Boljševizam

Boljševizam (rus. большевизм, od большевик — boljševik) je revolucionarna i autoritarna marksističko-lenjinistička politička misao i pokret u vezi sa stvaranjem visoko centralizovane, kohezivne i disciplinovane partije, usmerene ka uspostavljanju jednopartijske vlasti u ime radničke klase.^[1]^[2] Boljševizam je nastao u ranom 20. veku u Rusiji cepanjem radničkom pokreta na autoritarno i demokratsko krilo. Vladimir Lenjin je glavni teoretičar boljševizma i autoritarnog krila u radničkom pokretu tadašnje Rusije. U oktobru 1917. godine boljševička frakcija je organizovala oružanu pobunu protiv Privremene vlade, u kojoj je preuzila vlast. Istorijske promene koje su tada nastale u Rusiji, ali i u svetu, imaju različita tumačenja.

Pored Lenjina teoretičari boljševizma su bili i Nikolaj Buharin, Evgenij Preobraženskij i Lav Trocki.^[2]

Neki istraživači^[3] boljševizma u njene aktivnosti uključuju i rad Josifa Staljina, na čelu Svesavezne komunističke partije (boljševika) i koji je imao punu državnu vlast u Sovjetskom Savezu..^[4]

Izraz boljševizam, naknadno i komunizam, ustaljen je u zapadnoj istoriografiji kao određeni skup osobina sovjetskog režima u određenom vremenskom periodu. U sadašnjem vremenu pojam boljševici se koristi za različite grupe staljinista i marksista-lenjinista. A marksizam-lenjinizam nije isto što i marksizam.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Lenjinizam

Izvori[uredi | uredi izvor]

^ Konferencii RSDRP 1912 goda. Dokumentы i materialы. — M.: Rossiйskaя političeskaя эnciklopediя (ROSSPЭN), — 1120 s. — (Seriя «Političeskie partii Rossii. Konec XIX — pervaя tretь XX veka. Dokumentalьnoe nasledie») —. ISBN 978-5-8243-0390-2.. 2008. ISBN 978-5-8243-0954-6.
^ ^a ^b Tarasov A. N. Sakralьnaя funkciя revolюcionnogo subъekta
^ Nersesяnc V. S. Istoriя političeskih i pravovыh učeniй
^ Sm. različnыe rabotы Trockogo, Martemьяna Rюtina (Stalin i krizis proletarskoй diktaturы), Fёdora Raskolьnikova (Otkrыtoe pisьmo Stalinu), Borisa Kagarlickogo, Aleksandra Tarasova.

[1] Konferencii RSDRP 1912 goda. Dokumentы i materialы. — M.: Rossiйskaя političeskaя эnciklopediя (ROSSPЭN), — 1120 s. — (Seriя «Političeskie partii Rossii. Konec XIX — pervaя tretь XX veka. Dokumentalьnoe nasledie») —. ISBN 978-5-8243-0390-2.. 2008. ISBN 978-5-8243-0954-6.

[Tarasov-2] Tarasov A. N. Sakralьnaя funkciя revolюcionnogo subъekta

[3] Nersesяnc V. S. Istoriя političeskih i pravovыh učeniй

[4] Sm. različnыe rabotы Trockogo, Martemьяna Rюtina (Stalin i krizis proletarskoй diktaturы), Fёdora Raskolьnikova (Otkrыtoe pisьmo Stalinu), Borisa Kagarlickogo, Aleksandra Tarasova.

[1]

[2]

[3]

[4]