Анђело де Губернатис

С Википедије, слободне енциклопедије
Анђело де Губернатис
Гроф Анђело де Губернатис, италијански писац и оријенталиста
Пуно имеАнђело де Губернатис (итал. Angelo De Gubernatis)
Датум рођења(1840-04-07)7. април 1840.
Место рођењаТорино
  Краљевина Пијемонт-Сардинија
Датум смрти26. фебруар 1913.(1913-02-26) (72 год.)
Место смртиРим
 Краљевина Италија
Анђело де Губернатис.

Анђело де Губернатис (итал. Angelo De Gubernatis; Торино, 7. април. 1840 – Рим, 26. фебруар. 1913) био је италијански научник и публициста, стручњак за компаративну митологију,[1] књижевник, оријенталиста и историчар књижевности.[2]

Био је дописни члан Српског ученог друштва од 9. фебруара 1886. и почасни члан Српске краљевске академије од 15. новембра 1892.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Вила Видиа (ит. Villino Vidya) у Фиренци, у којој је становао Анђело де Губернатис

Анђело де Губернатис рођен је у Торину, у грофовској породици. Његов деда био је војни капетан и службеник Министарства финансија. Анђело де Губернатис се школовао на универзитету у Торину. Још током студија радио је као гимназијски професор у градићу Кјери. Одмах по завршетку студија, 1862. године, именован је за професор латинске и грчке књижевносту у месту Лучера, а затим и за професора италијанске књижевности у месту Ивреа. Међутим, већ у новембру исте године напушта службу, јер је добио стипендију за усавршавање на студијама санскрта и компаративне граматике у Берлину.[4] Вративши се у Италију 1863. године, добија место професора на студијама санскрта и компаративне лингвистике на Институту за више студије у Фиренци (Istituto di studî superiori di Firenze). Будући да је још у студентским данима објављивао чланке у различитим научним часописима, де Губернатис у јануару 1865. године покреће нови часопис за науку, књижевност и уметност, под нзивом Италијанска цивилизација (ит. La Civiltà italiana). Неколико недеља по основању часописа он се придружује анархистичкој групи Михаила Бакуњина и из политичких разлога подноси оставку на ово место. Међутим, анархистичке идеје га не држе дуго, па се 1867. године враћа свом професорском позиву и у Фиренци остаје све до 1890. године, када је добија место професора италијанске књижевности и санскрта на Универзитету у Риму, где предаје све до 1908. године.[5][6]

Најзначајнија дела[уреди | уреди извор]

Гроф Анђело де Губернатис је био угледни италијански научник и публициста, стручњак за компаративну митологију. Покренуо је и уређивао неколико научних часописа, од којих треба истаћи Интернационалну ревију (итал. Revue Inernationale) који је почео да излази 1884. године у Фиренци. Објавио је велики број радова из области етнологији и упоредне митологије. Бавио се и оријенталистиком и у овој области главно његово дело је Историја италијанских путника у источне Индије (Storia dei viaggiatori italiani nelle Indie orientali, 1875). Из историје књижевности најважнија дела су му Библиографски речник савремених писаца[1] и Велика историја светских књижевности у 18 томова.[2]е Губернатис је био плодоносан и као аутор великог броја лирских и драмских дела, али у овим радовима није достигао већи квалитет, па су она углавном заборављена.[5]

Де Губернатис у Србији[уреди | уреди извор]

Године 1886. Анђело де Губернатис је постао дописни члан Српског ученог друштва, а у фебруару 1897. године, на позив неколико српских пријатеља (бивши министри Стеван Поповић и Стојан Бошковић, професор Велике школе Миленко Веснић и Стојан Новаковић, доскорашњи председник Министарског савета) дошао у Београд. Том приликом био је примљен на Двору, а гостовао је и у домовима угледних српских представника науке Стојана Новаковића, Милана Ђ. Милићевића и Јована Жујовића.[1]

У Београду је де Губернатис одржао три предавања. Прво предавање, „О улози жене у савременом друштву” одржано је у Двору, друго, „О народности и човечанству” у Грађанској касини, а треће, „О положају словенских народа у Европи” у Великој школи. Посебну пажњу привукло је треће предавање, о положају словенских народа у Европи, посебно балканских Словена. Сва три предавања су одмах објављена у часопису Дело, у мартовском, априлском и мајском броју. Предавање о улози жене у савременом друштву објавио је и часопис Женски свет.[7][8] [1] Исте године у београду је, на српском језику, објављено и његово дело Породица, отаџбина, човечанство[9]

Губернатис је током боравка у Београду имао прилике да разговара о Србији и српском питању и да се снабде литературом и корисним обавештењима од правих познавалаца те материје. У децембру исте године завршио је у Риму рукопис своје књиге La Serbie et les Serbes[10] и одмах је објавио у Фиренци. Било је то лепо штиво, настало на основу и сазнања и личних утисака. Са симпатијама је Губернатис у њој писао о Србији, Србима, њиховој прошлости, савременој организацији српске државе, српској цркви, војсци Србије, школству, државној управи, градовима, и спољним односима. У једној глави се Губернатис осврнуо и на свој боравак у Београду.[1]

У Београду је Губернатис имао пријатељски сусрет са Новаковићем, а током више година они су водили међусобну преписку. Из ових контаката је уследило публиковање Новаковићевих текстова Lettre de Belgrade[11] и Lettres de Belgrade у Губернатисовом часопису Revue Internationale 1884. године. Рад је публикован у преводу на српски језик у часопису Братство.[1]

Утицај на српску културу де Губернатис је остварио и преко свог дела La mythologie des plantes, ou les legendes du regne vegetal[12] (Митологија биљака, и легенде из биљног царства). Наиме, по угледу на ову књигу Павле Софрић Нишевљанин саставио је своју књигу Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба,[13] прву књигу написану на ову тему код нас.[14]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Војводић, Михаило (2004). Живковић, Тибор, ур. „Стојан Новаковић о утицајима на српски језик и књижевност” (PDF). Историјски часопис. Београд: Историјски институт. 51: 176—177. ISSN 0350-08202 Проверите вредност параметра |issn= (помоћ). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 11. 2015. г. Приступљено 23. 03. 2017. 
  2. ^ а б „De Gubernatis, Angelo”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 22. 03. 2017. 
  3. ^ Биографија на сајту САНУ
  4. ^ Strappini, Lucia. „DE GUBERNATIS, Angelo”. Dizionario Biografico. Приступљено 22. 03. 2017. 
  5. ^ а б Ambrogio, BALLINI. „DE GUBERNATIS, Angelo”. Enciclopedia Italiana. Приступљено 22. 03. 2017. 
  6. ^ „De Gubernàtis, Angelo”. Enciclopedie on line. Приступљено 22. 03. 2017. 
  7. ^ Губернатис, Анџело (1897). „Улога жене у савременом друштву”. Женски свет: 147—152. COBISS.SR 525991572
  8. ^ Губернатис, Анџело (1897). „Улога жене у савременом друштву (свршетак)”. Женски свет: 164—168. COBISS.SR 525994388
  9. ^ Губернатис, Анџело (1897). Породица, отаџбина, човечанство. Београд: Парна радикална штампарија. 
  10. ^ Gubernatis, Angelo de (1897). La Serbie et les Serbes : lectures et impressions : (avec gravures). Florence: Bernard Seeber. COBISS.SR 194534924
  11. ^ Novaković, Stojan (1884). Lettre de Belgrade /. Florence: s. n. COBISS.SR 156706572
  12. ^ Gubernatis, Angelo de (1878). La Mythologie des plantes : ou les legendes du règne végétal. Paris: C. Reinwald et Cie. COBISS.SR 4540423
  13. ^ Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба / по Ангелу де Губернатису. Београд: Св. Сава. 1912.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)COBISS.SR 136110860
  14. ^ Љубинковић, Ненад (1990). „Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба Павла Софрића Нишевљанина”. Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба. Београд: БИГЗ. стр. 255—271. ISBN 978-86-13-00474-5. COBISS.SR 1194764

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анђело_де_Губернатис&oldid=27393728”