Списак добитника Нобелове награде за физику

С Википедије, слободне енциклопедије
Предња страна медаље додељене Едварду Виктору Еплтону (1947)

Нобелова награда за физику додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физике. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Шведска краљевска академија наука за изузетне доприносе у физици.[1] Како је настала вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељује је одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске академије наука.[2] Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела.[3] Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.[4]

Статистика[уреди | уреди извор]

Прва Нобелова награда за физику додељена је 1901. године Вилхелму Конраду Рендгену, који је добио 150.782 шведске круне. Џон Бардин је једини двоструки добитник—1956. и 1972. године. Марија Кири је такође добила две Нобелове награде, за физику 1903. и за хемију 1911. године. Вилијам Лоренс Браг је, до октобра 2014. године, био најмлађи Нобеловац икада; освојио је награду 1915. године, са 25 година. И даље је најмлађи Нобеловац за физику.[5] Само су три добитнице ове награде, и то Марија Кири (1903), Марија Геперт-Мајер (1963) и Дона Стрикланд (2018).[6] До 2018. године, 209 особа добило је Нобелову награду за физику.[7]

Награда није додељивана 6 пута (1916, 1931, 1934, 1940, 1941, 1942). Осам пута је додела награде одгођена за следећу годину. Награда није додељена 1917. године јер је Нобелов одбор за физику одлучио да те године ниједан номиновани научник није испуњавао потребне критеријуме, али је додељена 1918. године Чарлсу Гловеру Баркли и рачунала се за 1917. годину.[8] Овај преседан поновљен је и за награду 1918. године која је додељена Максу Планку,[9] као и 1921. године Алберту Ајнштајну,[10] 1924. године Манеу Сигбану,[11] 1925. године Џејмсу Франку и Густаву Херцу,[12] 1928. године Овену Ричардсону,[13] 1932. године Вернеру Хајзенбергу[14] и 1943. године Отоу Штерну,[15] при чему је свака награда додељена наредне године.

Нобеловци[уреди | уреди извор]

1900-е · 1910-е · 1920-е · 1930-е · 1940-е · 1950-е · 1960-е · 1970-е · 1980-е · 1990-е · 2000-е · 2010-e · 2020-e

1900-е[уреди | уреди извор]

Нобелова награда за физику, 1900-е
Година Слика Добитник Држава Разлог Реф
1901. WilhelmRöntgen.JPG Вилхелм Конрад Рендген  Немачка „у знак признања за изузетан допринос који је дао проналаском изванредних Х-зрака” /в. Рендгенски зраци/ [16]
1902. H A Lorentz (Nobel).jpg Хендрик Антон Лоренц  Холандија „за откриће утицаја магнетизма на појаве у вези са зрачењем” [17]
Pieter Zeeman.jpg Питер Земан
1903. Paul Nadar - Henri Becquerel.jpg Антоан Анри Бекерел  Француска „за откриће спонтане радиоактивности” [18]
PierreCurie.jpg Пјер Кири „за истраживања радијационих појава које је открио професор Анри Бекерел”
Mariecurie.jpg Марија Кири
1904. John William Strutt.jpg Џон Вилијам Страт, 3. барон Рејли  Уједињено Краљевство „за истраживање густина најважнијих гасова и за откриће аргона” [19]
1905. Phillipp Lenard in 1900.jpg Филип Едуард Антон фон Ленард  Немачка „за истраживање катодних зрака” [20]
1906. J.J Thomson.jpg Сер Џозеф Џон Томсон  Уједињено Краљевство „за теоријска и експериментална истраживања провођења електрицитета кроз гасове” [21]
1907. Albert Abraham Michelson2.jpg Алберт Абрахам Мајкелсон  Сједињене Америчке Државе „за прецизне оптичке инструменте и спектроскопске и метролошке налазе који су добијени помоћу њих” [22]
1908. G lippmann.jpg Габријел Липман  Француска „за методу фотографског репродуковања боја засновану на појави интерференције” [23]
1909. Guglielmo Marconi.jpg Гуљелмо Маркони  Италија „за допринос развоју бежичне телеграфије” [24]
Ferdinand Braun.jpg Карл Фердинанд Браун  Немачка

1910-е[уреди | уреди извор]

Нобелова награда за физику, 1910-е
Година Слика Добитник Држава Разлог Реф
1910. Johannes Diderik van der Waals.jpg Јохан Дидерик ван дер Валс  Холандија „за рад на једначини стања за гасове и течности” [25]
1911. Wilhelm Wien 1911.jpg Вилхелм Вин  Немачка „за открића у вези са законима зрачења топлоте” [26]
1912. Nils Gustaf Dalén.jpg Густаф Дален  Шведска „за изум аутоматских регулатора који се користе у сабирачима плина за осветљавање светионика и пловака” [27]
1913. Kamerlingh portret.jpg Хејке Камерлинг Онес  Холандија „за истраживања на својствима материје на ниским температурама која су довела до производње течног хелијума” [28]
1914. Max von Laue 1914.jpg Макс фон Лауе  Немачка „за откриће дифракције X-зрака на кристалима” [29]
1915. Wh-bragg.jpg Сер Вилијам Хенри Браг  Уједињено Краљевство „за анализу кристалне структуре помоћу X зрака” [30]
Wl-bragg.jpg Вилијам Лоренс Браг
1916. Награда није додељена
1917. Charles Glover Barkla.jpg Чарлс Гловер Баркла  Уједињено Краљевство „за откриће карактеристичног рендгенског зрачења елемената” [8]
1918. Max Planck 1933.jpg Макс Планк  Немачка „за откриће кванта енергије” [9]
1919. Johannes Stark.jpg Јоханес Штарк  Немачка „за откриће Доплеровог ефекта у каналним зрацима и цепања спектралних линија у електричном пољу (Штарков ефекат)” [31]

1920-е[уреди | уреди извор]

Нобелова награда за физику, 1920-е
Година Слика Добитник Држава Разлог Реф
1920. Guillaume 1920.jpg Шарл Едуар Гијом   Швајцарска „као признање за рад који је довео до прецизних мерења у физици открићем аномалија у никл-челичним легурама” [32]
1921. Einstein1921 by F Schmutzer 4.jpg Алберт Ајнштајн  Немачка „за заслуге у теоријској физици, и посебно за откриће закона фотоелектричног ефекта” [10]
1922. Niels Bohr.jpg Нилс Бор  Данска „за испитивање структуре атома и зрачења које од њих потиче” [33]
1923. Robert Andrews Millikan 1920s.jpg Роберт Миликен  Сједињене Америчке Државе „за рад на елементарном наелектрисању и фотоелектричном ефекту” [34]
1924. 1924 Karl Manne Siegbahn.jpg Карл Мане Георг Сигбан  Шведска „за открића и истраживања у области спектроскопије х-зрака” [11]
1925. James Franck 1925.jpg Џејмс Франк  Немачка „за откриће законитости при судару електрона и атома” [12]
Gustav Hertz.jpg Густав Лудвиг Херц
1926. Jean Perrin 1926.jpg Жан Батист Перен  Француска „за истраживање дисконтинуалне структуре материје, а нарочито за откриће седиметационе равнотеже” [35]
1927. Arthur Compton.jpg Артур Комптон  Сједињене Америчке Државе „за откриће ефекта који носи његово име” /в. Комптонов ефекат/ [36]
CTR Wilson.jpg Чарлс Томсон Рис Вилсон  Уједињено Краљевство „за откриће методе која чини видљивим путање наелетрисаних честица кондензовањем паре”
1928. Owen Richardson.jpg Овен Виланс Ричардсон  Уједињено Краљевство „за рад на термионичком феномену и посебно за откриће закона који је добио име по њему” [13]
1929. Broglie Big.jpg Луј де Број  Француска „за откриће таласне природе електрона” [37]

1930-е[уреди | уреди извор]

Нобелова награда за физику, 1930-е
Година Слика Добитник Држава Разлог Реф
1930. Sir CV Raman.JPG Сер Чандрасекара Венката Раман  Индија „за радове о расејању светлости и за откриће ефекта који носи његово име” [38]
1931. Награда није додељена
1932. Bundesarchiv Bild183-R57262, Werner Heisenberg.jpg Вернер Хајзенберг  Немачка „за стварање квантне механике, чија је примена, inter alia, довела до открића алотропских облика водоника” [14]
1933. Erwin Schrödinger (1933).jpg Ервин Шредингер  Аустрија „за откриће нових продуктивних облика атомске теорије” [39]
Paul Dirac, 1933.jpg Пол Дирак  Уједињено Краљевство
1934. Награда није додељена
1935. James Chadwick.tif Џејмс Чедвик  Уједињено Краљевство „за откриће неутрона” [40]
1936. Hess.jpg Виктор Франц Хес  Аустрија „за откриће космичких зрака” [41]
Carl David Anderson.jpg Карл Дејвид Андерсон  Сједињене Америчке Државе „за откриће позитрона”
1937. Clinton Davisson.jpg Клинтон Џозеф Дејвисон  Сједињене Америчке Државе „за експериментални проналазак дифракције електрона на кристалима” [42]
George Paget Thomson.jpg Сер Џорџ Паџет Томсон  Уједињено Краљевство
1938. Enrico Fermi 1943-49 140x190.jpg Енрико Ферми  Италија „за демонстрацију постојања нових радиоактивних елемената створених неутронским озрачивањем, и за сродна открића нуклеарних реакција изазваних спорим неутронима” [43]
1939. Ernest Lawrence.jpg Ернест Орландо Лоренц  Сједињене Америчке Државе „за проналазак и развој циклотрона и за резултате постигнуте уз његову помоћ, посебно у вези са вештачким радиоактивним елементима” [44]

1940-е[уреди | уреди извор]

Нобелова награда за физику, 1940-е
Година Слика Добитник Држава Разлог Реф
1940. Награда није додељена
1941.
1942.
1943. Otto Stern.jpg Ото Штерн  Сједињене Америчке Државе „за допринос развоју методе молекулских снопова и откриће магнетног момента протона” [15]
1944. II Rabi.jpg Изидор Ајзак Раби  Сједињене Америчке Државе „за резонантну методу снимања магнетних особина атомских језгара” [45]
1945. Pauli.jpg Волфганг Паули  Аустрија „за откриће принципа искључења познатог као Паулијев принцип” [46]
1946. Bridgman.jpg Перси Вилијамс Бриџман  Сједињене Америчке Државе „за откриће апарата који производи екстремно високе притиске и за открића на пољу физике високих притисака” [47]
1947. Appleton.jpg Сер Едвард Виктор Еплтон  Уједињено Краљевство „за истраживања физике горње атмосфере, посебно за откриће Аплтоновог слоја” [48]
1948. Blackett-large.jpg Патрик Мејнард Стјуарт Блекет  Уједињено Краљевство „за развој Вилсонове методе маглене коморе, и открића у вези са њеном применом у области нукеларне физике и космичког зрачења” [49]
1949. Yukawa.jpg Хидеки Јукава (јап. 湯川 秀樹, Yukawa Hideki)  Јапан „за предвиђање постојања мезона на основу теоријске анализе нуклеарних сила” [50]

1950-е[уреди | уреди извор]

Нобелова награда за физику, 1950-е
Година Слика Добитник Држава Разлог Реф
1950. Cecil Powell.jpg Сесил Френк Пауел  Уједињено Краљевство „за развој фотографске методе проучавања нуклеарних процеса и открића у вези мезона остварена помоћу ове методе” [51]
1951. Cockcroft.jpg Сер Џон Даглас Кокрофт  Уједињено Краљевство „за пионирски рад на пољу трансмутације атомског језгра путем вештачки убрзаних атомских честица” [52]
Ernest Walton.jpg Ернест Томас Синтон Волтон  Ирска
1952. Felix Bloch, Stanford University.jpg Феликс Блох  Сједињене Америчке Државе „за развој нових метода за нуклеарномагнетна прецизна мерења и проналаске у вези са њима” [53]
Edward Mills Purcell.jpg Едвард Милс Персел
1953. Zernike.jpg Фриц Зернике  Холандија „за приказ методе фазног контраста, нарочито за изум фазноконтрастног микроскопа” [54]
1954. Max Born.jpg Макс Борн  Западна Немачка „за фундаментална истраживања у квантној механици, посебно за статистичко тумачење таласне функције” [55]
Bothe.jpg Валтер Боте „за коинцидентну методу и открића која из ње произилазе”
1955. Willis Lamb 1955.jpg Вилис Јуџин Лем  Сједињене Америчке Државе „за открића у вези са фином структуром спектра водоника” [56]
Polykarp Kusch.jpg Поликарп Куш „за прецизно одређивање магнетног момента електрона”
1956. William Shockley, Stanford University.jpg Вилијам Бредфорд Шокли  Сједињене Америчке Државе „за истраживања полупроводника и проналазак транзисторског ефекта” [57]
Bardeen.jpg Џон Бардин
Brattain.jpg Волтер Хаузер Братен
1957. CNYang.jpg Чен-Нинг Јанг  Кина „за истраживање у области такозваних паритетних закона која су довела до значајних открића у вези елементарних честица” [58]
TD Lee.jpg Цунг-Дао Ли
1958. Cerenkov.jpg Павел Алексејевич Черенков  СССР „за откриће и објашњење Черенковљевог ефекта” [59]
Ilya Frank.jpg Иља Михајлович Франк
Igor Tamm.jpg Игор Јевгенијевич Там
1959. Segre.jpg Емилио Ђино Сегре  Италија „за откриће антипротона” [60]
Owen Chamberlain.jpg Овен Чејмберлен  Сједињене Америчке Државе

1960-е[уреди | уреди извор]

Нобелова награда за физику, 1960-е
Година Слика Добитник Држава Разлог Реф
1960. Donald Glaser.jpg Доналд Артур Глејзер  Сједињене Америчке Државе „за проналазак коморе са мехурићима” [61]
1961. Robert Hofstadter.jpg Роберт Хофстатер  Сједињене Америчке Државе „за пионирска испитивања расејања електрона на атомским језгрима и за тако постигнута открића у вези са структуром нуклеона” [62]
Mossbauer.jpg Рудолф Лудвиг Месбауер  Западна Немачка „за истраживања резонантне апсорпције гама зрачења и откриће ефекта који носе његово име” /в. Месбауеров ефекат/
1962. Landau.jpg Лав Давидович Ландау  СССР „за пионирске теорије у области кондензоване материје, нарочито течног хелијума” [63]
1963. Wigner.jpg Јуџин Пол Вигнер  Сједињене Америчке Државе „за допринос теорији атомског језгра и елементарних честица, посебно за откриће и примену основних принципа симетрије” [64]
Maria Goeppert-Mayer.jpg Марија Геперт-Мајер „за открића која се односе на структуру нуклеарних љуски”
Johannes Hans Daniel Jensen (1907–1973).jpg Ј. Ханс Д. Јенсен  Западна Немачка
1964. Charles Hard Townes-Nibib-2007-retouched.jpg Чарлс Хард Таунс  Сједињене Америчке Државе „за фундаментална истражвиња на пољу квантне електронике, што је довело до конструкције осцилатора и појачивача заснованих на масер-ласер принципу” [65]
Basov.jpg Николај Генадијевич Басов  СССР
Aleksandr Prokhorov.jpg Александар Михајлович Прохоров
1965. Tomonaga.jpg Шиничиро Томонага (јап. 朝永 振一郎, Tomonaga Shin'ichirō)  Јапан „за фундаментална истраживања у квантној електродинамици, што је оставило далекосежни значај на физику елементарних честица” [66]
Schwinger.jpg Џулијан Швингер  Сједињене Америчке Државе
Richard Feynman Los Alamos ID badge.jpg Ричард Фајнман
1966. Kastler.jpg Алфред Кастлер  Француска „за откриће и развој оптичких метода за проучавање Херцових резонанци у атомима” [67]
1967. Hans Bethe.jpg Ханс Албрехт Бете  Сједињене Америчке Државе „за допринос теорији нуклеарних реакција, нарочито открићима која се тичу стварања енергије у звездама” [68]
1968. LWA Picture Final.jpg Луис Волтер Алварез  Сједињене Америчке Државе „за пресудан допринос физици елементарних честица, а посебно за откриће великог броја резонантних стања, што је остварио проналаском технике коришћења водоничне мехурасте коморе и анализе података” [69]
1969. MurrayGellMannJI1.jpg Мари Гел-Ман  Сједињене Америчке Државе „за доприносе и открића која се тичу класификације елементарних честица и њихових интеракција” [70]

1970-е[уреди | уреди извор]

Нобелова награда за физику, 1970-е
Година Слика Добитник Држава Разлог Реф
1970. YoungAlfven.jpg Ханес Олоф Јеста Алвен  Шведска „за фундаментални рад и открића у магнетној хидродинамици што је омогућило огромну примену разних области физике плазме” [71]
Louis Neel 1970.jpg Луј Ежен Феликс Нел  Француска „за фундаментални рад и открића која се тичу антиферомагнетизма и феромагнетизма, што је довело до важних примена у физици чврстог стања”
1971. Dennis Gabor 1971b.jpg Денис Габор  Уједињено Краљевство „за проналазак и развој холографске методе” [72]
1972. Bardeen.jpg Џон Бардин  Сједињене Америчке Државе „за заједнични развој теорије суперпроводника, познатијој као BCS-теорија” [73]
Nobel Laureate Leon Cooper in 2007.jpg Леон Нил Купер
John Robert Schrieffer.jpg Џон Роберт Шрифер
1973. Leo Esaki 1959.jpg Лео Есаки (јап. 江崎 玲於奈, Esaki Reona)  Јапан „за експериментална открића у области тунел-ефекта код полупроводника и суперпроводника, респективно” [74]
Ivar Giaever.jpg Ивар Јевер  Сједињене Америчке Државе
cmglee_Cambridge_Wikimedia_Meetup_23_tour_Brian_Josephson.jpg
 Брајан Дејвид Џозефсон  Уједињено Краљевство „за теоријска предвиђања својстава суперструјања кроз тунелску баријеру, познато као Џозефсонов ефекат”
1974. Сер Мартин Рајл  Уједињено Краљевство „за пионирска истаживања у радио-астрономији: Рајлу за открића и запажања у техници, а Хјуишу за одлучујућу улогу у открићу пулсара” [75]
Ентони Хјуиш
1975. Aage Bohr.jpg Оге Нилс Бор  Данска „за октриће повезаности између заједничког и честичног кретања у атомском језгру и развијању теорије структуре атомских језгара базираних на овој зависности” [76]
Mottelson,Ben 1963 Kopenhagen.jpg Бен Рој Мотелсон
James Rainwater 2.jpg Лео Џејмс Рејнвотер  Сједињене Америчке Државе
1976. Burton Richter - charm quark.jpg Бартон Рихтер  Сједињене Америчке Државе „за пионирски рад у открићу тешке елементарне честице нове врсте; тачније, за откриће J/ψ честице која је показала кварковску структуру језгра” [77]
Samuel ting 10-19-10.jpg Семјуел Чао Чунг Тинг
1977. Andersonphoto.jpg Филип Ворен Андерсон  Сједињене Америчке Државе „за фундаментална теоријска истраживања електроничке структуре магнетичких и неорганизованих система” [78]
Mott,Nevill Francis Heisenberg 1952 London.jpg Сер Невил Френсис Мот  Уједињено Краљевство
JH van Vleck 1974.jpg Џон Хазбрук ван Влек  Сједињене Америчке Државе
1978. Pyotr L Kapitsa Russian physicist 1964.jpg Пјотр Леонидович Капица  СССР „за основна открића и изуме у области физике ниске температуре” [79]
Arno Penzias.jpg Арно Пензијас  Сједињене Америчке Државе „за проналазак космичког микроталасног позадинског зрачења”
Wilson penzias200.jpg Роберт Вудро Вилсон
1979. Sheldon Glashow at Harvard cropped.jpg Шелдон Ли Глашоу  Сједињене Америчке Државе „за допринос теорији јединствене слабе и електромагнетске интеракције елементарних честица” [80]
Abdus Salam 1987.jpg Абдус Салам  Пакистан
Steven weinberg 2010.jpg Стивен Вајнберг  Сједињене Америчке Државе

1980-е[уреди | уреди извор]

Нобелова награда за физику, 1980-е
Година Слика Добитник Држава Разлог Реф
1980. James-cronin.jpg Џејмс Кронин  Сједињене Америчке Државе „за открића поремећаја фундаменталне симетрије у рападу неутралних K-мезона” [81]
Val Fitch.jpg Вал Фич
1981. Nicolaas Bloembergen 1981.jpg Николас Блумберген  Сједињене Америчке Државе „за допринос развоју ласерске спектроскопије” [82]
Artur Schawlow, Stanford University.jpg Артур Леонард Шаулоу
Kai Manne Börje Siegbahn 2.jpg Кај Мане Берје Сигбан  Шведска „за допринос развоју електронског спектроскопа високе резолуције”
1982. Кенет Г. Вилсон  Сједињене Америчке Државе „за теорију критичних феномена у вези са фазним прелазима” [83]
1983. Subrahmanyan Chandrasekhar.gif Субраманијан Чандрасекар  Сједињене Америчке Државе „за теоријске концепте о физичким процесима од значаја за структуру и еволуцију звезда” [84]
William A. Fowler Los Alamos ID.png Вилијам Алфред Фаулер „за теоријска и експериментална учења о нуклеарним реакцијама од значаја за формирање хемијских елемената у свемиру”
1984. Carlo Rubbia 2012.jpg Карло Рубија  Италија „за одлучујући допринос великом пројекту који је довео до открића честица W- и Z-бозон, преносиоца слабе интеракције” [85]
Simon Van der Meer.png Симон ван дер Мер  Холандија
1985. Klaus von Klitzing 2015.jpg Клаус фон Клицинг  Западна Немачка „за откриће квантног Холовог ефекта” [86]
1986. Ернст Руска  Западна Немачка „за фундаментално истраживање у оптици електрона, и дизајн првог електронског микроскопа” [87]
Gerd Binnig sw.jpg Герд Биниг „за дизајн микроскопа са тунелским скенирањем”
Rohrer.jpg Хајнрих Рорер   Швајцарска
1987. Georg Bednorz speaking at the groundbreaking of the new IBM and ETH Zurich Nanotech Exploratory Technology Lab.jpg Георг Беднорц  Западна Немачка „за важан пробој у открићу суперпроводности у керамичким материјалима” [88]
Karl Alexander Mueller.jpg Карл Александер Милер   Швајцарска
1988. Leon M. Lederman.jpg Леон Макс Ледерман  Сједињене Америчке Државе „за неутрино зрак методу и демонстрацију дублетске структуре лептона кроз откриће муон неутрина” [89]
Мелвин Шварц
Jack-Steinberger-2008.JPG Џек Стајнбергер
1989. Norman Foster Ramsey 1970 (cropped).jpg Норман Фостер Ремзи мл.  Сједињене Америчке Државе „за откриће методе одвојених осцилаторних поља и њену употребу у водоничним масерима и другим атомским часовницима” [90]
Ханс Георг Демелт „за развој технике јонске замке”
Волфганг Паул  Западна Немачка

1990-е[уреди | уреди извор]

Нобелова награда за физику, 1990-е
Година Слика Добитник Држава Разлог Реф
1990. Physics Nobel laureate Jerry Friedman, 2016.jpg Џером Ајзак Фридман  Сједињене Америчке Државе „за пионирска истраживања дубоког нееластичног расејања електрона на протонима и везаним неутронима, што је било од суштинског значаја за развој модела кварка у физици честица” [91]
Henry Kendall by Tom Frost crop.jpg Хенри Веј Кендал
Richard E. Taylor.jpg Ричард Едвард Тејлор  Канада
1991. Pierre-Gilles crop.jpg Пјер-Жил де Жен  Француска „за откриће примене метода проучавања феномена уређености у комплексније сврхе, посебно код течних кристала и полимера” [92]
1992. CHARPAK Georges-24x50-2005 cropped.JPG Жорж Шарпак  Француска „за откриће и развој детектора честица, а посебно вишежичне пропорционалне коморе” [93]
1993. Russell Alan Hulse.jpg Расел Алан Халс  Сједињене Америчке Државе „за откриће нове врсте пулсара, што је отворило нове могућности за проучавање гравитације” [94]
2008JosephTaylor.jpg Џозеф Хутон Тејлор млађи
1994. Bertram Brockhouse.jpg Бертрам Брокхаус  Канада „за развој неутронске спектроскопије” и „за пионирски допринос у развоју неутронског расејања у истраживању кондензоване материје” [95]
HD.3F.113 (10347363986).jpg Клифорд Гленвуд Шул  Сједињене Америчке Државе „за развој технике неутронске дифракције” и „за пионирски допринос у развоју неутронског расејања у истраживању кондензоване материје”
1995. Martin Perl - tau.jpg Мартин Луис Перл  Сједињене Америчке Државе „за откриће τ-лептона” и „за пионирски експериментални допринос физици лептона” [96]
Frederick Reines.jpg Фредерик Рајнес „за откриће неутрина” и „за пионирски експериментални допринос физици лептона”
1996. Nobel Laureate David Morris Lee in 2007.jpg Дејвид Ли  Сједињене Америчке Државе „за откриће суперфлуидности у хелијуму-3” [97]
Douglas Osheroff NSF.jpg Даглас Дин Ошероф
Robert Coleman Richardson.jpg Роберт Колман Ричардсон
1997. Steven Chu official portrait headshot.jpg Стивен Чу  Сједињене Америчке Државе „за развој метода за хлађење и хватање атома помоћу ласерске светлости” [98]
Claude Cohen-Tannoudji.JPG Клод Коен-Тануђи  Француска
William D. Phillips.jpg Вилијам Данијел Филипс  Сједињене Америчке Државе
1998. Robert Laughlin, Stanford University.jpg Роберт Б. Лафлин  Сједињене Америчке Државе „за откриће нове форме квантног флуида” [99]
Horst Störmer cropped.jpg Хорст Лудвиг Штермер  Немачка
Daniel Chee Tsui.jpg Данијел Чи Цуи  Сједињене Америчке Државе
1999. Gerard 't Hooft.jpg Герард ’т Хофт  Холандија „за објашњење квантне структуре електрослабих интеракција у физици” [100]
Martinus Veltman.jpg Мартинус Ј. Г. Велтман

2000-е[уреди | уреди извор]

Нобелова награда за физику, 2000-е
Година Слика Добитник Држава Разлог Реф
2000. Zhores Alferov.jpg Жорес Иванович Алферов  Русија „за развој полупроводничких хетероструктура коришћених у оптоелектроници и електроници великих брзина” [101]
Herbert Kroemer (cropped).jpg Херберт Кремер  Немачка
Џек Килби  Сједињене Америчке Државе „за улогу у проналаску интегрисаних кола”
2001. Physics Nobel Laureate Eric Allin Cornell, in June of 2015.jpg Ерик Алин Корнел  Сједињене Америчке Државе „за постизање Бозе-Ајнштајнове кондензације у разређеним гасовима алкалних атома, и за рана фундаментална истраживања особина кондензата” [102]
Ketterle.jpg Волфганг Кетерле  Немачка
Carl Wieman.jpg Карл Виман  Сједињене Америчке Државе
2002. Raymond Davis, Jr 2001.jpg Рејмонд Дејвис млађи  Сједињене Америчке Државе „за пионирски допринос астрофизици, посебно за детекцију космичких неутрина” [103]
Masatoshi Koshiba 2002.jpg Масатоши Кошиба (јап. 小柴 昌俊, Koshiba Masatoshi)  Јапан
RiccardoGiacconi.jpg Рикардо Ђакони  Сједињене Америчке Државе „за пионирски допринос астрофизици, који је довео до открића извора космичких X-зрака”
2003. AA Abrikosov ANL1.jpg Алексеј Алексејевич Абрикосов  Русија „за пионирски допринос теорији суперпроводника и суперфлуида” [104]
Ginzburg in MSU opaque.jpg Виталиј Гинзбург
Nobel Laureate Sir Anthony James Leggett in 2007.jpg Ентони Џејмс Легет  Сједињене Америчке Државе
2004. David Gross LANL.jpg Дејвид Грос  Сједињене Америчке Државе „за откриће асимптотске слободе у теорији јаких интеракција” /в. Кварк/ [105]
Хју Дејвид Полицер
Nobel Laureate Frank Wilczek 2007.jpg Френк Вилчек
2005 Roy Glauber Dec 10 2005.jpg Рој Џ. Глаубер  Сједињене Америчке Државе „за допринос квантној теорији оптичке кохеренције” [106]
John L. Hall.jpg Џон Л. Хол „за допринос развоју прецизне спекторскопије базиране на ласеру, укључујући и технику оптичког фреквентног чешља”
Theodor W Haensch.jpg Теодор В. Хенш  Немачка
2006. John-C-Mather5.jpg Џон Мадер  Сједињене Америчке Државе „за откриће анизотропских особина и особина зрачења црног тела код космичког микроталасног позадинског зрачења” [107]
George Smoot crop.jpg Џорџ Смут
2007. Albert Fert 0109.jpg Алберт Ферт  Француска „за откриће гигантског магнетоотпорничког ефекта” [108]
Peter Gruenberg 01.jpg Петер Гринберг  Немачка
2008. YoichiroNambu.jpg Јоичиро Намбу (јап. 南部 陽一郎, Nanbu Yōichirō)  Јапан „за откриће механизма спонтаног нарушавања симетрије у субатомској физици” [109]
Mkobayashi.jpg Макото Кобајаши (јап. 小林 誠, Kobayashi Makoto) „за откриће порекла нарушене симетрије која предвиђа постојање најмање три фамилије кваркова у природи”
Masukawa.jpg Тошихиде Масукава (јап. 益川 敏英, Masukawa Toshihide)  Сједињене Америчке Државе
2009. Charles K. Kao cropped 2.jpg Сер Чарлс Као (кин. 高錕, Kuen Kao)  Сједињене Америчке Државе „за достигнућа на пољу брзог преноса података оптичким влакнима” [110]
Nobel Prize 2009-Press Conference KVA-23.jpg Вилард Бојл „откриће полупроводничких кола осетљивих на светлост који се користе у дигиталним фотоапаратима (CCD чип)”
Nobel Prize 2009-Press Conference KVA-27.jpg Џорџ Смит

2010-е[уреди | уреди извор]

Нобелова награда за физику, 2010-е
Година Слика Добитник Држава Разлог Реф
2010. Andre Geim 2010-1.jpg Сер Андреј Константин Гејм  Холандија „због револуционарних експеримената са дводимензионалним материјалом графеном” [111]
Konstantin Novoselov at MIPT.jpg Сер Константин Сергејевич Новоселов  Уједињено Краљевство
2011. Saul Perlmutter.jpg Сол Перлмутер  Сједињене Америчке Државе „за откриће убрзаног ширења универзума посматрањем удаљених супернових” [112]
Adam Riess.jpg Адам Рис
Brian P Schmidt.jpg Брајан Шмит
2012. Serge Haroche - Théâtre de la Commune d'Aubervilliers - 4 mai 2009.jpg Серж Арош  Француска „за револуционарне методе које омогућавају мерење и манипулацију индивидуалних квантних система” [113]
David Wineland 2008crop.jpg Дејвид Вајнланд  Сједињене Америчке Државе
2013. Francois Englert.jpg Франсоа Англер  Белгија „за теоријско откриће механизама који доприносе разумевању порекла масе субатомских честица” [114]
Higgs, Peter (1929)3.jpg Питер Хигс  Уједињено Краљевство
2014. Isamu Akasaki 20141211.jpg Исаму Акасаки (јап. 赤﨑 勇, Akasaki Isamu)  Јапан „због изума новог, енергетски ефикасног и еколошког извора светлости — светлеће диоде која емитује плаву светлост” [115]
Hiroshi Amano 20141211.jpg Хироши Амано (јап. 天野 浩, Amano Hiroshi)
Shuji Nakamura.jpg Шуџи Накамура (јап. 中村 修二, Nakamura Shūji)  Сједињене Америчке Државе
2015. Takaaki Kajita 5171-2015.jpg Такаки Каџита (јап. 梶田 隆章, Kajita Takaaki)  Јапан „за откриће осцилације неутрина које показују да неутрини имају масу” [116]
Arthur B. McDonald 5193-2015.jpg Артур Брус Макдоналд  Канада
2016. DavidThouless 1995 UW.jpg Дејвид Таулес  Сједињене Америчке Државе „за теоријска открића транзиција тополошких фаза и тополошких фаза материје” [117]
Duncan Haldane.jpg Данкан Холдејн
Jkosterl.jpg Мајкл Костерлиц
2017. Rainer Weiss - December 2006 (cropped).jpg Рајнер Вајс  Сједињене Америчке Државе „за одлучујуће доприносе LIGO детектору и опсервацију гравитационих таласа” [118]
05-0367-92D.hr.jpg Бери Бариш
Kip Thorne at Caltech.jpg Кип Торн
2018. Arthur Ashkin EM1B5678 (44417135450).jpg Артур Ешкин  Сједињене Америчке Државе „за револуционарне проналаске у области ласерске физике” [119]
Gérard Mourou (cropped).jpg Жерар Муру  Француска
Donna Strickland, OSA Holiday Party 2012.jpg Дона Стрикленд  Канада
2019. Jim Peebles.jpg Џејмс Пиблс  Канада
 Сједињене Америчке Државе 		„за теоријска открића у физичкој космологији” [120]
Michel Mayor.JPG Мишел Мајор   Швајцарска „за откриће егзопланете у орбити звезде соларног типа”
Didier Queloz at the ESO 50th Anniversary Gala Event - 01.jpg Дидје Кело   Швајцарска

2020-е[уреди | уреди извор]

Нобелова награда за физику, 2020-е
Година Слика Добитник Држава Разлог Реф
2020. Roger Penrose at Festival della Scienza Oct 29 2011.jpg Роџер Пенроуз  Уједињено Краљевство „за откриће да је стварање црних рупа снажно повезано са општом теоријом релативности” [121]
Reinhard Genzel.jpg Рајнхард Генцел  Немачка „за откриће супермасивног компактног објекта у центру наше галаксије”
Андреа Гез  Сједињене Америчке Државе
2021. Crafoord Prize EM1B0732 (42329290061).jpg Сјукуро Манабе  Јапан
 Сједињене Америчке Државе 		„за физичко моделирање климе на земљи, квантификовање променљивости и поуздано предвиђање глобалног загревања” [122]
Клаус Хаселман  Немачка
Parisi giorgio.jpg Ђорђо Паризи  Италија „за откриће узајамног дејства нереда и флуктуација у физичким системима од атомских до планетарних размера”
2022. Alain-Aspect-ForMemRS.jpg Ален Аспе  Француска „за експерименте са квантним спрезањем, утврђивање кршења Беллових неједнакости и пионирске квантне информационе науке” [123]
JohnClauser.jpg Џон Клаузер  Сједињене Америчке Државе
Anton Zeilinger.jpg Антон Цајлингер  Аустрија

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Alfred Nobel – The Man Behind the Nobel Prize”. Nobel Foundation. 
  2. ^ „The Nobel Prize Awarders”. web.archive.org. 15. 10. 2008. Архивирано из оригинала 15. 10. 2008. г. Приступљено 4. 2. 2019. 
  3. ^ „The Nobel Prize Award Ceremonies”. web.archive.org. 22. 8. 2008. Архивирано из оригинала 22. 08. 2008. г. Приступљено 4. 2. 2019. 
  4. ^ „The Nobel Prize”. Nobel Foundation. Приступљено 4. 2. 2019. 
  5. ^ „Nobel Laureates Facts”. web.archive.org. 2. 2. 2007. Архивирано из оригинала 02. 02. 2007. г. Приступљено 3. 2. 2019. 
  6. ^ „Nobel prize awarded women”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  7. ^ „All Nobel Prizes in Physics”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  8. ^ а б „The Nobel Prize in Physics 1917”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  9. ^ а б „The Nobel Prize in Physics 1918”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  10. ^ а б „The Nobel Prize in Physics 1921”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  11. ^ а б „The Nobel Prize in Physics 1924”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  12. ^ а б „The Nobel Prize in Physics 1925”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  13. ^ а б „The Nobel Prize in Physics 1928”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  14. ^ а б „The Nobel Prize in Physics 1932”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  15. ^ а б „The Nobel Prize in Physics 1943”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  16. ^ „The Nobel Prize in Physics 1901”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  17. ^ „The Nobel Prize in Physics 1902”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  18. ^ „The Nobel Prize in Physics 1903”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  19. ^ „The Nobel Prize in Physics 1904”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  20. ^ „The Nobel Prize in Physics 1905”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  21. ^ „The Nobel Prize in Physics 1906”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  22. ^ „The Nobel Prize in Physics 1907”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  23. ^ „The Nobel Prize in Physics 1908”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  24. ^ „The Nobel Prize in Physics 1909”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  25. ^ „The Nobel Prize in Physics 1910”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  26. ^ „The Nobel Prize in Physics 1911”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  27. ^ „The Nobel Prize in Physics 1912”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  28. ^ „The Nobel Prize in Physics 1913”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  29. ^ „The Nobel Prize in Physics 1914”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  30. ^ „The Nobel Prize in Physics 1915”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  31. ^ „The Nobel Prize in Physics 1919”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  32. ^ „The Nobel Prize in Physics 1920”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  33. ^ „The Nobel Prize in Physics 1922”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  34. ^ „The Nobel Prize in Physics 1923”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  35. ^ „The Nobel Prize in Physics 1926”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  36. ^ „The Nobel Prize in Physics 1927”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  37. ^ „The Nobel Prize in Physics 1929”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  38. ^ „The Nobel Prize in Physics 1930”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  39. ^ „The Nobel Prize in Physics 1933”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  40. ^ „The Nobel Prize in Physics 1935”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  41. ^ „The Nobel Prize in Physics 1936”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  42. ^ „The Nobel Prize in Physics 1937”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  43. ^ „The Nobel Prize in Physics 1938”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  44. ^ „The Nobel Prize in Physics 1939”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  45. ^ „The Nobel Prize in Physics 1944”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  46. ^ „The Nobel Prize in Physics 1945”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  47. ^ „The Nobel Prize in Physics 1946”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  48. ^ „The Nobel Prize in Physics 1947”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  49. ^ „The Nobel Prize in Physics 1948”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  50. ^ „The Nobel Prize in Physics 1949”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  51. ^ „The Nobel Prize in Physics 1950”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  52. ^ „The Nobel Prize in Physics 1951”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  53. ^ „The Nobel Prize in Physics 1952”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  54. ^ „The Nobel Prize in Physics 1953”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  55. ^ „The Nobel Prize in Physics 1954”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  56. ^ „The Nobel Prize in Physics 1955”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  57. ^ „The Nobel Prize in Physics 1956”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  58. ^ „The Nobel Prize in Physics 1957”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  59. ^ „The Nobel Prize in Physics 1958”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  60. ^ „The Nobel Prize in Physics 1959”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  61. ^ „The Nobel Prize in Physics 1960”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  62. ^ „The Nobel Prize in Physics 1961”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  63. ^ „The Nobel Prize in Physics 1962”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  64. ^ „The Nobel Prize in Physics 1963”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  65. ^ „The Nobel Prize in Physics 1964”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  66. ^ „The Nobel Prize in Physics 1965”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  67. ^ „The Nobel Prize in Physics 1966”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  68. ^ „The Nobel Prize in Physics 1967”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  69. ^ „The Nobel Prize in Physics 1968”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  70. ^ „The Nobel Prize in Physics 1969”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  71. ^ „The Nobel Prize in Physics 1970”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  72. ^ „The Nobel Prize in Physics 1971”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  73. ^ „The Nobel Prize in Physics 1972”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  74. ^ „The Nobel Prize in Physics 1973”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  75. ^ „The Nobel Prize in Physics 1974”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  76. ^ „The Nobel Prize in Physics 1975”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  77. ^ „The Nobel Prize in Physics 1976”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  78. ^ „The Nobel Prize in Physics 1977”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  79. ^ „The Nobel Prize in Physics 1978”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  80. ^ „The Nobel Prize in Physics 1979”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  81. ^ „The Nobel Prize in Physics 1980”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  82. ^ „The Nobel Prize in Physics 1981”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  83. ^ „The Nobel Prize in Physics 1982”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  84. ^ „The Nobel Prize in Physics 1983”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  85. ^ „The Nobel Prize in Physics 1984”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  86. ^ „The Nobel Prize in Physics 1985”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  87. ^ „The Nobel Prize in Physics 1986”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  88. ^ „The Nobel Prize in Physics 1987”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  89. ^ „The Nobel Prize in Physics 1988”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  90. ^ „The Nobel Prize in Physics 1989”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  91. ^ „The Nobel Prize in Physics 1990”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  92. ^ „The Nobel Prize in Physics 1991”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  93. ^ „The Nobel Prize in Physics 1992”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  94. ^ „The Nobel Prize in Physics 1993”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  95. ^ „The Nobel Prize in Physics 1994”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  96. ^ „The Nobel Prize in Physics 1995”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  97. ^ „The Nobel Prize in Physics 1996”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  98. ^ „The Nobel Prize in Physics 1997”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  99. ^ „The Nobel Prize in Physics 1998”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  100. ^ „The Nobel Prize in Physics 1999”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  101. ^ „The Nobel Prize in Physics 2000”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  102. ^ „The Nobel Prize in Physics 2001”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  103. ^ „The Nobel Prize in Physics 2002”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  104. ^ „The Nobel Prize in Physics 2003”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  105. ^ „The Nobel Prize in Physics 2004”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  106. ^ „The Nobel Prize in Physics 2005”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  107. ^ „The Nobel Prize in Physics 2005”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  108. ^ „The Nobel Prize in Physics 2007”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  109. ^ „The Nobel Prize in Physics 2008”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  110. ^ „The Nobel Prize in Physics 2009”. NobelPrize.org. Приступљено 4. 2. 2019. 
  111. ^ „The Nobel Prize in Physics 2010”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  112. ^ „The Nobel Prize in Physics 2011”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  113. ^ „The Nobel Prize in Physics 2012”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  114. ^ „The Nobel Prize in Physics 2013”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  115. ^ „The Nobel Prize in Physics 2014”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  116. ^ „The Nobel Prize in Physics 2015”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  117. ^ „The Nobel Prize in Physics 2016”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  118. ^ „The Nobel Prize in Physics 2017”. Nobel Foundation. Приступљено 10. 10. 2017. »for decisive contributions to the LIGO detector and the observation of gravitational waves« 
  119. ^ „The Nobel Prize in Physics 2018”. NobelPrize.org. Приступљено 8. 10. 2018. 
  120. ^ „The Nobel Prize in Physics 2019”. NobelPrize.org. Приступљено 8. 10. 2019. 
  121. ^ „The Nobel Prize in Physics 2020”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 6. 10. 2020. 
  122. ^ „The Nobel Prize in Physics 2021”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 6. 10. 2021. 
  123. ^ „The Nobel Prize in Physics 2022”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 4. 10. 2022. 
Општа референца

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Списак добитника Нобелове награде за физику на Викимедијиној остави.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_добитника_Нобелове_награде_за_физику&oldid=25254304”