Jožef Štefan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Jozef Štefan
Jozef Štefan
Lični podaci
Druga imenaJozef Štefan
Datum rođenja(1835-03-24)24. mart 1835.
Mesto rođenjaKlagenfurt, Austrijsko carstvo
Datum smrti7. januar 1893.(1893-01-07) (57 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrougarska
ObrazovanjeUniverzitet u Beču
Porodica
SupružnikMarija Nojman
RoditeljiAleš
Marija
Naučni rad
Poljefizika

Jozef Štefan ili Jožef Štefan (Klagenfurt, 24. mart 1835 — Beč, 7. januar 1893)[1] bio je najpoznatiji slovenački matematičar i fizičar.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Jozef Štefan je rođen je 24. marta 1835. godine u malom selu Sveti Petar, pored Klagenfurta. Roditelji Jozefa Štefana, iako su živeli blizu Klagenfurta u Austro-Ugarskoj (sada Austrija), bili su slovenačkog porekla i govorili su slovenački. Njegov otac Aleš Štefan (1805-1872) radio je kao mlinar i pekar. Jozefova majka Marija Startinik (1815-1863) bila je zaposlena kao sluškinja.[2] Oboje su bili nepismeni i nisu bili u braku. Jozef je pokazao svoju brilijantnost već u osnovnoj školi u Klagenfurtu i imao je i želju i sposobnost za gimnaziju koju su preporučili njegovi nastavnici. Međutim, kao nelegitimno dete nije mogao da pohađa gimnaziju, pa su se, kada je imao jedanaest godina, njegovi roditelji venčali kako bi Jozefu omogućili dobro obrazovanje. 1846. je ipak upisao gimnaziju u Klagenfurtu.[3]

Po završetku gimnazije razmišljao je da se pridruži benediktinskom redu i postane sveštenik, ali se 1853. ipak upisao na Bečki univerzitet, gde je studirao matematiku i fiziku. Nakon što je diplomirao 1857. godine, predavao je fiziku studentima farmacije. Samo godinu dana kasnije položio je doktorski ispit i postao privatni instruktor matematičke fizike na Univerzitetu u Beču. 1860. godine postavljen je za dopisnog člana Austrijske akademije nauka. Njemu je 1863. ponuđeno mesto profesora matematike i fizike na Bečkom univerzitetu, čime je postao najmlađi koji je to postigao u Austriji. Dve godine kasnije postavljen je za direktora Instituta za fiziku univerziteta, koji je osnovao Dopler 1850. godine.[4]

Naučni rad[uredi | uredi izvor]

Štefan je empirijski pokazao, 1879. godine, da je totalno zračenje crnog tela proporcionalno četvrtom stepenu njegove apsolutne temperature. Štefan je to zatim primenio da odredi približnu temperaturu površine Sunca. Bolcman, koji je bio jedan od Štefanovih učenika, pokazao je 1884. godine da se ovaj zakon može pokazati matematički (Štefan-Bolcmanov zakon).[5][6] U toj formuli pojavljuje se i široko znana Štefan-Bolcmanova konstanta.

Nakon ovog rada, Štefan se osvrnuo na problem polarnih ledenih kapa, bavio se ispitivanjima površinskog napona i isparavanja, tokom kojih je predložio ono što se danas naziva „Štefanov broj“ i „Štefanov zakon“. Takođe je vršio istraživanja naizmeničnih električnih struja, proučavajući indukcione koeficijente žičanih namotaja. Njegov široki spektar tema može se ilustrovati tako što će napomenuti da je on dao i važan doprinos optici, otkrivajući sekundarne prstenove u Njutnovim eksperimentima.

Život koji je Štefan vodio bio je potpuno posvećen nauci. Često je spavao u svojoj laboratoriji, a ponekad je proveo i po nekoliko dana u laboratoriji. Sa tolikom predanošću svom poslu, Štefan je imao malo vremena za prijatelje i skoro nije imao društvenog života. Međutim, voleli su ga njegovi studenti koji su ga smatrali odličnim učiteljem fizike. Već veći deo svog života Štefan je bio neoženjen, previše posvećen svojoj profesiji da bi imao prostora za ženu ili porodicu. Međutim, 1891. godine, kada je imao 56 godina, oženio se Marijom Nojman koja je bila udovica. Živeo je samo nešto više od godinu dana nakon otpočinjanja svog braka, pretrpevši moždani udar.[3]

Danas se po Štefanu naziva i glavni istraživački centar (Institut Jožef Štefan) u Ljubljani.

Pojmovi nazvani po Štefanu[uredi | uredi izvor]

Nekoliko koncepata u fizici i matematici nazvano je po Josifu Štefanu:

Po njemu je nazvan i Institut Jožef Stefan, premijerna slovenačka naučna ustanova.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Josef Stefan | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-11. 
  2. ^ Čermelj, L.; Uršič, M. „Jožef Stefan”. lexicon of slovenian biographies. 
  3. ^ a b O'Connor. „Josef Stefan”. mathshistory.st-andrews.ac.uk. Pristupljeno 9. 2. 2020. 
  4. ^ Crepeau, John. „From Rags to Research: the Life of Josef Stefan”. archive.org. Arhivirano iz originala 28. 09. 2007. g. Pristupljeno 9. 2. 2020. 
  5. ^ a b Bohren, Craig F.; Huffman, Donald R. (1998). Absorption and scattering of light by small particles. Wiley. str. 123—126. ISBN 978-0-471-29340-8. 
  6. ^ Narimanov, Evgenii E.; Smolyaninov, Igor I. (2012). „Beyond Stefan–Boltzmann Law: Thermal Hyper-Conductivity”. Conference on Lasers and Electro-Optics 2012. OSA Technical Digest. Optical Society of America. str. QM2E.1. CiteSeerX 10.1.1.764.846 Slobodan pristup. ISBN 978-1-55752-943-5. S2CID 36550833. doi:10.1364/QELS.2012.QM2E.1. 
  7. ^ Reif, F. (1965). Fundamentals of Statistical and Thermal Physics. Waveland Press. ISBN 978-1-57766-612-7. 
  8. ^ Siegel, Robert; Howell, John R. (1992). Thermal Radiation Heat Transfer (3 izd.). Taylor & Francis. ISBN 0-89116-271-2. 
  9. ^ Narimanov, Evgenii E.; Smolyaninov, Igor I. (2012). „Beyond Stefan–Boltzmann Law: Thermal Hyper-Conductivity”. Conference on Lasers and Electro-Optics 2012. OSA Technical Digest. Optical Society of America. str. QM2E.1. CiteSeerX 10.1.1.764.846 Slobodan pristup. ISBN 978-1-55752-943-5. S2CID 36550833. arXiv:1109.5444 Slobodan pristup. doi:10.1364/QELS.2012.QM2E.1. 
  10. ^ Golyk, V. A.; Krüger, M.; Kardar, M. (2012). „Heat radiation from long cylindrical objects”. Phys. Rev. E. 85 (4): 046603. PMID 22680594. S2CID 27489038. doi:10.1103/PhysRevE.85.046603. 
  11. ^ Smith AM (2002). „The Structure and Function of Adhesive Gels from Invertebrates.”. Integr. Comp. Biol. 42 (6): 1164—1171. PMID 21680401. doi:10.1093/icb/42.6.1164 Slobodan pristup. 
  12. ^ Applied partial differential equations. Ockendon, J. R. (Rev. izd.). Oxford: Oxford University Press. 2003. ISBN 0-19-852770-5. OCLC 52486357. 
  13. ^ RUBINSTEIN, L. I. (2016). STEFAN PROBLEM. [Place of publication not identified]: American Mathematical Society. ISBN 978-1-4704-2850-1. OCLC 973324855. 
  14. ^ Dean R. Freitag; Terry T. McFadden (1997). Introduction to Cold Regions Engineering. ASCE Publications. str. 166–169. ISBN 0-7844-0006-7. 
  15. ^ Stefan's formula in the McGraw-Hill Dictionary of Scientific and Technical Terms at Answers.com
  16. ^ Guencheva, V.; Grantscharova, E.; Gutzow, I. (2001). „Thermodynamic Properties of the Amorphous and Crystalline Modifications of Carbon and the Metastable Synthesis of Diamond”. Crystal Research and Technology. 36 (12): 1411—1428. doi:10.1002/1521-4079(200112)36:12<1411::AID-CRAT1411>3.0.CO;2-8. 
  17. ^ C. T. Bowman, Course Notes on Combustion, 2005, Stanford University course reference material for ME 372: Combustion Applications.
  18. ^ Lock, G. S. H. (1969). On the use of asymptotic solutions to plane ice -water problems
  19. ^ Vuik, C (1993). „Some historical notes about the Stefan problem” (PDF). Delft, University of Technology. 
  20. ^ Crepeau, J. (2007). Josef stefan: His life and legacy in the thermal sciences. Experimental Thermal and Fluid Science, 31(7), 795-803. Greška: Naveden je nevalidan DOI!
  21. ^ Heinzelmann, F. J.; Wasan, D. T.; Wilke, C. R. (februar 1965). „Concentration Profiles in Stefan Diffusion Tube”. Ind. Eng. Chem. Fundamentals. 4 (1): 55—61. doi:10.1021/i160013a009. 
  22. ^ Mitrovica, Jovan (jun 2012). „Josef Stefan and his evaporation–diffusion tube—the Stefan diffusion problem”. Chemical Engineering Science. 75 (18): 279—281. doi:10.1016/j.ces.2012.03.034. 
  23. ^ Slattery, John C. (1999). „Differential balances in mass-transfer”. Advanced Transport PhenomenaSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. Cambridge Series in Chemical Engineering. Cambridge University Press. str. 489–500. ISBN 9781316583906. 
  24. ^ J. C. Maxwell: On the dynamical theory of gases, The Scientific Papers of J. C. Maxwell, 1965, 2, 26–78.
  25. ^ J. Stefan: Über das Gleichgewicht und Bewegung, insbesondere die Diffusion von Gemischen, Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften Wien, 2te Abteilung a, 1871, 63, 63-124.
  26. ^ Bird, R.B.; Stewart, W.E.; Lightfoot, E.N. (2007). Transport Phenomena (2 izd.). Wiley. 
  27. ^ Taylor, R.; Krishna, R. (1993). Multicomponent Mass Transfer. Wiley. 
  28. ^ Cussler, E.L. (1997). Diffusion - Mass Transfer in Fluid Systems (2 izd.). Cambridge University Press. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Stefan, J. (1879), „Über die Beziehung zwischen der Wärmestrahlung und der Temperatur” [On the relationship between heat radiation and temperature] (PDF), Sitzungsberichte der Mathematisch-naturwissenschaftlichen Classe der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften (na jeziku: nemački), 79: 391—428 
  • Boltzmann, L. (1884), „Ableitung des Stefan'schen Gesetzes, betreffend die Abhängigkeit der Wärmestrahlung von der Temperatur aus der electromagnetischen Lichttheorie” [Derivation of Stefan's little law concerning the dependence of thermal radiation on the temperature of the electro-magnetic theory of light], Annalen der Physik und Chemie (na jeziku: nemački), 258 (6): 291—294, Bibcode:1884AnP...258..291B, doi:10.1002/andp.18842580616 Slobodan pristup 
  • Tyndall, John (1864). „On luminous [i.e., visible] and obscure [i.e., infrared] radiation”. Philosophical Magazine. 4th series. 28: 329—341. 
  • Wüllner, Adolph (1875). Lehrbuch der Experimentalphysik [Textbook of experimental physics] (na jeziku: nemački). vol. 3. Leipzig, Germany: B.G. Teubner. str. 215. 
  • Wisniak, Jaime (novembar 2002). „Heat radiation law – from Newton to Stefan”. Indian Journal of Chemical Technology. 9: 545—555. 
  • Stefan, J. (1879), „Über die Beziehung zwischen der Wärmestrahlung und der Temperatur” [On the relationship between heat radiation and temperature] (PDF), Sitzungsberichte der Mathematisch-naturwissenschaftlichen Classe der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften (na jeziku: nemački), 79: 391—428 
  • Boltzmann, L. (1884), „Ableitung des Stefan'schen Gesetzes, betreffend die Abhängigkeit der Wärmestrahlung von der Temperatur aus der electromagnetischen Lichttheorie” [Derivation of Stefan's little law concerning the dependence of thermal radiation on the temperature of the electro-magnetic theory of light], Annalen der Physik und Chemie (na jeziku: nemački), 258 (6): 291—294, Bibcode:1884AnP...258..291B, doi:10.1002/andp.18842580616 Slobodan pristup 
  • Caffarelli, Luis A. (1977). „The regularity of free boundaries in higher dimensions”. Acta Mathematica. 139 (none): 155—184. ISSN 0001-5962. S2CID 123660704. doi:10.1007/BF02392236 Slobodan pristup. 
  • CAFFARELLI, LUIS A. (1978). „Some Aspects of the One-Phase Stefan Problem”. Indiana University Mathematics Journal. 27 (1): 73—77. ISSN 0022-2518. JSTOR 24891579. doi:10.1512/iumj.1978.27.27006 Slobodan pristup. 
  • Figalli, Alessio; Ros-Oton, Xavier; Serra, Joaquim (2021-03-24). „The singular set in the Stefan problem” (na jeziku: engleski). arXiv:2103.13379v1 Slobodan pristup. 
  • Rorvig, Mordechai (2021-10-06). „Mathematicians Prove Melting Ice Stays Smooth”. Quanta Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-08. 
  • Lienhard, John H. IV; Lienhard, John H. V (2019). A Heat Transfer Textbook (5th izd.). Mineola, NY: Dover Pub. 
  • Duong, Do D (1998). „Fundamentals of Diffusion and Adsorption in Porus Media”. Adsorption Analysis: Equilibria and Kinetics. Series on Chemical Engineering. 2. World Scientific. ISBN 9781783262243. 
  • Kirwan, Donald J. (1987). „Mass transfer principles”. Ur.: Rousseau, Ronald W. Handbook of Separation Process Technology. John Wiley & Sons. ISBN 9780471895589. 
  • Taylor, Ross; Krishna, R. (1993). Multicomponent Mass Transfer. Wiley Series in Chemical Engineering. 2. John Wiley & Sons. ISBN 9780471574170. 
  • Teixeira, Miguel A.; Rodriguez, Oscar; Gomes, Paula; Mata, Vera; Rodrigues, Alirio (2012). „Performance of perfumes”. Perfume Engineering: Design, Performance & Classification. Butterworth-Heinemann. ISBN 9780080994079. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јожеф_Штефан&oldid=27552846”