekoracija kolača, vina ili likera; kao ukras za suši; ili preko sladoleda. Od konzumiranja zlata nema ni negativnih efekata ni koristi jer je biološki inertno, a pogodno je za upotrebu u hrani jer ne oksidira i ne korodira u vlažnom vazduhu, za razliku od mnogih drugih metala.

Tehničke specifikacije i proizvodnja

Jestivo zlato mora da ispunjava specifikacije iz važećih standarda bezbednosti hrane. Mora biti čisto, da bi se izbegle bilo kakve infekcije ili opasnosti za organizam. Zlato se obično podvrgava jednom od ovih procesa: može se tucati i valjati, ili biti u obliku lista ili praha. U prvom slučaju zlato treba da dostigne debljinu od oko 1/8000 milimetra, u drugom može da se koristi kao običan list (mera zavisi od namene) ili kao prah.

Istorija

Jestivo zlato datira iz ranijih vremena i moglo se naći u mnogim regionima sveta i u različitim vremenima. Najraniji dokazi o upotrebi jestivog zlata su kod starih Egipćana, pre skoro 5000 godina, gde je upotreba zlata bila poznata u mnogim oblastima. Egipćani su koristili zlato i za mentalno, telesno i duhovno pročišćenje jer su verovali da ima božansko dejstvo. Alhemičari Aleksandrije razvili su razne lekove i eliksire sa zlatom za piće, koji su, kako su verovali, delovali na obnavljanje i podmlađivanje tela. Veruje se da je Kleopatra praktikovala ove tretmane zlatom svako veče, kao kupanje sa zlatom i primena maske za lice od čistog zlata.

Stari Egipćani nisu bili jedini koji su koristili zlato kao ukras za hranu i piće; moglo se naći i u istočnim zemljama kao što su Japan, Kina i Indija, uglavnom za lekove ili misteriozni eliksir koji prave dvorski lekari.

Jestivo zlato je u srednjem veku bilo poznato na dvorovima kraljeva evropskih zemalja, primenjivano kao ukras za hranu i kao simbol ekstremnog luksuza i prestiža među vazalima i dvorjanima. Drevni dvorski lekari verovali su da zlato pomaže kod artritisa i drugih telesnih tegoba kao što su bol u udovima.

Tokom renesanse, Paracelzus (1493–1541) – koji se smatra osnivačem moderne farmakologije – razvio je razne lekove koristeći jestivo zlato u obliku pilula ili zlatnog praha.

Od modernog doba – pa sve do dvadesetog veka – zlato je bilo povezano sa lekovima. Bilo je uobičajeno naći primenu nekog komada zlata u artikulisanim i skupim lekovima, koristeći male pilule ili prah unutar leka, ili kao dodatak hrani za dopunu minerala u ljudskom telu.

Kolač ukrašen zlatom, Nishimuraya Hotel Shogetsutei, Japan

Uticaji na zdravlje

Zlato je plemenit metal i iz tog razloga ne reaguje u ljudskom telu. To znači da se ne apsorbuje tokom procesa varenja, pa je bezbedno za jelo. Međutim, nema nutritivnih ili zdravstvenih koristi povezanih sa njegovom konzumacijom. Čistoća jestivog zlata mora biti 23–24 karata, iznad one koja se koristi u tipičnom nakitu, koji može da sadrži druge metale i može biti otrovno ako se konzumira. Efekti i bezbednost E-175 su prvi put procenjeni još 1975. godine, a nedavno su ponovo procenjeni 2016. od strane EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane) ako se metal koristi kao aditiv ili boja za hranu. Agencija je ovlastila upotrebu zlata kao aditiva za ishranu u količini koja je dovoljna - quantum satis, u spoljnom premazu konditorskih proizvoda, dekoraciji čokolada i u likerima.

Proizvodnja

Širom sveta postoji nekoliko proizvođača specijalizovanih za proizvodnju jestivog zlata. U Italiji, na primer, Đusto Maneti Batiloro proizvodi zlatni i srebrni list za kulinarsku i kozmetičku svrhu; u Ujedinjenom Kraljevstvu, jedan od najvećih dobavljača jestivog zlata i srebra je Conneisseur Gold sa širokim spektrom kupaca: iz velikih lanaca supermarketa, proizvođača božićnih pudinga, destilerija, restorana sa Mišelinovim zvezdicama, distributera hrane, specijalizovanih proizvođača kolača, kozmetičkih kompanija i pojedinaca (za kućnu upotrebu). CornucAupia je jedan od poznatih distributera u SAD, sa lancem snabdevanja koji počinje i završava se u Severnoj Americi kako bi se garantovala čistoća na tom putu.

Na azijskom tržištu, Horikin Ltd je pionir zlatnog lista u Japanu, gde postoji snažna kulturna upotreba zlata u čaju. U Nemačkoj postoji nekoliko proizvođača, kao što su Goldmarie i Gold Gourmet i švajcarski DeLafée.

Glavni kupci jestivog zlata su luksuzni restorani koji žele da pruže efekat bogatstva na hranu i novo iskustvo svojim kupcima. Najpoznatiji restorani koji na svom meniju uključuju i neka jela sa zlatom nalaze se u Dubaiju, Malti, Njujorku, Vašingtonu i Londonu. Međutim, trend počinje da se širi čak iu malim restoranima. Restoran „Finger's Garden“ u Milanu počeo je da nudi suši-jela prekrivena zlatom. Jestivi zlatni listovi, ljuspice ili prah mogu se lako pronaći i na onlajn tržištu.

Austrijsko penušavo vino sa zlatnim pahuljicama

Praktični detalji primena

Jestivo zlato se može koristiti uglavnom u tri različita oblika za ukrašavanje hrane i pića: u obliku lista, u pahuljicama ili u prahu. Među jelima i pićima u kojima je ugrađeno jestivo zlato nalaze se kolači i slatki deserti, supe, paste, rižoti, suši, kokteli i vina. Pošto se koristi kao neukusan ukras, jestivo zlato je obično sastojak na vrhu jela. U većini recepata za koje je potrebno zlato u ljuspicama ili prašini, obično se tapka nožem ili posipa po vrhu. Zlato se dodaje prilikom flaširanja vina i likera i uglavnom se meša prilikom pripreme koktela. U skorije vreme, zlatni listovi su korišćeni za ukrašavanje bifteka i hamburgera: Hard Rok Kafe-ov „24-karatni biftek sa zlatnim listićima“ prodat je u SAD za 7 dolara više od onog bez metalnog ukrasa. Salt Bae, kuvar vlasnik lanca restorana Nusr-Et, uključuje u svoj meni odrezak u potpunosti prekriven zlatom, koji se u Grčkoj prodaje po ceni od 650 evra.

U potrošačkoj kulturi

Širenje putem društvenih medija povezano je sa rastućom potražnjom za jestivim zlatom u 21. veku. Kao posledica toga, upadljiva potrošnja luksuza postala je pokretač potrošnje jestivog zlata i njegovog širenja u skoro svim regionima sveta danas. Započeto kao fenomen u Dubaiju, proliferacija restorana i peciva koji koriste jestivo zlato u svojim receptima dostigla je više zemalja i popularnije i pristupačnije kafiće i restorane.

Simbolika je ključna karakteristika konzumiranja jestivog zlata, jer je isključivo estetski ukras. Ukrašavajući hranu zlatom, kuvari imaju za cilj da obezbede jelo koje se brzo može prepoznati kao luksuzno i ekstravagantno, uzdižući svoj status do „kulinarskog umetnika“. Značaj umetničke vrednosti jela ukrašenog zlatom dobija na značaju u savremenom društvu zbog opšteg prioriteta vida nad ostalim čulima, utičući čak i na kulinarsko okruženje.

Jestivo zlato se smatra luksuznim jer je retko u uvek konkurentnoj areni finih gastronomija, iako njegovo širenje doseže sve više regiona sveta. Štaviše, vizuelni uticaj zlatnog – i jestivog – jela daje mu umetničku, dragocenu i ekstravagantnu auru koja je ono što uglavnom privlači potrošače.

Pored svoje fizičke karakteristike – svoje sjajne i sunčane boje – zlato oličava nekoliko društvenih vrednosti – posebno pokazivanje društvene moći – koje su izuzetno relevantne iz ranijih epoha.

Danas mnogi kuvari u ponudu svojih restorana uključuju i jestivo zlato, među kojima su: "Nusr-Et", Dubai; "Serendipity 3", Njujork; „Margo’s Pizzeria“, Malta; „Hard Rok Kafe“, Njujork, Tajms Skver; „Il Marchesino“, Milano.

Vidi još

• Pozlata (dekoracija)
• Hrizoterapija