Pređi na sadržaj

Ana Barkova

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ana Barkova
Lični podaci
Puno imeAna Aleksandrovna Barkova
Datum rođenja(1901-07-16)16. jul 1901.
Mesto rođenjaIvanovo, Ruska Imperija
Datum smrti29. april 1976.(1976-04-29) (74 god.)
Mesto smrtiMoskva, Sovjetski Savez
Narodnostruska
Zanimanjepisac, pesnik, novinar,
esejista, memoarista i pisac beletristike

Ana Aleksandrovna Barkova (rus. А́нна Алекса́ндровна Барко́ва; Ivanovo, 16. jul 1901 — Moskva, 29. april 1976), bila je sovjetski pesnik, novinar, dramski pisac, esejista, memoarista i pisac beletristike. Bila je zatvorena više od 20 godina u Gulagu. 2017. film o njenom životu je objavio Ceská Televize pod nazivom 8 hlav sílenství (takođe poznat kao 8 glava ludosti), u kome glumi popularna pevačica Aneta Langerova; uglavnom se radi o njenom životu u logorima i ženama koje je volela.[1]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Ana je rođena u porodici domara privatne škole u gradu tekstila Ivanovo 1901. godine. Dozvoljeno joj je da pohađa školu zbog položaja njenog oca; retka prilika za mladu devojku iz radničke klase u pred-revolucionarnoj Rusiji.[2] [3]

1918. upisala se kao član Kruga pravih proleterskih pesnika, grupe pisaca sa sedištem u Ivanovu.[4] Ubrzo nakon što se pridružila, počela je da piše kratke članke za časopis grupe, „Zemlja radnika“. Takođe je objavljivala poeziju u novinama pod pseudonimom Kalika perekhozhaia („lutajući bogalj“), ime koje se davalo slepim ili osakaćenim pevačima koji su od sela do sela pevali pobožne balade da bi dobili milostinju.[5]

Književno delo[uredi | uredi izvor]

Anina rana poezija privukla je pažnju boljševičkog književnog establišmenta, uključujući vodećeg kritičara Aleksandra Voronskog i komesara prosvetiteljstva Anatolija Lunačarskog. Lunačarski je postao njen pokrovitelj,[4] [6] a 1922. preselila se u Moskvu da bi bila njegova sekretarica. Takođe 1922. objavljena je njena prva pesnička zbirka Žena sa predgovorom Lunačarskog. 1923. objavljena je njena drama Nastasja Bonfire.[5]

Takođe je pohađala književničku školu u Moskvi pod upravom Valerija Brjusova, a pisala je za njegov list Print and Revolution. Kasnije je Marija Uljanova, sestra Vladimira Lenjina, našla Ani mesto u listu Pravda i pomogla joj da sastavi drugu zbirku pesama koja nikada nije objavljena.[5]

Zatvor i progonstvo[uredi | uredi izvor]

Krajem 1920-ih postala je sve više razočarana sovjetskim životom. Njene pesme ranih 1930-ih bile su veoma kritične prema sovjetskom životu i institucijama.[7]

1934. Barkova je osuđena i uhapšena, a deo njene poezije je upotrebljen protiv nje kao dokaz. Osuđena je na pet godina zatvora. Ponovo je uhapšena u novembru 1947. godine, kada je osuđena na 10 godina zatvora i 5 godina ograničenih prava. Njena druga presuda ukinuta je u decembru 1955. godine i oslobođena je. Rehabilitovana je u oktobru 1957. godine, a zatim je po treći put uhapšena u novembru i ponovo osuđena na 10 godina zatvora i 5 godina ograničenih prava. Konačno je oslobođena kada je ukinuta ova treća presuda u maju 1965. Takođe je pretrpela dva perioda izgnanstva od 1940. do 1947. (provedena u Kalugi) i od 1965. do 1967.[4] 1967. godine dozvoljeno joj je da se vrati u Moskvu nakon intervencije grupe pisaca koju su predvodili Aleksandar Tvardovski i Konstantin Fedin. Ostatak svog života provela je u relativnom siromaštvu u zajedničkom stanu, gde je sačuvala entuzijazam za knjige, prijatelje i razgovore.[5] [8]

Engleski prevodi[uredi | uredi izvor]

  • A Few Autobiographical Facts and Tatar Anguish, (poems), from An Anthology of Russian Women's Writing, 1777–1992, Oxford, 1994.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „8 hlav sílenství”. IMDB. Pristupljeno 16. 7. 2018. 
  2. ^ Tomei, Christine D. (1999). Russian Women Writers, Volume 2. Taylor & Francis. str. 943—944. ISBN 0-8153-1797-2. Pristupljeno 9. 8. 2011. 
  3. ^ Kelly, Catriona (1994). An Anthology of Russian Women's Writing, 1777–1992. Oxford University Press. str. 311. ISBN 0-19-871504-8. 
  4. ^ a b v Kelly, Catriona (1994). An Anthology of Russian Women's Writing, 1777–1992. Oxford University Press. str. 311. ISBN 0-19-871504-8. 
  5. ^ a b v g Tomei, Christine D. (1999). Russian Women Writers, Volume 2. Taylor & Francis. str. 943—944. ISBN 0-8153-1797-2. Pristupljeno 9. 8. 2011. 
  6. ^ Kelly, Catriona (1998). Reference Guide to Russian Literature. Taylor & Francis. str. 147. ISBN 1-884964-10-9. Pristupljeno 9. 8. 2011. 
  7. ^ Kelly, Catriona (1998). Reference Guide to Russian Literature. Taylor & Francis. str. 147. ISBN 1-884964-10-9. Pristupljeno 9. 8. 2011. 
  8. ^ Kelly, Catriona (1998). Reference Guide to Russian Literature. Taylor & Francis. str. 147. ISBN 1-884964-10-9. Pristupljeno 9. 8. 2011. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Баркова&oldid=27452087”