Aron

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Aron (višeznačna odrednica).
Ruska ikona Arona (18. vek, Ikonostas manastira Kiži, Karelija, Rusija).

Aron je u jevrejskoj tradiciji Mojsijev brat. [1]Prvi put je spomenut u pripovesti o Mojsijevom viđenju na brdu Horiv (Iz 4, 14) kada ga je Jahve naznačio za Mojsijevog pomoćnika. Jahve je nakon toga naznačio njega i njegove naslednike sveštenicima (Iz 28 i 29; Br 8 i 18) uprkos njegovom učešću u pravljenju zlatnog teleta (Izl. 32, 1-6). Sila njegovog svešteničkog posredovanja je naglašena u priči o zaustavljanju zaraze (Br 17, 1 - 8). Aronovo sveštenstvo, čiji je glavni zadatak bio prinošenje žrtava prihvatljivih Bogu, dao mu je jedinstveni položaj. On je bio glava svojih sinova i Levita. On sam je prinosio tamjan u Svetinji nad Svetinjama i posredovao između Boga i ljudi. I, on je poput kralja bio pomazan i krunisan diademom i tiarom (Izl. 28).

U hrišćanskoj teologiji on je prototip Hrista. Ovako shvaćen, Aron je, u poslanici Jevrejima u kojoj je naglašena nadmoćnost golgotske žrtve nad žrtvovanjem životinja koje je vršilo aronovsko sveštenstvo bio zamenjen Hristom.

Biblijski narativ[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Knjiga izlaska

Prema Knjizi Izlaska, Aron je prvo funkcionisao kao Mojsijev pomoćnik. Pošto se Mojsije žalio da ne može dobro da govori, Bog je imenovao Arona za Mojsijevog „proroka“.[2] Na Mojsijevu zapovest, pustio je da se njegov štap pretvori u zmiju.[3] Zatim je ispružio svoj štap da bi naneo prva tri zla.[4] Posle toga, Mojsije je imao tendenciju da deluje i govori u svoje ime.[5]

Tokom putovanja u pustinji, Aron nije uvek bio istaknut ili aktivan. U bici sa Amalikom, izabran je sa Hurom da podupre Mojsijevu ruku koja je držala „štap Božji“.[6] Kada je otkrivenje dato Mojsiju na gori Sinaj, on je predvodio druge delove Izraela koji su pratili Mojsija na putu do vrha. Međutim, dok je Isus Navin išao sa Mojsijem na vrh, Aron i Hur su ostali dole da brinu o ljudima. Odavde u Izlasku, Levitskoj i Brojevima, Isus Navin se pojavljuje u ulozi Mojsijevog pomoćnika, dok Aron funkcioniše kao prvi prvosveštenik.

Sukobi[uredi | uredi izvor]

Aron igra vodeću ulogu u nekoliko priča o sukobima tokom izraelskih lutanja pustinjom. Tokom dužeg Mojsijevog odsustva na gori Sinaj, ljudi su isprovocirali Arona da napravi zlatno tele.[7] Ovaj incident je skoro naterao Boga da uništi Izraelce.[8] Mojsije je uspešno intervenisao, ali je potom poveo lojalne levite da pogube mnoge krivce; kuga je zahvatila one koji su ostali.[9] Aron je, međutim, izbegao kaznu za svoju ulogu u aferi, zbog Mojsijevog posredovanja prema Ponovljenim zakonima 9:20.[10] Kasnija prepričavanja ove priče skoro uvek opravdavaju Arona za njegovu ulogu.[11] Na primer, u rabinskim izvorima[12] i u Kuranu, Aron nije bio stvaralac idola i po povratku Mojsija molio ga je za pomilovanje jer se osećao smrtno ugroženim od Izraelaca.[13]

Na dan Aronovog posvećenja, njegovi najstariji sinovi, Nadav i Aviju, spaljeni su božanskom vatrom jer su prinosili „čudan“ tamjan.[14] Većina tumača misli da ova priča odražava sukob između svešteničkih porodica neko vreme u prošlosti Izraela. Drugi tvrde da priča jednostavno pokazuje šta se može dogoditi ako sveštenici ne slede Božija uputstva data preko Mojsija.[15]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Aronu, kao i Mojsiju, nije bilo dozvoljeno da uđe u Hanan sa Izrailjcima[16] jer su dva brata pokazala nestrpljenje u Meribi (Kadeš) u poslednjoj godini pustinjskog hodočašća,[17] kada je Mojsije izneo vodu iz stene da se ugasi narodna žeđ. Iako im je bilo naređeno da razgovaraju sa stenom, Mojsije ju je dva puta udario štapom, što je konstruisano da pokazuje nedostatak poštovanja prema Gospodu.[18]

Postoje dva izveštaja o Aronovoj smrti u Tori.[19] Brojevi kažu da se ubrzo nakon incidenta u Meribi, Aron sa svojim sinom Eleazarom i Mojsijem popeo na goru Hor. Tamo je Mojsije skinuo Aronu svešteničku odeću i preneo je Eleazaru. Aron je umro na vrhu planine, a narod je tugovao za njim trideset dana.[19][20][21]

Drugi izveštaj se nalazi u Ponovljeni zakoni 10:6, gde je Aron umro u Moseri i bio sahranjen.[22] Postoji značajna količina putovanja između ove dve tačke, pošto plan puta u Brojevima 33:31–37 beleži sedam etapa između Moserota (Mosera) i planine Hor.[23] Aron je umro 1. avgusta i imao je 123 godine u vreme smrti.[24][16][1]

U religijama[uredi | uredi izvor]

Hrišćanstvo[uredi | uredi izvor]

U pravoslavnim i maronitskim crkvama, Aron se poštuje kao svetac čiji se praznik deli sa njegovim bratom Mojsijem i slavi se 4. septembra. One crkve koje prate tradicionalni julijanski kalendar slave ovaj dan 17. septembra savremenog gregorijanskog kalendara. Aron se takođe sa ostalim starozavetnim svetiteljima pominje u nedelju Svetih Otaca, nedelju pred Božić.

Aron se obeležava kao jedan od svetih praotaca u kalendaru svetaca Jermenske apostolske crkve 30. jula. Spomen se obeležava 1. jula u savremenom latinskom kalendaru i u sirijskom kalendaru.

Mormonska crkva[uredi | uredi izvor]

U Crkvi Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, Aronov red je niži red sveštenstva, koji se sastoji od stepena (od najnižeg do najvišeg) đakona, učitelja i sveštenika. Glavna služba Aronovog sveštenstva je predsedavajuća episkopija;[25] poglavar sveštenstva je episkop. Svako odeljenje uključuje kvorum od jednog ili više članova svake službe Aronovog sveštenstva.[25]

U Hristovoj zajednici, Aronov red sveštenstva se smatra dodatkom Melhisedekovom redu i sastoji se od sveštenstva đakona, učitelja i sveštenika. Iako se razlikuju u odgovornostima, ove službe, zajedno sa službama Melhisidekovog reda, smatraju se jednakima pred Bogom.

Islam[uredi | uredi izvor]

Aron (arapski: هارون, Harun) se pominje u Kuranu kao Božiji prorok.[26] Kuran više puta hvali Arona, nazivajući ga „slugom verujućim“,[27] kao i onim koji je „vođen“[28] i jednim od „pobednika“.[29] Aron je važan u islamu zbog svoje uloge u događajima Egzodusa (Knjiga Izlaska), u kojima je, prema Kuranu i islamskom verovanju, propovedao sa svojim starijim bratom, Mojsijem, faraonu iz Egzodusa.[30][31]

Aronov značaj u islamu, međutim, nije ograničen na njegovu ulogu Mojsijevog pomagača. Islamska tradicija takođe daje Aronu ulogu patrijarha, jer tradicija beleži da je svešteničko poreklo došlo preko Aronove loze, koja je obuhvatala čitav dom Amran.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 70. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Knjiga Izlaska 4:10-17; 7:1.
  3. ^ „Bible Gateway passage: Exodus 7:9 - New Revised Standard Version”. Bible Gateway (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28. 
  4. ^ Knjiga Izlaska 7:19, 8:1,12.
  5. ^ Knjiga Izlaska 9:23.
  6. ^ Knjiga Izlaska 17:9.
  7. ^ Knjiga Izlaska 32:1-6
  8. ^ Knjiga Izlaska 32:10
  9. ^ „oremus Bible Browser : Exodus 32:35”. bible.oremus.org. Pristupljeno 2022-01-28. 
  10. ^ „oremus Bible Browser : Deuteronomy 9:20”. bible.oremus.org. Pristupljeno 2022-01-28. 
  11. ^ Watts, James (2011-10-01). „Aaron and the Golden Calf in the Rhetoric of the Pentateuch”. Religion. 
  12. ^ Talmud Shabbat 99a
  13. ^ Kuran 7:142–152.
  14. ^ Knjiga Levitska 10:1.
  15. ^ Watts, James W. (2011). „Aaron and the Golden Calf in the Rhetoric of the Pentateuch”. Journal of Biblical Literature. 130 (3): 417—430. ISSN 0021-9231. JSTOR 41304211. S2CID 44054114. doi:10.2307/41304211. 
  16. ^ a b „AARON - JewishEncyclopedia.com”. jewishencyclopedia.com. Pristupljeno 2022-01-28. 
  17. ^ Knjiga Brojeva 20:12-13.
  18. ^ Knjiga Brojeva 20:7.
  19. ^ a b McCurdy 1906, str. 3
  20. ^ Knjiga Brojevima 20:22.
  21. ^ Knjiga Brojevima, 33:38.
  22. ^ Ponovljeni zakoni 10:6
  23. ^ Knjiga Brojeva 33:31
  24. ^ Gutstein, Morris A. (1997). "Aaron". In Johnston, Bernard (ed.). Collier's Encyclopedia. Vol. I: A to Ameland (1st ed.). New York, NY: P.F. Collier.
  25. ^ a b „View source for Aaron - Wikipedia”. en.wikipedia.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28. 
  26. ^ Kurab 19:53
  27. ^ Kuran 37:122
  28. ^ Kuran 6:84
  29. ^ Kuran 37:114.
  30. ^ Glasse, Cyril (1989). "Aaron". Concise Encyclopedia of Islam. Harper & Row. ISBN 978-0-06-063123-9.
  31. ^ Kuran 19:41–53

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • McCurdy, J. Frederic (1906). „Aaron - Biblical Data (Death)”. Ur.: Singer, Isidore. The Jewish Encyclopedia: A Descriptive Record of the History, Religion, Literature, and Customs of the Jewish People from Earliest Times: Complete in Twelve Volumes. Ktav Publishing House. ASIN B000B68W5S. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Aron na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арон&oldid=26813645”