Anđelo de Gubernatis

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Anđelo de Gubernatis
Angelo De Gubernatis.jpg
Grof Anđelo de Gubernatis, italijanski pisac i orijentalista
Puno ime Anđelo de Gubernatis (it. Angelo De Gubernatis)
Datum rođenja (1840-04-07)7. april 1840.
Mesto rođenja Torino
  Italija
Datum smrti 26. februar 1913.(1913-02-26) (72 god.)
Mesto smrti Rim
  Italija

Anđelo de Gubernatis (italijanski: Angelo De Gubernatis; Torino, 7. april. 1840 – Rim, 26. februar. 1913) bio je italijanski naučnik i publicista, stručnjak za komparativnu mitologiju,[1] književnik, orijentalista i istoričar književnosti.[2]

Bio je dopisni član Srpskog učenog društva od 9. februara 1886. i počasni član Srpske kraljevske akademije od 15. novembra 1892.[3]

Biografija[uredi]

Vila Vidia (it. Villino Vidya) u Firenci, u kojoj je stanovao Anđelo de Gubernatis

Anđelo de Gubernatis rođen je u Torinu, u grofovskoj porodici. Njegov deda bio je vojni kapetan i službenik Ministarstva finansija. Anđelo de Gubernatis se školovao na univerzitetu u Torinu. Još tokom studija radio je kao gimnazijski profesor u gradiću Kjeri. Odmah po završetku studija, 1862. godine, imenovan je za profesor latinske i grčke književnostu u mestu Lučera, a zatim i za profesora italijanske književnosti u mestu Ivrea. Međutim, već u novembru iste godine napušta službu, jer je dobio stipendiju za usavršavanje na studijama sanskrta i komparativne gramatike u Berlinu.[4] Vrativši se u Italiju 1863. godine, dobija mesto profesora na studijama sanskrta i komparativne lingvistike na Institutu za više studije u Firenci (Istituto di studî superiori di Firenze). Budući da je još u studentskim danima objavljivao članke u različitim naučnim časopisima, de Gubernatis u januaru 1865. godine pokreće novi časopis za nauku, književnost i umetnost, pod nzivom Italijanska civilizacija (it. La Civiltà italiana). Nekoliko nedelja po osnovanju časopisa on se pridružuje anarhističkoj grupi Mihaila Bakunjina i iz političkih razloga podnosi ostavku na ovo mesto. Međutim, anarhističke ideje ga ne drže dugo, pa se 1867. godine vraća svom profesorskom pozivu i u Firenci ostaje sve do 1890. godine, kada je dobija mesto profesora italijanske književnosti i sanskrta na Univerzitetu u Rimu, gde predaje sve do 1908. godine.[5][6]

Najznačajnija dela[uredi]

Grof Anđelo de Gubernatis je bio ugledni italijanski naučnik i publicista, stručnjak za komparativnu mitologiju. Pokrenuo je i uređivao nekoliko naučnih časopisa, od kojih treba istaći Internacionalnu reviju (it. Revue Inernationale) koji je počeo da izlazi 1884. godine u Firenci. Objavio je veliki broj radova iz oblasti etnologiji i uporedne mitologije. Bavio se i orijentalistikom i u ovoj oblasti glavno njegovo delo je Istorija italijanskih putnika u istočne Indije (Storia dei viaggiatori italiani nelle Indie orientali, 1875). Iz istorije književnosti najvažnija dela su mu Bibliografski rečnik savremenih pisaca[1] i Velika istorija svetskih književnosti u 18 tomova.[2]e Gubernatis je bio plodonosan i kao autor velikog broja lirskih i dramskih dela, ali u ovim radovima nije dostigao veći kvalitet, pa su ona uglavnom zaboravljena.[5]

De Gubernatis u Srbiji[uredi]

Godine 1886. Anđelo de Gubernatis je postao dopisni član Srpskog učenog društva, a u februaru 1897. godine, na poziv nekoliko srpskih prijatelja (bivši ministri Stevan Popović i Stojan Bošković, profesor Velike škole Milenko Vesnić i Stojan Novaković, doskorašnji predsednik Ministarskog saveta) došao u Beograd. Tom prilikom bio je primljen na Dvoru, a gostovao je i u domovima uglednih srpskih predstavnika nauke Stojana Novakovića, Milana Đ. Milićevića i Jovana Žujovića.[1]

U Beogradu je de Gubernatis održao tri predavanja. Prvo predavanje, „O ulozi žene u savremenom društvu” održano je u Dvoru, drugo, „O narodnosti i čovečanstvu” u Građanskoj kasini, a treće, „O položaju slovenskih naroda u Evropi” u Velikoj školi. Posebnu pažnju privuklo je treće predavanje, o položaju slovenskih naroda u Evropi, posebno balkanskih Slovena. Sva tri predavanja su odmah objavljena u časopisu Delo, u martovskom, aprilskom i majskom broju. Predavanje o ulozi žene u savremenom društvu objavio je i časopis Ženski svet.[7][8] [1] Iste godine u beogradu je, na srpskom jeziku, objavljeno i njegovo delo Porodica, otadžbina, čovečanstvo[9]

Gubernatis je tokom boravka u Beogradu imao prilike da razgovara o Srbiji i srpskom pitanju i da se snabde literaturom i korisnim obaveštenjima od pravih poznavalaca te materije. U decembru iste godine završio je u Rimu rukopis svoje knjige La Serbie et les Serbes[10] i odmah je objavio u Firenci. Bilo je to lepo štivo, nastalo na osnovu i saznanja i ličnih utisaka. Sa simpatijama je Gubernatis u njoj pisao o Srbiji, Srbima, njihovoj prošlosti, savremenoj organizaciji srpske države, srpskoj crkvi, vojsci Srbije, školstvu, državnoj upravi, gradovima, i spoljnim odnosima. U jednoj glavi se Gubernatis osvrnuo i na svoj boravak u Beogradu.[1]

U Beogradu je Gubernatis imao prijateljski susret sa Novakovićem, a tokom više godina oni su vodili međusobnu prepisku. Iz ovih kontakata je usledilo publikovanje Novakovićevih tekstova Lettre de Belgrade[11] i Lettres de Belgrade u Gubernatisovom časopisu Revue Internationale 1884. godine. Rad je publikovan u prevodu na srpski jezik u časopisu Bratstvo.[1]

Uticaj na srpsku kulturu de Gubernatis je ostvario i preko svog dela La mythologie des plantes, ou les legendes du regne vegetal[12] (Mitologija biljaka, i legende iz biljnog carstva). Naime, po ugledu na ovu knjigu Pavle Sofrić Niševljanin sastavio je svoju knjigu Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba,[13] prvu knjigu napisanu na ovu temu kod nas.[14]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Vojvodić, Mihailo (2004). Živković, Tibor, ur. „Stojan Novaković o uticajima na srpski jezik i književnost” (PDF). Istorijski časopis. Beograd: Istorijski institut. 51: 176—177. ISSN 0350-08202 Proverite vrednost parametra |issn= (pomoć). 
  2. 2,0 2,1 „De Gubernatis, Angelo”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 22. 3. 2017. 
  3. ^ „Anđelo DE GUBERNATIS”. Član SANU. Srpska akademija nauka i umetnosti. Pristupljeno 22. 3. 2017. [mrtva veza]
  4. ^ Strappini, Lucia. „DE GUBERNATIS, Angelo”. Dizionario Biografico. Pristupljeno 22. 3. 2017. 
  5. 5,0 5,1 BALLINI, Ambrogio. „DE GUBERNATIS, Angelo”. Enciclopedia Italiana. Pristupljeno 22. 3. 2017. 
  6. ^ „De Gubernàtis, Angelo”. Enciclopedie on line. Pristupljeno 22. 3. 2017. 
  7. ^ Gubernatis, Andželo (1897). „Uloga žene u savremenom društvu”. Ženski svet: 147—152. (COBISS.SR 525991572)
  8. ^ Gubernatis, Andželo (1897). „Uloga žene u savremenom društvu (svršetak)”. Ženski svet: 164—168. (COBISS.SR 525994388)
  9. ^ Gubernatis, Andželo (1897). Porodica, otadžbina, čovečanstvo. Beograd: Parna radikalna štamparija. 
  10. ^ Gubernatis, Angelo de (1897). La Serbie et les Serbes : lectures et impressions : (avec gravures). Florence: Bernard Seeber. (COBISS.SR 194534924)
  11. ^ Novaković, Stojan (1884). Lettre de Belgrade /. Florence: s. n. (COBISS.SR 156706572)
  12. ^ Gubernatis, Angelo de (1878). La Mythologie des plantes : ou les legendes du règne végétal. Paris: C. Reinwald et Cie. (COBISS.SR 4540423)
  13. ^ Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba / po Angelu de Gubernatisu. Beograd: Sv. Sava. 1912.  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć)(COBISS.SR 136110860)
  14. ^ Ljubinković, Nenad (1990). „Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba Pavla Sofrića Niševljanina”. Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba. Beograd: BIGZ. str. 255—271. ISBN 978-86-13-00474-5. (COBISS.SR 1194764)

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]