Alfred Nobel

Alfred Nobel
Alfred Nobel
Lični podaci
Puno ime	Alfred Bernard Nobel
Datum rođenja	(1833-10-21)21. oktobar 1833.
Mesto rođenja	Stokholm, Švedska
Datum smrti	10. decembar 1896.(1896-12-10) (63 god.)
Mesto smrti	Sanremo, Italija

Alfred Bernard Nobel (šved. Alfred Bernhard Nobel; Stokholm, 21. oktobar 1833 — Sanremo, 10. decembar 1896) je bio švedski hemičar; pronalazač dinamita. Nobelov otac je bio inventivan inženjer koji je mnogo putovao. Porodica se preselila u Rusiju 1842. godine (gde je Nobelov otac nadgledao proizvodnju podvodnih mina koje je sam izmislio) i gde su Alfreda podučavali privatni učitelji; njegove studije su obuhvatale hemiju i pet savremenih jezika.

Godine 1850, nastavio je studije hemije u Parizu, a zatim putovao i po Evropi, pre nego što je posetio SAD da bi radio s Eriksonom (Ericsson, 1803—99), švedsko-američkim pronalazačem brodskog propelera. Godine 1859, vratio se u Rusiju, a zatim u Švedsku. Veoma ga je interesovala, kao i njegovog oca, upotreba eksploziva u građevinarstvu, posebno na američkom tržištu u razvoju. Godine 1865, počeo je da proizvodi gliceril-trinitrat („nitroglicerin“ koji je 1847. godine otkrio A. Sobrero /Sobrero, 1812—88/), ali je u rukovanju eksplozivnom tečnošću dolazilo do nesrećnih slučajeva; iste godine njegova fabrika je odletela u vazduh, uz pet smrtnih slučajeva (uključujući i njegovog brata Emila). Godine 1866, je otkrio da je eksploziv bezbedan ako ga apsorbuje kiselgur (infuzorna zemlja); mešavina je prodavana u šipkama premazanim voskom, kao „dinamit“. Godine 1875, pronašao je eksplozivni želatin ili gelignit (nitroglicerin u nitrocelulozi), čak i bolji eksplozivni agens; a profitirao je iz naftnih polja koja je posedovao u Rusiji.

Njegovi pronalasci su bili raznovrsni i pokriveni sa 355 patenata. Njegovo bogatstvo bilo je ogromno i veliki deo je ostavljen Fondu za dodeljivanje Nobelove nagrade. U periodnom sistemu elemenata, hemijski element sa rednim brojem 102 je po njemu dobio ime nobelijum. Umro je 1896. godine u svojoj kući u San Remu, u Italiji. Sintetički element nobelijum nazvan je po njemu u drugoj polovini 20. veka. Njegovo ime je takođe ovekovečeno u imenima kompanija kao što su Dinamit Nobel i AkzoNobel, koje su potomci spajanja sa kompanijama koje je Nobel osnovao.

Životopis

Alfred Nobel rođen je 21. oktobra 1833. godine u Stokholmu. Bio je treći sin Imanuela Nobela (1801 – 1872) i Andriete Ahlsel Nobel (1805 – 1889). Njegov otac Imanuel Nobel bio je izumitelj (izumio je šperploču), ali bez novca da svoje ideje ostvari. Posebno se zanimao za korištenje baruta, u ono vreme praktično jedinog poznatog eksploziva, te je to svoje zanimanje preneo i na sina. Alfredova se porodica 1842. preselila u Rusiju, gde se je otac počeo baviti izgradnjom morskih mina za potrebe vojske Carske Rusije u Krimskom ratu. U Rusiji su Alfred i njegova braća, s obzirom na to da se materijalno stanje porodice popravilo, imali najbolje učitelje, iako nisu išli u školu. Alfred je učio jezike i hemiju, a sa 18 godina otišao je na četiri godine u SAD gde je kraće vreme radio i studirao kod Džona Eriksona. Nakon kraja Krimskog rata 1856. godine porodična fabrika je propadala, te su se roditelji sa najmlađim sinom vratili u Švedsku, dok su trojica starije braće pokušala da spasu pogon. Godine 1859. upravljanje porodičnom fabrikom preuzeo je drugi sin Ludvig Nobel (1831 – 1888) koji ju je značajno proširio. Alfred se posvetio istraživanju eksploziva, posebno sigurnoj proizvodnji nitroglicerina (kojeg je 1847. otkrio Askanio Sobrero) u kojem je video veliku zaradu u širokoj industrijskoj nameni. Dana 3. septembra 1864. u njihovoj fabrici u Stokholmu dogodila se velika eksplozija u kojoj su život izgubila petorica radnika, uključujući i Alfredovog najmlađeg brata Emila.

Alfred Nobel, koji je osim švedskog izvrsno govorio ruski, francuski, engleski i nemački jezik, bio je veliki poklonik prirodnih nauka. Nije se ženio, ali je navodno imao dve velike ljubavi: baronicu Bertu Kinski i mlađahnu Austrijanku Sofi Hes, koja ga je ostavila i udala se za nekog mladog austrijskog činovnika. Godine 1865. Alfred Nobel je izumeo svoj najvažniji izum – detonacijsku kapsulu koja je sadržavala živin fluminat, osetljiv eksploziv pomoću kojeg se nitroglicerin mogao sigurno paliti u svako doba. Taj upaljač bio je osnova za svu daljnju tehnologiju eksploziva, ali ipak nije postigao ništa da bi se nitroglicerin mogao lakše prevoziti ili baratati njime. Stoga je potražio način da ukroti nitroglicerin. Očito je rešenje ležalo u tome da se nitroglicerin preradi u krutu materiju kojom bi se moglo rukovati i to tako da se kakva porozna supstanca namoči u njemu. Ispitao je niz vrste poroznih, neeksplozivnih, hemijskih inertnih materija: papir, drvene otpatke, prašinu od razmrvljenih opeka, suvu ilovaču, sve dok godine 1887. nije nadošao na nesvakidašnju, iako prilično rasprostranjenu rudu – infuzorijsku zemlju.

Tako je nastao eksploziv, nalik na testo, koji je bio za 25 % slabiji od čistog nitroglicerina, ali uprkos tome mnogo snažniji od baruta (koji se tada fabrički proizvodio) i lako se njime manipulisalo. U to doba kružila je priča da je Nobel slučajno nabasao na svoj izum kada je malo nitroglicerina prokapalo u infuzorijsku zemlju kojom su, za zaštitu od oštećenja, bile obložene neke posude. To naklapanje veoma je smetalo Nobela te je vrlo odlučno izjavio da do svog otkrića nije došao slučajno već da je ono rezultat sistematskog istraživanja koje se zasnivalo na ocenjivanju tehničkih problema. Kasnije je Nobel izumeo gelignit (mešavina nitroglicerina i bezdimnog baruta ili nitroceluloze) koji je bio snažniji i čak se lakše s njim manipuliralo nego s dinamitom. Bio je veoma plodan izumitelj, a o tome rečito govori činjenica da je patentirao čak 355 izuma. „Predstavili su me kao 'genija zla', kao 'trgovca smrću', a ja sam samo radio za dobrobit čovečanstva. Jedini cilj mog života bio je širiti znanje, uveren da to znači pre svega širiti blagostanje” – pisao je Alfred Nobel 1896, pred kraj života, svom nećaku. Kada je nekoliko meseci kasnije otvorena Nobelova oporuka njegov rođak, braća i ostala rodbina bili su neugodno iznenađeni; Alfred ih je u potpunosti isključio iz oporuke. Umesto rodbini Nobel je svoje golemo bogatstvo od 31,5 miliona švedskih kruna (premda današnjem kursu to bi iznosilo oko 150.000.000 USD) ostavio čovečanstvu. Oporuku je Nobel, navodno, napisao na komadiću poderanog papira 27. novembra 1895. godine.

Alfred Nobel je izabran za člana Kraljevske švedske akademije nauka 1884. godine, koja će kasnije birati dva laureta Nobelove nagrade, a 1893. godine dobio je i počasni doktorat Univerziteta u Upsali.

Alfred Nobel veći deo svog život proveo je u Parizu, a 1891. godine preselio se je u San Remo, Italija. Nekoliko godina kasnije kupio je fabriku oružja i željezaru Bofors, izgradio velelepnu vilu u gradu Karlskoga i pripremao se za selidbu nazad u Švedsku iako nije voleo nordijske hladnoće. U planovima ga je sprečila iznenadna smrt zbog krvarenja u mozgu 10. decembra 1896. godine.

Nobelova nagrada

Četiri godine nakon njegove smrti, 29. juna 1900. godine utemeljena je Nobelova nagrada, a 1901. godine dodeljene su prve nagrade za fiziku, hemiju, medicinu, književnost i mir. Kada je uprava Nobelove nagrade raspravljala o područjima za koja će se dodeljivati nagrada u raspravu se umešala i austrijska baronica Berta Kinski fon Tetau, životna ljubav Alfreda Nobela i jedna od najvažnijih osoba tadašnjeg pacifističkog pokreta. Ona je Nobelovoj zadužbini predložila da utemelji nagradu za mir. Baronica Kinski, udata Sutner, dobila je Nobelovu nagradu za mir 1905. godine. Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljuje se od 1969. godine. Mnogi se, međutim, pitaju zašto hemičar Nobel nije predvideo nagradu za matematiku. Za to postoji nekoliko objašnjenja. Nagrade za hemiju i fiziku dodeljuje Švedska akademija nauka, za medicinu (i filozofiju) Karolinski Institut u Stokholmu, a za mir komisija od pet članova koju bira Norveška narodna skupština (Storting).

Alfred Nobel je preminuo 10. decembra 1896. godine u San Remu (Italija) od posledica krvarenja u mozgu. Na dan njegove smrti u Stokholmu se svake godine dodeljuje Nobelova nagrada. Nobelovu nagradu dobili su, između ostalih – Majka Tereza (za mir), Aleksandar Solženjicin (za književnost), Ivo Andrić (za književnost), Henri Kisindžer (za mir), itd. Dok je francuski književnik i filozof Žan-Pol Sartr odbio iz moralnih razloga da primi nagradu. Istovremeno Nobelova je nagrada „zaobišla” takve velikane kao što su Lav Tolstoj, Henrik Ibsen, Marsel Prust, Nikola Tesla, Franz Kafka, Anton Pavlovič Čehov, Džejms Džojs i Bertolt Breht.

Literatura

• Carlisle, Rodney (2004). Scientific American Inventions and Discoveries. New Jersey: John Wiley & Songs, Inc. str. 256. ISBN 0-471-24410-4. 
• Schück, Henrik; Ragnar Sohlman; Anders Österling; Carl Gustaf Bernhard; Wilhelm Odelberg, ur. (1972) [1950]. Nobel: The Man and His Prizes (3rd ed. Coordinating Ed., Wilhelm Odelberg izd.). New York: American Elsevier Publishing Company, Inc. str. 14. ISBN 978-0-444-00117-7. 
• Schück, H, and Sohlman, R., (1929). The Life of Alfred Nobel. London: William Heineman Ltd.
• Alfred Nobel US Patent No 78,317, dated 26 May 1868
• Evlanoff, M.; Fluor, M (1969). Alfred Nobel – The Loneliest Millionaire. Los Angeles, Ward Ritchie Press. 
• Jorpes, J. E. (1959). „Alfred Nobel”. BMJ. 1 (5113): 1—6. PMC 1992347 . PMID 13608066. doi:10.1136/bmj.1.5113.1. 
• Abrams, Irwin (2001). The Nobel Peace Prize and the Laureates. Watson Publishing International. ISBN 978-0-88135-388-4. 
• Crawford, Elizabeth T. (1984). The Beginnings of the Nobel Institution – The Science Prizes, 1901–1915 (First izd.). Maison des Sciences de l'Homme & Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-26584-3. 
• Feldman, Burton (2001). The Nobel prize: a history of genius, controversy, and prestige. Arcade Publishing. ISBN 978-1-55970-592-9. 
• Gribbin, John (1985). In Search of Schrödinger's Cat: Quantum Physics and Reality. Corgi. ISBN 978-0-552-12555-0. 
• Jones, Brenn (2003). Learning about love from the life of Mother Teresa. PowerKids Press. ISBN 978-0-8239-5777-4. 
• Levinovitz, Agneta Wallin (2001). Nils Ringertz, ur. The Nobel Prize: The First 100 Years. Imperial College Press and World Scientific Publishing. ISBN 978-981-02-4664-8. 
• Leroy, Francis (2003). A century of Nobel Prizes recipients: chemistry, physics, and medicine. CRC Press. ISBN 978-0-8247-0876-4. 
• Shalev, Baruch Aba (2005). 100 years of Nobel prizes (Third izd.). The Americas Group. ISBN 978-0-935047-37-0. 
• Sohlman, Ragnar (1983). The Legacy of Alfred Nobel – The Story Behind the Nobel Prizes. The Nobel Foundation. 
• Söderlind, Ulrica (2010). The Nobel Banquet. World Scientific Publishing. ISBN 978-981-4313-11-7. doi:10.1142/7789. 
• Wilhelm, Peter (1983). The Nobel Prize. Springwood Books. ISBN 978-0-86254-111-8. 
• Pais, Abraham (1983). Subtle is the Lord: The Science and the Life of Albert Einstein (Third izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-520438-4. OCLC 8195995. 

Spoljašnje veze

• Alfred Nobel – Man behind the Prizes
• Biography at the Norwegian Nobel Institute
• Nobelprize.org
• Documents of Life and Activity of The Nobel Family. Under the editorship of Professor Arkady Melua. Series of books.
• "The Nobels in Baku" in Azerbaijan International, Vol 10.2 (Summer 2002), 56–59.
• The Nobel Prize in Postage Stamps
• A German branch or followup (German)
• Novinski isečci na temu Alfred Nobel u Novinskim arhivama 20. veka Nemačke nacionalne biblioteke ekonomije (ZBW)
• Alfred Nobel na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Alfred Nobel and his unknown coworker