Александер Брикнер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александер Брикнер
Aleksander Brückner 1939.jpg
Александер Брикнер
Датум рођења (1856-01-29)29. јануар 1856.
Место рођења Тарнопољ
Аустријско царство Flag of the Habsburg Monarchy.svg
Датум смрти 24. мај 1939.(1939-05-24) (83 год.)
Место смрти Берлин
Flag of the German Reich (1935–1945).svg Трећи Рајх

Александер Брикнер (нем. Aleksander Brückner; Тарнопољ, 29. јануар 1856[1]Берлин, 24. мај 1939) је био пољски филолог, слависта, и професор универзитета у Берлину.

Живот и рад[уреди]

Брикнер је рођен у Галицији, тада делу Аустријског царства. Потиче из аустро-пољске породице. Образовао се у Лавову под надзором Омелијана Охоновског (Omelian Ohonovsky), у Бечу под Францом Миклошичем, и у Берлину под Ватрославом Јагићем. Прво је предавао у Лавову, а 1876. добио је докторат у Бечу. Тада пише студију о словенским насељима око Магдебурга нем. „Die slawischen Aussiedlungen in der Altmark und im Magdeburgischen“. Године 1881. почео је да предаје у Берлину, где је био декан одељења за словенску филологију (18811924). Био је члан многих академија, укључујући оне у Кракову, Петрограду, Лавову, Софији, Прагу и Београду.

Брикнер је писао на пољском и немачком о историји словенских језика и литературе, о фолклору, древној словенској и балтичкој митологији, и о историји пољске и руске литературе. Брикнер је био специјалист за старије периоде пољске и словенске културе, и био је откривач, преводилац, и издавач најстаријег познатог писаног документа на пољском језику, Проповеди о светом крсту пољ. Kazania świętokrzyskie. Имао је такође јако велико знање о средњевјековној пољској литератури из оригиналних текстова, а био је и велики стручњак за период ренесансе и рано модерно доба.

Брикнер је покушавао да подигне престиж старе славенске културе у очима и запада и Пољака. Био је критичар руске аутократије свога времена. Током Првог светског рата је подржавао Централне силе, али је био против Брест-Литовског споразума. Ипак, највише се бавио истраживањима, а не политиком.

Веровао је да словенски и балтички језици имају заједнички протојезик, и увек је истицао балто-словенске везе. Сматрао је да је прадомовина Словена била у данашњој Пољској. Био је присталица тезе о Норманима као оснивачима Русије у државу.

Након Првог светског рата 1924. отишао је у пензију, и посветио се писању кратких историја пољске културе и језика.

Дела[уреди]

  • Geschichte der polnischen Literatur (1901)
  • Dzieje literatury polskiej (t. 1 i 2, 1903)(Kujawsko-pomorska Biblioteka Cyfrowa: Dzieje literatury polskiej w zarysie [1], том 2.)
  • Starożytna Litwa. Ludy i bogi. Szkice historyczne i mitologiczne (1904; поново издато: 1985)
  • Historia literatury rosyjskiej (1905) [2]
  • Mikołaj Rej i różnowiercy polscy (1906)
  • Dzieje języka polskiego (1906)
  • Zasady etymologii słowiańskiej (1917)
  • Mitologia słowiańska (1918; поново издато: 1980)
  • Mitologia polska (1924; поново издато: 1980)
  • Słownik etymologiczny języka polskiego (1926-1927)
  • Dzieje kultury polskiej (књиге 1-4, 1930-1932; 1991)
  • Encyklopedia staropolska (књиге 1-2, 1937-1939; поново издато: 1990)

Академик[уреди]

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од фебруара 1906.

Литература[уреди]

  • Jan Otrębski, "Aleksander Bruckner w dziesiątą rocznicę śmierci," Slavia occidentalis, XX (1960), 1-46.
  • H. Pohrt, "Beiträge zum Wirken des Slawisten Aleksander Brückner in Berlin, 1881-1939), Zeitschrift für Slawistik, XV (1970), 90-102.
  • W. Kosny, "Aleksander Brückner: Ein polnischer Slavist in Berlin als 'Dolmetscher der Geister'", Zeitschrift für Slawistik, XXXVI (1991) 381-91.
  • Wiktor Weintraub, "Aleksander Brückner (1856-1939)," у Nation and History: Polish Historians from the Enlightenment to the Second World War, уредници Peter Brock, John D. Stanley, и Piotr J. Wrobel (Торонто: University of Toronto Press, 2006), pp. 197–212.
  • Хрватска енциклопедија, Загреб, 1941–1945
  • Bibliografia literatury polskiej. Nowy Korbut, 13 (Warszawa 1970) 276–291.
  • Obraz literatury polskiej XIX i XX wieku, seria piata, 4. Kraków 1977. Str. 711–729 (W. Berbelicki).

Референце[уреди]

  1. Grzegorz Rąkowski. Przewodnik krajoznawczo-historyczny po Ukrainie Zachodniej. Część II: Podole. Oficyna Wydawnicza «Rewasz», 2006. Strona 352.
  2. Morfill, W. R. (април 1906). „Geschichte der russischen Literatur by A. Brückner”. The Modern Language Review. 1 (3): 259—261. JSTOR 3713626. 

Спољашње везе[уреди]