Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/37

Abdulmedžid ili Abdul Medžid

Imamo različite naslove članaka o dva sultana sa istim imenom:

• Abdulmedžid I;
• Abdul Medžid II.

Može li neko ko zna šta je pravilno da uskladi naslove?--V i k i v i n d 15:13, 1. mart 2013. (CET)

Spojeno (t. 204đ). --Pojnt Dred (razgovor) 16:01, 1. mart 2013. (CET)

) je američka glumica → ) – američka glumica

Šta mislite? Pošto sam isprobao crtu iza zagrade na nekoliko članaka, izgleda mi sasvim dobro, a rješenje je toliko prosto da ga može sprovesti i bot. Crta se normalno stavlja iza zagrade i jedna njena svrha jeste pojašnjavanje onog što ide ispred. Vidim da tako počinju i članci na ruskoj Vikipediji, mada vjerovatno iz nekog desetog razloga. --Pojnt Dred (razgovor) 19:20, 1. mart 2013. (CET)

Isprobah — sviđa mi se. Što se tiče Rusa, može biti da grešim, ali moj je utisak da je njihova pisana praksa, za razliku od naše, poprilično bogata crtama. --Lakisan97 (razgovor) 01:08, 2. mart 2013. (CET)

To isto sam negde ili nekome ranije predložio. Meni se sviđa i ima moju podršku. Naravno, koristeći crtu, ne crticu. --Pavlica pričaj 01:53, 2. mart 2013. (CET)

Da, ali gore sam stavio kraću od ove dvije crte iz izbornika, jer nisam htio da tekst koji slijedi bude previše naglašen. U Pravopisu takođe koriste kraću, koliko vidim. Međutim, mislim da je svejedno pod uslovonm da se koristi dosljedno. --Pojnt Dred (razgovor) 07:07, 2. mart 2013. (CET)

Ne sviđa mi se. I ogroman broj članak ne koristi taj način. -- Bojan  Razgovor  07:11, 2. mart 2013. (CET)

Da, zato kažem da bi ih trebalo prepraviti botom, koji bi tražio enklitiku iza zagrade i mijenjao je u crtu. Enklitika (u člancima najčešće je) ne ide iza zagrade, dok „američka je glumica“ ne zvuči baš prirodno. --Pojnt Dred (razgovor) 08:01, 2. mart 2013. (CET)

Ne svidja se ni meni americka je glumica. Zagrade nemas u clancima o recimo Vranju. Da li je tebi prirodno govoriti i citati Vranje (-) grad u Srbiji ili Vranje je grad u Srbiji. -- Bojan  Razgovor  08:04, 2. mart 2013. (CET)

Naravno da nije prirodno, ali govorim samo o zamjeni enklitika iza zagrade, one u kojoj se nalazi naslov na izvornom jeziku, datum rođenja itd. Bot bi preskočio članke koji ne počinju na taj način. --Pojnt Dred (razgovor) 08:13, 2. mart 2013. (CET)

Onda bi imao razlicite standarde, npr za gradove:

• Beograd (lat. Singdidunum) - blabla
• Vranje je blabla

-- Bojan  Razgovor  08:30, 2. mart 2013. (CET)

Da, kao što imamo različite standarde za citat od pet riječi i onaj od dvadeset redova. Jedan ide pod navodnike, drugi počinje u zasebnom pasusu i uvlači se. --Pojnt Dred (razgovor) 08:38, 2. mart 2013. (CET)

Kakv je to standard ako biramo gde cemo ga koristiti. Strogo sam protiv toga. -- Bojan  Razgovor  09:02, 2. mart 2013. (CET)

Bolji od „standarda“ da se pismo i narječje biraju ne prema osnovnom korisničkom interfejsu Vikipedije, kao što očekuje čitalac svake papirne i elektronske enciklopedije, već uglavnom prema jednom korisniku koji je nekad započeo članak i možda zauvijek otišao. Crta makar ima jezičko opravdanje. Ne može se uniformisati baš svaka pojedinost. --Pojnt Dred (razgovor) 09:41, 2. mart 2013. (CET)

Ne razumem šta si hteo da kažeš poslednjim odgovorom, ali razumem da nešto forsiraš nešto za šta sam kažeš da ti nije prirodno i to još biraš gde. To što hoćeš da radiš, radi slobodno bilo gde u članku, samo ne u prvoj rečenici. -- Bojan  Razgovor  09:52, 2. mart 2013. (CET)

Nisam rekao da nikada nije prirodno, samo da nije prirodno ako nema zagrade, kao u tvom primjeru s Vranjem. Nije mi jasno zašto bi ti smetalo da crta zamijeni nepravilnu enklitiku iza zagrade, a da ostavimo pravilnu enklitiku kad nema te zagrade. To je sitnica u poređenju s neujednačenim pismom i narječjem, što bi bilo nezamislivo u bilo kojoj ozbiljnoj enciklopediji. --Pojnt Dred (razgovor) 09:58, 2. mart 2013. (CET)

U enciklopedijskom načinu izražavanja "je" se uglavnom izostavlja, a u najčešćem broju slučajeva ide ",", pa onda malim slovom nastavak. Nigde nema onog knjiškog "je" kao što je to slučaj na srpskoj Vikipediji. Dakle, bili bismo mnogo bliže enciklopedijskom stilu kada bismo "je" zamenili ili crtom/crticom ili zapetom.

--Sly-ah (razgovor) 12:30, 2. mart 2013. (CET)

Tako je u Maloj enciklopediji, ali bih samo prihvatio zarez kao alternativu crti. Kad Vikipedija ne bi ponavljala naslov članka u prvoj rečenici, mogli bismo pisati kao u papirnim enciklopedijama, ali pošto se ponavlja, prirodnije mi izgleda sa je kad god enklitika nije iza zagrade. --Pojnt Dred (razgovor) 12:48, 2. mart 2013. (CET)

Rusi tako pišu zato što nemaju pomoćni glagol „je“. Kada čitam uvodnu rečenicu u ovom članku sa crtom imam osećaj kao da ga je pisao neko kome je maternji ruski pa još nije savladao pomoćne glagole u srpskom (što je česta pojava). Ne vidim poentu takvog pisanja na srpskom.--Avala (razgovor) 17:52, 2. mart 2013. (CET) Primeri sa ostalih Vikipedija

• Annelies "Anne" Marie Frank () was one of the most discussed Jewish victims of the Holocaust.
• Annelies Marie Frank, verkürzt Anne Frank genannt (), war ein jüdisches deutsches Mädchen.
• Annelies Marie Frank, conocida en castellano como Ana Frank () fue una niña judía alemana.
• François Hollande, né le 12 août 1954 à Rouen, est un homme d'État français, élu président de la République le 6 mai 2012.
• Annelies Marie Franková () bolo nemecké dievča židovského pôvodu.
• Annelies Marie „Anne“ Frank () () byla dívka z německé židovské rodiny.
• Anne Frank (), bila je Židovka i autorica Dnevnika, u kojem je neposredno i iskreno posvjedočila o drami svakodnevice i odrastanja u izolaciji, strahu i skrivanju.
• Anelis ili Anelize Mari Frank (), sъkrateno Ane Frank (), e evreйsko momiče, rodeno v Germaniя i prekaralo po-golяmata čast ot života si v Niderlandiя.
• Annelies Marie Frank, detta Anne, nome italianizzato in Anna Frank, (), è stata una ragazza ebrea tedesca.
• Aneli Mari „Ana“ Frank () bila germansko devojče od evrejsko semejstvo od gradot Frankfurt.
• Annelisse Maria Frank, mais conhecida como Anne Frank (), foi uma adolescente alemã de origem judaica, vítima do holocausto.
• Annelies Marie „Anne” Frank () a fost o fată evreică germană.

--Avala (razgovor) 18:06, 2. mart 2013. (CET)

Nisam pomenuo rusku Vikipediju radi prilagođavanja njenim standardima, nego samo kao primjer Vikipedije na kojoj može i bez enklitike. A kako bi ti riješio problem enklitike iza zagrade? U engleskom, na primjer, slobodno možeš napisati was iza zagrade, jer to nije enklitika, ali u srpskom ne možeš uraditi isto sa je. --Pojnt Dred (razgovor) 18:12, 2. mart 2013. (CET)

Pa loš je primer zato što na ruskoj Vikipediji ne može drugačije. Kao što rekoh ruski jezik nema pomoćni glagol „je“, ni pisano ni u govoru. Može se rešiti konkretno „Ana Frank () bila je“. A čak i „() je“ je manja greška od rogobatnog „Ana Frank jedna od najpoznatijih“ jer se tako na srpskom ne kaže.--Avala (razgovor) 18:36, 2. mart 2013. (CET)

Kako god, ovako ne bi trebalo da ostane. Enklitika mora biti na drugom mestu, to je pravilo i tačka. Ne možeš porediti druge jezike sa srpskim, jer nemaju svi istu gramatiku i pravopis; to bi bilo isto kao da transkribuješ prema nekim drugim pravilima, a već postoje ona koja ti trebaju. Vikipedija na srpskom jeziku poštuje pravila srpskog jezika. --Pavlica pričaj 19:05, 2. mart 2013. (CET)

Avala: loš je primjer kad može bila je, jer bi bot svakako preskočio takve rečenice, u kojima enklitika ne ide odmah iza zagrade. I ponavljam da se ovo ne tiče slučajeva kad nema zagrade, dakle slobodno možeš napisati „Ana Frank je jedna od najpoznatijih“, mada nije pogrešno ni „Ana Frank – jedna od najpoznatijih“. Nigdje nisam predložio to što ti pišeš, rečenicu bez crte ili enklitike, jer tako je svakako pogrešno. Govorim o rečenicama poput „Džordž Lukas (engl. George Lucas; Modesto, 14. maj 1944) – američki filmski režiser, scenarista i producent“. To je pravilno, a pogrešno je „Džordž Lukas (engl. George Lucas; Modesto, 14. maj 1944) je američki filmski režiser, scenarista i producent“. Pokušaj pročitati rečenicu sa je iza zagrade i vidjećeš da će se enklitika naći na naglašenom mjestu, a tu ne smije da bude. --Pojnt Dred (razgovor) 21:11, 2. mart 2013. (CET)

Ja ne mogu da shvatim dramu. Vikipedija postoji već 10 godina i niko ovo pitanje nije ni spomenuo a sada se predstavlja kao neko goruće pitanje. Bilo kako bilo, možda zagrada pa enklitika nije pravilno ali isto tako nije ni pravilno neosnovano izostavljanje enklitike. „Ana Frank – jedna od najpoznatijih jevrejskih žrtava Holokausta – napisala je dnevnik sa 15 godina.“ je u redu, ali „Ana Frank – jedna od najpoznatijih jevrejskih žrtava Holokausta.“ ne znači ništa osim što bi bio dobar primer za tipičnu nepravilnu rečenicu za sve Ruse koji uče srpski jezik. Da pokušao sam da pročitam rečenicu sa i bez je, i ovu bez je ne mogu da pročitam bez zamišljenog ruskog akcenta. Kad smo već kod izgovora - kada se bude čitao članak u sklopu projekta Vikipedije za slepe i slabovide, da li će rečenica zvučati ovako »ana frank jedna od najpoznatijih jevrejskih žrtava holokausta.« ili »ana frank je jedna od najpoznatijih jevrejskih žrtava holokausta.«? Šta zvuči normalnije? I zamisli pored toga da nema dalje, da je članak klica, i da je to to. Na rečenicu „Ana Frank (rođena tad i tad) je jedna od najpoznatijih jevrejskih žrtava Holokausta.“ bih rekao „OK. Zanimljivo. Voleo bih da saznam još, šteta što je članak ovako kratak“ a na „Ana Frank (rođena tad i tad) – jedna od najpoznatijih jevrejskih žrtava Holokausta.“ mi se nameće samo pitanje „šta s njom?“ kao da je rečenica presečena na pola.--Avala (razgovor) 23:23, 2. mart 2013. (CET)

Rekao sam svoje mišljenje u vezi sa crtom, pa ću sad odgovoriti na neke Avaline rečenice.

• Vikipedija postoji već 10 godina i niko ovo pitanje nije ni spomenuo. — sve ima svoj prvi put; ne verujem ni da ste pravila transkripcije pominjali odmah 2003.
• Isto tako nije ni pravilno neosnovano izostavljanje enklitike. — iako bi rečenica u principu trebalo da sadrži glagol, crta ima i ovu funkciju (Pravopis, tačka 158ž)

Što se tiče čitanja, veoma je interesantno poslušati  ovo . --Lakisan97 (razgovor) 23:57, 2. mart 2013. (CET)

OK, stavite na glasanje.--Avala (razgovor) 00:43, 3. mart 2013. (CET)

Ne razumijem zašto i dalje ubacuješ primjere bez zagrade, dok ja uporno govorim o primjerima sa zagradom. Možda ti je tako lakše kucati, ali čitalac u prolazu može pomisliti da izostavljam enklitiku bez razloga. Rečenice sa crtom jesu pomalo knjiške, neuobičajene, jer zahtijevaju pauzu u čitanju, ali su rečenice s enklitikom iza zagrade – pogrešne. Nemam ništa protiv toga da članci počinju na neki drugi način, kojim bi se takođe izbjegle enklitike iza zagrade, ali ako biramo između sljedeća dva načina čitanja (izostavio sam ono što se ne može pročitati)...

Džordž Lukas, rođen u Modestu 14. maja 1944, je američki filmski režiser, scenarista i producent.

Džordž Lukas, rođen u Modestu 14. maja 1944 – američki filmski režiser, scenarista i producent.

...onda je samo drugi pravilan. Sa druge strane, što se mene tiče, članak može početi i ovako:

Džordž Lukas je američki filmski režiser, scenarista i producent. Rođen je u Modestu 14. maja 1944.

Međutim, takvu izmjenu ne bi mogao napraviti bot, a onda bi smo morali razmisliti šta ćemo s nečitljivim sadržajem zagrade. Zato predlažem najmanju izmjenu. --Pojnt Dred (razgovor) 09:29, 3. mart 2013. (CET)

Ne sviđa mi se crta, pa bih radije prihvatio zamenu reda reči tako da enklitika ne dođe odmah posle zagrade, umesto dodavanja crte. --F± 12:43, 3. mart 2013. (CET)

Za koje god resenje da se odlucite, moze te li gr primeniti svuda, kad ima zagrada i kad nema? Da ne ispadne da je pola clanaka ovako, pola onako. -- Bojan  Razgovor  12:48, 3. mart 2013. (CET)

Bilo bi lijepo, ali šta ako ne može? Jedino da svugdje stavimo crtu ili zarez, i kad moramo i kad ne moramo, ali vidiš i sam da se takvo rješenje ne dopada urednicima, pa ni meni. Samo u nekim slučajevima mogli bismo promijeniti red riječi. Neko rješenje mora da se nađe, jer sam upravo preslušao kako je pročitan početak članka o Ris Viderspun – pogrešno, baš kao što sam očekivao. Enklitika ne smije da dođe na tom mjestu. I dalje nisi odgovorio zašto nisi za miješanje enklitike i crte, a ne smeta ti miješanje ćirilice i latinice, ijekavice i ekavice. Da se makar miješaju prema očekivanoj čitalačkoj publici, ali to se radi prema želji jednog korisnika koji je započeo članak. --Pojnt Dred (razgovor) 13:11, 3. mart 2013. (CET)

Ne vidim da je to problem takve magnitude kakvom se predstavlja. Mislim da bi pre ovakvih finesa morali da se posvetimo kardinalnoj nepismenosti. Presednik, precednik, predcednik, Istambul, Kambera - ovakvih i sličnih primera sam očistio na desetine. Kad to rešimo onda možemo da diskutujemo i o filozofiji enklitike u rečenici u odnosu na interpunkciju.--Avala (razgovor) 14:01, 3. mart 2013. (CET)

Gramatičke greške su važnije od pravopisnih, a ova ne samo da se tiče skoro svakog članka, nego se uz to nalazi na istaknutom mjestu. Ako ne vidiš problem, pregledaj Klajnov RJN i nekoliko gramatika. --Pojnt Dred (razgovor) 15:34, 3. mart 2013. (CET)

Ne sviđa mi se.--Nimča (razgovor) 16:24, 3. mart 2013. (CET)

Ja mislim da su pravopisne greške važnije. I možemo ovako da se vrtimo u krug, ali ja mislim da je moj predlog da se ovo stavi na glasanje razuman.--Avala (razgovor) 16:31, 3. mart 2013. (CET)

Ništa ne fali da se poslije zagrade piše BIO JE i gotova stvar. Pravopisno ispravno, lako za bota, ništa rogobatno. Nekome možda ne leži tako, ali mnoge pravopisne stvari ne leže prostim govornicima jezika. --Željko Todorović (razgovor) 16:38, 3. mart 2013. (CET) s. r.

Ali Džordž Lukas jeste, nije bio. Jedino da kažeš „američki je filmski režiser, scenarista i producent.“ --Pojnt Dred (razgovor) 17:05, 3. mart 2013. (CET)

Odlično. Može tako, rešen problem.--Avala (razgovor) 17:07, 3. mart 2013. (CET)

Pa to. Poslije zagrade AMERIČKI JE REŽISER odgovara pravopisnoj normi i stoga je potpuno adekvatno za Vikipediju. Tako se i treba pisati, ne znam otkad se to o pravopisu raspravlja ako postoji jasno pravilo šta je ispravno, šta ne. Enklitika JE poslije interpunkcije nije ispravna, dakle stavlja se na drugo mjesto. Nema tu nejasnoća. --Željko Todorović (razgovor) 17:09, 3. mart 2013. (CET) s. r.

To je još manje obično nego crta. --Pojnt Dred (razgovor) 17:31, 3. mart 2013. (CET)

Uputstvo za ruski

Da li bi neko kome je pri ruci Pravopis mogao da napravi Vikipedija:Transkripcija sa ruskog jezika po uzoru na druge?--Avala (razgovor) 15:25, 3. mart 2013. (CET)

Stalone i Kapone

Gospodo pojedinci ne može se raditi svojevoljno i samovoljno kako se nekome prohte. Administrator Nikola Smolenski je vratio pravilan i ukorenjen naziv Silvester Stalone, a korisnik Zlaja se opet oglušio i vraća na staro. Ljudi svestan sam da će biti uvek budala i smarača na vikipediji ali ovakvog niste videli. Dajte da normalno pokušamo da rešimo (sa njim nije baš moguće normalno razgovarati) i predlažem da se zaključaju ove dve stranice. Dosta je bilo izrugivanja i samovolje ovog pojedinca, više je dosta, prekipelo.--Soundwaweserb (razgovor) 16:05, 7. mart 2013. (CET)

Opet premešta na nepravilan naziv Silvester Stalon i neće da razgovara, pa da li neko vidi šta on radi? Vi ćete da dozvolite tom vandalu da nastavi sa ovim?--Soundwaweserb (razgovor) 16:29, 7. mart 2013. (CET)

Nije vandal. On je dao pravo obrazloženje, a to što nećeš da čitaš tvoj problem.--Miut (razgovor) 16:30, 7. mart 2013. (CET)

Da li ti vidiš šta on radi? Koje je objašnjenje dao kad su i Jagoda, Mstudiodf a sad i Nikola takođe protiv tog objašnjenja, nisam samo ja pobogu. Ovo je ukorenjen naziv a nepravilan je na koji premešta taj vandal Zlaja i baba Vanga srpske vikipedije.--Soundwaweserb (razgovor) 16:33, 7. mart 2013. (CET)

Hoće li neko od administratora već dareaguje na ovaj "normalan razgovor" (svojevoljno, samovoljno, budala, smarač, s njim nije moguće normalno razgovarati, izrugivanje, samovolja, neće da razgovara, vandal)?

A kako bi bilo da se malo pročita i stranica za razgovor?

--Sly-ah (razgovor) 16:34, 7. mart 2013. (CET)

Onda, hoće li neko da reaguje na ovaj "civilizovani" razgovor?

--Sly-ah (razgovor) 16:39, 7. mart 2013. (CET)

Pogledaj šta radiš bre i kako se ponašaš? Već si bio blokiran i opomenuli su te admini da se ne ponašaš tako? Oglušuješ se o odluke administratora i dalje teraš po svome. Ja nisam kriv što se ti uvek pronađeš u mojim komentarima. Radite šta hoćete bre, ali ne treba ćutati, ovo je najveće ruganje vikipediji i nadam se da će takvi koji ne rade ništa, ne pišu članke i izazivaju sukobe otići zauvek sa ovog projekta!--Soundwaweserb (razgovor) 16:42, 7. mart 2013. (CET)

Administratori nemaju ovlašćenja da odlučuju šta je pravilno, a šta ne, što znači da je administrator Smolenski prekršio ovlašćenja.

Onda? Ni glasa od administratora na ove bljuvotine gore? Možda bi administrator N. Smolenski mogao da napokon počne da obavlja svoju dužnost?

--Sly-ah (razgovor) 16:49, 7. mart 2013. (CET)

Ovo je ništa kakve si ti bljuvotine izgovarao meni, korisnicama si upućivao da su veštice da su glupaci svi drugi vikipedijanci. Ponašaš se kao da si popio svu pamet sveta, zavuci se bre u rupu iz koje si izmileo i ne javljaj se. Ja nigde nisam spomenuo tvoje cenjeno korisničko ime i admini nemaju razloga da reaguju, tvoj problem je što se uvek nađeš u mom komentaru. Trebalo bi da se zapitaš zašto si sa svim korisnicima u sukobu, Strower je poslednji u nizu, verovatno niko nije u pravu sem tebe, jel tako? Pogledaj se u ogledalo, zamisli se i stavi prst na čelo pa razmisli o svojim postupcima. Dobronameran savet. Toliko od mene.--Soundwaweserb (razgovor) 16:58, 7. mart 2013. (CET)

Jednostavno: uglavnom lažeš. I ne daj da s tobom manipulišu.

--Sly-ah (razgovor) 17:04, 7. mart 2013. (CET)

A ti kanda si zaboravio na onaj moj dobronameran savet koji sam ti onomad poslao preko mejla?

--Sly-ah (razgovor) 17:06, 7. mart 2013. (CET)

Nemoj mi govoriti da lažem, kad i sam znaš da to nije tačno i niko ne može samnom da manipuliše. Ja mislim svojom glavom i nisam kao neki pojedini koji rade kako vetar duva. Ovde imamo suprotstavljene stavove a sutra ćemo se povodom nekog pitanja i složiti ako si u pravu, sad nisi jednostavno. Pogledaj moje doprinose i videćeš da samo pišem ono što ja mislim a ne bilo koji pojedinac, organizacija ili grupa pojedinaca, tačka.--Soundwaweserb (razgovor) 17:13, 7. mart 2013. (CET)

ako si u pravu, sad nisi jednostavno

Aha, reče mrmot i zavi čokoladicu.

--Sly-ah (razgovor) 17:19, 7. mart 2013. (CET)

Pa nisi u pravu, to je istina, šta da ti kažem sem sve najbolje i nadam se da ćeš promeniti svoje nedolično ponašanje prema drugim korisnicima.--Soundwaweserb (razgovor)

Srce mi krvari kada spoznam da si ti odlučio da ja nisam u pravu. Ni sam ne znam kako ću prebroditi sledeću noć - jal u suzama, jal u depresiji. A sad, imaš mahanje i poljubac, Saundvoserbe.

--Sly-ah (razgovor) 17:26, 7. mart 2013. (CET)

E neka hvala, da si žensko prihvatio bih poljubac (mada baba Vanga je žensko ime ali sam si sebe tako okarakterisao jednom prilikom onomad), ovako mrka kapa, ostani ti sam noćas i razmisli o sebi, ja imam onu što me voli, a za tebe je veliko pitanje. Tvoje vređanje neće promeniti činjenicu da je ispravno Silvester StalonE, imaš mahanje Zlajo.--Soundwaweserb (razgovor)

Pa kako je Stalone pravilno, kad je naslov članka Silvester Stalon? Možda ne govorimo o istom glumcu? A možda se tebi sve samo učinilo?

--Sly-ah (razgovor) 17:42, 7. mart 2013. (CET)

Nije mi se učinilo pravilno je Silvester Stalone, tvoj nepravilan naziv će kad tad biti izmenjen, ničija nije gorela doveka, neće ni tvoja, mada ako drugima ne smeta da stoji nepravilan članak u imenskom prostoru, pa onda ok šta da se radi, većina tako verifikuje nepravilnosti. Još jedno mahanje za baba Vangu srpske vikipedije, bez poljubca.--Soundwaweserb (razgovor) 17:47, 7. mart 2013. (CET)

Poljupca, ne poljubca, Saundvoserbe. I eto, šta ćeš, "nepravilni naziv" ostaje do daljnjeg, a "pravilni" će pričekati da nešto dogori do zore. A tebi jedino preostaje da klekneš u ćošak, zariješ glavu u dlanove i grcajući u suzama, ponavljaš između jecaja: Zašto, o, zašto je Zlaja na Vikipediji u istom trenutku kad i ja? O, zašto, zašto? Šmrc, grc ..."

--Sly-ah (razgovor) 17:53, 7. mart 2013. (CET)

A ne shvataš ni poentu poljubca, znao sam da ćeš se za to upecati ha, ha, ha. Kako si providan gosn. Zlajo, aj sad zdravo nemam više vremena za tebe, imam neka pametnija posla ha, ha, ha.--Soundwaweserb (razgovor) 17:57, 7. mart 2013. (CET)

Dobro,dobro, ti si pobedio. A sad se okreni u ćošak i prestani da dišeš.

--Sly-ah (razgovor) 18:05, 7. mart 2013. (CET)

Evo baš sam te poslušao ha, ha, ha ti si pobedio i evo prestajem da dišem ha, ha, ha. Aj bre zdravo više i zavuci se rupu iz koje si izmileo, aj ćao dvojka si.--Soundwaweserb (razgovor) 18:09, 7. mart 2013. (CET)

A u čemu je problem sa nazivom članka Al Kapone!? Zbog čega mu se stalno stavlja u zagradi mafijaški bos ili samo bos? U čemu je fora nekapiram!? nepostoji nijedna druga osoba ili pojam sa takvim imenom pa da bi trebali da odvajamo! --Pinki (razgovor) 18:07, 7. mart 2013. (CET)

Pravilno je Al Kapon, a ne Al Kapone. Međutim, budući da su neki kod premeštanja naziva članka igrali "na kvarno", "premestili su članak na "ispravan" naziv Al Kapone, ali su ostavili naslov Al Kapon u GIP-u. Kad neko hoće da vrati na pravilan naziv (a to je Al Kapon), onda to ne može učiniti, budući da već postoji naslov Al Kapon (ali bez članka, koji je, sećaš se, premešten). Dakle, pravilan naslov Al Kapon se može vratiti samo na način da taj naslov bude barem za jedno slovo različit od Al Kapon, pa sam se odlučio na dodatak bos, kako bih mogao da naslov članka vratim na pravilan naziv. Druga je varijanta da se zamoli neki od admina da izbriše naslov Al Kapon, kako bi se članku mogao pridodati pravilan naslov (a to je Al Kapon), ali su admini u tim situacijama poslovično oprezni i prilično sporo reaguju.

--Sly-ah (razgovor) 18:29, 7. mart 2013. (CET)

Dokazana je Slajina pravopisna stručnost i dobra volja za pomoć svima nama, koji nismo u tome segmentu jaki, kroz višegodišegodišnju saradnju i nije u redu da ga napadamo i vređamo. Ako se ovo nastavi trebala bi intervencija admina.-- Sahararazgovor 19:02, 7. mart 2013. (CET)

Da, da, da baš je pokazao svoju stručnost kako da vređa druge korisnike, bio je blokiran zbog tog njegovog takozvanog lepog ponašanja i nazovi dobre volje. Opominjali ga admini ali i drugi korisnici zbog tog njegovog nazovi lepog ponašanja. Nema bre pojma čovek o osnovnoj kulturi treba neko da kaže dosta i od sada za svako njegovo premeštanje treba mu tražiti referencu ili IPA, ja mu ne verujem.--Soundwaweserb (razgovor) 19:10, 7. mart 2013. (CET)

Ako je bio blokiran to nije alibi za upućivanje mu uvreda.-- Sahararazgovor 19:15, 7. mart 2013. (CET)

Nisam mu uputio uvredu, gde ti vidiš njegovo korisničko ime u mojim komentarima, ponavljam korisničko ime (njegov je problem ako se pronašao u komentarima a ne naš) nigde ga nisam naveo i nema njegovog korisničkog imena. Da li si video šta je radio i kako se ponašao gore? Znači on je cvećka i ne vređa a njemu se tobože upućuju uvrede, ma daj molim te pa niko nije toliko naivan ovde. Svima je upućivao uvrede Stroweru, meni, Jagodi, Marku Stanojeviću pre neki dan bez razloga, misliš da ne znamo i to zanimljivo sve napada korisnike koji nešto rade i uređuju članke za razliku od tog što si spomenuo.--Soundwaweserb (razgovor) 19:29, 7. mart 2013. (CET)

Uopšte nisam pisato da li Al Kapone ili Al Kapon već zašto se stavlja ono u zagradi!? --Pinki (razgovor) 19:22, 7. mart 2013. (CET)

Tokom rata izmjenama ponekad se desi da je (zbog velikog broja reverta) željeni naslov nedostupan, odnosno da prvo mora da se obriše. Određeni korisnici u tom slučaju, pošto nemaju strpljenja da čekaju da se željeni naslov obriše a u želji da što prije izguraju svoju verziju po svaku cijenu, premještaju članak na neki drugi dostupan naslov sa zagradom.--V i k i v i n d 19:33, 7. mart 2013. (CET)

A za slučaj da ne znate kako to da napravite, pratite sledeća upustva. Na protivniku željenoj stranici napravite izmenu, pa je poništite. Odmah je stranica onesposobljena za premeštanje (sem ako nećete ručno). Nije teško, a izbacuje druge iz takta. --Lakisan97 (razgovor) 19:39, 7. mart 2013. (CET)

Nema potrebe za dvije izmjene. Dovoljna je jedna.--V i k i v i n d 19:42, 7. mart 2013. (CET)

Onda bi se to po meni trebalo kaznjavati kao vandalisanje clanka! --Pinki (razgovor) 19:40, 7. mart 2013. (CET)

To si dobro objasnio, Vikivind. A "izguravanje svoje verzije" najčešće rade korisnici koji imaju argumente, ali ne žele da dozvole da korisnici koji nemaju argumente (ili su im argumenti tanki, tanki) "izguraju svoju verziju" na fazon "ostaviću stari naslov, da on ne može da vrati na taj stari naslov".

--Sly-ah (razgovor) 19:43, 7. mart 2013. (CET)

Da na ovoj vikipediji ima aktivnih administratora (kao što nema), sankcionisale bi se i jedna i druga taktika. Da ne govorim o tome da bi ovi članci odavno bili zaključani za premještanje, s obzirom da je do sada bilo najmanje 15-20 premještanja po članku. Nažalost, tačna je ona izreka „gdje mačke nema, miševi kolo vode“.--V i k i v i n d 19:50, 7. mart 2013. (CET)

Inače taj trik je prvi na Al Kaponeu [primjenio Vikivind]. Jagoda je premjestila članak, a onda je Vikivind nakon dve minute dodao jedno slovo da spreči da se članak vrati natrag.--Miut (razgovor) 19:54, 7. mart 2013. (CET)

Da,a takođe je opštepoznato ko je neke urednike instruisao da tako rade.

--Sly-ah (razgovor) 19:57, 7. mart 2013. (CET)

Da, to sam tada uradio (prvi i jedini put), rekao sam gore Lakisanu da je moguće i sa jednim potezom.--V i k i v i n d 20:05, 7. mart 2013. (CET)

Vikivind,siguran sam da ti, sa svojim visokorazvijenim osećajem za pravdu, smatraš da bi i ovakve intelektualne ekskremente svakako trebalo sankcionisati:

Ljudi svestan sam da će biti uvek budala i smarača na vikipediji ali ovakvog niste videli. Dajte da normalno pokušamo da rešimo (sa njim nije baš moguće normalno razgovarati) i predlažem da se zaključaju ove dve stranice. Dosta je bilo izrugivanja i samovolje ovog pojedinca, više je dosta, prekipelo.

Vi ćete da dozvolite tom vandalu da nastavi sa ovim?

taj vandal Zlaja i baba Vanga srpske vikipedije.

ovo je najveće ruganje vikipediji i nadam se da će takvi koji ne rade ništa, ne pišu članke i izazivaju sukobe otići zauvek sa ovog projekta

a posle svega - spektakl:

i nadam se da ćeš promeniti svoje nedolično ponašanje prema drugim korisnicima

Ili smatraš da je to sasvim normalno i onako "kul"?

--Sly-ah (razgovor) 20:25, 7. mart 2013. (CET)

Pa ne znam. Moj visokorazvijeni osećaj za pravdu^tm mi ne dozvoljava da krivca tražim samo na jednoj strani. Za rat je potrebno najmanje dvoje, a da se ne lažemo, ti si jedan od korisnika sa najdužim stažom na vikipediji i definitivno znaš kako da isprovociraš nekoga. Da ne spominjem tvoju profesiju koja ti takođe daje značajnu prednost u raspravama.--V i k i v i n d 20:36, 7. mart 2013. (CET)

Odličan odgovor. Samo što je problem u tome što ja ovde ne vidim nikakvu provokaciju od strane mene. Osima ako pod provokacijom ne podrazumevaš moje insistiranje na izmenama koje sam dobro argumentovao?— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Sly-ah (razgovor • doprinosi)

Vidim da su te pogodile moje reči, pa zašto kad smatraš da nisam na tvom intelektualnom nivou? Zašto? Kako je to moguće da se sad žališ drugima ko neka baba i tražiš kaznu za mene? Što, da me kazne jer govorim ono što mislim? Nemoj misliti da ja nekome bilo šta spočitavam i nisam te uvredio jer to je tvoja slika i prilika, ali realno nemoj da se žališ, žanji ono što si posejao, a mnogi se baš i ne slažu sa tobom ovde. Imaćeš ti još sukoba zbog svog ponašanja ali mene nećeš isprovocirati, ne postojiš za mene.--Soundwaweserb (razgovor) 20:58, 7. mart 2013. (CET)

Pa onda se i fiškalima treba računati to što su kao minus u raspravama.--Miut (razgovor) 20:39, 7. mart 2013. (CET)

Zašto minus?--V i k i v i n d 20:53, 7. mart 2013. (CET)

Mogu samo da iskažem svoje mišljenje a to je da je premeštanje članaka na Silvester Stalon, Al Kapon i Ginesova knjiga rekorda iživljavanje koje valjda ima za cilj dokazivanje neke poente u ko zna kojoj nepovezanoj raspravi ali je problem u tome što ovakve neozbljinosti jako štete projektu. Moja preporuka je da se ovi nazivi odmah vrate a da oni koji ih zagovaraju prestanu sa blamiranjem sebe samih i izvrtanja ovog projekta ruglu.--Avala (razgovor) 22:36, 7. mart 2013. (CET)

Hvala na iznesenom mišljenju, ali moje mišljenje je da tvoje mišljenje samo tvoje mišljenje i da nema izvršnu moć.I molim sve koji smatraju da neko "izvrće ova projekat ruglu" da pogledaju početnih nekoliko postova u ovoj temi pa da iskreno kažu ko izvrće ovaj projekat ruglu?

--Sly-ah (razgovor) 22:41, 7. mart 2013. (CET)

Rečnik u ličnoj komunikaciji je stvar ličnog vaspitanja ili fitilja, i iako je vređanje apsolutno nepoželjno, ono ne šteti projektu na tako dramatičan način kao kada neko dođe na Vikipediju po informaciju a jedino što uspe je da se nasmeje onome što ovde pronađe i da nas više nikada ne poseti sa ozbiljnom namerom te da svim poznanicima ispriča kako ne treba da veruju Vikipediji jer je zamislite tamo naišao na to i to, a što lako može biti ovo.--Avala (razgovor) 23:17, 7. mart 2013. (CET)

U svakom slučaju za promenu naziva je potreban konsenzus kog očigledno u ovom trenutku nema tako da vraćam naziv na poslednju stabilnu verziju.--Avala (razgovor) 23:23, 7. mart 2013. (CET)

Kakav konsenzus? Stručno i argumentovano je iznet stav, te nema mestu ovakvom jednostranom presuđivanju.-- Sahararazgovor 23:31, 7. mart 2013. (CET)

Slajin stav se bazira na bazi pravopisnih normi, tako da ne može biti kompromisa sa nestručnim stavovima.--Miut (razgovor) 23:33, 7. mart 2013. (CET) Pa ne može rimski papa da određuje da li se Zemlja okreće oko Sunca, nego o takvim pitanjima struka presuđuje.--Miut (razgovor) 23:35, 7. mart 2013. (CET)

Nije mi jasna ova „presuda“? Kada treba stručno mišljenje svi admini se obraćaju Slaji, a sa ovom „presudom“ se bez argumentacije dovede u pitanje to poverenje u njegovu stručnost!-- Sahararazgovor 23:39, 7. mart 2013. (CET)

Avala, zaista ti se čudim. Tvoja argumentacija se svela na pretpostavku da će određen broj čitalaca doći na Vikipediju po informaciju, a onda će se nasmejati kad vidi sve ovo i zauvek otići sa Vikipediji. S tobom se jedino slažem u jednom: i ja mislim da će se nasmejati kada vidi sve ovo. Ali ovo ovde, na Trgu. A što se tiče tvoje izmene, kao što vidiš, imam i ja neke argumente.

--Sly-ah (razgovor) 23:48, 7. mart 2013. (CET)

Ja sam ranije bio ubeđen da je Stalone, ali sam malo pročešljao i vidim da nije baš tako. Spelovanje na engleskom je jak pokazatelj: Michael Sylvester Gardenzio Stallone (/stəˈloʊn/;. --Aleks (razgovor) 23:53, 7. mart 2013. (CET)

Pitao sam Avalu, ali on je iščezao nakon urađenih konstruktivnih izmena, pa bih molio nekoga da mi objasni (ukoliko zna) šta mu to znači "stabilna verzija" u rečenici "vraćam članak na stabilnu verziju i zaključavam ga"? Koliko je meni poznato, članak se zaključava na poslednjoj zatečenoj verziji, i nigde se ne pominju stabilne, nestabilne ili dinamičke verzije. Drugim rečima, administrator je prekršio jedno od pravila o blokiranju članaka a usput se priključio jednoj od sukobljenih strana. Ovo pitam samo onako, usput, gotovo nonšalantno, budući da i ne očekujem neki suvisao odgovor na ova pitanja.

--Sly-ah (razgovor) 00:12, 8. mart 2013. (CET)

Odgovorio sam ti na tvojoj strani za razgovor ali evo i ovde. Iako si prekršio Vikipedija:Pravilo o tri vraćanja ja te zbog toga nisam kažnjavao jer ne mislim da bi to imalo svrhu ali sa druge strane ne mogu da ignorišem takve postupke kao i učešće u ratu izmena i da smatram poslednjom verzijom onu koja nije nastala po pravilima. Osim toga od tebe se ljudski očekivalo da prvo na stranici za razgovor najaviš jednu takvu izmenu jer si mogao predvideti da će biti kontroverzna. Zašto to nisi uradio? Zato što nema striktnog pravila koje bi te obavezalo? Pa da li ovde svi imamo za cilj unapređenje Vikipedije ili unapređenje svađe? Zapitajte se zašto ste ovde ako vam smetaju postupci usmereni ka smirivanju situacije. Pritom da li posle svih ovih godina na Vikipediji zaista misliš da je rešenje u beskonačnom prebacivanju članka sa jednog na drugi naziv? Poenta cele priče nije u nadmudrivanju i isterivanju pravde već u tome da se odredi jedan period, ja sam stavio 7 dana, u kom se od svih korisnika očekuje da na strani za razgovor iznađu rešenje. Očekuje se da ovaj razgovor bude konstruktivan a ne tvrdoglavo poravnavanje nekih starih računa (ovo napominjem jer mi se često čini da sukobi na Vikipediji upravo izbijaju na ovaj način i da jedna strana često ni sama ne veruje u stav koji iznosi ali na njemu insistira kako ne bi popustila svom velikom neprijatelju koji zastupa drugi stav). Da li ti diskusija naspram rata izmena zvuči kao nešto loše i nepoželjno? Ja bih rekao da je upravo u takvom pristupu rešenje. --Avala (razgovor) 00:40, 8. mart 2013. (CET)

Zašto nije blokiran zbog tri vraćanja koje je sam pokrenuo? Kako kažnjavanje nije produktivno? Jel produktivno možda njegovo višegodišnje iživljavanje i započinjanje sukoba? Administratori su uvek zaključavali na njegovoj izmeni i na taj način ga podržavali. Kakvo rešenje? Mislite li da će ikada doći do rešenja po ovom pitanju?--Zrno (razgovor) 00:47, 8. mart 2013. (CET)

Avala,odgovorio sam ti na tvojoj stranici za razgovor, ali, evo ovde ću:

Prvo, ti si svojim nastupom kod mene izazavao taj navodni agresivni ton - pojavio si se niotkud nakon izvesnog perioda neaktivnosti i počeo da deliš pravdu bez uvida u situaciju. Pri tom si se priklonio jednoj struji, mene (i verovatno Pojntdreda) si optužio da od Vikipedije pravimo ruglo (iako to ruglo prave neki drugi), da se zbog mene (nas) ljudi smeju Vikipediji, zatim si na svoj način počeo da tumačiš Prćićevu preporuku (što je tvoje pravo, ali ne kao administratora), prekršio si pravilo o zaključavanju (i dalje tvrdim da se članak zaključava na zadnjoj verziji), izmislio si pojam "stabilne verzije" da bi vratio članak na "legalnu" verziju (ona možda jest "legalna", ali je nažalost netačna) ... i sad se buniš što ja emitujem "agresivne tonove"? Takođe, nisi pročitao diskusiju na strani za razgovor članka iz koje se može videti ko sa kakvim argumentima raspolaže i da se sve svodi na tvrdnju jednih (ali bez ikakvih dokaza) da je Stalone ukorenjeno te na tvrdnju njihovih navijača da je i kod Prćića tako (jeste, ali sa velikim"ali"), a s druge strane na pozivanje na Prćićevu preporuku vezanu za takve slučajeve. Tu nema šta da se oduzme i doda. Karte su podeljene, sada je samo pitanje upornosti i veštine administratora da uprskaju stvar. Na uvrede i ponižavanja koja trpim ceo dan lakonski si odgovorio da to zapravo nije ništa i da ne šteti toliko projektu kao moja zadrtost i isterivanje pravde. I još mi usput pretiš blokiranjem, odnosno obaveštavaš me da moram biti srećan što me nisi blokirao. I sad ti meni govoriš o dostojanstvu, dignitetu, sniženim tonovima i kulturnom ophođenju u diskusiji, a ti si prekršio barem deset što pisanih što nepisanih pravila vezanih za rad administratora i za njnjihovu pretpostavljenu neutralnost i objektivnost. Drug moj, to što ti radiš deset je puta grđe od onog što ja navodno radim. Neka ti služi na čast, a ti radi kako znaš i umeš. A kada si toliko objektivan, zašto barem ne opomeneš Saundvoserba da ne sere po meni ceo dan?

Pozdrav,

--Sly-ah (razgovor) 01:10, 8. mart 2013. (CET)

---

Ovako možemo do sutra, hajde da se skoncentrišemo isključivo na diskusiju o pravopisu i iznalaženje rešenja koje će imati konsenzus svih strana. To možemo samo ako se u ovaj proces građenja konsenzusa uđe hladne glave i bez predubeđenja. Zato ostavimo za trenutak to šta je ko kome rekao i ko je koje pravilo prekršio i počnimo od početka. Dakle kao da ničeg iznad nema, pokušajte da prodiskutujete Stalon ili Stalone, Kapon ili Kapone, ako jedno zašto to, ako ne zašto ne. Dokažite da se strasti i sukobi mogu nadvladati i za kraće od 7 dana. Uveren sam da će svi dobronamerni korisnici uzeti učešće u svežoj diskusiji. Hvala--Avala (razgovor) 01:16, 8. mart 2013. (CET)

Kako bih pomogao da se ova diskusija ne rastoči otvaram četiri tematska odeljka gde možete da iznesete konkretne primedbe i zaključke potkrepljene referencama i u skladu sa pravilima o originalnom istraživanju:

Kapone i Stalone - za

Retroaktivnost Pravopisa

Postavlja se pitanje primene Pravopisa. Ni Stalone ni Kapone nisu nova pojava. Njihova imena su na srpsko govorno područje ušla pod nekim drugim pravilima. Pravopis se izričito ne primenjuje retroaktivno.

197. b. Pravila koja se utvrđuju ne treba shvatiti kao retroaktivnu obavezu i menjati likove imena koja su već ušla u postojeći izražajni običaj, a onda i u stručnu i drugu literaturu.

O tome na koji način se sudi o tome šta je ušlo u postojeći izražajni običaj se može diskutovati ali koje god pravilo da odaberemo ono mora biti isto i za utvrđivanje da nešto jeste i da nešto nije ušlo u običaj i literaturu. U slučaju jednog glumca to bi bili članci i najave filmova. Da li je do sada na srpskom govornom području ovaj glumac citiran kao Silvester Stalon ili Silvester Stalone? To je ono čime treba da se pozabavimo.--Avala (razgovor) 19:49, 10. mart 2013. (CET)

Komentari

Poslednji prikladan komentar bio je Aleksov. Što se toga tiče, pravopis ne poznaje konsenzus i mora se poštovati (naravno da ne mora, ali mi ovde, jelte, pišemo eciklopediu; vups, enciklopediju). Ako je Luša — Luša je. Ako je Kapon — Kapon je. Ako je Stalon — Stalon je. Ako je Jankovik — Jankovik je. Ako je Mija — Mija je. Ako je Georgijev — Georgijev je. Ako je Ilijev — Ilijev je. Ako, pak, nije — onda nije. Znači, tu nema dogovora jer retko šta je baš tolika nedoumica. Niste valjda toliko štagod da ne možete da protumačite šta je Prćić napisal (čitaj napisao). Pošto je i ovo popularno, imate pusu i mahanje. Ha! --Lakisan97 (razgovor) 01:20, 8. mart 2013. (CET)

Slažem se za poštovanje Pravopisa s tim da ovde stvar očigledno nije jasna i da je zato potrebno da svi potrkepe svoje tvrdnje zašto je to što predlažu ispravno, i ako je moguće da istovremeno objasne zašto je druga opcija pogrešna. I naravno ako neko smatra da je stvarn jasna i jednostavna onda neće imati niakakv problem da to izloži ovde.--Avala (razgovor) 01:26, 8. mart 2013. (CET)

Šta, i onda ćeš na kraju sabrati "za" i "protiv" i proglasiti pobednika?Na pada mi napamet da učestvujem u toj farsi. Ako ćemo izlagati argumente - ja sam svoje argumente izložio (samo što ti to izgleda nisi video), a ako ćemo tražiti konsenzus za pravpisna pitanja, onda ćete to uraditi bez mene. Što ne znači da ću odustati od igranke.

--Sly-ah (razgovor) 01:24, 8. mart 2013. (CET)

Možda sam zaboravio da napomenem - ovo nije glasanje već diskusija u kojoj bi trebalo da preovladaju argumenti. Ona mora biti očišćena od ličnih napada i bilo kakvih prethodnih nesuglasica koje nisu povezane sa pitanjem naziva ovih članaka.--Avala (razgovor) 01:26, 8. mart 2013. (CET)

Vidi gde bi pripadao relevantni citat:

naznaku BLIŽE IZVORNOM IZGOVORU BILO BI ili BLIŽE SISTEMU BILO BI u onim slučajevima kada se manja korekcija ukorenjenih oblika, u pogledu samo izgovora ili i izgovora i pisanja (uz odgovarajuće prikazivanje), čini izvodljivom i stoga se smatra preporučljivom — TP, Transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena, str. 37.

Hvala unapred. --Lakisan97 (razgovor) 01:32, 8. mart 2013. (CET)

Možda je najbolje da predloge ovde izlažete u vidu onoga što biste stavili kao referencu ili objašnjenje u članak. Možete izneti i predloge za to kako da se oba oblika uključe u članak.--Avala (razgovor) 02:26, 8. mart 2013. (CET)

Ako je Elvis Presli onda je i Silvester Stalon. Sa druge strane, Al Kapone je nešto stariji i pod tim imenom se dugi niz godina nalazio u svim našim udžbenicima, a pod tim imenom je ušao i u našu urbanu kulturu. Dakle, po meni bi bilo logično da budu Al Kapone i Silvester Stalon sa odgovarajućim napomenama u članku. Međutim, kako se ovde ne vodi time šta je logično već po pravilima ili diktatu većine, onda se neću buniti šta god da riješite.-- Марко Dic,amice! 12:38, 8. mart 2013. (CET)

A šta kažete da pitamo neki autoritet? Poput Ivana Klajna? Milana Šipke? i slično... Zašto da se ovde delimo i raspravljamo kada je to pitanje za struku. --Aleks (razgovor) 21:34, 8. mart 2013. (CET)

Očigledno je to Prćić odredio (a on je autoritet za engleski prema Pravopisu), s tim što oni koji to poseduju imaju različita tumačenja, pa smo u ćorsokaku. Bilo bi idealno ako bi se neko potrudio (Kažem halo, halo. Da li ti je stalo barem malo?) kao ovde, pa da tačno vidi u čemu je stvar. Možemo li, ima li ko fizičko izdanje? --Lakisan97 (razgovor) 23:13, 8. mart 2013. (CET)

Ma, imamo mi jedno veliko ništa. --Lakisan97 (razgovor) 00:24, 10. mart 2013. (CET)

Pa nije loša ideja da konsultujemo nekog autoriteta. Koliko znam, Prćić je u poslednje vreme bukvalno nedostupan, ali bismo mogli da priupitamo I. Klajna, naprimer. Ja sam mu nekoliko puta slao pitanja, i on mi je svaki put vrlo ljubazno odgovorio. Tako ćemo sigurno rešiti problem, kao što smo ga lako rešili i kada je u pitanju bila Ana Bolen i Vlado Georgiev i Ivica Iliev i kada smo u sva tri slučaja postupili u skladu sa preporukama i sugestijama ovog jezičkog stručnjaka. Ili možda nismo? Jbg, ne sećam se više, ali to verovatno nije više ni važno.

--Sly-ah (razgovor) 00:55, 10. mart 2013. (CET)

Što se tiče kuknjave oko toga ko nema Prćića, a ko ima, njegova knjiga Transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena može se naći u pdf-formatu okačena na mrežicu. Pa, izvolite, vi-koji-nemate-Prćića, potrudite se malo pa potražite.

--Sly-ah (razgovor) 00:58, 10. mart 2013. (CET)

Naravno da postoji, ali ne umem da pronađem (i Pravopis je morao zbrda-zdola). Za prvi komentar — i dalje ne verujem da se različito tumači isti rečnik. Odgovor na ovo će pomoći — u čemu se razlikuje neki ukorenjen naziv od (prema Pavlici) Capone /!kapOne/ Kapone — bliže izvornim izgovoru bilo bi Kapon? --Lakisan97 (razgovor) 01:28, 10. mart 2013. (CET)

Pazi ovako. U Prćićevom rečniku Novi transkripcioni rečnik ličnih imena postoje dve vrste odrednica koje nose znak (!) ("uskličnik označava oblik koji odstupa od predloženog modela, ali je, budući ukorenjen od ranije, prihvaćen u praksi ... "). Neke odrednice nose SAMO tu oznaku (kao to su, recimo, Andie, Anastasia, Andrea ...), i one se koriste u datom obliku, bez potrebe da se interveniše i odrednica "privodi" pravopisno pravilnom obliku, odnosno, Prćićevom sistemu. Druga vrsta odrednica sa oznakom (!) su one uz koje piše i BLIŽE IZVORNOM IZGOVORU BILO BI ili BLIŽE SISTEMU BILO BI. Kao što se može videti, Prćić preporučuje (jer se čini izvodljivim) da se uradi MANjA korekcija UKORENjENOG oblika i da se ta odrednica koristi o obliku koji je saobražen sa njegovim sistemom (a i sa, kao što smo mogli videti, preovlađujućim IPA-zapisima njihovog izgovora). Dakle, kod oviakvih odrednica je problem u tome što su one ukorenjene u NEPRAVILNOM obliku (u odnosu na IPA-zapis na engleskom, odnosno izgovor na engleskom), što nisu u skladu sa Prćićevim transkripcionim sistemom i što nisu u skladu sa IPA-zapisima koji se mogu naći u meritornim rečnicima. Što se tiče nečijeg komentara da je to SAM= preporuka, mogu samo kazati da se i sam Pravopis sastoji ni od čega drugog sem od preporuka, pa ga ipak koristimo kao vrhovnog arbitra u rešavanju pravopisne problematike.

--Sly-ah (razgovor) 07:58, 10. mart 2013. (CET)

Dakle, u pitanju je ukorenjeni oblik koji treba raskoreniti (u jednoj rečenici). Koliko je vidim, ovo je isto kao Presli, s tim što je to pod Klajnovim ne treba gubiti nadu da se ovakve greške mogu ispraviti. Dakle, Stalon i Kapon. Ko se ne slaže? --Lakisan97 (razgovor) 11:36, 10. mart 2013. (CET)

Pa,nije baš ist kao Presli, budući da u rečniku piše Presley - Presli, NE Prisli, dakle, ne piše da je ukorenjeno, pa ga treba "raskoreniti", već proizlazi da je nepravilno i da ga treba u potpunosti izbegavati (taj oblik, ne Elvisa). Oblici Stalone i Kapone imaju pokrića u italijanskom izgovoru , ali ovde dolazimo do one druge Prćićeve napomene: to su prezimena iz drugog jezika koja su postala američka (engleska) i kao takva se transkribuju (dakle, kao engleska, a ne kao italijanska).

--Sly-ah (razgovor) 11:46, 10. mart 2013. (CET)

Uporno se izbegava činjenica da SAD po ustavu ne poznaju termin službeni jezik, te da je pored engleskog jako raširen kao govorni jezik i španski, štaviše ogroman broj toponima ima španske korene Santa Klara, Santa Katalina, Florida, Montana....... Naš plivač Milorad Čavić je rođen u Kaliforniji, jel to znači da prema Prćiću i njega treba da preimenujemo u Majlorad Kavik, državu Montanu u Mauntana a reku Rio Grande u Grand river? I šta ako nesretni Stalone odluči da se sutra preseli u recimo Moskvu, hoće postati Siljvester Staljone? I bez brige neću učestovati ni u kakvom glasanju, ovo beše jedno obično zapažanje polupismenog gej lobiste i muške alapače --NikolaB (razgovor) 17:40, 11. mart 2013. (CET)

Svakako, ali naš Pravopis je, za razliku od ustava SAD, u tački 213. eksplicitno isključiv. ... vremenom je dovela do nastanka jedne interesantne pojave: uz uobičajena engleska imena počela su se javljati prezimena iz zavičajnih jezika tih doseljenika... Takva prezimena poprimila su engleski izgovor i postala punopravni članovi engleskog jezika, te bi ih kao takve trebalo i transkribovati. Nema stoga opravdanja da se pomenuta prezimena kod nas adaptiraju prema prvobitnom izgovoru... pa izgovorni oblik u engleskom ostaje kao jedino prihvatljivo i neizbežno polazište. Onda, Montana je uzeto iz engleskog /mɒnˈtænə/. Isto tako Rio Grande (engl. Rio Grande, ne Grand River). Čavić nikad nije izgubio dijakritike. Florida je isto /ˈflɒrɪdə/, ne /ˈflɒraɪdə/. Teško da bi postao Siljvester. --Lakisan97 (razgovor) 21:19, 11. mart 2013. (CET)

Niger

Postoji li ijedan udžbenik u Srbiji i okruženju da ne tvrdi da je glavni grad Nigera Niamej?! Transkripciju i da im oprostiš, ali šta su uošte ti lektori završili? --Lakisan97 (razgovor) 16:21, 8. mart 2013. (CET)

Ozbiljno pitam, treba mi referenca (eto, kad smo oterali Nikolu). --Lakisan97 (razgovor) 23:07, 8. mart 2013. (CET)

Nije mi baš najjasnije šta je tačno problem, to jest šta u stvari želiš?--Ivan Matejić (razgovor) 22:13, 9. mart 2013. (CET)

Izvor u kojem piše prema pravopisu Nijamej. --Lakisan97 (razgovor) 22:26, 9. mart 2013. (CET)

1. Velika enciklopedija geografije (2006), Zmaj, Novi Sad; str 353

2. Enciklopedijski atlas sveta, (2004), Mono i Manjana, Beograd; str 78

--Ivan Matejić (razgovor) 22:59, 9. mart 2013. (CET)

Mnogo hvala. Problem je nastao kada se pogodilo da i atlas koji je izdao Medžik mep (obično taj đaci imaju), ali i udžbenik iz georgrafije za prvi razred gimnazije (korišćen u članku pantalasa, str. 100) tvrde da je u pitanju Niamej. Mogao sam da sačekam da pitam profesorku geografije da li je moguće da svugde tako piše, ali tada bih čekao malo duže. --Lakisan97 (razgovor) 23:09, 9. mart 2013. (CET)

Nema na čemu. U 6-7 atlasa koje imam piše Niamej. U ovim enciklopedijama što sam naveo Nijamej. Ja sam prof. geografije pa ti dođe na isto :)--Ivan Matejić (razgovor) 23:18, 9. mart 2013. (CET)

Engleski

Kako se transkribuju fag hag i drag queen? --Lakisan97 (razgovor) 16:59, 8. mart 2013. (CET)

Ne razumem zašto bi transkribovao, kada su to pojmovi:

• fag hag — žena koja preferira društvo gej muškaraca
• drag queen — gej muškarac koji se oblači u žensku odeću i koji je feminiziran

Svaki bolje „opremljen“ rečnik ima te pojmove. No, ako misliš na nazive tih članaka, zaista nemam ideju. --Pavlica pričaj 22:08, 8. mart 2013. (CET)

Ne razumem baš najbolje do zaista nemam ideju. U svakom slučaju, moramo transkribovati to, jer lokalne nazive nemamo (?), a da ostane u originalu je loše (npr. Divajn je drag queen). Da li je ta žena fag hag ili feg heg? Da li je neko drag kvin ili dreg kvin? Zapravo pitam da li je to Prćić pominjao. Ako nije, onda je sistemski sa a. Sve mi se čini da bi to mogao biti neki izuzetak, jer bismo suprotno muškarce koje se oblače u žene radi zabave publike (drag queen; nema to odmah veze sa seksualnošću) mešali sa kraljicama droge (drug queen). --Lakisan97 (razgovor) 23:05, 8. mart 2013. (CET)

Možda je prekasno, ali raspitao sam se malo i kažu mi da naši gejovi drag queen zovu isto drag kvin, a fag hag fegheguša te verujem da bi engleski sleng trebalo prevesti srpskim slengom. Nikola (razgovor) 06:51, 16. april 2013. (CEST)

Takvo što ne možeš naći kod Prćića budući da se on bavi transkripcijom ličnih imena, a ovde su u pitanju opšte imenice. Takve imenice, ukoliko su ušle u srpski jezik, trebalo bi da su uvrštene u neke od boljih rečnika stranih reči, međutim, brzom proverom sam utvrdio da ih nema ni u Klajnu - Šipki ni u Rečniku novijih anglicizama. Dilema je da li ih transkribovati po pravilima transkripcije ili ih u ćiriličkom tekstu ostavljati u originalnoj verziji? I jedno i drugo rešenje ima svoje "za" i "protiv", tako da bi, smatram, odluku prvobitnog autora teksta trebalo poštovati ma kakva ona bila.

--Sly-ah (razgovor) 07:46, 9. mart 2013. (CET)

Kako ne može? Njegov rečnik ima sve moguće kombinacije (kako ste ga dosad predstavljali), jer lična imena mogu biti svakojaka. Stavio sam sistemski, pa menjajte ako treba. --Lakisan97 (razgovor) 16:25, 9. mart 2013. (CET)

Kakve "sve moguće kombinacije"? Ovo nisu lična imena, pa ti Prćićev rečnici ne mogu pomoći. Dalje, opšte imenice (apelativi) se ne transkribuju, već u druge jezike ulaze spontano (najčešće ukoliko nema odgovarajuće domaće zamene za takvu posuđenicu), a onda se u vidu odrednica uvrštavaju u rečnike stranih reči. To je sva mudrost.

--Sly-ah (razgovor) 16:41, 9. mart 2013. (CET)

I možeš li da objasniš ko su to "mi" (u izrazu "kako ste ga dosad predstavljali"), a potom, analogno, ko su to "vi"?

--Sly-ah (razgovor) 16:44, 9. mart 2013. (CET)

Vi ste oni koji posedujete Prćićev rečnik, a mi oni koji ne (nije velika mudrost). Sve moguće kombinacije sam mislio u sledećem smislu — postoji prezime Fag (da, da). Izrazi su u jednakoj upotrebi, dok je češće sa a (za divno čudo). To sam zaključio pretraživši pojam drag kvin i ostale preko Gugla. Tako sam i stavio. --Lakisan97 (razgovor) 16:50, 9. mart 2013.

Opet mudruješ. Lepo sam ti objasnio specifičnosti apelativa u odnosu na lične imenice. Postoji i geografski naziv Camp David, pa se kod Prćića transkribuje kao Kemp (Dejvid), dok je opšta imenica camp u srpskom ostala kamp. Dakle, te dve stvari se ne mogu nikako porediti i staviti u istu ravan.

--Sly-ah (razgovor) 16:56, 9. mart 2013. (CET)

Kamp(us) je latinska reč. --Lakisan97 (razgovor) 16:59, 9. mart 2013. (CET)

Kamp (eng. camp) uređeni prostor s objektima za smeštaj privremeno raseljenih lica, vojnih jedinica i sl = logor

V. Vasić, T. Prćić, G.Nejgebauer: Renik novijih anglicizama, Novi Sad, Zmaj, 2001.

--Sly-ah (razgovor) 17:06, 9. mart 2013. (CET)

Campus je latinska reč i znači polje.--Nimča (razgovor) 17:19, 9. mart 2013. (CET)

Reč "kamp" je u srpski jezik došla posredstvom engleskog jezika (quod errat demonstrandum). U K-Š Rečniku piše:

Kamp (engl. camp, od lat. campus polje). Dakle, latinski, pa engleski, pa srpski.

--Sly-ah (razgovor) 17:28, 9. mart 2013. (CET)

Treće lice jednine imperfekta pomoćnog glagola biti u latinskom je erat, a ne errat. Nije dovoljno samo reći da je reč campus ušla u srpski preko engleskog, nego treba naći potvrdu za to u izvorima. Slučajno mi je poznato sa predavanja da je reč kamp ušla u srpski preko Sasa rudara.--Nimča (razgovor) 17:43, 9. mart 2013. (CET)

Pa imaš 2 (slovima 2) izvora. I nije dovoljno reći da ti je "slučajno sa predavanja poznato da je reč kamp ušla u srpski preko Sasa rudara (usput, treba preko saskih rudara ili preko rudara Sasa ili preko Sasa)", nego treba naći potvrdu u izvorima.

--Sly-ah (razgovor) 18:15, 9. mart 2013. (CET)

Izvor: Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića i literatura: Helena Jezbec, Nemške izposojenke pri Trubarju, Ljubljana 2007, 32.--Nimča (razgovor) 18:51, 9. mart 2013. (CET)

Uzgred, izvori i literatura nisu isto. Literatura je ono što ti navodiš.--Nimča (razgovor) 18:54, 9. mart 2013. (CET)

Da, i? Da li to znači da bih ja morao sad da ostavim sve poslove, odem u biblioteku ili arhiv da bih tebi i tebi sličnima donio dokaz iz "izvora" da je reč kamp ušla u srpski iz engleskog? Da ti pravo kažem, ne pada mi na pamet. A, ako ćeš ti svoje članke pisati na takav način i nabrajanjem tako definisanih "izvora" - onda, svaka čast. Iako bi po tom tvom kriterijumu jedno 95 % članaka na Vikipediji na srpskom moglo slobodno da se obriše zbog nedovoljne referenciranosti i nepouzdanosti.

--Sly-ah (razgovor) 19:05, 9. mart 2013. (CET)

Ne vidim u čemu je problem, Slajo. Nema potrebe za takvom reakcijom. Ne napadam te, nego iznosim samo činjenično stanje. Moj profesor Nenad Lemajić i njegova asistentkinja Snežana Božanić svakako su upućeniji u ovim stvarima i od Šipke, i od Klajna i od Prćića. Žao mi je što je poslednjem promaklo da je reč campus došla u srpski mnogo ranije, preko saskih rudara. U svakom slučaju, neće mu zbog toga opasti autoritet.

Da li to znači da bih ja morao sad da ostavim sve poslove, odem u biblioteku ili arhiv da bih tebi i tebi sličnima donio dokaz iz "izvora" da je reč kamp ušla u srpski iz engleskog?

Koje poslove, koja biblioteka, koji arhiv?

A, ako ćeš ti svoje članke pisati na takav način i nabrajanjem tako definisanih "izvora" - onda, svaka čast.

Na kakav način? Šta fali člancima koje sam ja napisao?

Iako bi po tom tvom kriterijumu jedno 95 % članaka na Vikipediji na srpskom moglo slobodno da se obriše zbog nedovoljne referenciranosti i nepouzdanosti.

Ne razumem ovo. Jesam li ja to negde rekao? Otkud ti je to sad palo na pamet?--Nimča (razgovor) 19:30, 9. mart 2013. (CET)

Moj profesor Nenad Lemajić i njegova asistentkinja Snežana Božanić

Koji profesor Nenad Lemajić, koja asistentkinja Snežana Božanić? Nikad čuo.

Uzgred, izvori i literatura nisu isto. Literatura je ono što ti navodiš.

Koja literatura? Koji izvori? Nikad čuo.

Ne vidim u čemu je problem, Slajo.

Koji Slajo? Nemam pojma.

Moj profesor A. Milić, kojem sam ja asistent, svakako je upućeniji u te stvari od tamo nekih Lemajića i Božanićki.

--Sly-ah (razgovor) 23:42, 9. mart 2013. (CET)

Ovde je odsek za istoriju. Dr Nenad Lemajić je vrlo ugledan istoričar. Njegova uža specijalizacija je istorija Srba u srednjem veku (prevashodno istorija sremskih Brankovića i Bakića). Uz to, upoznat je sa izvorima koji se odnose na rudarstvo u srednjovekovnoj Srbiji i Bosni. Njegova asistentkinja Snežana Božanić koja je napisala rad u vezi sa rudnicima u Srbiji i Bosni u srednjem veku takođe je veoma ugledan istoričar.

Istorijski izvori se dele na usmene, pisane i materijalne. Pismeni izvori zasnivaju se na spisima savremenika (istoričara, geografa i putopisaca). Literatura je ništa drugo do interpretacija pismenih i materijalnih izvora. O tome detaljnije vidi u: Mirjana Gross, Historijska znanost, Zagreb 1980.

Ako se ne varam, tebe ovde zovu Slaja. Je l’ tako?--Nimča (razgovor) 04:55, 10. mart 2013. (CET)

Kažeš da je A. Milić upućeniji u pogledu izvora od Nenada Lemajića i Snežane Božanić. Mene zanima šta je A. Milić po struci, šta mu je uža specijalizacija i sl. Mora da se i on razume u ovu problematiku. Član sam biblioteke Matice srpske. Stvarno me zanimaju njegovi radovi.--Nimča (razgovor) 05:09, 10. mart 2013. (CET)

Izvini molim te, ako sam te povredio svojim komentarom. Stvarno mi to nije bila namera. Trudim se da se empatišem sa ljudima. Uz to, pored istorije, interesuju me i njene pomoćne nauke. Po preporuci dr Đorđa Đurića pre neki dan sam kupio drugo izdanje Pravopisa srpskoga jezika iz 2010.--Nimča (razgovor) 05:37, 10. mart 2013. (CET)

A ja mislio da mi razgovaramo o pravopisnoj i jezičkoj problematici. Hvala ti što si mi otvorio oči i objasnio da je u pitanju istorija. Očigledno sam promašio stranicu za razgovor. Gde ono beše stranica Trg-Pravopisna pitanja?

--Sly-ah (razgovor) 08:01, 10. mart 2013. (CET)

Po Mirjani Gros lingvistika je, između ostalog, pomoćna istorijska nauka.

U najširem smislu u pomoćne historijske nauke mogu se uvrstiti sve one nauke tehnikama, metodama i rezultatima kojih se historičar može poslužiti u svom istraživanju. Napokon, sva je nauka splet disciplina koje su jedna drugoj pomoćnice. U tom smislu pomoćne historijske nauke jesu: lingvistika, arheologija, ekonomija, sociologija, etnologija, geografija, demografija, psihologija, logika, kibernatika, matematika itd.

— Mirjana Gross, Historijska znanost. Razvoj, oblik, smjerovi, Zagreb-London 1976, 224

--Nimča (razgovor) 15:00, 10. mart 2013. (CET)

Pa vidiš ti koliko to nauka pomaže istoriji da bi i ona bila nauka? (iako je moje lično mišljenje da je kredibilitet istorije kao nauke vrlo problematičan). Dakle, ako linngvistika pomaže istoriji (ili joj služi), zašto si onda istoričare i istorijsku literaturu postavio kao glavne arbitre u ovoj lingvističkoj raspravi? Mogu razumeti da je istorija pomoćna nauka lingvistici kada je u pitanju lingvistički problem, mogu razumeti da lingvistika pomaže (i služi) istoriji kada je u pitanju istorijski problem, ali nikako ne mogu shvatiti kako to lingvistika pomaže istoriji kada je u pitanju lingvistički problem. Da ti tu nisi nešto pobrkao?

--Sly-ah (razgovor) 15:44, 10. mart 2013. (CET)

Ne osporavam ni da lingvistika ima uticaja na istoriju. U svakom slučaju ima veći uticaj nego matematika i fizika. Što se istorije tiče, istorija je jedna od najstarijih društvenih nauka. Doduše, kao posebna nauka formirala se tokom 19. veka (do tada je proučavana u sklopu književnosti), ali njeni koreni sežu daleko u prošlost (Herodot, Tukidid). Pitaš zašto sam postavio istoričare kao glavne arbitre u ovoj lingvističkoj raspravi. Prosto rečeno, nemoguće je baviti se lingvistikom bez poznavanja istorije. Da bi odredio poreklo neke reči, moraš poznavati istorijske izvore. Pošto su sa istorijskim izvorima najbolje upoznati ističari, njihovo mišljenje pretpostavljam mišljenju Prćića, Klajna i Šipke. Naravno, ponavljam, ne osporavam stručnost ove trojice.--Nimča (razgovor) 16:00, 10. mart 2013. (CET)

E, vidiš, ja mišljenje Klajna, Šipke i Prćića pretpostavljam mišljenju istoričara (barem kada je u pitanju lingvistički problem, pa čak kada je u pitanju poreklo neke reči). Dalje, nemoguće se baviti istorijom (a i većinom drugih nauka), ukoliko ne poznaješ jezik, odnosno, ukoliko ne poznaješ barem osnove lingvistike.

--Sly-ah (razgovor) 16:09, 10. mart 2013. (CET)

Da li su Klajn, Šipka, Prćić upoznati sa starim srpskim izvorima i jezikom kojim su isti pisani? Samo me to zanima. Moji profesori jesu.--Nimča (razgovor) 19:43, 10. mart 2013. (CET)

FK Đurgarden

Da li je ovo pravilna transkripcija imena ovog švedskog fudbalskog kluba Djurgårdens. Prema Rajićevom „prilgođavanju skandinavskih imena kada se piše ćirilicom“ dj na početku reči je j a å = o pa bi ovo trebalo biti Jurgordens. Pošto ja kuburim sa transkripcijom pitam da li je Jurgordens tačno. Hvala--Drazetad (razgovor) 16:22, 13. mart 2013. (CET)

Jeste, Jurgordens. --Pavlica pričaj 17:04, 13. mart 2013. (CET)

Novi papa

Kako ćemo zvati novog papu? Da li prevoditi u Franjo, transkribovati sa italijanskog kao Frančesko ili sa španskog kao Fransisko? Sva tri imena se pominju u našim medijima.--Ašhabad (razgovor) 20:52, 13. mart 2013. (CET)

Čim sam čuo koje je ime uzeo znao sam da će doći do ovog pitanja. Pošto smo i imena dosadašnjih papa po mogućnosti približavali našim imenima, a čini mi se da to rade i svi narodi onda bi trebao da bude Franjo.-- Марко Dic,amice! 20:55, 13. mart 2013. (CET)

Per Marko. --Pavlica pričaj 20:57, 13. mart 2013. (CET)

Ali trenutno je Franja prvi?--Soundwaweserb (razgovor) 21:00, 13. mart 2013. (CET)

Papa je Franjo I. jer se svetac po kojem je uzeo ime zove Franjo Asiški.--Drazetad (razgovor) 21:22, 13. mart 2013. (CET)

Bez tačke posle I. --Pavlica pričaj 21:35, 13. mart 2013. (CET)

Salata

Šta mislite o piscu zvanom Dejvid Irving? --Lakisan97 (razgovor) 20:18, 14. mart 2013. (CET)

Odlično, a zvirnite sad malo u kategoriju Belorusi i njene potkategorije. Tada naša salata postaje još šarenija. Postoje kontradiktorni članci tipa Irina, koju smo transkribovali prema ruskom, iako se u članku eksplicira blr. Ірына Дарафеева, bez napomene odakle se stvoriše ta slova o. Imamo i Grigorijeviča Lukašenka, kog bi bilo smešno transformisati u Rigoraviča Lukašenku prema blr. Алякса́ндр Рыго́равіч Лукашэ́нка, па се чак и поставља питање колико је практично транскрибовати било које облике који нису руски. На крају, не смемо заборавити ни хибридни Викторију, која се, између руског Азаренко и белоруског Азаранка, нашла на међи. Сори ако никог није брига. --Lakisan97 (разговор) 01:05, 15. март 2013. (CET)

Što se tiče Bjelorusa i Ukrajinaca moje mišljenje je da ih treba transkribovati s jezika kojim se više služe (koliko god ova ideja izgledala smiješno). Naime, u te dvije države je ruski službeni jezik i veliki broj stanovništva se njime više služi. Tako se u Ukrajini dešavalo da u debati pred izbore jedan kandidat govori ruski, a drugi ukrajinski. Što se tiče geografskih pojmova oni su u naš jezik poodavno došli iz ruskog pa ne treba insistirati da se mijenjaju. Za ovo gornje pitanje ne shvatam na šta misliš.-- Марко Dic,amice! 13:55, 15. mart 2013. (CET)

Marko misli se na pametovanje i prosipanje neke besmislene filozofije. Jer u protivnom da se barata činjenicama jasno bi bilo da su u Ukrajini i ruski i ukrajinski ravnopravni, da je ruski službeni i glavni govorni jezik u Belorusiji, te da su oba ova uslovno rečeno nova jezika (ukrajinski i beloruski) novija tvorevina i da je normalno da su ustaljeniji ruski termini. Gotovo svi službeni sajtovi u Belorusiji su na ruskom jeziku, nacionalna televizija emituje 90% programa na ruskom jeziku. A o transkribovanju sa makedonskog tek da se čovek rasplače --NikolaB (razgovor) 13:59, 15. mart 2013. (CET)

Naravno da se ne misli na to. Tvoj je problem ako nisi čuo za transkripciju makedonskog i ako ti se ne sviđa. Jezičkim činjenicama o bivšem SSSR savršeno baratam, a ti moj komentar nisi ni pročitao. Ovo, opet ću — ... postavlja pitanje koliko je praktično transkribovati bilo koje oblike koji nisu ruski. Da napomenem i to da je Markov stav različit od tvojeg (on kaže da ne treba isistirati da se menjaju, dok ti gradove transkribuješ sa beloruskog) ali to vešto prikrivaš izjavom da je normalno da su ustaljeniji ruski termini. Dakle, svede se na to da je tvoja greška u vezi sa Belorusijom jednaka mojoj u vezi sa Makedonijom, pa smo tu, jelte, kvit. Moje pitanje je najnormalnije, a to je kako salatu homogenizovazi. Svaka enciklopedija mora bar malo biti standardizovana, pa se i ovde moramo dogovoriti hoće li biti ruska ili beloruska imena. Pojnt je već napomenuo da dvojni oblici nisu praktični sa lingvističke tačke gledišta, te je jasno da u članku ne možemo napisati nešto tipa Irina Dorofejeva ili Darafejeva. U konkretnom slučaju sam ukazao i na jednu sistemsku grešku — pogrešnu transkripciju datog beloruskog oblika (kad već nije dat ruski) — Irina Dorofejeva (blr. Іrыna Darafeeva). Cilj svega ovoga (projekta) nije da se čitaoci zbune, već da im se ukaže na činjenice, pa odatle i moja kritika. --Lakisan97 (razgovor) 14:29, 15. mart 2013. (CET)

Sličnu odliku treba doneti i po pitanju katalonskih toponima. Naime, neosnovanom smatram transformaciju oduvek prisutne Herone u novonastalu Đironu. Poranili smo sa nezavisnom Katalonijom. --Lakisan97 (razgovor) 14:38, 15. mart 2013. (CET)

Nema to nikakve veze s nezavisnošću, nego s jezikom. Ako je grad u Kataloniji, i katalonski je jezik na državnom nivou (dakle, pored TV, radija, veoma razvijene književnosti i sl, u školama se predaje isključivo na katalonskom, a tek po potrebi na kastiljanskom, državni službenici u okviru državnog ispita imaju kao obavezan ispit i katalonski) dakle, ne postoji nijedan iole normalan razlog da se transkribuje preko kastiljanskog. Dalje, odtad je Herona "oduvek prisutna"? Pa do juče 90% srpskog stanovništva nije ni znalo da ona uopšte i postoji. Zato nema ni govora o nekom "ukorenjenom obliku". --Jagoda ispeci pa reci 14:55, 15. mart 2013. (CET)

Inače, misliš li tako onda da preimenuješ sve katalonske fudbalere i ostale poznate ličnosti koje imaju članak na Vikipediji u njihove kastiljanske verzije imena? Svašta. --Jagoda ispeci pa reci 14:56, 15. mart 2013. (CET)

Svaki atlas. --Lakisan97 (razgovor) 15:10, 15. mart 2013. (CET)

Napravljen u doba Franka. Lep primer slediš. --Jagoda ispeci pa reci 15:14, 15. mart 2013. (CET)

Nema to veze. Po tvojoj logici bismo umesto ruskog dosta transkribovali i tatarski, udmurtski, ujgurski, burjatski... --Lakisan97 (razgovor) 15:18, 15. mart 2013. (CET)

Apsolutno me ne interesuju ni udmurtski, ni ujgurski, ni tatarski ni ostali jezici koje si pomenuo. Ja ti govorim o Kataloniji i katalonskom. Jezici i istorija se ne mogu uniformisati. Svako mesto, svaki narod, ima posebne specifičnosti i istorijske okolnosti koje utiču na odluku s kog jezika transkribovati. Situacija u Ukrajini ili Bjelorusiji nije ista kao u Kataloniji. Pošto je ne poznajem, ne upuštam se u diskusiju oko ukrajinskih i bjeloruskih toponima i imena, jer ono o čemu nemam pojma, ne diskutujem (što bi i tebi toplo preporučila). Što se tiče Katalonije i katalonskog, situacija mi je više nego poznata i to daleko više nego tebi, jer živim skoro 13 godina u Kataloniji, i jasno mi je da je katalonski na prvom mestu kad je u pitanju transkripcija imena i toponima. --Jagoda ispeci pa reci 15:29, 15. mart 2013. (CET)

Imena se trebaju transkribovati (u slučajevima o kojima govorima) sa jezika koji konkretna ličnost govori. Kao što sam gore napisao, mislim da u Bjelorusiji i Ukrajini dosta ljudi govori ruski kao prvi jezik i bilo bi logično da se njihova imena transkribuju s ruskog. -- Марко Dic,amice! 15:05, 15. mart 2013. (CET)

Ja sam samo napomenuo da ne treba bez razloga transkribovati sa dva jezika i uspostavljati nova dvojstva (Pravopis to ne voli), ne da moramo udariti jedan standard za sve. Neka bude salata, ali opravdana — prema maternjem jeziku/ubjeđenju govornika ili dosadašnjem običaju (ako postoji običaj za neku lokaciju ili ličnost). --Pojnt Dred (razgovor) 15:05, 15. mart 2013. (CET)

Ništa drugo nisam ni rekao. --Lakisan97 (razgovor) 15:10, 15. mart 2013. (CET)

Jesi. Negirao si pravo Kataloncima da na srpskoj vikipediji imaju članke sa katalonskim imenima, kako svojih poznatih ličnosti, tako svojih toponima. Baš bih volela da vidim šta bi Katalonci imali da kažu na tvoj tako demokratski predlog. Bolje bi ti bilo da prestaneš da se praviš pametan, ne ide ti od ruke. --Jagoda ispeci pa reci 15:14, 15. mart 2013. (CET)

Ti jedina pominješ Katalonce — ja samo odomaćenu Heronu (i prelaz u Đironu). --Lakisan97 (razgovor) 15:18, 15. mart 2013. (CET)

Pa sledim tvoju "logiku" i tvoju vrlo neukusnu opasku o nezavisnosti Katalonije. I ne izvlači se sad da si pominjao samo Heronu, kad si postavio problem SVIH katalonskih toponima. Vrni se i pogledaj šta si sam napisao. --Jagoda ispeci pa reci 15:24, 15. mart 2013. (CET)

Napisao sam da neosnovanom smatram transformaciju oduvek prisutne Herone u novonastalu Đironu. Poranili smo sa nezavisnošću nije opaska ni šala, iako ima smeška. Kako se kaže — Cuius regio, eius religio. Prva rečenica je prosto sumiranje teksta koji sledi. Mislim, zašto bismo rekli da je samo Herona odomaćena, kad su svi gradovi u atlasima i geografskim priručnicima transkribovani sa španskog? Ljudi su kao takvi posebni, ali većina toponima je već ustaljena. Opet, prema toj istoj logici, sva makedonska sela bila bi preimenovana samo zato što se običnim nazivima (instrumental) negira pravo da imaju nazive na makedonskom, a takođe i u Srbima budi nacionalistički misao da su Makedonci zapravo Srbi. A i pravopis je baš nacista zato što belorusima i ukrajincima negira h, dok ga Rusinima omogućuje. Eto, malo dramatizovano ali pokušavam da najbolje dočaram situacije. Bilo jasno ili ne da je potrebno transkribovati po izvornom jeziku, tradicija to uporno negira. --Lakisan97 (razgovor) 15:43, 15. mart 2013. (CET)

Odomaćena Herona u odnosu na Đironu??? Selo za koje većina i ne zna gde se nalazi a ti pričaš o nekoj odomaćenosti. Tvoj problem je što ne razlikuješ izgovor beloruskog i ruskog. U 90 % slučajeva izgovara se isto, a piše se neznatno drugačije. I što ti reče Jagoda mojne previše da se praviš pametan. A atlase malo (u stvari mnogo bolje) poznajem nego ti, a pretpostavljam da podatke vadiš iz atlasa za osnovnu školu koji su pismeni koliko i dnevne novine Kurir --NikolaB (razgovor) 15:46, 15. mart 2013. (CET)

Prvo, Herona nije selo. Drugo, pri ovakvim nedoumicama, prema omraženom Pravopisu, georgrafska literatura je u nedostatku lingvističke merodavna (a Đironu nigde nećeš naći). Izgovori istočnoslovenskih jezika jesu maltene isti i ne znam odakle ti ideja da ih ne razlikujem. Ipak, po stoti put, transkribujemo isključivo po pismu. Ne znam ko se pravi pametan, a ko stvarno jeste, ali to ovde uopšte nije bitno. --Lakisan97 (razgovor) 16:09, 15. mart 2013. (CET)

Deder samo mi reci u kom atlasu piše Herona? --NikolaB (razgovor) 18:02, 15. mart 2013. (CET)

Znaš da ja imam samo one trećerazredne, dok je potrebno da neko kaže šta piše u enciklopedijama i stručnim priručnicima. Primer onoga što nama treba je Ivanov odgovor u podnaslovu Niger. Vidiš, tu je u atlasima nepravilan oblik, dok u geografskim enciklopedijama nije (i to su u stvari atlasi, ali na dosta višem nivou). Mada ovo nije pitanje u potpunosti iste prirode, trebalo bi da se rešenje može naći na istom mestu. Opet, ovo je manji problem od slovenskih jezika, gde ispade da je na autoru članka odluka, što sigurno nije dobro. I to je manji problem od Azarenke. Prema transkribovanom ruskom, ona je Azarenko, a prema beloruskom Azaranka. Treće nemam pojma odakle je. --Lakisan97 (razgovor) 21:56, 15. mart 2013. (CET)

Izvini, ali Laki ti stvarno deluješ nekad kontradiktorno, šta znači ovaj odgovor? Čovek te pita za atlase i u kom to piše, da navedeš konkretno koji pretpostavljam, a ti spominješ Azarenku i neke trećerezredne atlase!? Mislim, u čemu je poenta...--Soundwaweserb (razgovor) 22:06, 15. mart 2013. (CET)

Kako je odgovor upućen Nikoli, prilagođen je njegovim saznanjima. Kako je on i potvrdio, podatke dobijam iz atlasa za osnovnu školu koji su pismeni koliko i dnevne novine Kurir. Sa time se i te kako slažem, jer sam isto i sâm rekao ranije (verovatno tako Nikola i zna; valjda nije deža vi). Iz male pismenosti tih atlasa i potiče potreba za proverom u nekoj od geografskih enciklopedija (mada je malo moguće da je u njima razlika drastična i da je Herona pretvorena u Đironu; one su pismene, ali ne revizionističke). Odgovor sam završio time da smo totalno skrenuli sa teme, jer ćemo Heronu/Đironu u nekom od gore pomenutih izdanja naći, dok se za imena osoba treba snalaziti i dogovarati. Valjda je sad jasno. Baš se trudim da sve pojasnim. --Lakisan97 (razgovor) 23:35, 15. mart 2013. (CET)

Da, da, da sve je jasno. Samo opet nisi konkretno naveo koji atlas? Ne pravi se pametan, daj literaturu, to te je pitao čovek? Ali nema veze opet si ostao nedorečen, a u pravu je Jagoda bolje bi ti bilo da prestaneš da se praviš pametan, ne ide ti od ruke. Ostalo je sve jasno, valjda...--Soundwaweserb (razgovor) 23:42, 15. mart 2013. (CET)

Nije uopšte bitno koji je. Ali, kad si već zapeo kô smrt na babu, u pitanju je Georafski atlas. DOO Medžik mep ga je 2006. godine izdao u Smederevskoj Palanci. Autor je Slobodan Radovanović, dok su recezanti prof. dr Dragica Živković na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i (tada) profesorka u Prvoj beogradskoj gimnaziji Nevenka Grabundžija. Urednici su Branislav Penov i Slobodan Radovanović, dok su redaktori diplomirani geograf Slobodan Blažić i ovi što su ujedno i urednici. Osmoro njih je zaslužno za kartografsku realizaciju, dok je lektor (u pokušaju) diplomirani filolog Tatjana Todorović. Korektori su urednici i redaktori. Tiraž je 25.000 primeraka, CIP 912.43 (100) (086.43), a ISBN 86-7802-016-4. Baš me interesuje kako ćeš ove podatke iskoristiti. Inače, ovakvi atlasi nisu pouzdana literatura, jer se može citirati samo tekst. Slike (bar koliko ja znam) ne mogu. --Lakisan97 (razgovor) 00:06, 16. mart 2013. (CET)

Hvala.--Soundwaweserb (razgovor) 00:08, 16. mart 2013. (CET)

Da ne ostanem nedorečen, a i u elementu sam, atlas je odštampala Rotografika iz Subotice, naravno, u bojama. Izdanje ima osamdeset i četiri stranice dimenzija 32,0 × 22,5 cm. Ovo poslednje ne znam šta je, ali piše COBISS.SR_ID 124901644. Ako se ne varam, atlas je dobijen kao poklon uz kupljene dnevne novine Blic, jer ima logo ovog preduzeća na naslovnici. --Lakisan97 (razgovor) 00:16, 16. mart 2013. (CET)

Kakva je situacija sa serijom Ali Mekbil? --Lakisan97 (razgovor) 00:40, 21. mart 2013. (CET)

Treba videti i poljsko prezime Angele Merkel. --Lakisan97 (razgovor) 11:14, 21. mart 2013. (CET)

Idemo dalje — Vilijam Šekspir. --Lakisan97 (razgovor) 12:22, 21. mart 2013. (CET)

Ima li ko izvor za naziv Orašje Zubci?! --Lakisan97 (razgovor) 12:07, 26. mart 2013. (CET)

Vouliagmeni (Βουλιαγμένης)

Pravilna transkripcija imena ovog grčkog vaterpolo kluba?--Marko235 (razgovor) 10:32, 23. mart 2013. (CET)

V(Β)-u(ου)-l(λ)-i(ι)-j(intervok.)-a(α)-g(γ)-m(μ)-e(έ)-n(ν)-i(η)-s(ς). --Lakisan97 (razgovor) 15:26, 23. mart 2013. (CET)

Hvala--Marko235 (razgovor) 15:51, 23. mart 2013. (CET)

tačka pa zagrada

Šta je pravilno Predsednik (v.d.) ili Predsednik (v.d)?--Avala (razgovor) 15:07, 23. mart 2013. (CET)

Prvo, jer skraćenica nije v.d nego v.d. --Lakisan97 (razgovor) 15:27, 23. mart 2013. (CET)

Ne pitam da li je skraćenica v.d. ili v.d već govorim o naslanjanju dva znaka interpunkcije jedan na drugi. Npr. da li pisati (23.3.2013) ili (20.3.2013.)? --Avala (razgovor) 15:34, 23. mart 2013. (CET)

U pitanju su dva fundamentalno različita pitanja. Skračenica je reč, pa je tačka deo nje — ne možeš je izvrisati a da ne promeniš značenje. Broj nije na taj način vezan za tačku. Takođe, ti brojevi se pišu odvojeno, pa je jedino rešenje (23. 3. 2013), ali (on itd.). Sem zagrade, postoje i drugi primeri. Vidi ovo — Na kurs smo se upisali baba, deda, ja i dr., ali to nije bitno. Tu su tačka i zarez zajedno. Ovako je sa brojem — Na kurs smo se upisali baba, deda, ja i dr. godine 2007, ali to nije bitno. --Lakisan97 (razgovor) 15:43, 23. mart 2013. (CET)

Hvala!--Avala (razgovor) 16:04, 23. mart 2013. (CET)

Tajga Pravopis

Tajga U mom članku istorija Dobrinaca nisam siguran da si u pravu prvi srpski ustanak je prisvojni pridev i kao takav piše se malim slovom— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 176.109.137.181 (razgovor • doprinosi)

Pa šta reći. Nisam stručnjak za jezik, ali sigurna sam da bi mi učiteljica uvalila čistog keca, umesto jadne dvojčice što sam je onomad imala, da sam joj kad napisala malim slovom tu stvar. Ja ipak ne bih rizikovala. No ti srećom imaš monografiju, navede je kao literaturu, pa kad god hoćeš možeš da proveriš taj mali detalj. Ako ne, eno ima bolji stručnjaci za dotičnu oblast, pa mogu da srede. -Tajga (razgovor) 00:12, 25. mart 2013. (CET)

Prvi srpski ustanak NIJE pridev. Zapravo, to je skup reči (sintagma), ne jedna, pa na predloženi način ni ne može biti kategorisana. Prvi je broj, srpski je pridev (određenog vida, te malim početnim), a ustanak imenica. Sve je to ime istorijskog događaja, pa se prva reč piše velikim početnim slovom. --Lakisan97 (razgovor) 00:24, 25. mart 2013. (CET)

Verovano je pisana po starom pravopisu. -- Bojan  Razgovor  12:10, 26. mart 2013. (CET)

Skraćenice

Konkretno, reč je o LXDE-u. Za vas koji imate ćirilicu za "difolt", reč je o "El Eks De E"-u. Nego, kako napisati nešto tako a da izgleda normalno, a ne poput LKsDE, El-eks-de-e, Leksde i sl. Opet, puno ime je "lagano X11 desktop okruženje" gde i dalje ima ono ukleto X. Možda bi bilo najbolje "Lagano KS11 Desktop Okruženje" pa imati zilion preusmerenja... Šta onda sa Xfce-om onda? Iako je to nekada imalo značenje, sad više nema ni značenja već samo 4 slova nabacana, šta onda s tim? Molio bih da mi odgovorite u dogledno vreme. TheStefan12345 (razgovor) 19:41, 28. mart 2013. (CET)

Dobro je ovako kako je sad (LXDE). --Lakisan97 (разговор) 19:47, 28. март 2013. (CET)

У ствари, сад сам се сетио, постоји опција за не пресловљавање (Безкн)! TheStefan12345 (разговор) 20:16, 28. март 2013. (CET)

Zvezdin trener

Kad se već žali da mu prezime pogrešno izgovaramo da to provjerimo. Dakle, kako transkribujemo Ricardo Manuel de Andrade da Silva Sá Pinto.-- Марко Dic,amice! 15:58, 29. mart 2013. (CET)

Čovek je lepo rekao da se njegovo prezime izgovara kao Sa Pintu [1] --NikolaB (razgovor) 18:57, 29. mart 2013. (CET)

Trebalo bi Sa Pinto, budući da se po Pravopisu, svako „O u drugim položajima (uključujući i one u kojima se izgovara kao u)“ prenosi kao "o".

--Sly-ah (razgovor) 19:06, 29. mart 2013. (CET)

Da, izgovara se /pintu/ na portugalskom. U srpski, transkribovano je Pinto. Koliko puta treba objašnjavati da transkripcija i izvorni izgovor ne moraju (niti mogu) da se poklapaju 100%? Da sledimo g. trenerova uputstva, onda bismo izgovarali i Vašku da Gama umesto Vasko de Gama. --Jagoda ispeci pa reci 20:24, 29. mart 2013. (CET)

Tako sam i mislio, ali eto čisto da upitam. Samo što će sad svi navaliti da govore Sa Pintu, ali šta da se radi.-- Марко Dic,amice! 21:06, 29. mart 2013. (CET)

Pitanje

Šta je ispravno evangelistička ili evangelička (crkva ili veroispovest) --Vcesnak (razgovor) 16:45, 31. mart 2013. (CEST)

Evangelistička--Drazetad (razgovor) 16:49, 31. mart 2013. (CEST)

Jevanđelistička--Zrno (razgovor) 02:51, 1. april 2013. (CEST)

Dražeta je u pravu. Crkva je evangelistička.

--Sly-ah (razgovor) 08:12, 1. april 2013. (CEST)

Češki fudbalski klubovi

Šta je ispravno, Dukla ili Duklja Prag (Dukla), kao i Banik ili Banjik (Baník)?--Marko235 (razgovor) 01:16, 4. april 2013. (CEST)

Malo tamo, malo ovamo — Dukla i Banjik. --Lakisan97 (razgovor) 01:25, 4. april 2013. (CEST)

Članci o slovima

Dobar dan, želeo bih da napomenem da je stanje članaka o slovima jadno ovde...

• S, tj, С. Oba slova su slova »s«, s time da je jedan ćirilički, a drugi latinički članak. Onaj latinički ne valja ništa, dok je onaj ćirilički, fala bogu, mnogo bolji... Članci o baš slovima su katastrofa, pošto se npr. preslovljavaju slova iz ćir. u lat.

• Čik, čik, da pročitate ćirilična slova pod latinicom ovde...

• Otkad to jat može da bude latiničan, pa da moramo da ga obeležavamo?!

Moj predlog:

Da se onaj nastavak »(ćiriličko)/(slovo latinice)« izbaci, i da se doda Bezkn, protiv transkripcije. Dakle, na članku S stoji latiničko s, na članku С stoji ćiriličko s, i, međusobno su povezani šablonom drugo značenje, a imamo i stranicu »S (višeznačna odradnica)« u kojoj bi bili sadržani Sumpor, ćiriličko, latiničko i Švedska (oznaka je S). Onda, šabloni koji nisu prelovljeni, da se preslove i sl. Takođe, iz šablona »ćirilica«, ukloniti odeljak »digrafi« (ozbiljno, digrafi? Vidite digrafe u aphaškom, zlo će vam biti...).

Molim da me ne ispalite sa rečenicom »Ovako je OK« ili šta slično. Ako treba, ja ću to uraditi, nije problem, imam vremena, čisto da se ne pitate ko će to u stvari da uradi, a ionako sam mislio malo udostojiti te članke... Šta vi mislite o tome? - Stefan ^(Parolu!) 22:31, 5. април 2013. (CEST)

Ja mislim da sva slova koja su identična u oba pisma treba spojiti u jedan članak, a ne da imamo poseban članak za S i C. A da posebne članke imaju samo specifična slova tipa rusko ja, islandsko đ i slično. --НиколаБ (разговор) 22:37, 5. април 2013. (CEST)

Mislim da bi to bilo komplikovano jer bismo onda morali imati kategorije: ćirilično slovo, Latinično slovo itd na istom članku... U suštini, ideja nije loša, ali mislim da je veoma nepraktična, ipak slova izgledaju drugačije i, morali bismo imati više odeljaka. Npr. prvo ćiriličko, sve sa šablonima, opisom, nastankom i ostalim glupostima, pa onda isto to u latinici (otprilike kao ovo, prvo sh pa onda sl) - Stefan ^(Parolu!) 22:54, 5. април 2013. (CEST)

Заправо, и ја сам хтео да предложим слично, али досад нисам јер не знам какве проблеме би могао направити програм за транслитерацију, а и посао би био повелик. Могао би ово да одрадиш ако се нико аргументовано не успротиви. Што се тиче јата, постоји и латинички, само што је он код нас познат под подругљивим називом „рогато е“, а обележава се са „ě“. И данас га има у чешком језику, а понаша се као руско обично „е“. --Lakisan97 (разговор) 10:36, 6. април 2013. (CEST)

Ta znam da postoji, ali članak bi bio ě (latiničko), a ne Ѣ (latiničko). Ja ću neke članke početi da radim i sređujem danas, a ako neko ima dobar razlog i argument da to ne radim, nek' se javi... - Stefan ^(Parolu!) 13:09, 6. април 2013. (CEST)

Хтедох и да предложим да »расцепамо« категорију »Скраћенице и слова« у »Скраћенице«, »Слова Латинице«, »Слова Ћирилице« итд. То ми звучи логично пошто треба да раздвојимо ћир. и лат. а нарочито скраћенице, а и једног дана ћемо писати и о арапским словима, о јерменским, грузијским... Шта мислите? - Stefan ^(Parolu!) 17:04, 6. април 2013. (CEST)

Џон Бекус или Џон Бакус?

Први облик је одомаћен у нашој литератури, а тако су га видим назвали и на руској, бугарској и украјинској Википедији. Пре неки дан је пребачено са првог на други облик, шта је правилно? --Ђорђе Стакић (р) 14:46, 13. април 2013. (CEST)

Ја се са факултета сећам Бакус-Наурове форме... --Ф± 23:38, 13. април 2013. (CEST)

Бакус, јер се /æ/ iz engleskog prilagođava kao /a/. U Prćićevom rječniku nema tog prezimena, što znači da Bekus nije meću propisanim izuzecima. Da se podsjetimo:

„ Pri tom ovde treba posebno ukazati na mogućnost da pojedina rešenja, naročito ona koja menjaju odranije ustaljene oblike, kod nekoga izazovu otpor, pa čak i odbojnost, prvenstveno zbog narušavanja stečenih navika. Međutim, ne treba zaboraviti ni to da je oblik Spenser Trasi bezbolno ustupio mesto valjanom obliku Spenser Trejsi, da je posle jedne intervencije Isidore Sekulić Stokholm počeo da istiskuje Štokholm, a da su kineska imena uvođenjem pinyin transliteracije, pre nekoliko decenija, u celom svetu poprilično izmenila svoj dotadašnji lik. U svakom slučaju, težnja ka sistematičnosti svakako bi morala da dobije prednost nad improvizacijom, ma koliko da su njeni efekti postali navika. Najkrupniju ulogu u ne baš lakom i kratkotrajnom procesu ustaljivanja i ove normativne preporuke imala bi, treba li posebno naglašavati, sredstva masovne komunikacije — posebno njihova lektorska služba.

Doslednom primenom ponuđenih oblika učinila bi se najmanje tri koraka napred: prvo, značajno bi se doprinelo ujednačavanju naše transkripcijske prakse (bar jednog njenog dela); drugo, jednoobraznost bi zahvatila i trajniji jezik knjiga, udžbenika i enciklopedija, pa se ne bi nailazilo na dva skorašnja izdanja, jedno autorke Erike Džong a drugo Erike Jong; i treće, pomoglo bi se onima koji uče engleski jezik, jer više ne bi bili u prilici da, pod uticajem oblika naučenih u maternjem jeziku, engleska imena izgovaraju, pa čak i pišu, na pogrešan način (recimo, umesto Norman Mejler ne bi se čulo Norman Majler, što može biti i drugo ime). Tako bi se uticaj „pipularne analegije u transkrupciji” umnogome smanjio, a vremenom valjda i otklonio.

” — „Oprostite, da li sam to ja?” Pipularna analegija u transkrupciji imena iz angleskog jozika

--Pojnt Dred (razgovor) 13:11, 14. april 2013. (CEST)

• Ok, hvala na odgovoru, sad sam video i ovo. --Đorđe Stakić (r) 16:08, 14. april 2013. (CEST)

„Trans“ i „cis“

Za prefiks trans- pravopisno je normirano spojeno pisanje reči (ne moram navoditi primere jer ima dosta reči). Ipak, moguće je da u slučaju pisanja hemijskih pojmova koji ispred osnovnog naziva zahtevaju dodatak „trans“ i „cis“ postoji izuzetak, prema preporuci Ajupaka, između ostalog. Potrebna je provera u nekom od rečnika ili čemu već kako pisati ovakve pojmove. Kada su u pitanju masti, recimo, treba li transmasti, trans-masti ili trans masti? --Lakisan97 (razgovor) 02:52, 15. april 2013. (CEST)

Šta te navodi na takav zaključak? I šta ti je to Ajupak? --Jagoda ispeci pa reci 11:10, 15. april 2013. (CEST)

Ajupak je Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju. Što se prvog pitanja tiče, pogledaj moju stranicu za razgovor za motive. P.S. Ne reče li da je uvek bolje pitati na trgu nego raditi na svoju ruku? --Lakisan97 (razgovor) 11:32, 15. april 2013. (CEST)

Rekoh. Hvala na informacijama. --Jagoda ispeci pa reci 11:45, 15. april 2013. (CEST)

„Trans“ na latinskom znači „s one strane“, a „cis“ „s ove strane“. Na primer transgredior fluvium, prelazim reku. Nikad čuo za trans-masti. --Nimča (razgovor) 11:51, 15. april 2013. (CEST)

Masna kiselina#Nezasićene masne kiseline. Nikola (razgovor) 06:47, 16. april 2013. (CEST)

Ima smisla. Cis konfiguracija ima dva atoma vodonika na istoj strani dvostruke veze, a trans konfiguracija, suprotno od gore opisane, ima dva susedna atoma vodonika vezana na suprotnim stranama dvostruke veze.--Nimča (razgovor) 14:42, 16. april 2013. (CEST)

Nakon što se sve sleglo, juče sam došao do zaključka da, prema pravopisu i linklovima na mojoj stranici za razgovor, konačno rešenje jesu trans masti. Ipak, znajući da moja profesorka hemije ima nešto posebno iz biohemije (šta god to bilo), sačekao sam do danas radi informacije iz prve ruke. Ona mi reče da je na predavanjima i literaturi za studente bilo trans-masti i cis-masti (sa sve crticom, latiničnim zapisom i navodnicima, odnosno kurzivom). Nemamo nikakvu potvrdu, ali mogu reći da mislim da je to najbolje rešenje. Da nije loše i neuobičajeno možete videti i ovde. --Lakisan97 (razgovor) 21:33, 16. april 2013. (CEST)

Prema Pravopisu, trans se piše spojeno sa drugim delom reči, pa bi trebalo transmasti (isto kao transmisija, transmutacija, transverzala itd.). Trans masti je najlošije rešenje, budući da se tu ne radi o mastima koje su u transu, već o mastima sa posebnim osobinama.

--Sly-ah (razgovor) 21:54, 16. april 2013. (CEST)

Ipak pogledaj opet tačku 89. Tu kažu da idemo prema literaturi. --Lakisan97 (razgovor) 21:57, 16. april 2013. (CEST)

Što opet ne menja moj zaljučak da bi (potkrepljeno time da su to rešenje studenti, među kojima je i moja profesorka, imali na fakultetu i pratećim knjigama) trebalo biti trans-masti. --Lakisan97 (razgovor) 21:59, 16. april 2013. (CEST)

A ti pročitaj još jednom: trans- je "prvi deo složenice u značenju: preko, s one strane". U Pravopisnom rečniku imaš mnoštvo primera i svi do jednog se pišu tako da je "trans-" kao "prvi de složenice" SPOJEN (ne crticom) sa ostatkom reči. Ne znam čemu sad mudrovanje i pozivanje na stručnu literaturu. Još jednom: "trans-" je prvi deo složenice, NIJE samostalna reč. Po čemu se "trans-" u "transmasti" razlikuje od "trans-" u npr. "transmisija" ili "transgresija"? Tražiš i nalaziš probleme tamo gde ih zapravo nema.

--Sly-ah (razgovor) 22:05, 16. april 2013. (CEST)

Ali u tački 89. piše da se treba držati hemijske literature. --Lakisan97 (razgovor) 22:30, 16. april 2013. (CEST)

Hemijske literature se treba držati u slučajevima kada postoje paralelne forme, obe ispravne, odnosno, kada nismo sigurni koja je češća i "ukorenjenija". Ti si od jednostavnog i nespornog slučaja napravio sporan i napravio problem od toga. Nije mi samo jasno zašto si uopšte pomislio da ima nešto sporno u izrazu "transmasti"? Već ti je objašnjeno šta znači "trans-", gde se upotrebljava, a na nekoliko primera i kako se upotrebljava. Ni u jednom primeru u Pravopisnom rečniku nema izuzetka: UVEK se piše spojeno i to bez crtice. Zašto bi transmasti bile izuzetak?

--Sly-ah (razgovor) 22:40, 16. april 2013. (CEST)

Zato što je pravopis kao i uvek dvoličan i nepotpun. Zašto bi pisali napomenu u tački 89, a u kojoj piše da se u ovoj oblasti treba držati ustaljenih običaja u toj struci, primenjivanih u prestižnim publikacijama, a da ne misle da su svi hemijske kerefeke dozvoljene (kaa npr. trans-masti). Naravno da je trans- odavde u potpunosti isto kao ono u drugim rečima, ali koja je onda svrha tačke 89. (sem malo slobodnijeg pisanja valenci)? --Lakisan97 (razgovor) 22:51, 16. april 2013. (CEST)

Nije Pravopis ni dvoličan ni nepotpun, nego Slaja izmišlja pravila. Jasno u P piše da se u ovoj oblasti, dakle hemiji, treba držati običaja iz te struke, nigde se ne pominju paralelne forme i ostalo šta napriča. Dakle, kako je najzastupljenije, a sudeći po ovom tekstu, treba odvojeno bez crtice.--Jagoda ispeci pa reci 22:59, 16. april 2013. (CEST)

Dalje, trans- prema DCirovicu, ima specifično značenje, što će reći, nije baš samo "s onu stranu". Ne bi bilo loše da nam DCirovic objasni šta tačno znači kako bismo mogli da rešimo ovu nedoumicu. --Jagoda ispeci pa reci 23:01, 16. april 2013. (CEST)

Dalje, prema tom tekstu na linku koji dadoh, trans se ne koristi samo s rečju masti, pa tako imamo trans veze, trans vakcenske kiseline, trans masne kiseline, trans izomere itd. Ili, prema g. Slaji, treba transveze, transvakcenske kiseline i transmasne kiseline, transizomeri? --Jagoda ispeci pa reci 23:04, 16. april 2013. (CEST)

Ali, kako si i samo mogao pomisliti da je trans masti (ili trans-masti) ustaljeno u prestižnim publikacijama? Prvo, koje su to prestižne publikacije? Drugo i kada bismo znali definiciju prestižnih publikacija, da li bismo mogli da nađemo i proverimo baš sve prestižne publikacije? I treće, koji će biti kriterijum pri određivanju da je nešto ustaljeno: imamo npr. 18 prestižnih publikacija i rezultat je: 6 transmasti, 6 trans-masti i 6 trans masti? Ili, 8 transmasti i 10 trans-masti? Ti već pet dana gubiš vreme pokušavajući da pronađeš rešenje za nešto što uopšte NE TREBA rešenje. A ne treba ga jer ne postoji problem. Problem si izmislio ti.

--Sly-ah (razgovor) 23:07, 16. april 2013. (CEST)

Nije dvoličan Pravopis nego pravopis (kao i ostala gramatička pravila). En-pi-ar, danas smo u školi protraćili čitava dva časa pokušavajući da provalimo iz kog razloga se za reč druškan radi pronalaženja glasovnih promena odlezi do praoblika družiti? Zašto nije drug? Zar je drug glagolska imenica? Zar ne bi onda bilo druž? Zar postoji glasovna promena depalatalizacija ([ž] → [g])? Nema jasnog rešenja. --Lakisan97 (razgovor) 23:11, 16. april 2013. (CEST)

Da, da, trans masti su masti koje slušaju Pink Flojd, duvaju vutru i često zapadaju u hipnotički trans u kojem im se sugeriše da su one dobre masti, a ne zločeste i da ne izazivaju koronarne bolesti. Kada iziđu iz hipnotičkog sna, dobijaju titulu "trans mast" prvog reda sa zlatnim holesterolom za važan doprinos uništavanju ljudskog roda. Koji likovi, jbt.

--Sly-ah (razgovor) 23:15, 16. april 2013. (CEST)

Aman, čoveče, siđi s tih oblaka i shvati da ne možeš uvek biti u pravu! Pravopis je jasan po pitanju hemije, a DCirovic je hemičar i kaže da se piše odvojeno, Lakijeva nastavnica je hemičarka i kaže da se piše odvojeno, i to bi trebalo da bude sasvim dovoljno. Ili možda sumnjaš da njih dvoje, kao hemičari, čitaju uglednu stručnu hemijsku literaturu, nego im je to tako palo na pamet dok su duvali vutra i slušali Pink Flojd? Stvarno si neverovatan! --Jagoda ispeci pa reci 23:19, 16. april 2013. (CEST)

Moram vam odati jednu tajnu: i ja sam hemičar (zapravo, doktor hemije) i evo da vam kažem da u literaturi koju sam konsultovao svugde piše spojeno. I moje skromno mišljenje je da se piše "transmasti". Malopre sam konsultovao i svog kolegu sa fakulteta, isto doktora hemije i on tvrdi da je takođe spojeno i pri tom se poziva na svoju doktorsku disertaciju u kojoj je dosledno koristio spojeno pisanje. Nadam se da će ovi moji argumenti biti dovoljni da naslov članka ostane takav kakav je, budući da stvarno ne bi imalo smisla da ne uvažimo mišljenje mojih (a i Ćirovićevih) uvaženih kolega. Hvala.

--Sly-ah (razgovor) 23:32, 16. april 2013. (CEST)

Da, samo još kad bi to bilo istina, bilo bi super. --Jagoda ispeci pa reci 23:40, 16. april 2013. (CEST)

Da,a ti pouzdano znaš da je Ćirović hemičar (verovatno ti je podneo na uvid overenu fotokopiju svoje diplome), Lakisan je sasvim sigurno pitao svoju profesorku hemije (verovatno ima audio, a možda i video-zapis njihove konverzacije koji ti je takođe podneo na uvid), a onaj link koji si navela je naprestižniji i najautoritativniji hemičarski sajt na svetu i sve što oni napišu je sušta istina (uopšte ne bi trebalo posećivati bilo koje druge sajtove, pogotovo one koji tvrde drugačije). Argumentacija je tako uverljiva i "teška", prektično neoboriva, pa bismo svi morali da ničice kleknemo pred tobom i pred Ćirovićem i pred Lakisanovom profesorkom hemije i da uskliknemo: "O, hvala vam šta ste nas oslobodili muka! Hvala vam doživotno!"

--Sly-ah (razgovor) 23:54, 16. april 2013. (CEST)

Isto kao što bi trebalo da kleknemo pred tobom i da neopozivo uzmemo tvoja tumačenja Pravopisa kao jedina ispravna, zar ne? --Jagoda ispeci pa reci 14:33, 18. april 2013. (CEST)

Hemijska nomenklatura sadrži izvestan broj oznaka za ključne termine, kao i pravila za njihovu upotrebu. U hemijskim imenima se trans i cis pišu razdojeno (slobodnim prostorom ili crticom) kad označavaju geometrijske izomere. Slično tome postoje oznake za hemijske elemente, tako da se na primer elementi kalcijum, bakar i gvožđe uvek označavaju sa: Ca, Cu i Fe, dok se oznake: Ka, Ba, Gv, ili pak CA, CU, FE, ne koriste u tu svrhu. -- Dcirovic (razgovor) 00:20, 17. april 2013. (CEST)

Dotični je upao u trans! Ne kvarite mu doživljaj!--Zrno (razgovor) 00:24, 17. april 2013. (CEST)

Hehe, ti si u transu od rođenja. Čitav si život proveo u transu i umrećeš u transu. Ali, ne brini, nisi ti kriv. Kriva ja majka priroda i otac karikaturista.

U redu, Ćiroviću, ali šta ćemo onda s ovim Lakisanovim argumentom:

Što opet ne menja moj zaljučak da bi (potkrepljeno time da su to rešenje studenti, među kojima je i moja profesorka, imali na fakultetu i pratećim knjigama) trebalo biti trans-masti

.

Mislim, kako se opredeliti? Da vidimo možda ko ima više staža u hemiji, ti ili profesorka? Ili da organizujemo brzinsko ispitivanje znanja iz hemije, pa ko bude imao više bodova - njegova reč je jača. Ili da prebrojimo ko ima više izmena na Vikipediji? Ali, ne, ne, ti si tu u prednosti. A imaš i bota. Naprosto ne znam kako da rešimo ovu zavrzlamu. Doduše, ja imam jedan predlog, ali se bojim da neki ovde jedva čekaju da mi hitro skoče za oči i grkljan, pa bih se suzdržao.

--Sly-ah (razgovor) 00:41, 17. april 2013. (CEST)

Posle malo više kopanja, uspeo sam da iskopam odgovarajući izvor, a to je ovo. Konkretno su relevantna pravila 2.3.1 (b) i 4.6.5:

2.3.1 (b)

Hyphens are used in formulae and in names. [...] To separate geometrical or structural and stereochemical designators such as cyclo, catena, triangulo, quadro, tetrahedro, octahedro, closo, nido, arachno, cis and trans from the rest of the formula or name.

4.6.5

Structural descriptors such as cis, trans, etc., are listed in Table V. Usually such descriptors are used as italicized prefixes and are connected to the formula by a hyphen.

Dakle, cis i trans se pišu sa crticom jer su oznake strukture a ne "sadržaja" molekula. Obično se pišu kurzivom, mada i ne mora. Nikola (razgovor) 10:01, 17. april 2013. (CEST)

Dobro ljudi, pa šta je ovo? Gde je pljuvačina, gde je trolovanje? Zašto niko ne pita kako možemo englesku literaturu da koristimo kao izvor za srpski jezik? Zašto niko ne kaže da se "usually" u pravilu 4.6.5 može odnositi i na zavisnu rečenicu? Zašto niko ne tvrdi da na ove prefikse treba primenjivati pravilo o netranskribovanju latinskih fraza?

Kako na ovaj način mislite da me stimulišete da tražim literaturu? Pa meni je mnogo zabavnije da gledam kako se svađate nego da satima kopam po hemičarskim knjižurinama. Ja ovako ne mogu da radim. Nikola (razgovor) 14:01, 18. april 2013. (CEST)

Zašto niko ne tvrdi da na ove prefikse treba primenjivati pravilo o netranskribovanju latinskih fraza? Ja kažem da mi je profesorka rekla trans-masti (i na predavanjima i u literaturi). Ovde je zapravo pitanje da li treba slediti literaturu (i Ćirović reče da može crtica) ili, prema pravopisu, spojeno pisanje. --Lakisan97 (razgovor) 18:42, 18. april 2013. (CEST)

Pa zato sto se to pravilo ne odnosi na te prefikse. Pravilo koje treba slediti jeste ono u napomeni iz tacke 89. Dakle, slusaj sta ti kazu tvoja profesorka i DCirovic. --Jagoda ispeci pa reci 20:47, 18. april 2013. (CEST)

Ija, ije, iju, io

Ne znam da li išta i, ako je nešto potrebno, šta raditi sa sledećim člancima — Zemljopis i poviestnica Bosne, Bar - Beograd via Peking (sem očigledne zamene odmaknute crtice za primaknutu crtu), Aporia i bias (za ovo će rečnik sigurno pomoći). --Lakisan97 (razgovor) 21:23, 18. april 2013. (CEST)

Pravilno je bajas, ali se u psihološkoj literaturi i upotrebi često koristi nepravilno bijas (u govoru) i bias (u pisanju). Bajas-skala (ili "skala laži") se u upitnicima ličnosti koristi kako bi se merila (pa tako i kontrolisala) ispitanikova sklonost ka davanju socijalno poželjnih odgovora, odnosno ka prikazivanju sebe u socijalno poželjnijem svetlu. Naprosto, radi se o ispitanikovoj iskrenosti kod davanja odgovora.

--Sly-ah (razgovor) 21:32, 18. april 2013. (CEST)

Čekaj, pa to je licemerje iliti hipokrizija. --Lakisan97 (razgovor) 21:37, 18. april 2013. (CEST)

Nije, to je prirodna težnja svakog čoveka da prikazuje ulepšanu sliku o sebi. Malo je ljudi koji imaju realnu predstavu o svom Ja.

--Sly-ah (razgovor) 21:40, 18. april 2013. (CEST)

Zemljopis i poviestice Bosne pisan je po tadašnjem Pravopisu (ako je on uopšte i postojao), jedino bi se u zagradi mogao navesti "prevod" dela na današnji književni jezik.

--Sly-ah (razgovor) 21:42, 18. april 2013. (CEST)

Ali na Guglu ima pouzdanih rezultata za naslov Zemljopis i povjesnica Bosne, tako da ne bi bilo originalno istraživanje ako bismo koristili prilagođen pravopis, pogodniji za enciklopediju namijenjenu nestručnjacima. U zagradu se može dodati ta stara varijanta. --Pojnt Dred (razgovor) 09:12, 19. april 2013. (CEST)

Koliko znam, možemo zadržati neke odlike starog pravopisa, na primer, naziv izdanja Slavenoserbski magazin ravnopravno sa Slavenosrpski magazin. Takođe nije neuobičajeno da u priručnicima o istoriji jezika piše Pismenica serbskoga їezika, ali uvek i Pismenica srpskoga jezika. U gornjem primeru imamo istu odliku. To je pismo bazirano na italijanskom, koji nema slovo J, te je glas sa tom glasovnom vrednošću zapravo I. Tako se, na primer, njihovi Maria i Mario izgovaraju kao Marja i Marjo. Dakle, ćiričko ї iz tog doba ima istu vrednost kao latiničko i ispred vokala. Stoga bi prilagođeni naziv Zemljopis i povjes(t)nica Bosne bio pravilan, a sigurno i bolji, prvenstveno zbog čitalaca. --Lakisan97 (razgovor) 11:42, 19. april 2013. (CEST)

U šestotomniku ima samo pov(j)esnica. Kad već prilagođavamo pravopis, onda do kraja. --Pojnt Dred (razgovor) 14:22, 19. april 2013. (CEST)

Možemo prilagoditi do kraja, ali to se nekad i ne radi. Na primer, Slavenoserbski magazin i Pismenica serbskoga jezika isto su korišćeni nazivi. Sličan izuzetak bilo bi i stn. --Lakisan97 (razgovor) 17:15, 19. april 2013. (CEST)

Ali već sam rekao gore — vidiš na Guglu da ne mora biti izuzetak. Ukucao sam naslov po aktuelnom pravopisu i nisam dobio prazan ili besmislen rezultat. --Pojnt Dred (razgovor) 18:04, 19. april 2013. (CEST)

Ovde nema nikakve nedoumice. U ovom slučaju i se izgovara kao j. Dakle, povjestnica. Sledimo Adelungovo/Karadžićevo pravilo, zar ne? Inače, postoji mnogo knjiga čiji naslovi sadrže dj. Zamislite koliko bi bilo smešno kada bismo verno prenosili naslove tipa Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu nardnom vjerskom, umnom, gradjanskom i gospodarskom.--Nimča (razgovor) 15:20, 19. april 2013. (CEST)

Haček

Da li se keron zove haček? Ili kukica, kvačica, udica, rogovi, v iznad, štikla ili nešto iz nekih drugih dijalektalizama? Što se mene tiče, ja bih to nazvao haček (ili eventualno kvačica) i napravio 100 preusmerenja, pa kome odgovara kako, nek izvoli… - Stefan ^(Parolu!) 17:02, 27. april 2013. (CEST)

Na srpskom se to zove kvaka ili kvačica (mada sa retkom upotrebom). --Lakisan97 (razgovor) 17:16, 27. april 2013. (CEST)

Hvala - Stefan ^(Parolu!) 17:23, 27. april 2013. (CEST)

Rumunski

Koja je pravila transkripcija za Iurie Leancă? --Avala (razgovor) 14:52, 28. april 2013. (CEST)

Jurije Leanka, jer nije Rus. --Lakisan97 (razgovor) 15:10, 28. april 2013. (CEST)

Po Pravopisu je Jurije Ljanka.

--Sly-ah (razgovor) 16:02, 28. april 2013. (CEST)

Vups. Preskočio sam odrednicu LEA. --Lakisan97 (razgovor) 16:06, 28. april 2013. (CEST)

Spomenik sovjetskim ratnim vateranima

Da li ovaj članak ima grešku u naslovu? --Đorđe Stakić (r) 11:52, 8. maj 2013. (CEST)

Da, oni su veterani, ne vaterani. --Lakisan97 (razgovor) 14:13, 8. maj 2013. (CEST)

Hemija

Kako je skorije ispravljen mendeljejevijum u mendeljevijum, logično bi bilo proveriti još neke zaista sumnjive elemente. Dakle, da li je moguće da je element rentgenijum nazvan po Rendgenu? --Lakisan97 (razgovor) 10:31, 9. maj 2013. (CEST)

Elementi nose latinski naziv. Rentgenijum se piše roentgenium.--Nimča (razgovor) 10:35, 9. maj 2013. (CEST)

Kad si toliko bistar, objasni onda zašto je Röntgen transkribovano kao Rendgen?

--Sly-ah (razgovor) 11:09, 9. maj 2013. (CEST)

Deliću, ne vidim u čemu je tvoj problem. Izneo sam samo svoje mišljenje.--Nimča (razgovor) 11:15, 9. maj 2013. (CEST)

Sem što i dalje nemam odgovor za rentgenijum, nameće se i Gilbert Njutn Luis. --Lakisan97 (razgovor) 15:13, 9. maj 2013. (CEST)

Nisam znao da i nemačka prezimena prilagođena srpskom izgovoru podležu jednačenju po zvučnosti. Doduše, i u latinskom postoji jednačenje po zvučnosti (npr. scribo, scribere, scripsi, scriptum), ali samo za neke od suglasnika. Odgovor je rendgenijum.--Nimča (razgovor) 15:26, 9. maj 2013. (CEST)

Oblik Njutn je ukorenjen, a Njuton je ispravan. Dakle, Njuton.--Nimča (razgovor) 15:30, 9. maj 2013. (CEST)

Sve znalac do znalca. Prvo, Njutn je ukorenjeno SAMO za Isaka Njutna, tako da su rečenice "Oblik Njutn je ukorenjen, a Njuton je ispravan. Dakle, Njuton" obične gluposti (kao što se i moglo očekivati od njihovog autora). Dalje, koga briga da li u latinskom postoji jednačenje po zvučnosti? Bitno je da li se kod transkripcije NA SRPSKI (sa nekoga jezika, recimo, latinskog) koristi pravilo o jednačenju o zvučnosti. Recimo, kad se transkribuje sa engleskog, to pravilo ne važi. Kad se, pak, transkribuje sa nemačkog (ili italijanskog), pravilo itekako važi. Dakle, još jedna glupost je "Odgovor je rendgenijum" budući da autor te gluposti ne zna odgovor na prethodno pitanje.

Dalje, ja nemam nikakvih problema. Mene tvoje gluposti ovde na Vikipediji samo uveseljavaju i donose mi dobro raspoloženje. Da budem kratak: ne sviđaš mi se. Ne sviđa mi se tvoja kvazinaučnost, ne sviđa mi se i kvazinauka koju studiraš, ne sviđaju mi se tvoje morbidne ideje o odnosu istorije i lingvistike, a verovatno mi se ne bi sviđala ni tvoja fizička pojava (ako imalo korelira sa tvojim intelektualnim statusom). Treba li još?

--Sly-ah (razgovor) 15:44, 9. maj 2013. (CEST)

Argumentum ad hominem.--Nimča (razgovor) 15:49, 9. maj 2013. (CEST)

Pandan Rendgenu je i Rutger Smit. Šta s njim? --Lakisan97 (razgovor) 15:51, 9. maj 2013. (CEST)

ZA to treba pogledati Prćićev Transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena.--Nimča (razgovor) 15:55, 9. maj 2013. (CEST)

Nisam dovoljno obratio pažnju. Ovaj je Holanđanin. IPA od Rutger je ˈrʏtxər.--Nimča (razgovor) 16:02, 9. maj 2013. (CEST)

Dakle, Ruther Smit.--Nimča (razgovor) 16:09, 9. maj 2013. (CEST)

Munhen, Muler? --Lakisan97 (razgovor) 17:53, 9. maj 2013. (CEST)

U srpskom mi nemamo odgovarajuće glasove za nemačke umlaute ö i ü, te ih transkribujemo kao e i i. Tako je Minhen i Miler, bez obzira što se na nemačkom izgovaraju potpuno drugačije.--Nimča (razgovor) 17:57, 9. maj 2013. (CEST)

Uopšte nisu putpuno drugačiji, već su u pitanju i i e izgovoreni tako što u izgovoru učestvuju usne (za razliku od običnih u čijem izgovoru usne ne učestvuju). --Lakisan97 (razgovor) 18:01, 9. maj 2013. (CEST)

Kako kome... meni se dosta razlikuju. ;) Učio sam nemački 12 godina. Srpsko i u reči Mihnen je kraće od nemačkog ü u reči München. Probaj izgovoriti npr. Küchen, Gemüse, Büchen, Gürke.--Nimča (razgovor) 18:11, 9. maj 2013. (CEST)

Ja učim četiri i po godine (drugi jezik u školi) i slažem se da deluju različito, ali fonetski je stvarno razlika samo labijalizovanost. Na primer, i e i ö su vokali prednjeg reda i srednje visine. Jedina je razlika što je prvi labijalizovan, a drugi nije. No, to nas se ni ne tiče kad u Pravopisu pročitamo da g ostaje g. Tako se čini da je transkripcija Rutger. Međutim, ako smo izjednačili Rentgena, zašto se i Rutger ne jednači? --Lakisan97 (razgovor) 18:29, 9. maj 2013. (CEST)

To je lepo. Što se holandskog tiče, sad sam saznao da postoji dvojaka mogućnost transkripcije: fonetska i prilagođena, „koja osim glasovne bliskosti uzima u obzir izvorno pismo i dosadašnju praksu pisanja holandskih imena kod nas“, pri čemu je ova druga preporučljivija. Za g i gh stoji „izg. γ, prib. fon. tr. h, prič. tr. g“. --Nimča (razgovor) 18:38, 9. maj 2013. (CEST)

Dakle, ispravno je i Mezdag i Mezdah (hol. Mesdag), i Hoh i Hog (Hoogh). Na tebi je da odlučiš koju ćeš koristiti.--Nimča (razgovor) 18:40, 9. maj 2013. (CEST)

Dobro. Po prvoj je Rither. Pitanje je da li je po drugoj Rutger ili Rudger. --Lakisan97 (razgovor) 18:42, 9. maj 2013. (CEST)

Pitaj ovu gospodu. Siguran sam da će ti izaći u susret.--Nimča (razgovor) 18:44, 9. maj 2013. (CEST)

Queen consort

Zdravo svima. Kako bi glasio prevod ove titule? Hvala u napred. -MikyM / razgovor 20:21, 12. maj 2013. (CEST)

Možda, »kraljičina pratnja«? ‒ Stefan 20:46, 12. maj 2013. (CEST)

Prevod je kraljica supruga/žena ili samo kraljica. --Željko Todorović (razgovor) 21:23, 12. maj 2013. (CEST) s. r.

Da, tako kako Željko kaže. Shodno tome, muž kraljice je kralj suprug. Npr. suprug kraljice Viktorije II.--Jagoda ispeci pa reci 22:55, 12. maj 2013. (CEST)

Nije baš tako. Queen consort je kraljica koja je samo supruga a ne učestvuje u vlasti, nasuprot Queen regnant koja stvarno vlada, tako da definitivno nije dovoljno samo "kraljica". Nisam siguran da li se kod nas koristi prevod "kraljica supruga" mada mi ima smisla; još manje šta bi bio prevod za Queen regnant. (Uzgred, ko je Viktorija II?) Nikola (razgovor) 00:36, 19. maj 2013. (CEST)

Fransoa Vijon ili Viljon

Primetih ovu izmenu, pa pitanje postavljam ovde. --Đorđe Stakić (r) 22:49, 18. maj 2013. (CEST)

Nema sumnje da se tad izgovarao kao Viljon. Međutim, pretraživanjem interneta ne vidim da je on tako ponat na srpskom (već samo kao Vijon). Sem toga, pravopis kao izuzetke navodi samo Marselj, Tiljerije i dosta zajedničkih imenica. --Lakisan97 (razgovor) 00:40, 19. maj 2013. (CEST)

Glücksgas-Stadion

Pravilna transkripcija imena ovog stadiona u Nemačkoj?--Marko235 (razgovor) 12:03, 31. maj 2013. (CEST)

To bi bio Stadion Gliksgas. --Lakisan97 (razgovor) 12:06, 31. maj 2013. (CEST)

Rajs

Želim da čujem kakva su mišljenja ostalih o prebacivanju Rajsovog imena sa Arčibald na Arhibald. Ja sam svoje rekao na szr tog članka.-- Марко Dic,amice! 16:27, 31. мај 2013. (CEST)

Pa šta ima da se kaže. Pojnt opet troluje. Ne obraćati uopšte pažnju. Sreća da je Slaja blokiran pa neće (opet) nasesti na trolovanje koje Pojnt sistematski radi (podbode sa menjanjem ukorenjenih imena kao Kapone i Stalone, Slaja se primi i nastane ršum na projektu), pa će se ovog puta, hvala bogu, na ovome i završiti. --Јагода испеци па реци 20:42, 31. мај 2013. (CEST)

Zašto je Rajs pisao na francuskom, a ne na nemačkom? Da li zato što je bio veći Francuz, nego Nemac, il’ zato što je francuski bio Srbima maternji jezik?--Нимча (разговор) 23:48, 31. мај 2013. (CEST)

Zato što je bio Švajcarac? :) Deco, ne hranite trolove. Nema ovde ništa da se diskutuje, stvar je jasna ko dan. --Јагода испеци па реци 11:01, 1. јун 2013. (CEST)