Algol (zvezda)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ukoliko ste tražili programski jezik, pogledajte članak Algol.
Algol
Lokacija β Perseja (zaokruženo)
Položaj na nebu
Epoha J2000      Ravnodnevnica J2000
Sazvežđe Persej
Rektascenzija 03h 08m 10.13245s[1]
Deklinacija +40° 57′ 20.3280″[1]
Prividna magnituda (V) 2.12[2] (- 3.39[3])
Karakteristike
Spektralni tip Aa1: B8V[4]
Aa2: K0IV[4]
Ab: F1V[5][6] (kA4hA9.5mF0:[7])
U−B indeks boja −0.37[2]
B−V indeks boja −0.05[2]
Varijabilni tip EA/SD[3]
Astrometrija
Radijalna brzina (Rv)3.7 km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: 2.99[1] mas/g
Dek.: −1.66[1] mas/g
Paralaksa (π)36.27 ± 1.40[1] mas
Rastojanje90 ± 3 ly
(28 ± 1 ps)
β Per Aa1
Apsolutna magnituda (MV)−0.07[8]
β Per Aa2
Apsolutna magnituda (MV)2.9[8]
β Per Ab
Apsolutna magnituda (MV)2.3[8]
Orbita[9]
Primarnaβ Per Aa1
Kompanjonβ Per Aa2
Period (P)2.867328 dana
Velika poluosa (a)0.00215″
Ekscentricitet (e)0
Inklinacija (i)98.70°
Longituda uzlaznog čvora (Ω)43.43°
Orbita[9]
Primarnaβ Per A
Kompanjonβ Per B
Period (P)680.168 dana
Velika poluosa (a)0.09343″
Ekscentricitet (e)0.227
Inklinacija (i)83.66°
Longituda uzlaznog čvora (Ω)132.66°
Apsidna epoha (T)2446927.22
Argument perihela (ω)
(primarni)		310.02°
Detalji
β Per Aa1
Masa3.17 ± 0.21[9] M☉
Poluprečnik2.73 ± 0.20[9] R☉
Luminoznost182[8] L☉
Površinska gravitacija (log g)4.0[10] cgs
Temperatura13,000[10] K
Rotaciona brzina (v sin i)49[11] km/s
Starost570[8] Myr
β Per Aa2
Masa0,70±0,08[9] M☉
Poluprečnik3,48±0,28[9] R☉
Luminoznost6.92[8] L☉
Površinska gravitacija (log g)3.5[10] cgs
Temperatura4,500[10] K
β Per Ab
Masa1,76±0,15[9] M☉
Poluprečnik1,73±0,33[9] R☉
Luminoznost10.0[8] L☉
Površinska gravitacija (log g)4.5[10] cgs
Temperatura7,500[10] K
Druge oznake
Algol, Gorgona, Gorgonea Prima, Demon Star, El Ghoul, β Persei, β Per, 26 Persei, BD+40°673, FK5 111, GC 3733, HD 19356, HIP 14576, HR 936, PPM 45864, SAO 38592.
Referentne baze podataka
SIMBADdata

Algol ili beta Perseja (lat. β Persei, β Per) je eklipsno promenljiva zvezda u Perseju, prototip svoje klase promenljivih. Algol je tročlani zvezdani sistem. Ime zvezde potiče od arapskog naziva Ra’s Al Ghul, i znači „glava demona“, jer predstavlja oko Meduze čiju glavu drži Persej.[12][13]

Istorija posmatranja[uredi | uredi izvor]

Položaj Algola u okviru Perseja.

Drevni egipatski kalendar srećnih i nesrećnih dana sastavljen pre nekih 3200 godina smatra se najstarijim istorijskim dokumentom o otkriću Algola.[14][15][16]

Povezivanje Algola sa stvorenjem sličnim demonu (Gorgon u grčkoj tradiciji, goul u arapskoj tradiciji) sugeriše da je njegova varijabilnost bila poznata dugo pre 17. veka,[17] ali još uvek nema neospornih dokaza za to.[18] Arapski astronom Abdurahman al-Sufi nije rekao ništa o varijabilnosti zvezde u svojoj Knjizi fiksnih zvezda objavljenoj oko 964. godine.[19]

Promenljivost sjaja[uredi | uredi izvor]

Algol je još u staroj Grčkoj bio poznat kao „demonska zvezda“, tako da je najverovatnije bila poznata varijabilnost njegovog sjaja.[12] Ipak, u savremenom smislu, Đeminijano Montanari je svojim posmatranjima 1669. godine utvrdio promenljivost sjaja Algola. Džon Gudrik je 1782. izmerio i period između dva minimuma — 2,867 dana. Ideja da Algol čine dve zvede, od kojih ona slabijeg sjaja povremeno pomračuje glavnu zvezdu je postepeno prihvaćena, a svoju konačnu potvrdu je dobila 1889. godine, kada je Herman Fogel pokazao da je period kojim varira radijalna brzina Algola jednak periodu smanjenja sjaja.[20] Čitav proces, od početka opadanja sjaja do povratka na uobičajenu vrednost, traje svega nekoliko sati.[21]

Algol ima dva minimuma sjaja: primarni minimum se dešava kada manje sjajna zvezda zakloni sjajniju, i vidljiv je golim okom (magnituda pada sa 2,1 na 3,4); dok se sekundarni minimum javlja kada sjajnija zvezda zakloni manje sjajnu, ali se tada magnituda smanjuje za svega 0,06. Neposredno pre i posle sekundarnog minimuma dolazi do blagog povećanja magnitude, što se objašnjava refleksijom svetlosti sjajnije komponente o slabiju.[20]

Primarna komponenta[uredi | uredi izvor]

Primarna komponenta (Algol A), vidljiva golim okom (magnitude 2,12) je zvezda glavnog niza, spektralne klase B8V, 100 puta luminoznija od Sunca[20] (180 puta ako se posmatra i zračenje u ultraljubičastom delu spektra[21]). Radijus Algola A iznosi 2,89 radijusa Sunca, a masa 3,7 masa Sunca.[12]

Sekundarna komponenta[uredi | uredi izvor]

Sekundarna komponenta (Algol B) je subdžin spektralne klase K0IV, magnitude 12,7.[22] Algol B je manje mase od Algola A (0,81 masa Sunca) a dalje je odmakla u evolucionom smislu, što je dugo predstavljalo enigmu, jer masivnije zvezde brže evoluiraju. Međutim, detaljnim analizama je utvrđeno da je A zvezda u početku imala masu 2,5 masa Sunca, a B komponenta 2,8, te da je tokom evolucije sekundarna komponenta odbacila svoje spoljašnje slojeve, koje je delimično preuzela A zvezda, a materijal mase oko 0,8 masa Sunca je izgubljen.[12][21]

Algol A i B su čine blizak dvojni sistem (udaljeni su svega 0,05 AJ[21] ), a ravan u kojoj se kreću je nagnuta na pravac posmatranja pod uglom od 82°, tako da se zvezde samo delimično zaklanjaju, posmatrano sa Zemlje. Međutim, kako je luminoznost Algola B samo 3 puta veća od luminoznosti Sunca, to je dovoljno za navedenu promenu magnitude.[20]

Tercijarna komponenta[uredi | uredi izvor]

Sistem Algola snimljen CHARA interferometrom

Treća komponenta, Algol C, je otkrivena kada je ustanovljeno da se period između dva primarna minimuma menja sa vremenom. Ustanovljeno je da je period ove varijacije oko 680 dana. Ruski astronom Aristarh Belopolski je 1906. godine potvrdio postojanje Algola C kada je ustanovio da varijacije u spektralnim linijama Algola koje potiču od promene u radijalnoj brzini takođe imaju period od 1,862 godine superponiran na osnovni period od 2,867 dana.[20]

Algol C je zvezda magnitude 12,5, spektralne klase A7m.[23] Mase 1,8 Sunčevih masa, Algol C se nalazi na približno 3 AJ od Algola A i B[21], što — posmatrano sa Zemlje — nikad ne iznosi više od 0”,1, zbog čega se ne može razlučiti vizuelnim metodama.[20]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Van Leeuwen, F. (2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. S2CID 18759600. arXiv:0708.1752 Slobodan pristup. doi:10.1051/0004-6361:20078357. 
  2. ^ a b v Ducati, J. R. (2002). „VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system”. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues. 2237: 0. Bibcode:2002yCat.2237....0D. 
  3. ^ a b Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; et al. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007–2013)”. VizieR On-line Data Catalog: B/GCVS. Originally Published in: 2009yCat....102025S. 1: 02025. Bibcode:2009yCat....102025S. 
  4. ^ a b Lestrade, Jean-Francois; Phillips, Robert B.; Hodges, Mark W.; Preston, Robert A. (jun 1993). „VLBI astrometric identification of the radio emitting region in Algol and determination of the orientation of the close binary”. The Astrophysical Journal (na jeziku: engleski). 410: 808. Bibcode:1993ApJ...410..808L. ISSN 0004-637X. doi:10.1086/172798. 
  5. ^ Frank, M. G.; Whelan, D. G.; Junginger, J. C. (2022). „Spectral Classification of Algol C”. Journal of the American Association of Variable Star Observers (Jaavso). 50 (1): 123. Bibcode:2022JAVSO..50..123F. arXiv:2205.06229 Slobodan pristup. 
  6. ^ Renson, P.; Manfroid, J. (maj 2009). „Catalogue of Ap, HgMn and Am stars”. Astronomy and Astrophysics. 498 (3): 961—966. Bibcode:2009A&A...498..961R. doi:10.1051/0004-6361/200810788 Slobodan pristup. 
  7. ^ Fletcher, Emery S. (1964). „Spectrophotometry of Algol”. The Astronomical Journal. 69: 357. Bibcode:1964AJ.....69..357F. doi:10.1086/109284. 
  8. ^ a b v g d đ e Soderhjelm, S. (1980). „Geometry and dynamics of the Algol system”. Astronomy and Astrophysics. 89 (1–2): 100. Bibcode:1980A&A....89..100S. 
  9. ^ a b v g d đ e ž Baron, F.; Monnier, J. D.; Pedretti, E.; Zhao, M.; Schaefer, G.; Parks, R.; Che, X.; Thureau, N.; Ten Brummelaar, T. A.; McAlister, H. A.; Ridgway, S. T.; Farrington, C.; Sturmann, J.; Sturmann, L.; Turner, N. (2012). „Imaging the Algol Triple System in the H Band with the CHARA Interferometer”. The Astrophysical Journal. 752 (1): 20. Bibcode:2012ApJ...752...20B. S2CID 11110989. arXiv:1205.0754 Slobodan pristup. doi:10.1088/0004-637X/752/1/20. 
  10. ^ a b v g d đ Zavala, R. T.; Hummel, C. A.; Boboltz, D. A.; Ojha, R.; Shaffer, D. B.; Tycner, C.; Richards, M. T.; Hutter, D. J. (2010). „The Algol Triple System Spatially Resolved at Optical Wavelengths”. The Astrophysical Journal Letters. 715 (1): L44—L48. Bibcode:2010ApJ...715L..44Z. S2CID 118573026. arXiv:1005.0626 Slobodan pristup. doi:10.1088/2041-8205/715/1/L44. 
  11. ^ Tomkin, J.; Huisong, T. (1985). „The rotation of the primary of Algol”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 97: 51. Bibcode:1985PASP...97...51T. S2CID 119392903. doi:10.1086/131493 Slobodan pristup. 
  12. ^ a b v g Murdin, Paul, ur. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (na jeziku: (jezik: engleski)). Institure of Physics Publishing. str. 5065. ISBN 978-0-7503-0440-5. 
  13. ^ „Beta Persei (Algol)”. AAVSO. januar 1999. Arhivirano iz originala 8. 7. 2006. g. Pristupljeno 31. 7. 2006. 
  14. ^ Porceddu, S.; Jetsu, L.; Lyytinen, J.; Kajatkari, P.; Lehtinen, J.; Markkanen, T.; et al. (2008). „Evidence of Periodicity in Ancient Egyptian Calendars of Lucky and Unlucky Days”. Cambridge Archaeological Journal. 18 (3): 327—339. Bibcode:2008CArcJ..18..327P. S2CID 162969143. doi:10.1017/S0959774308000395. 
  15. ^ Jetsu, L.; Porceddu, S.; Lyytinen, J.; Kajatkari, P.; Lehtinen, J.; Markkanen, T.; et al. (2013). „Did the Ancient Egyptians Record the Period of the Eclipsing Binary Algol - The Raging One?”. The Astrophysical Journal. 773 (1): A1 (14pp). Bibcode:2013ApJ...773....1J. S2CID 119191453. arXiv:1204.6206 Slobodan pristup. doi:10.1088/0004-637X/773/1/1. 
  16. ^ Jetsu, L.; Porceddu, S. (2015). „Shifting Milestones of Natural Sciences: The Ancient Egyptian Discovery of Algol's Period Confirmed”. PLOS ONE. 10 (12): e.0144140 (23pp). Bibcode:2015PLoSO..1044140J. PMC 4683080 Slobodan pristup. PMID 26679699. arXiv:1601.06990 Slobodan pristup. doi:10.1371/journal.pone.0144140 Slobodan pristup. 
  17. ^ Wilk, Stephen R. (1996). „Mythological Evidence for Ancient Observations of Variable Stars”. The Journal of the American Association of Variable Star Observers. 24 (2): 129—33. Bibcode:1996JAVSO..24..129W. 
  18. ^ Davis, G.A. (1957). „Why did the Arabs Call Beta Persei "al-Ghul"?”. Sky and Telescope. 16: 177. Bibcode:1957S&T....16..177D. 
  19. ^ „Ian Ridpath's Star Tales – Perseus”. 
  20. ^ a b v g d đ Moore, Patrick, ur. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (na jeziku: (jezik: engleski)). Philip's. str. 427. ISBN 978-0-540-07863-9. 
  21. ^ a b v g d Kaler, Jim. „Algol”. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  22. ^ „ALGOL B -- Star in double system”. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 29. 1. 2013. 
  23. ^ „ALGOL C -- Star in double system”. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 29. 1. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Algol na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алгол_(звезда)&oldid=27566015”