Џејмс Дин

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Џејмс Дин (порнографски глумац).
Џејмс Дин
James Dean in Rebel Without a Cause.jpg
Џејмс Дин
Лични подаци
Пуно имеЏејмс Бајрон
Датум рођења(1931-02-08)8. фебруар 1931.
Место рођењаМарион, Индијана,  САД
Датум смрти30. септембар 1955.(1955-09-30) (24 год.)
Место смртиШолам, Калифорнија,  САД
Рад
Битна улогаКал Траск (Источно од раја)
Џим Старк (Бунтовник без разлога)
www.jamesdean.com
Веза до IMDb-а

Џејмс Бајрон Дин (енгл. James Byron Dean; Марион, 8. фебруар 1931 — Шолам, 30. септембар 1955) je амерички филмски глумац. Остаће упамћен по једној од најкраћих и најспектакуларнијих филмских каријера у историји Холивуда. За само нешто више од годину дана и са само три снимљена филма достигао је светску славу и постао симбол немирних и незадовољних генерација америчке омладине с краја педесетих година 20. века. И данас, деценијама после смрти, његов лик представља својеврсну културну икону, оличење бунтовника, аутсајдера и усамљеника и има велики број обожавалаца широм света.

Након смрти у саобраћајној несрећи 30. септембра 1955,[1] Дин је постао први глумац који је постхумно добио номинацију за Оскара за најбољег глумца за улогу у Источно од раја. Након што је следеће године добио другу номинацију за своју улогу у Гиганту, Дин је постао једини глумац који је имао две постхумне номинације за глуму.[2] Године 1999, Амерички филмски институт га је сврстао на 18. место најбоље мушке филмске звезде Холивуда Златног доба на AFI-овој листи 100 година...100 звезда.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Џејмс Бајрон Дин је рођен 8. фебруара 1931. године у Мериону у Индијани,[4] као једино дете Милдред Мари (Вилсон) и Винтона Дина. Такође је тврдио да је његова мајка делом била Индијанског порекла и да је његов отац припадао „линији првобитних досељеника која се може пратити до Мејфлауера“.[5] Када је Џејмс имао шест година, због посла његовог оца који је био зубни техничар, породица Дин се сели у Калифорнију. Био је уписан у државну школу Брентвуд у четврти Брентвуд у Лос Анђелесу, Калифорнија, али је убрзо пребачен у основну школу Макинли.[6] Тамо је породица провела неколико година, а по свему судећи, Дин је био веома близак са мајком. Према Мајклу Деанђелису, она је била „једина особа способна да га разуме“.[7] Године 1938, изненада ју је погодио акутни бол у стомаку и брзо је почела да губи на тежини. Умрла је од рака материце када је Дин имао девет година.[6] Пошто није могао да брине о свом сину, Динов отац га је послао да живи са својом тетком и ујаком, Ортенсом и Маркусом Винслоуом, на њиховој фарми у Фермаунту, Индијана,[8] где је одрастао у њиховом квекерском домаћинству.[9] Динов отац је служио у Другом светском рату и касније се поново оженио.

По завршетку средње школе 1949. године Дин се враћа у Калифорнију где најпре уписује право на колеџу Санта Моника, али убрзо прелази на UCLA где студира драму. Истовремено похађа и глумачку радионицу глумца Џејмса Вајтмора и покушава да оствари неки значајнији успех као глумац.

Године 1951, дефинитивно напушта студије и по наговору Џејмса Вајтмора сели се у Њујорк како би се озбиљније посветио својој глумачкој каријери. Почиње да ради на паркингу испред телевизијског студија CBS како би се издржавао. Његов први професионални ангажман био је у реклами за Пепси колу, а добија и неколико врло малих улога у позоришту и на филму. Појављује се и у неколико телевизијских шоу програма који су били веома популарни педесетих година 20. века. Ускоро добија и своју прву позоришну улогу на Бродвеју у представи See the Jaguar и постаје члан престижне глумачке школе Actors Studio коју су у то време похађали и Марлон Брандо, Џули Харис, Артур Кенеди и други познати глумци тог времена.

Споменик у Шоламу

Године 1954, добија улогу у позоришној представи The Immoralist захваљујући којој га редитељ Елија Казан и филмски студио Ворнер Брадерс ангажују за улогу Кала Траска у филмској адаптацији романа Џона Стајнбека „Источно од раја". Веома брзо добија улогу у филму Бунтовник без разлога редитеља Николаса Реја, где тумачи лик проблематичног тинејџера Џимија Старка поред Натали Вуд и Сала Минеа. По завршетку снимања филма Источно од раја Џејмс Дин, који је био пасионирани љубитељ аутомобилских трка, купује свој први спортски аутомобил Porsche 356 Speedster и почиње да се такмичи на тркама. Био је други у Палм Спрингсу марта 1955. године, трећи у Бејкерсфилду маја исте године, а у Санта Моники је морао да одустане због квара на аутомобилу. За време снимања филма Бунтовник без разлога Дин купује аутомобил Porsche 550 Spyders (један од само 90 произведених те године) који је звао „мала битанга“. По добијању улоге нафтног богаташа у филму Див у коме је глумио са Елизабет Тејлор и Роком Хадсоном одлази у Тексас на снимање и у том периоду не учествује у аутомобилским тркама јер му је то било забрањено филмским уговором.

По завршетку снимања филма Див, 30. септембра 1955. године Џејмс Дин креће на трке у Салинасу и гине у саобраћајној несрећи у својој двадесет петој години. Није доживео премијере својих филмова Бунтовник без разлога и Див и једини је глумац у историји Холивуда који је два пута постхумно био номинован за награду "Оскар".

Џејмс Дин је сахрањен на „Парк гробљу“ у Феримонту, а 1977. године близу места где је погинуо у Шоламу (Калифорнија) подигнут му је споменик.

Филмографија[уреди | уреди извор]

Телевизијске емисије[уреди | уреди извор]

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

  • "See the Jaguar" (1952)
  • "The Metamorphosis" (1952)
  • "The Scarecrow" (1953)
  • "The Immoralist" (1954)
  • "Women of Trachis" (1954)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Goodman, Ezra (24. 9. 1956). „Delirium over dead star”. Life. Vol. 41 No. 13. стр. 75—88. 
  2. ^ David S. Kidder; Noah D. Oppenheim (14. 10. 2008). The Intellectual Devotional Modern Culture: Revive Your Mind, Complete Your Education, and Converse Confidently with the Culturati. Rodale. стр. 228. ISBN 978-1-60529-793-4. Приступљено 21. 7. 2013. »Dean was the first to receive a posthumous Academy Award nomination for acting and is the only actor to have received two such posthumous nominations.« 
  3. ^ „AFI's 100 Years...100 Stars”. American Film Institute. Архивирано из оригинала на датум 13. 1. 2013. Приступљено 25. 2. 2016. 
  4. ^ Chris Epting (1. 6. 2009). The Birthplace Book: A Guide to Birth Sites of Famous People, Places, & Things. Stackpole Books. стр. 163. ISBN 978-0-8117-4018-0. 
  5. ^ David Dalton (2001). James Dean: The Mutant King : a Biography. Chicago Review Press. стр. 2. ISBN 978-1-55652-398-4. 
  6. ^ а б George C. Perry (2005). James Dean. DK Publishing, Incorporated. стр. 27. ISBN 978-0-7566-0934-4. 
  7. ^ Michael DeAngelis (15. 8. 2001). Gay Fandom and Crossover Stardom: James Dean, Mel Gibson, and Keanu Reeves. Duke University Press. стр. 97. ISBN 0-8223-2738-4. 
  8. ^ Val Holley (септембар 1991). James Dean: Tribute to a Rebel. Publications International. стр. 18. ISBN 978-1-56173-148-0. 
  9. ^ Robert Tanitch (1997). The Unknown James Dean. Batsford. стр. 114. ISBN 978-0-7134-8034-4. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Alexander, Paul: Boulevard of Broken Dreams: The Life, Times, and Legend of James Dean . Viking, 1994. ISBN 0-670-84951-0.
  • Bast, William: James Dean: A Biography. Ballantine Books, 1956.
  • Bast, William (2006). Surviving James Dean. New Jersey: Barricade Books. ISBN 1-56980-298-X. 
  • Beath, Warren: Death of James Dean. Grove Press, 1986. ISBN 0-394-55758-1.
  • Beath, Warren, with Wheeldon, Paula; James Dean in Death: A Popular Encyclopedia of a Celebrity Phenomenon, McFarland & Co., Inc., 2005. ISBN 0-7864-2000-6.
  • Dalton, David: James Dean-The Mutant King: A Biography. Chicago Review Press, 2001. ISBN 1-55652-398-X.
  • DeAngelis, Michael (2001). Gay Fandom and Crossover Stardom: James Dean, Mel Gibson, and Keanu Reeves. Durham: Duke University Press. ISBN 0-8223-2728-7. 
  • Frascella, Lawrence and Weisel, Al: Live Fast, Die Young: The Wild Ride of Making Rebel Without a Cause. Touchstone, 2005. ISBN 0-7432-6082-1.
  • Gilmore, John : Live Fast-Die Young: Remembering the Short Life of James Dean. Thunder's Mouth Press, 1998. ISBN 1-56025-169-7.
  • Gilmore, John: The Real James Dean. Pyramid Books, 1975. ISBN 0-515-03814-8.
  • Heinrichs, Steve; Marinello, Marco; Perrin, Jim; Raskin, Lee; Stoddard, Charles A; Zigg, Donald; Porsche Speedster TYP540: Quintessential Sports Car, 2004, Big Lake Media, Inc. ISBN 0-9746468-0-6
  • Turiello, James : 'James Dean The Quest for an Oscar' 360 pages Publisher: Sandy Beach, A (February 26, 2018) ISBN 978-0-692-08182-2
  • Holley, Val: James Dean: The Biography. St. Martin's Griffin, 1996. ISBN 0-312-15156-X.
  • Turiello, James: The James Dean Collection, 1993. Biography on fifty trading cards with photographs from The James Dean Gallery in Fairmount Indiana.
  • Hopper, Hedda and Brough, James: "James Dean Was a Rebel With a Cause" in The Whole Truth and Nothing But. Doubleday. 1963.
  • Howell, John: James Dean: A Biography. Plexus Publishing, 1997. Second Revised Edition. ISBN 0-85965-243-2
  • Hyams, Joe; Hyams, Jay: James Dean: Little Boy Lost. Time Warner Publishing, 1992. ISBN 0-446-51643-0.
  • Martinetti, Ronald: The James Dean Story, Pinnacle Books, 1975. ISBN 0-523-00633-0.
  • Morrissey (1983). James Dean is Not Dead. Manchester: Babylon Books. ISBN 0-907188-06-0. 
  • Perry, George: James Dean. DK Publishing, 2005. ISBN 1-4053-0525-8.
  • Riese, Randall: The Unabridged James Dean: His Life from A to Z. Contemporary Books, 1991. ISBN 0-8092-4061-0.
  • Raskin, Lee: James Dean: At Speed. David Bull Publishing, 2005. ISBN 1-893618-49-8.
  • Sheridan, Liz: Dizzy & Jimmy: My Life With James Dean : A Love Story. HarperCollins Canada / Harper Trade, 2000. ISBN 0-06-039383-1.
  • Spoto, Donald: Rebel: The Life and Legend of James Dean. HarperCollins, 1996. ISBN 0-06-017656-3.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Џејмс Дин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џејмс_Дин&oldid=25514872”