Bombardovanje zgrade RTS

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bombardovanje zgrade RTS
MestoBeograd,  Srbija, SR Jugoslavija
Datum23. aprila 1999.
02:06 (UTC+1)
MetaRadio-televizija Srbije
Ubijeno16 civila
Ranjeno16 civila
PočinilacNATO NATO

Bombardovanje zgrade RTS u Beogradu od strane NATO snaga je izvršeno 23. aprila 1999. godine u 2:06, tokom bombardovanja SR Jugoslavije i rata na Kosovu i Metohiji. Tada je život izgubilo 16 radnika ove medijske kuće, a još 16 je povređeno.[1]

Povod za bombardovanje[uredi | uredi izvor]

Vlada Srbije je u oktobru 1998. godine donela „Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnji oružanim napadima NATO“, zatim i Zakon o informisanju, čime je ograničavano reemitovanje stranih medija.[2] NATO je, nakon što je RTS odbio zahtev da emituje šest sati programa zapadnih medija tokom dana, proglasio RTS legitimnom metom smatrajući ga delom „ratne mašinerije“, koji sprovodi propagandu i ne izveštava adekvatno o zbivanjima u ratu, prvenstveno izbegavajući informisanje o masovnim progonima i zločinima nad Albancima od strane jugoslovenske vojske, policije i paravojnih formacija.[3][4]

Reakcije[uredi | uredi izvor]

Amnesti internašonal je napad okarakterisao kao ratni zločin smatrajući da je prekršen Član 52(2) Protokola 1 Ženevske konvencije koja definiše vojne i civilne ciljeve, navodeći da učešće u propagandi nije dovoljan argument da se medijska ustanova proglasi legitimnim ciljem.[5] HRW je kritikovao napad obrazloživši da nije bilo razloga da se napadne televizijski studio umesto odašiljača, takođe pozivajući se isti član Ženevske konvencije, po kojem je NATO trebalo da preuzme mere predostrožnosti i obezbedi jasno upozorenje čak i u slučaju da je mogao da opravda proglašenje legitimnim ciljem.[6] Takođe, navode da su rizici za civilno stanovništvo prevazišli vojnu korist.[6] Prema jednoj od analiza Crvenog krsta, nije bilo sumnje da je RTS korišćen kao sredstvo ratne propagande i da to po Ženevskoj konvenciji nije dovoljan razlog da se proglasi vojnim ciljem, ali da je zgrada RTS-a u skladu sa Član 5(2) Protokola 1 proglašena objektom dvostruke upotrebe (civilni i vojni) zbog korišćenja odašiljača za potrebe oružanih snaga.[7]

Reporteri bez granica su 2002. godine objavili izveštaj u kojem su saopštili da postoji bojazan da bi napad na RTS mogao da posluži kao opasan presedan i otvori put za slične napade na medije u drugim sukobima.[8] Nezavisno udruženje novinara Srbije je 2012. godine osudilo bombardovanje, ali dodalo da nema sumnje da su tadašnji režim i rukovodstvo žrtvovali živote 16 ljudi.[9] Noam Čomski je 2015. godine uporedio teroristički napad na redakciju lista Šarli Ebdo sa bombardovanjem zgrade RTS-a.[10] Jedna od predstavnica članova porodica žrtava bombardovanja RTS-a, Žanka Stojanović, je kritikovala stav Čomskog uz izjavu da su vlast Slobodana Miloševića i vojni vrh bili unapred upoznati s napadom, ali da su žrtvovali radnike kako bi se pred svetom predstavili kao žrtve dok su istovremeno sprovodili teror na Kosovu.[11] Žanka Stojanović je, takođe, bila koautor u knjizi novinara Zorana Janjića „Tišina u Aberdarovoj” u kojoj je predstavio dokumenta i detalje o pogibiji radnika. Janjić je izjavio da je na osnovu svih dokumenata i svedočenja utvrđeno da je vojska koristila zgradu RTS-a i da vojni i državni vrh snose najveću odgovornost za pogibiju radnika.[12]

Bivši direktor RTS Dragoljub Milanović osuđen je, 2002. godine, na 10 godina zatvora zbog teškog krivičnog dela protiv opšte bezbednosti zato što nije preduzeo sve mere da se zaposleni i oprema zaštite i evakuišu, a postojali su dokazi da su čelnici RTS, državni i vojni vrh znali da će zgrada biti bombardovana.[13][14] Upravni odbor RTS-a je 2011. godine dao saopštenje u kojem o je uputio je izvinjenje građanima Srbije i susednih država uz obrazloženje da su RTB i RTS zloupotrebljeni tokom devedesetih godina 20. veka od strane tadašnjeg režima, kada su više puta svojim prilozima povredili osećanja, moralni integritet i dostojanstvo građana Srbije, kritički usmerenih novinara, nacionalnih i verskih manjina u Srbiji, kao i pojedinih susednih naroda i država.[15]

Spisak poginulih[uredi | uredi izvor]

Spomenik „Zašto?“ na Tašmajdanu
  • Aleksandar Deletić (30), kamerman
  • Branislav Jovanović (50), glavni tehničar
  • Darko Stoimenovski (25), pomoćni tehničar
  • Dejan Marković (39), stražar
  • Dragan Tasić (29), električar
  • Dragorad Dragojević (27), stražar
  • Ivan Stukalo (33), tehničar
  • Jelica Munitlak (27), šminka
  • Ksenija Banković (27), miksanje slike
  • Milan Joksimović (47), stražar
  • Milovan Janković (59), mehaničar
  • Nebojša Stojanović (26), glavni tehničar
  • Siniša Medić (32), produkcijski dizajn
  • Slaviša Stevanović (32), tehničar
  • Slobodan Jontić (54), režiser
  • Tomislav Mitrović (61), urednik programa

U sećanje na žrtve napada podignut je spomenik „Zašto?“. Takođe se svake godine održava i memorijalni turnir u malom fudbalu „Igrajmo za 16”.[16]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Godišnjica bombardovanja RTS“, Večernje novosti, 23. april 2013.
  2. ^ „Utišani glasovi”. Vreme. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 4. 9. 2015. 
  3. ^ Jokic 2003, str. 100.
  4. ^ „Deset godina od bombardovanja RTS-a”. slobodnaevropa.org. Pristupljeno 4. 9. 2015. 
  5. ^ „Amnesty Warns NATO: 1999 Bombing of Radio and Television of Serbia (RTS) is a war crime” (PDF). Amnesti internašonal. Pristupljeno 24. 4. 2019. 
  6. ^ a b „THE CRISIS IN KOSOVO”. HRW. Arhivirano iz originala 14. 11. 2008. g. Pristupljeno 4. 9. 2015. 
  7. ^ „Protection of Journalists and Media Professionals in Time of Armed Conflict”. Crveni krst. Pristupljeno 24. 4. 2019. 
  8. ^ „Was the bombing of Serbia's state TV headquarters necessary? Reporters Without Borders meets NATO leaders”. Reporteri bez granica. Arhivirano iz originala 24. 04. 2019. g. Pristupljeno 24. 4. 2019. 
  9. ^ Milanović izašao iz zatvora (RTS, 31. avgust 2012)
  10. ^ Čomski o „Šarliju“: A napad na RTS? (B92, 20. januar 2015)
  11. ^ Čomski, RTS i Šarli Ebdo (Peščanik, 22. april 2015)
  12. ^ RTS snima film o pogibiji radnika u NATO bombardovanju (Danas, 25. april 2017)
  13. ^ „Porodice stradalih u RTS-u traže pravdu”. Politika. Pristupljeno 5. 9. 2015. 
  14. ^ „Bombardovanje RTS-a”. pescanik.net. Pristupljeno 5. 9. 2015. 
  15. ^ Programska izjava UO RTS (RTS, 23. maj 2011)
  16. ^ „Međunarodni Memorijalni turnir - „Igrajmo za 16””. Zvanična prezentacija turnira. Arhivirano iz originala 03. 05. 2018. g. Pristupljeno 2. 5. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бомбардовање_зграде_РТС&oldid=27535454”