Aleksander Brikner
| Aleksander Brikner | |
|---|---|
 Aleksander Brikner | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 29. januar 1856. |
| Mesto rođenja | Tarnopolj,  Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 24. maj 1939. (83 god.) |
| Mesto smrti | Berlin,  Treći rajh |
Aleksander Brikner (nem. Aleksander Brückner; Tarnopolj, 29. januar 1856[1] — Berlin, 24. maj 1939) je bio poljski filolog, slavista, i profesor univerziteta u Berlinu.
Život i rad[uredi | uredi izvor]
Brikner je rođen u Galiciji, tada delu Austrijskog carstva. Potiče iz austro-poljske porodice. Obrazovao se u Lavovu pod nadzorom Omelijana Ohonovskog (Omelian Ohonovsky), u Beču pod Francom Miklošičem, i u Berlinu pod Vatroslavom Jagićem. Prvo je predavao u Lavovu, a 1876. dobio je doktorat u Beču. Tada piše studiju o slovenskim naseljima oko Magdeburga nem. „Die slawischen Aussiedlungen in der Altmark und im Magdeburgischen“. Godine 1881. počeo je da predaje u Berlinu, gde je bio dekan odeljenja za slovensku filologiju (1881—1924). Bio je član mnogih akademija, uključujući one u Krakovu, Petrogradu, Lavovu, Sofiji, Pragu i Beogradu.
Brikner je pisao na poljskom i nemačkom o istoriji slovenskih jezika i literature, o folkloru, drevnoj slovenskoj i baltičkoj mitologiji, i o istoriji poljske i ruske literature. Brikner je bio specijalist za starije periode poljske i slovenske kulture, i bio je otkrivač, prevodilac, i izdavač najstarijeg poznatog pisanog dokumenta na poljskom jeziku, Propovedi o svetom krstu polj. Kazania świętokrzyskie. Imao je takođe jako veliko znanje o srednjovjekovnoj poljskoj literaturi iz originalnih tekstova, a bio je i veliki stručnjak za period renesanse i rano moderno doba.
Brikner je pokušavao da podigne prestiž stare slavenske kulture u očima i zapada i Poljaka. Bio je kritičar ruske autokratije svoga vremena. Tokom Prvog svetskog rata je podržavao Centralne sile, ali je bio protiv Brest-Litovskog sporazuma. Ipak, najviše se bavio istraživanjima, a ne politikom.
Verovao je da slovenski i baltički jezici imaju zajednički protojezik, i uvek je isticao balto-slovenske veze. Smatrao je da je pradomovina Slovena bila u današnjoj Poljskoj. Bio je pristalica teze o Normanima kao osnivačima Rusije u državu.
Nakon Prvog svetskog rata 1924. otišao je u penziju, i posvetio se pisanju kratkih istorija poljske kulture i jezika.
Dela[uredi | uredi izvor]
- Geschichte der polnischen Literatur (1901)
- Dzieje literatury polskiej (t. 1 i 2, 1903)(Kujawsko-pomorska Biblioteka Cyfrowa: Dzieje literatury polskiej w zarysie [1], tom 2.)
- Starożytna Litwa. Ludy i bogi. Szkice historyczne i mitologiczne (1904; ponovo izdato: 1985)
- Historia literatury rosyjskiej (1905)[2]
- Mikołaj Rej i różnowiercy polscy (1906)
- Dzieje języka polskiego (1906)
- Zasady etymologii słowiańskiej (1917)
- Mitologia słowiańska (1918; ponovo izdato: 1980)
- Mitologia polska (1924; ponovo izdato: 1980)
- Słownik etymologiczny języka polskiego (1926–1927)
- Dzieje kultury polskiej (knjige 1-4, 1930-1932; 1991)
- Encyklopedia staropolska (knjige 1-2, 1937-1939; ponovo izdato: 1990)
Akademik[uredi | uredi izvor]
Dopisni je član Srpske kraljevske akademije (Akademije filosofskih nauka) od februara 1906.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Grzegorz Rąkowski. Przewodnik krajoznawczo-historyczny po Ukrainie Zachodniej. Część II: Podole. Oficyna Wydawnicza «Rewasz», 2006. Strona 352.
- ^ Morfill, W. R. (april 1906). „Geschichte der russischen Literatur by A. Brückner”. The Modern Language Review. 1 (3): 259—261. JSTOR 3713626.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jan Otrębski, "Aleksander Bruckner w dziesiątą rocznicę śmierci," Slavia occidentalis, XX (1960), 1-46.
- H. Pohrt, "Beiträge zum Wirken des Slawisten Aleksander Brückner in Berlin, 1881-1939), Zeitschrift für Slawistik, XV (1970), 90-102.
- W. Kosny, "Aleksander Brückner: Ein polnischer Slavist in Berlin als 'Dolmetscher der Geister'", Zeitschrift für Slawistik, XXXVI (1991) 381-91.
- Wiktor Weintraub, "Aleksander Brückner (1856—1939)," u Nation and History: Polish Historians from the Enlightenment to the Second World War, urednici Peter Brock, John D. Stanley, i Piotr J. Wrobel (Toronto: University of Toronto Press, 2006), pp. 197–212.
- Hrvatska enciklopedija, Zagreb, 1941–1945
- Bibliografia literatury polskiej. Nowy Korbut, 13 (Warszawa 1970) 276–291.
- Obraz literatury polskiej XIX i XX wieku, seria piata, 4. Kraków 1977. Str. 711–729 (W. Berbelicki).
