Vilhelm Bitrih

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Vilhelm Bitrih
Bundesarchiv Bild Wilhelm Bittrich.jpg
Vilhelm Vili Bitrih
Puno imeVilhelm Bitrih
Datum rođenja(1894-02-26)26. februar 1894.
Mesto rođenjaVernigerode
Nemačko carstvo
Datum smrti9. april 1979.(1979-04-09) (85 god.)
Mesto smrtiVolfratshauzen
Zapadna Nemačka

Vilhelm „Vili“ Bitrih (nem. Wilhelm Wili Bittrich; Vernigerode, 26. februar 1894Volfratshauzen, 9. april 1979) je bio SS-Obergruppenführer (ekvivalent general-pukovnik) nemačkog SS-a i Vafen-SS general tokom Drugog svetskog rata.

Biografija[uredi]

Vilhelm Vili Bitrih se rodio u nemačkom gradu Vernigerode u podnožju planine Harc. U Prvom svetskom ratu učestvovao je kao oficir armije, da bi se u drugoj polovini rata prebacio u vazduhoplovstvo i postao pilot lovac. Pridružio se SS-Verfügungstruppe tokom 1934. godine gde je služio do 1939. godine kada se pridružio jedinici Telesne garde Adolf Hitlera (Leibstandarte Adolf Hitler). Bio je komandant regimente Dojčland tokom borbi u Poljskoj 1939. godine i Francuskoj 1940. godine.

Kasnije je komandovao 2. oklopnom divizijom „Rajh“ i II SS oklopnim korpusom (9. SS oklopna divizija Hoenštaufen i 10. SS oklopna divizija „Frundsberg“). Najviše se pamti po svom ogromnom doprinosu za poraz savezničke padobranske ofanzive, Operacija Market Garden koja se odigrala na prostoru Holandije u septembru 1944. godine. Tokom svoje vojničke karijere Vilhelm Bitrih je odlikovan sa više medalja:

Kritike Nacističke partije[uredi]

Za razliku od mnogih oficira sličnog čina (SS i Vermaht), Vilhelm Bitrih sa časno vladao tokom svoje vojničke karijere, i nije bio optužen nakon zarobljavanja 1945. godine. Pušten je na slobodu i živeo je još 34 godine nakon rata u Zapadnoj Nemačkoj.

Prateći operaciju Market Garden, Albert Šper je posetio front i imao je priliku da posmatra rad generala Bitriha. Šper je kasnije napisao: "Ostale posete frontu su mi pokazale da se čine veliki napori na Zapadnom frontu kako bi se pokazalo razumevanje za ranjene neprijateljske vojnike. U Arnemu sam pronašao generala Bitriha u stanju potpunog besa. Dan ranije negov II SS oklopni korpus bukvalno je zbrisao britansku vazdušnodesantnu diviziju. Tokom borbi general je napravio dogovor po kome je neprijatelju dozvolio da vodi poljsku bolnicu. Međutim partijski funkcioneri su preuzeli na sebe da pobiju američke i britanske ranjene pilote i padobrance, što je direktno dovelo Bitriha u ulogu lažova. Njegovo grubo ogovaranje Nacističke partije bilo je utoliko teže jer je dolazilo od SS generala".

Prema Hohneu, Bitrih je pružio podršku najmanje jednom pokušaju da se smakne nacistički režim, ali je tvrdio da prvo mora da se ukloni Adolf Hitler. Bitrih je takođe poznat i kao najsarkastičniji čovek u Nemačkoj. On je prijavljen (nije i dokazano) kao odgovoran za smrt Himlera odmah nakon rata.

Iako je redovno kritikovao Nacističku partiju, Bitrih je uspevao da izbegne moguće posledice tako što je odbijao da napusti front i ostajao je sa svojim trupama, govoreći da novonastala situacija zahteva njegovo lično prisustvo.

Vojnička karijera[uredi]

Za vreme Prvog svetskog rata potporučnik Vilhelm Bitrih se u početku borio u sastavu streljačkog bataljona na Zapadnom i Južnom frontu. Za zasluge u borbama odlikovan je Gvozdenim krstom drugog reda. Tokom 1917. godine prelazi u vazduhoplovstvo gde počinje sa obukom za pilota lovačkog aviona. U trenucima kapitulacije trebalo je da izvrši svoje prvo borbeno dejstvo u jednoj lovačkoj eskadrili. Posle rata bio je jedno vreme u Dobrovoljačkom korpusu „fon Holzen“, a 1920. godine prelazi u grenadirski puk „Grosberlin“.

1923. godine Bitrih prelazi da služi u oficirskom korpusu Rajhsvera, gde se početkom 30-ih godina obučava na tajnom avijacijskom letelištu Rajhsvera u Sovjetskom Savezu. Nakon toga ponovo rešava da se posveti pešadiji i 1934. godine priključuje se SS-u, gde brzo napreduje do čina SS-Sturmbannführer (ekvivalent major). Tokom 1938. godine Bitrih postaje komandant SS puka „Germanija“, koji će par godina kasnije da preraste u 5. SS oklopnu diviziju „Viking“. Do početka rata SS puk „Germanija“ je zahvaljujući strogoj disciplini i teškoj vojničkoj obuci smatran za jednu od najelitnijih jedinica Kopnene vojske. Za vreme Poljske kampanje, Vilhelm Bitrih sada već SS-Standartenführer (ekvivalent pukovnik) nalazio se u štabu Leibstandarte Adolf Hitler. Malo pre početka kampanje na Zapadu, Bitrih je postavljen za štabnog oficira u Glavnoj operativnoj upravi u Berlinu. Kada je tokom zime 1940. godine SS general Feliks Štajner postao komandant 5. SS oklopne divizije „Viking“, Bitrih ga je zamenio na mestu komandanta SS puka „Dojčland“ u sastavu 2. SS oklopne divizije „Rajh“. Usled uspešnog dejstva za vreme Balkanske kampanje, Bitrih se nalazio na čelu puka i u vreme napada na Sovjetski Savez. Prvih meseci rata u Sovjetskom Savezu, 2. SS oklopna divizija „Rajh“ se uspešno borila u sastavu tenkovske grupe "Guderijan“ u rejonu Bjalistoka, severno od Minska, kod Smolenska kao i kod Roslava.

Kao nagrada za visoke komandirske sposobnosti, 1. oktobra 1941. godine Vilhelm Bitrih je proizveden u čin SS-Brigadeführer (ekvivalent brigadni general) i general-major Vafen SS-a. U isto vreme postao je i komandant 8. SS konjičke divizije „Florijan Gajer“. Bez obzira na oznaku divizije (konjička), ona je u svom sastavu imala sopstvenu artiljeriju kao i motorizovane i oklopne jedinice. Sredinom decembra 1941. godine SS-Brigadeführer Bitrih je zbog ranijih zasluga pukovskog komandanta odlikovan Viteškim krstom.

Na Istočnom frontu 8. SS konjička divizija „Florijan Gajer“ borila se na delu fronta Rusa-Volokolamsk. Takođe je vodila i tešku odbrambenu bitku na delu Ržev-Bogen. Tokom maja 1942. godine, divizija se uspešno branila kod Olenia i Nelidova. U proleće 1943. godine Bitrih postaje komandant 9. SS oklopne divizije „Hoenštaufen“, koja se u tom trenutku nalazila na teritoriji Francuske. Sa njom je kao SS-Gruppenführer (ekvivalent general-major) učestvovao u najtežim odbrambenim bitkama na Istočnom frontu, kod Bučca, rejon Kamenec-Podolsk, kod Zlotnika i kod Trembovla. Usled ogromnih gubitaka, divizija je poslata na odmor i popunu u Francusku.

Visoko cenjen kao tenkovski general, jula 1944. godine SS-Gruppenführer Bitrih dobija komandu nad II SS oklopnim korpusom na Zapadnom frontu. Zajedno sa različitim rezervnim jedinicama, korpus je poslat u napad na saveznički mostobran u Normadiji, sa zadatkom da zaustavi i odbaci saveznike natrag ka moru. Tokom jula i avgusta 1944. godine, divizije pod Bitrihovom komandom isključivo su se borile u rejonu Kana. Kada su se 19. avgusta 1944. godine Nemačke jedinice našle potpuno opkoljene u džepu kod Faleza, Bitrihov II SS oklopni korpus dobio je zadatak da probije obruč i drži što duže slobodan izlaz iz obruča. Posle kratkotrajnih borbi sa saveznicima obruč je probijen u noći između 19. i 20. avgusta, tako da su još neke jedinice Vermahta i SS-a uspele da se izvuku iz obruča i odstupe ka Seni. Za uspehe u odbrani kod Kana i proboja obruča kod Faleza, Bitrih je dobio hrastovo lišće za Viteški krst a komandanti njegovih divizija Kurt Majer (12. SS oklopna divizija „Hitlerjugend“) i Oto Baum (17. SS pancergrenadirska divizija „Goc fon Berlišingen“) dobili su mačeve.

Usled velikih gubitaka kod Faleza, premoreni II SS oklopni korpus poslat je na odmor i popunu u unutrašnjost Holandije. Neposredno po dolasku i poslednje jedinice korpusa u Holandiju, korpus se neočekivano ponovo našao u borbi. U nedelju 17. septembra 1944. godine, počela je saveznička vazdušno desantna Operacija Market Garden. Oko 35.000 britanskih, poljskih i američkih padobranaca spustilo se u rejonu Ajndhovena, Najmegena i Arnhema. Cilj operacije bio je da se zauzmu i osiguraju mostovi preko velikih reka u Holandiji do dolaska britanske armije iz severne Belgije.

Iznenađena neočekivanim prisustvom SS vojnika na bojnom polju, britanska 1. vazdušno desantna divizija je zapala u tešku borbu oko Arhema. U žestokim borbama od 21. septembra do 26. septembra 1944. godine, britanska 1. vazdušno desantna divizija je skoro čitava uništena. Od cele divizije spasilo se svega 2163 vojnika (1130 poginulih i 6450 zarobljenih). Uprkos teškim i bespoštednim borbama između Nemaca i Britanaca, treba pomenuti i viteški duh njihovih vojno-lekarskih timova koji su sakupljali i zbrinjavali ranjene vojnike ne gledajući čiju uniformu oni nose.

Posle završene bitke u Holandiji II SS oklopni korpus je poslat na Nemačku granicu. Decembra 1944. godine SS-Obergruppenführer Bitrih je sa II SS oklopnim korpusom učestvovao u Ardenskoj ofanzivi. Krajem februara i početkom marta 1945. godine, korpus se pod borbom povukao preko Rajne gde je delimično popunjen i poslat u Mađarsku da se suprotstavi nadolazećim Sovjetskim trupama. Poslednje borbe II SS oklopni korpus na čelu sa svojim komandatom Bitrihom, je vodio u Austriji. Vilhelm Bitrih je 6. maja 1945. godine odlikovan mačevima za Viteški krst. Nakon kapitulacije Nemačke, Bitrih se 8. maja 1945. godine predao američkoj vojsci.

Posle rata[uredi]

Po završetku Drugog svetskog rata saveznička komisija je pregladala sve zapise u kojima se pominje ime Vilhelma Bitriha, ne bi li pronašla kakvo nedolično i nevojničko ponašanje Bitriha tokom rata. Posle svega nekoli meseci, Bitrih je pušten iz vojnog zarobljeništva, da bi ga nakon kraćeg vremena ponovo vratili u vojno zarobljeništvo po nalogu Francuza. Poslat je na vojni sud, gde mu je suđeno zbog učestvovanja njegove 9. SS oklopne divizije „Hoenštaufen“ u antipartizanskoj akciji u rejonu Nima. Kao komandant pomenute divizije osuđen je na 5 godine zatvora. Međutim kako je njegovo vreme provedeno u vojnim zarobljeništvima bilo približno toliko (5 godina), Bitrih je 1953. godine pušten na slobodu.

Tokom 60-ih Vilhelm Bitrih se angažovao u Organizaciji veterana Vafen-SS (HIAG), da bi posle smtri Paul Hausera postao i njen predsednik. 19. aprila 1979. godine u 85. godini života umro je u Volfratshauzenu, Gornja Bavarska.

Spoljašnje veze[uredi]