Branko Žigić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Branko Žigić
Lični podaci
Puno ime Branko Žigić[1]
Datum rođenja (1981-12-30)30. decembar 1981. (42 god.)[2]
Mesto rođenja Bačka Topola, SFR Jugoslavija[2]
Visina 1,90 m[3]
Masa 85 kg[4]
Pozicija štoper[5] / zadnji vezni[3]
Juniorska karijera
Krivaja
AIK Bačka Topola
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
1998—2003. AIK Bačka Topola
2004. Tekstilac Odžaci 15 (1)
2004—2007. Cement 88 (15)
2007—2017. Proleter Novi Sad 264 (19)
Trenerska karijera
2017—2019. Proleter Novi Sad (pomoćnik)
2019—2021. Proleter Novi Sad
2022. Mladost Novi Sad
2022—2023. RFK Novi Sad
2023. Mladost Novi Sad
* Datum aktuelizovanja: 17. novembar 2023.

Branko Žigić (Bačka Topola, 30. decembra 1981) srpski je fudbalski trener i bivši fudbaler. Mlađi je brat nekadašnjeg fudbalskog reprezentativca Srbije, Nikole Žigića.[6]

Igračka karijera[uredi | uredi izvor]

Žigić je zajedno sa starijim bratom Nikolom fudbal počeo da trenira u Krivaji, odakle su prešli u AIK iz Bačke Topole. Branko se u tom klubu zadržao nešto duže od Nikole koji je otišao na odsluženje vojnog roka a kasnije prošao probu u Crvenoj zvezdi.[3] Branko je potom bio član ekipe Tekstilca iz Odžaka,[a] posle čega je tri sezone nastupao za Cement iz Beočina.[7] Leta 2007. pristupio je novosadskom Proleteru, a dve godine kasnije sa klubom je osvojio prvo mesto na tabeli Srpske lige Vojvodine i izborio plasman u Prvu ligu Srbije.[8] Žigić je nekoliko godina Proleter predvodio kao kapiten u tom takmičenju.[9]

Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon 10 sezona, koliko je proveo kao igrač te ekipe, sredinom 2017. okončao je profesionalnu karijeru i priključio se stručnom štabu kao pomoćnik.[10] Kao prvoplasirani tim u sezoni 2017/18, Proleter je izborio plasman u Superligu Srbije.[11] Žigić se na mestu pomoćnika trenera zadržao i tokom naredne takmičarske godine,[5] a od septembra 2019. dobio je priliku da predvodi ekipu kao šef stručnog štaba.[12] Krajem aprila 2021. podneo je ostavku na mesto prvog trenera Proletera.[13] Ekipu je na tri utakmice vodio njegov pomoćnik Sekula Rašiovan, ali se Žigić potom vratio na klupu novosadskog tima.[14] Nakon uvodna tri kola takmičarske 2021/22, Žigić se ponovo povukao sa mesta prvog trenera Proletera.[15] U junu 2022. postavljen je na mesto trenera novosadske Mladosti koja je prethodno izborila plasman u Superligu.[16] Smenjen je početkom avgusta iste godine, nakon što je u prva četiri kola osvojio isto toliko bodova.[17] Nešto kasnije, istog meseca, angažovan je na mestu trenera RFK Novi Sad.[18] Krajem avgusta 2023, ponovo je postavljen za trenera novosadske Mladosti.[19] Dva meseca kasnije je napustio klub.[20]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Klupska[uredi | uredi izvor]

Ažurirano 3. oktobra 2020.[7][21][22]
Utakmice i golovi prikazani prema klubu, sezoni i takmičenju
Klub Sezona Liga Kup Ostalo Ukupno
  Gol   Gol   Gol   Gol
Tekstilac Odžaci 2003/04. 15 1 — — 15 1
Cement 2004/05. 30 7 — — 30 7
2005/06. 29 2 — — 29 2
2006/07. 29 6 — — 29 6
Ukupno 88 15 — — 88 15
Proleter Novi Sad 2007/08. 25 1 — — 25 1
2008/09. 26 4 — — 26 4
2009/10. 32 1 1[b] 0 — 33 1
2010/11. 33 3 1[v] 0 — 34 3
2011/12. 29 2 1 0 — 30 2
2012/13. 30 1 1 0 — 31 1
2013/14. 24 3 1 0 — 25 3
2014/15. 28 2 2 0 — 30 2
2015/16. 23 1 0 0 — 23 1
2016/17. 14 1 0 0 — 14 1
Ukupno 264 19 7 0 — 271 19
Karijera 367 35 7 0 — 374 35

Trofeji i nagrade[uredi | uredi izvor]

Klupski[uredi | uredi izvor]

Proleter Novi Sad

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ U razgovoru za portal Mondo, Žigić je rekao da je nakon Tekstilca, a pre nego što je pristupio Cementu, bio član Spartaka.[3]
  2. ^ Proleter je u pretkolu Kupa Srbije eliminisao Srem iz Jakova nakon uspešnijeg izvođenja jedanaesteraca u penal seriji.[23] Posle toga je bio uspešniji od ivanjičkog Javora i plasirao se u osminu finala. Potpuni izveštaji sa tih utakmica nisu dostupni.[24] Takmičenje je završio u toj fazi porazom od Partizana rezultatom 2 : 1.[25]
  3. ^ Proleter se u šesnaestini finala Kupa Srbije sastao sa kruševačkim Napretkom. Prema izveštaju Večernjih novosti, Žigić nije nastupio na toj utakmici.[26] U sledećoj fazi takmičenja Proleter je eliminisan od Partizana, rezultatom 3 : 0.[27]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Žigić, Branko”. Prva liga Srbije u fudbalu, zvanična prezentacija. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  2. ^ a b „Žigić, Branko”. Prva liga Srbije u fudbalu, zvanična prezentacija. Arhivirano iz originala 16. 09. 2016. g. Pristupljeno 19. 10. 2020. 
  3. ^ a b v g „Krasić i Žigić:Pobedili bismo Miloša i Nikolu”. mondo.rs. 31. 10. 2009. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  4. ^ „Branko Žigić”. soccerwiki.org. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  5. ^ a b Topalović, M. (15. 7. 2020). „Branko Žigić za „Alo!“ Bio sam bolji fudbaler od brata Nikole!”. Alo!. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  6. ^ Marić, Mario (29. 1. 2020). „Žigić "tukao" Šahthjor sa Proleterom, pa pričao i o bratu Nikoli: Nije hteo da bude trener, ali...”. Telegraf. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  7. ^ a b „Žigić, Branko”. srbijafudbal.com. Arhivirano iz originala 23. 08. 2017. g. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  8. ^ a b Jovanović, Dragoljub (28. 8. 2009). „Serbia 2008/09” (na jeziku: engleski). rsssf.com. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  9. ^ Lovreković, Tomislav (14. 11. 2011). „Kad Žiga i Krasa udare na Kolarova u Slanoj Bari”. Pres. Arhivirano iz originala 20. 12. 2016. g. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  10. ^ „15 novajlija na Slanoj Bari”. fudbal.info. 27. 7. 2017. Arhivirano iz originala 13. 08. 2017. g. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  11. ^ a b „Proleter osvojio Prvu ligu, Vranjancima bod dovoljan za elitu!”. Sportski žurnal. 26. 5. 2018. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  12. ^ „Rođeni BRAT Nikole Žigića trener u Superligi - debituje u Šapcu”. mondo.rs. 21. 9. 2019. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  13. ^ Cvetković, Vukašin (26. 4. 2021). „Hotsport saznaje, Žigić podneo ostavku: Proleter ostao bez trenera!”. hotsport.rs. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  14. ^ „Žigić se vratio na klupu, Proleter izbegao kaznu i overio opstanak”. mozzartsport.com. 15. 5. 2021. Pristupljeno 1. 6. 2021. 
  15. ^ „Branko Žigić podneo ostavku, drugi put za tri i po meseca”. mozzartsport.com. 4. 8. 2021. Pristupljeno 4. 8. 2021. 
  16. ^ „Branko Žigić opet radi u Superligi”. mozzartsport.com. 10. 6. 2022. Pristupljeno 10. 6. 2022. 
  17. ^ DarkoT (1. 8. 2022). „Superliga: Završeno četvrto kolo, drugi trener dobio otkaz”. sportskacentrala.com. Pristupljeno 2. 8. 2022. 
  18. ^ „Žigić preuzeo RFK Novi Sad: Došao sam da igračima vratim samopouzdanje, mogu mnogo bolje”. mozzartsport.com. 22. 8. 2022. Pristupljeno 23. 8. 2022. 
  19. ^ Predojević, A. (31. 8. 2023). „Žigić promovisan kao novi trener FK Mladost Gat | Nova energija za bolje rezultate”. Dnevnik. Pristupljeno 5. 9. 2023. 
  20. ^ Tomašević, Dalibor (31. 10. 2023). „Rastanak Žigića i Mladosti Gat! U stručni štab dolazi proslavljeni reprezentativac”. maxbetsport.rs. Pristupljeno 17. 11. 2023. 
  21. ^ „B. Žigić”. resultados-futbol.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  22. ^ „Branko Žigić”. macsonuclarim.com (na jeziku: turski). Arhivirano iz originala 13. 06. 2022. g. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  23. ^ Jovanović, Dragoljub (10. 6. 2011). „Serbia 2009/10” (na jeziku: engleski). rsssf.com. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  24. ^ „Kup: Sevojno ponovo na penale”. B92. 23. 9. 2009. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  25. ^ Bajić, S. (28. 10. 2009). „Partizan se provukao”. Večernje novosti. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  26. ^ „Kup Srbije: Spas od Kaluđerovića”. Večernje novosti. 23. 9. 2010. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  27. ^ Tomković, V. (27. 10. 2010). „Pobeda po Boji”. Večernje novosti. Pristupljeno 3. 10. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранко_Жигић&oldid=26830044”