Ava Gardner
| Ava Gardner | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||
| Lični podaci | |||||||||
| Puno ime | Ava Lavinija Gardner | ||||||||
| Datum rođenja | 24. decembar 1922. | ||||||||
| Mesto rođenja | Smitfild, Severna Karolina, SAD | ||||||||
| Datum smrti | 25. januar 1990. (67 god.) | ||||||||
| Mesto smrti | Vestminster, London, Ujedinjeno Kraljevstvo | ||||||||
| Porodica | |||||||||
| Supružnik | Miki Runi (1942—1943) Arti Šou (1945—1946) Frenk Sinatra (1951—1957) | ||||||||
| Rad | |||||||||
| Bitne uloge | Kiti Kolins u Ubicama Honey Bear Kelly u Mogambo Maksin Folk u Noći iguane | ||||||||
| Potpis |  | ||||||||
| Veza do IMDb-a | |||||||||
| |||||||||
Ava Lavinija Gardner (engl. Ava Lavinia Gardner; Smitfild, 24. decembar 1922 — Vestminster, 25. januar 1990) je bila američka filmska glumica, nominovana za Oskara za najbolju glavnu glumicu u filmu Mogambo.[1]
Karijeru je počela 1941. godine, da bi za vrlo kratko vreme postala zvezda blokbastera Noći iguana, Bosonoga kontesa i Snegovi Kilimandžara. Američki filmski institut je proglasio za jednu od najvećih glumica dvadesetog veka, a smatrana je i za jednu od najlepših žena sveta.[2] Zahvaljujući brojnim ljubavnim aferama, ali i glamuroznom životu koji je vodila, Ava Gardner je postala oličenje fatalne zavodnice i istinske filmske dive.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rane godine[uredi | uredi izvor]
Ava Gardner je rođena 1922. godine u Brogdenu, malom farmerskom mestu u Severnoj Karolini.[3] Bila je najmlađa od sedmoro dece. Imala je dva brata, Rejmonda i Malvina i četiri sestre, Beatris, Elsi Mej, Inez i Majru. Odrasla je u siromašnoj farmerskoj porodici koja se bavila uzgojem pamuka i duvana.[4] Avina majka, Moli poticala je iz baptističke porodice škotsko-irsko-engleskog porekla, dok je otac, Džonas Bejli Gardner poticao iz katoličke porodice irsko-američko-indijanskog porekla. Još dok su im deca bila mala, Gardnerovi su ostali bez svog poseda, pa je otac morao raditi u pilani dok je majka počela raditi kao kuvarica i domaćica u učiteljskom konaku obližnje brogdenske škole.
Kada je Ava imala trinaest godina porodica se seli u nešto veći grad Njuport Njuz u Virdžiniji gde je Moli Gardner vodila pansion za obalske radnike.[4] Kako se nije dugo zadržala na tom poslu, Gardnerovi se ponovo sele u Rokridž, predgrađe Vilsona u Severnoj Karolini, gde je Moli Gardner ponovo vodila pansion. Avin otac umro je 1935. godine od bronhitisa. Ava i njena braća i sestre pohađala su školu u Rokridžu. Ava je maturirala 1939. godine a naredne godine nastavila je školovanje na koledžu za sekretarice u Vilsonu.[5] Prilikom posete sestri Beatrisi, koja je živela u Njujorku, 1941. godine Avu je kao osamnaestogodišnjakinju slikao Beatrisin suprug Lari. On je bio profesionalni fotograf a Avinu sliku je izložio u izlogu svog studija na Petoj aveniji.[6]
Početak karijere[uredi | uredi izvor]
Bernard „Barni“ Duan, pravnik u Levs Teatru 1941. godine spazio je Avinu fotografiju u izlogu „Tar“ foto-studija na Petoj aveniji u Njujorku. U to vreme Duan se često predstavljao kao Em-Dži-Emov skaut kako bi se približio devojkama. Kada je pokušao da dobije Avin broj, radnik ga je odbio. Tada je, onako usput dobacio da bi sliku zaista trebalo poslati u Em-Dži-Em što je Lari i učinio odmah. Ubrzo nakon toga Ava je doputovala u Njujork na razgovor. Em-Dži-Em joj je ponudio standardni ugovor, pa je Ava napustila koledž te 1941. godine i zajedno sa Beatris otišla u Holivud. Odmah su joj unajmili učitelja dikcije, jer je Ava govorila sa južnjačkim naglaskom.
Nominacija za Oskara[uredi | uredi izvor]
Gardnerova je nominovana za Oskara za ulogu u filmu Mogombo (1953), ipak te godine nagradu je uzela Odri Hepbern za Praznik u Rimu. Mnogi smatraju da je Avino najbolje ostvarenje uloga Maksin Folk u Noći iguana (1964) za koju nije ni nominovana.
Igrala je i u filmovima The Hucksters (1947), Showboat (1951), Snegovi Kilimandžara (1952), Bosonoga kontesa (1954), ovaj film se smatra gotovo autobiografskim jer oslikava neke njene navike iz svakodnevnog života, Bhowani Junction (1956), Sunce se ponovo rađa u kom je igrala plesačicu Bret Ešli i u filmskoj verziji Neville Shute u kome je igrala sa Gregori Pekom.
Svoje glumačke domete pokazala je i u filmu 55 dana u Pekingu (1963).
Van filmskog platna ostale su zapamćene neke njene neobične i duhovite opaske poput one o Džonu Fordu koji je režirao film Mogombo: „najoholiji čovek na Zemlji. Istinsko Zlo. Obožavam ga."
Kasniji život[uredi | uredi izvor]
U London se preselila 1968. godine kako bi obavila lekarske analize zbog sumnje na rak materice od koga je umrla njena majka. Te godine zaigrala je u filmu koji mnogi smatraju njenim najboljim ostvarenjem, u engleskom rimejku Majerlinga u kome je glumila Elizabetu, austrijsku caricu u paru sa Džejmsom Mejsonom kao carom Francom Jozefom.
Brakovi i veze[uredi | uredi izvor]
Miki Runi[uredi | uredi izvor]
Ubrzo pošto je stigla u Los Anđeles Ava je upoznala Em-Dži-Emovog glumca Miki Runija. Venčali su se 10. januara 1942. godine u Balardu u Kaliforniji. Imala je tada tek devetnaest godina. Do 1946. godine, Ava je snimila nekoliko filmova, ali je tek posle uloge u filmu Ubice sa Bartom Lankasterom postala poznata kao filmska zvezda i seks-simbol. Runi i Ava su se razveli 1943. godine uglavnom zbog Runijevog raskalašnog načina života.[7] Runi je kasnije pričao o njihovom seksualnom životu i hvalio se kako je Ava bila dobra u krevetu. Kada je to čula Ava mu je duhovito odgovorila: „Pa, on je možda i uživao u seksu, ali nebesa znaju da ja nisam uživala!"
Arti Šou[uredi | uredi izvor]
Drugi brak imala je sa džez muzičarem Arti Šouom od 1945. do 1946. godine i bio je još lošiji od prethodnog. U ovom periodu Ava je počela da pije i da utočište nalazi u psihoterapiji.
Frenk Sinatra[uredi | uredi izvor]
Treći i poslednji put bila je u braku (1951—1957) sa pevačem i glumcem Frenkom Sinatrom. Sinatra je napustio Nensi, svoju suprugu zbog Ave i njihov brak je bio udarna vest u novinama. Osuđivali su ga kolumnisti Heda Hoper i Luela Parsons, holivudski establišment i obožavaoci zato što je napustio svoju „dobru ženu“ zbog jedne neobične ali fatalne žene kakva je bila Ava. To se odrazilo i na njegovu karijeru, dok je za Avu to bio uspeh - njen imidž zavodnice i seks-simbola je samo još više naglašen. Brak sa Sinatrom bio je buran - oštre svađe, ljubomora, čak i Sinatrin pokušaj samoubistva, brojni razlazi...
Ava je iskoristila svoj uticaj kako bi pomogla Sinatri da zaigra u filmu Odavde do večnosti (1953) za šta je bio nagrađen Oskarom. Ta uloga je pomogla da se Sinatrina pevačka i glumačka karijera obnovi. O njihovoj vezi Ava je govorila: „Bili smo sjajni u krevetu. Problemi su obično počinjali već na putu do kupatila." (Ova izjava inspirisaće Suzan Vega da napiše pesmu Frenk i Ava.) Tokom njihovog braka Ava je ostala trudna ali je prekinula trudnoću zbog nepredvidivosti njihove veze.[8] Uvek je želela decu, ali je dosta kasnije rekla: „Nismo bili u stanju ni o sebi da vodimo računa. Kako bismo brinuli o bebi?" Ava i Frenk su ostali dobri prijatelji i nakon razvoda.[9]
Hauard Hjuz[uredi | uredi izvor]
Počela se viđati sa milijarderom avijatičarem Hauardom Hjuzom sredinom 1940-ih. Ta veza potrajala je do 1950-ih. Uprkos njegovim početnim očekivanjima da će ona biti „lak komad“ nikada nisu postali intimni.
Ernest Hemingvej[uredi | uredi izvor]
Od Sinatre se razvela 1957. godine i otišla je u Španiju gde je počelo prijateljstvo sa poznatim književnikom Ernestom Hemingvejem. Tada je zavolela i špansku koridu, a naročito toreadore. Jedan od njih bio je i Luis Migel Domingin, koji je tada bio sa Činom Mačado, a sa kojim je Ava imala strasnu vezu. „Bilo je to nekakvo ludilo“, kasnije je govorila o ovom vremenu.
Poslednje godine[uredi | uredi izvor]
Mnogo je pušila i usled toga obolela od emfizema, kao i od poremećaja imunskog sistema (sumnja se da je to bio lupus). Posle dva moždana udara 1986. godine usled kojih je ostala delimično paralisana i vezana za krevet. Iako su joj materijalne mogućnosti omogućavale da plati sebi lečenje Frenk Sinatra je ipak platio troškove posete specijalisti u SAD. Poslednje Avine reči upućene njenoj služavki Karmen bile su: " Jako sam umorna!". Umrla je od upale pluća u 67-oj godini. Nakon njene smrti jedna od Sinatrinih kćerki ga je zatekla u sobi na podu uplakanog i nemog. Ava ne samo da je bila njegova najveća ljubav već i muza i inspiracija za jednu od njegovih najlepših i najemotivnijih pesama, "I Am a Fool to Want You", snimljenu nakon njihovog razvoda. Na njenoj sahrani se jedna crna limuzina parkirala iza kolone od petsto ožalošćenih. Niko nije izašao iz kola, ali se pretpostavlja da je to zapravo bio Frenk Sinatra. Buket na Avinom grobu je imao jednostavnu poruku: „Sa ljubavlju, Frensis."
Grob[uredi | uredi izvor]
Ava Gardner je sahranjena u Sanset memorijal parku u Smitfildu u Severnoj Karolini pored svoje braće i voljenih roditelja. U Smitfildu danas postoji Muzej Ave Gardner.
Filmografija[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Ava Gardner | Biography, Movies, & Facts”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-01.
- ^ Profile Arhivirano jul 7, 2011 na sajtu Wayback Machine
- ^ „Ava Gardner”. Biography.com.
- ^ а б Server, Lee (2007-04-01). Ava Gardner: "Love Is Nothing" (на језику: енглески). St. Martin's Publishing Group. ISBN 978-1-4299-0874-0.
- ^ Encyclopedia of World Biography Vol. 25 (2005) Gale, Detroit
- ^ Encyclopedia of World Biography Vol. 25 (2005) Gale, Detroit
- ^ „Ava Gardner and Mickey Rooney Divorce Papers. Three-page set of | Lot #22009”. Heritage Auctions (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-01.
- ^ Gardner, Ava. Ava: My Story. New York: Bantam, 1990.
- ^ Gardner, Ava. Ava: My Story. New York: Bantam Books.
Литература[uredi | uredi izvor]
- Cannon, Doris Rollins (2001). Grabtown Girl: Ava Gardner's North Carolina Childhood and Her Enduring Ties to Home. Down Home Press. ISBN 978-1-878086-89-1.
- Fowler, Karin (1990). Ava Gardner: A Bio-Bibliography. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-26776-5.
- Gardner, Ava (1990). Ava: My Story. Bantam. ISBN 978-0-553-07134-4.
- Gigliotti, Gilbert, ур. (2010). Ava Gardner: Touches of Venus. Entasis Press. ISBN 978-0-9800999-5-9.
- Grobel, Lawrence. "Conversations with Ava Gardner", CreateSpace; accessed August 31, 2014.
- Rivers, Alton. Love, Ava: A Novel. St. Martin's Press. 2007. ISBN 978-0-312-36279-9.
- Server, Lee. Ava Gardner: Love is Nothing. St. Martin's Press. 2006. ISBN 978-0-312-31209-1.
- Mims, Bryan. "Our Ava", Our State Magazine, 2014
- Wayne, Jane Ellen (2004). Ava's Men: The Private Life of Ava Gardner. Robson Books. ISBN 978-1-86105-785-3.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Ava Gardner na sajtu IMDb (jezik: engleski)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
