Pređi na sadržaj

GUAM

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Organizacija za demokratiju i ekonomsku saradnju — GUAM
Организация за демократию и экономическое развитие — ГУАМ
GUAM Organization for Democracy and Economic Development
Logo organizacije GUAM

  Članice GUAM-a (Gruzija, Ukrajina, Azerbejdžan i Moldavija)
  Posmatrači GUAM-a (Turska i Letonija)
Datum osnivanja10. oktobar 1997.
TipMeđunarodna organizacija
SedišteUkrajina Kijev, Ukrajina
Članovi Gruzija
 Ukrajina
 Azerbejdžan
 Moldavija
Posmatrači:
 Turska
 Letonija
Službeni jeziciengleski jezik
ruski jezik[1]
PredsednikMiheil Džanelidze
Generalni sekretarAltaj Efendijev
Veb-sajtguam-organization.org

Organizacija za demokratiju i ekonomsku saradnju — GUAM (rus. Организация за демократию и экономическое развитие — ГУАМ; engl. GUAM Organization for Democracy and Economic Development) je međunarodna organizacija koja okuplja četiri nekadašnje sovjetske republike (Gruziju, Ukrajinu, Azerbejdžan i Moldaviju) čiji je cilj intenziviranje ekonomske saradnje i jačanje demokratskog društva u državama članicama.[2]

Članice[uredi | uredi izvor]

Punopravne članice organizacije
Bivše članice
  •  Uzbekistan (član od 1999, istupila iz članstva 2005)
Zemlje posmatrači

Istorijat organizacije[uredi | uredi izvor]

Predstavnici četiri nekadašnje sovjetske republike (Gruzije, Ukrajine, Azerbejdžana i Moldavije) su 10. oktobra 1997. u Strazburu (Francuska) doneli odluku o osnivanju organizacije koja bi prevashodno vodila ka intenziviranju ekonomske saradnju između zemalja članica i ka jačanju demokratskih kapaciteta. Organizacija je dobila ime GUAM po početnim slovima zemalja članica. Godine 1999. u članstvo je primljen i Uzbekistan zbog čega organizacija menja ime u GUUAM. Na samitu na Jalti (Ukrajina) održanom 6. i 7. juna 2001. usvojena je povelja organizacije čime su formalizovani ciljevi same organizacije. Međutim već 2002. predsednik Uzbekistana Islam Karimov je najavio povlačenje te zemlje iz organizacije, što se i desilo u aprilu 2005. za vreme moldavskog predsedavanja.

Poreklo i osnivanje, uzbekistansko članstvo (1997–2005)[uredi | uredi izvor]

Ukrajinska poštanska marka od 70 kopejki u znak sećanja na samit GUAM održan u Kijevu, 22–23. maja 2006.

Saradnja između Gruzije, Ukrajine, Azerbejdžana i Moldavije počela je „Konsultantskim forumom GUAM“, koji je osnovan 10. oktobra 1997. godine u Strazburu i nazvan po početnim slovima svake od tih zemalja. Organizacija je 1999. godine usvojila naziv GUUAM zbog članstva Uzbekistana. Samit na Jalti 6. i 7. juna 2001. propraćen je potpisivanjem povelje GUUAM-a, kojom je organizacija formalizovana. Prema rečima bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka, povelja je postavila ciljeve saradnje, kao što su promovisanje demokratskih vrednosti, obezbeđenje stabilnog razvoja, jačanje međunarodne i regionalne bezbednosti i intenziviranje evropskih integracija.[3]

Uzbekistan je 2002. godine objavio da planira da se povuče iz organizacije i nakon ove objave počeo je da ignoriše samite i sastanke GUUAM-a.[4] U maju 2005. godine, ubrzo nakon masakra u Andijanu, Uzbekistan je konačno dao zvanično obaveštenje o povlačenju iz organizacije moldavskom predsedništvu, čime je ponovo ime grupe promenilo u GUAM.

Samit GUUAM-a održan je u Kišinjevu, Moldavija, 22. aprila 2005. Na samitu su učestvovali specijalni predstavnik američkog Stejt departmenta za evroazijske sukobe Stiven Man i generalni sekretar OSCE-a Jan Kubiš. Ruski ambasador u Kišinjevu kritikovao je činjenicu da Rusija nije pozvana da prisustvuje.[5] Ilham Alijev, predsednik Azerbejdžana, rekao je posle samita: „Naša organizacija se pojavljuje kao moćna sila koja učestvuje u rešavanju problema u kaspijsko-crnomorskom regionu“, dok je predsednik Ukrajine Viktor Juščenko rekao da je nova stranica napisana u istoriji organizacije.[6]

Produbljivanje odnosa i integracija (2006–2013)[uredi | uredi izvor]

S obzirom na porast svog uticaja u regionu i postojanje Zajednice nezavisnih država (ZND) koju predvodi Rusija, GUAM je u Rusiji viđen kao način suprotstavljanja ruskom uticaju u toj oblasti i kao deo strategije koju podržavaju Sjedinjene Američke Države.[7] Međutim, lideri GUAM-a više puta i zvanično su odbacili takve tvrdnje i naglasili snažnu spremnost da razvijaju bliske prijateljske odnose sa Rusijom. Štaviše, Azerbejdžan, glavna energetska sila grupe, uspeo je da izbegne bilo kakve sukobe sa Rusijom poslednjih godina.

U aprilu 2006. tri zemlje GUAM-a podržale su predlog Ukrajine da se Holodomor, glad iz 1930-ih godina u Ukrajini koja je ubila milione ljudi, osudi kao genocid.[8]

U maju 2006. Ukrajina i Azerbejdžan su objavili planove za dalje jačanje odnosa sa članicama GUAM-a preimenovanjem organizacije u GUAM Organizacija za demokratiju i ekonomski razvoj i osnivanjem njenog sedišta u glavnom gradu Ukrajine.[9] Ostali članovi su rekli da je ovo bio izuzetan korak i razvoj. Od učesnika samita se takođe očekivalo da usvoje podzakonske akte GUAM-a, deklaraciju i saopštenje. Takođe u maju 2006. Ministarstvo odbrane Ukrajine objavilo je planove za uspostavljanje mirovnih snaga GUAM-a.[10] Sledeće godine, zemlje GUAM-a su se složile da formiraju zajedničke mirovne snage od 500 ljudi za borbu protiv separatizma.

U junu 2007. predsednici Litvanije, Poljske i Rumunije pridružili su se liderima država članica GUAM-a na samitu GUAM-a u Bakuu, u Azerbejdžanu. Na samitu su učestvovali i potpredsednik Bugarske, potpredsednik estonskog parlamenta, ministar ekonomije Letonije i visoki predstavnici Sjedinjenih Država, Japana, Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OSCE), Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC), UNESCO i šefovi diplomatskih misija akreditovanih u Azerbejdžanu.[11]

Nakon ruske invazije i aneksije Krima (2014-danas)[uredi | uredi izvor]

U decembru 2014. tadašnji ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavlo Klimkin predložio je da GUAM tokom sastanaka koristi engleski, umesto ruskog, koji je takođe bio glavni jezik koji se koristio na zvaničnim skupovima u Sovjetskom Savezu. Predstavnici GUAM-a su se složili.[12][13]

U martu 2017. GUAM je zvanično uspostavio sporazume o zoni slobodne trgovine i usklađivanju carinskih procedura među svojim državama članicama.[14]

Organizaciono uređenje[uredi | uredi izvor]

  • Predsednici država članica se sastaju na redovnom godišnjem zasedanju na Jalti u Ukrajini, i to se smatra najvažnijim telom organizacije.
  • Izvršnu vlast organizacije čini veće ministara spoljnih poslova država članica.
  • Radno telo predstavlja Komitet za nacionalnu koordinaciju koji čini po jedan koordinator iz svake od zemalja članica.
  • Sedište organizacije otvoreno je 26. februara 2009. u glavnom gradu Ukrajine Kijevu.
  • Organizacija je podeljena na 8 radnih grupa zaduženih za energetiku, saobraćaj, trgovine, informatiku i telekomunikacije, kulturu, nauku i obrazovanje, turizam, borbu protiv terorizma, organizovanog kriminala i narko grupa.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Charter of Organization for democracy and economic development – GUAM”. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 29. 01. 2013. 
  2. ^ „Report for Selected Countries and Subjects: October 2022”. International Monetary Fund. 
  3. ^ „Russian Deputy FM: "GUAM not anti-Russian group"”. Today.az. 23. 5. 2006. Pristupljeno 18. 4. 2007. 
  4. ^ „Uzbekistan: Tashkent Withdraws From GUUAM, Remaining Members Forge Ahead”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 18. 6. 2002. Pristupljeno 13. 11. 2020. 
  5. ^ „Itar-Tass article”. Itar-Tass. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 18. 4. 2007. 
  6. ^ „GUAM Leaders Hail Chişinău Summit”. Civil Georgia. 22. 4. 2005. Arhivirano iz originala 08. 10. 2007. g. Pristupljeno 18. 4. 2007. 
  7. ^ „Axis of Evil Shaping Against Moscow”. Kommersant. 3. 3. 2005. Arhivirano iz originala 20. 5. 2014. g. Pristupljeno 18. 4. 2007. 
  8. ^ „CIS Split at Ministerial Conference”. Eurasia Daily Monitor. 25. 4. 2006. Arhivirano iz originala 17. 4. 2007. g. Pristupljeno 18. 4. 2007. 
  9. ^ „Foreign Ministers of Georgia, Ukraine, Azerbaijan and Moldova Discussed the Upcoming Guam Summit”. InfoMarket. Moldova Azi. 19. 5. 2006. Arhivirano iz originala 3. 2. 2008. g. Pristupljeno 18. 4. 2007. 
  10. ^ „Ukraine suggests setting up GUAM peacekeeping unit”. Today.az. 31. 5. 2006. Pristupljeno 18. 4. 2007. 
  11. ^ „Embassy of Azerbaijan in the U.S.: Baku hosts GUAM Second Summit”. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 24. 8. 2007. 
  12. ^ „Ex-Soviet GUAM Switches To English”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. Pristupljeno 7. 4. 2018. 
  13. ^ „Ex-Soviet GUAM Group Drops Russian, Switches To English”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 5. 12. 2014. Pristupljeno 14. 1. 2015. 
  14. ^ „In the framework of the GUAM summit governments of Georgia, Ukraine, Azerbaijan and Moldova signed protocols on the establishment of the FTA and mutual recognition of results of customs control procedures”. Government of Ukraine. 27. 3. 2017. Pristupljeno 13. 11. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

GUAM na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ГУАМ&oldid=27566272”