Gabrijel Atal

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gabrijel Atal
Atal, februar 2023.
Lični podaci
Puno imeGabrijel Nisim Atal de Kuris
Datum rođenja(1989-03-16)16. mart 1989. (35 god.)
Mesto rođenjaKlamar, Francuska
DržavljanstvoFrancuska
Religijaateizam
UniverzitetUniverzitet Panteon Asas
Sajentis Po
Porodica
PartnerStefan Sežurne (2015–2022)
Politička karijera
Politička
stranka		Socijalistička partija
(2006—2016)
Preporod
(2016—danas)
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 9. januara 2024.
PredsednikEmanuel Makron
PrethodnikElizabet Born
Ministar narodnog obrazovanja i omladine
20. jul 2023 — 9. januar 2024.
Predsednik vladeElizabet Born
PrethodnikPap Ndiaj
NaslednikAmeli Udea-Kastera
Ministar javne akcije i naloga
20. maj 2022 — 20. jul 2023.
Predsednik vladeElizabet Born
PrethodnikOlivijer Dusop
NaslednikTomas Kazenave
Portparol Vlade
6. jul 2020 — 20. maj 2022.
Predsednik vladeŽan Kasteks
PrethodnikSibet Ndiaje
NaslednikOlivija Gregoar
Državni sekretar ministra narodnog obrazovanja i omladine
16. oktobar 2018 — 6. jul 2020.
Predsednik vladeEduard Filip
Prethodnikfunkcija uspostavljena
NaslednikSara El Hejri
Član Narodne skupštine
21. jun 2017 — 16. novembar 2018.
PrethodnikAndre Santini
NaslednikFlorens Provendijer
Član Gradskog veća Vanvea
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 30. marta 2014.
Potpis

Gabrijel Nisim Atal de Kuris (franc. Gabriel Nissim Attal de Couriss; Klamar, 16. mart 1989) je francuski političar koji je na funkciji premijera Francuske od januara 2024.

Član Renesansne partije, Atal se brzo popeo u političkim redovima nakon svog izbora u Narodnu skupštinu u junu 2017; postao je mlađi ministar ministra nacionalnog obrazovanja i omladine 2018. godine, čime je postao najmlađa osoba u Vladi Francuske, portparol Vlade 2020, ministar za javno delovanje i račune 2022. Ministar narodne prosvete i omladine 2023.

Dana 9. januara 2024, usred velike vladine krize, francuski predsednik Emanuel Makron je imenovao Atala da zameni Elizabet Born na mestu premijera Francuske. Sa 34 godine postao je najmlađa osoba i prva otvorena gej osoba koja je služila kao šef vlade G7, kao i deveta otvoreno LGBT osoba i najmlađa osoba koja trenutno obavlja funkciju šefa države ili vlade na svetu.

Atal je postao jedan od najpopularnijih političara u Francuskoj, a francuski mediji spekulišu da je on potencijalni kandidat na francuskim predsedničkim izborima 2027. kao naslednik Makrona.

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Atal je rođen 16. marta 1989. u Klamaru, Il-de-Frans. Odrastao je u 13. i 14. arondismanu Pariza sa tri sestre. Njegov otac, Iv Atal, bio je advokat i filmski producent; njegova majka, Mari de Kuris, je radila kao zaposlena u kompaniji za proizvodnju filmova..[1][2] Njegov otac je bio Jevrej, a majka pravoslavna hrišćanka; Atal je odgajan u pravoslavnoj veri svoje majke,[3] ali nije želeo da zadrži veru u kasnijim godinama.[4]

Atal je pohađao Ecole alsacienne, ekskluzivnu privatnu školu u 6. arondismanu Pariza. Dobio je Bakalureat sa "čašću" 2007. godine.[5] Nastavio je da studira pravo na Univerzitetu Panteon-Asas od 2008. do 2011. godine, a magistrirao je javne poslove na Sajentis Po 2012. Takođe je proveo godinu dana (2009–2010) radeći sa Erikom de Šasijem, direktorom Francuske akademije u Rimu.[6]

Njegova politička aktivnost je započela kada je učestvovao na omladinskim protestima 2006. godine u Francuskoj.[7] Zauzevši mesto u Sajentis Po 2007. godine, osnovao je komitet za podršku Ingrid Betankurt, franko-kolumbijskog taoca kojeg drži FARC.[8]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Rana politička karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon stažiranja u Narodnoj skupštini Francuske sa Marisol Turen tokom predsedničke kampanje 2012, Atal je pet godina radio kao savetnik ministra zdravlja, uloga koja je uključivala parlamentarnu vezu i pisanje govora.[9]

Na opštinskim izborima 2014. Atal je bio peti na listi Socijalističke partije. Izabran je za jednog od četiri odbornika Socijalističke partije Vanvea i preuzeo je vođstvo opozicije, nakon ostavke šefa socijalističke liste.[10]

Gabrijel Atal 2017.

Član Narodne Skupštine (2017–2018)[uredi | uredi izvor]

Atal je 18. juna 2017. izabran u Narodnu skupštinu Francuske, predstavljajući 10. izbornu jedinicu Og de Sena, pobedivši imenovanog naslednika Andrea Santinija.[11][12]

Atal je ubrzo smatran jednim od najtalentovanijih novih članova parlamenta, sa Ameli de Monšalen.[13] Kao poslanik Narodne skupštine, postao je član Odbora za kulturu i obrazovanje, gde je služio kao bič grupe Republike u pokretu.[14]

Atal je u decembru 2017. godine imenovan za izvestioca na predlog zakona o pristupu visokom obrazovanju.[15]

Atal je imenovan za portparola Republike u pokretu u januaru 2018.[16] i u septembru 2018, nakon izbora Rišara Ferana za predsednika Narodne skupštine, kandidovao se da ga nasledi na mestu predsednika grupe Republike u pokretu, ali je tog dana povukao svoju kandidaturu pre izbora kada je važio za jednog od tri favorita.[17] Kasnije je podržao Rolana Leskura.[18]

Ministar u Vladi (2018–2024)[uredi | uredi izvor]

Atal 2019.

Dana 16. oktobra 2018, Atal je imenovan za državnog sekretara (mlađi ministar) ministra narodnog obrazovanja i omladine Žan-Mišel Blankera. Sa 29 godina bio je najmlađi član vlade pod Petom republikom, za nekoliko meseci je pobedio prethodni rekord koji je postavio Fransoa Baroan 1995. godine. Bio je odgovoran za pitanja mladih i uspostavljanje univerzalnog nacionalnog servisa.[19] Atal je bio portparol vlade pod premijerom Žanom Kasteksom od 2020. do 2022. godine.[20] Postao je ministar za javnu akciju i račune u vladi premijerke Elizabet Born u maju 2022. godine.[21]

U julu 2023, Atal je imenovan za ministra narodnog obrazovanja i omladine u rekonstrukciji francuske vlade 2023. godine.[22] Sa 34 godine postao je najmlađa osoba na toj funkciji pod Petom republikom.[23] Na ovoj poziciji, on je najavio zabranu abaja po „principu sekularizma“, proširivši zabranu verskih simbola u francuskim državnim školama koje su već uključivale hrišćanske krstove, jevrejske kipe i islamske velove.[24][25]

Premijer (2024–trenutno)[uredi | uredi izvor]

Atal i nemački kancelar Olaf Šolc u Berlinu 5. februara 2024.

Nakon ostavke Elizabet Born na mesto premijera 8. januara 2024, medijski izvori su objavili da je Atal favorit da je nasledi.[26] Njegovo imenovanje za premijera objavljeno je 9. januara 2024. Sa 34 godine postao je najmlađa i prva otvorena gej osoba na funkciji u Francuskoj.[27] Takođe je postao najmlađa osoba koja je trenutno na funkciji šefa države ili vlade na svetu.

U nedostatku parlamentarne većine kao rezultat parlamentarnih izbora 2022. godine, Atal je formirao manjinsku vladu, drugu od početka Makronovog predsedništva. On je imenovao ono što je široko opisano kao kabinet sa najviše desnice otkako je Makron preuzeo dužnost, sa više od polovine njegovih visokih ministara koji su ranije dolazili iz konzervativne stranke UMP/LR.[28]

Atal je jedan od najpopularnijih političara u Francuskoj.[29] Francuski mediji spekulišu da je on potencijalni kandidat na predsedničkim izborima 2027. godine.[30]

Dana 16. januara 2024, Atal je objavio da, kao i Elizabet Born pre njega, neće tražiti glasanje o poverenju Narodnoj skupštini kao što je implicitno dozvoljeno u francuskom ustavu.[31]

Sastav Vlade[uredi | uredi izvor]

Funkcija Ime Stranka
Premijer Gabrijel Atal RE
Ministar ekonomije, finansija, industrijskog i digitalnog suvereniteta Bruno le Mer RE
Ministar unutrašnjih poslova i u inostranstvo Džerald Darmanen RE
Ministar rada, zdravlja i solidarnosti Katrin Voltren nema
Ministar narodnog obrazovanja i omladine Nikol Belube nema
Ministar sporta i Olimpijskih i Paralimpijskih igara Ameli Udea-Kastera RE
Ministar poljoprivrede i suvereniteta hrane Mark Fesno MoDem
Ministar kulture Rašida Dati nema
Ministar oružanih snaga Sebastjen Lekornu RE
Ministar pravde Erik Dupon-Moreti nema
Ministar za Evropu i spoljne poslove Stefan Sežurne RE
Ministar ekološke tranzicije i teritorijalne kohezije Kristof Bešu HOR
Ministar transformacije i građanskog servisa Stanislas Gverini RE
Ministar višeg obrazovanja i istraživanja Silvi Retajo nema

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Godine 2018, Atala je na Tviteru autovao njegov bivši kolega iz Alzašarske škole Huan Branko.[32][33] Atal je u to vreme živeo u građanskoj zajednici sa Stefanom Sežurneom.[34] Njihova veza je okončana 2024. godine.[35]

Kada su oboje pohađali Alzašarske škole, Atal je imao vezu sa pevačicom Džojs Džonatan,[36] ali Džonatan je rekla da je ta veza bila samo „šala između nas“ i „zaljubljivanje u igru“.[37]

Atal je u jednom TV intervjuu rekao da je bio podvrgnut homofobičnom maltretiranju u školi.[38] On je takođe opisao da je bio meta homofobičnog i antisemitskog govora mržnje na društvenim mrežama kao političar.[39] Atal je takođe kritikovan od strane LGBT organizacija za ljudska prava jer nije bio dovoljno otvoren o svojoj seksualnosti i promovisanju LGBT prava.[40][41]

Iako je kršten kao pripadnik Ruske pravoslavne crkve, Atal sebe smatra ateistom.[42]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Atalov otac bio je tuniskog jevrejskog i alzaškog jevrejskog porekla. Njegova majka je francuskog i ruskog porekla, njen deda Rus je stigao u Francusku kao izbeglica. Rodoslovci su među njenim precima pronašli i francusko i rusko plemstvo, uključujući pripadnike Galitzine. Preko svoje majke, Atal vodi poreklo od francuskog kralja Karla VI i kraljice supruge Izabele Bavarske koji su potpisali Ugovor iz Troa čime je engleski kralj Henri V nasledio francuski presto tokom Stogodišnjeg rata.[43]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Goury-Laffont, Victor (9. 1. 2024). „Who is Gabriel Attal, France's new prime minister?”. Politico Europe. Arhivirano iz originala 9. 1. 2024. g. Pristupljeno 9. 1. 2024. 
  2. ^ Bancaud, Delphine (16. 10. 2018). „Qui est Gabriel Attal, le plus jeune membre d'un gouvernement de la Ve République?” [Who is Gabriel Attal, the youngest member of a government of the Fifth Republic?] (na jeziku: francuski). 20 Minutes. Arhivirano iz originala 14. 4. 2023. g. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  3. ^ Goury-Laffont, Victor (9. 1. 2024). „Who is Gabriel Attal, France's new prime minister?”. Politico Europe. Arhivirano iz originala 9. 1. 2024. g. Pristupljeno 9. 1. 2024. 
  4. ^ d’Oléon, Alice (10. 1. 2024). „France's new prime minister has Russian Orthodox and Jewish roots”. La Croix International. Pristupljeno 28. 3. 2024. 
  5. ^ „Résultat bac 2007 académie de Paris - Gabriel Attal”. resultat-bac.linternaute.com (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 11. 1. 2024. g. Pristupljeno 2024-01-11. 
  6. ^ Baudais, Pierrick (20. 12. 2017). „Qui est Gabriel Attal, le futur porte-parole de la République en marche?” [Who is Gabriel Attal, the future spokesperson for the Republic on the move?] (na jeziku: francuski). Ouest-France. Arhivirano iz originala 1. 10. 2023. g. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  7. ^ Telo, Laurent (13. 4. 2018). „Du Parti socialiste à La République en marche, la mue fulgurante de Gabriel Attal” [From the Socialist Party to La République En Marche!, the dazzling transformation of Gabriel Attal]. Le Monde.fr (na jeziku: francuski). Le Monde. Arhivirano iz originala 1. 10. 2023. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  8. ^ Jeudy, Bruno (20. 8. 2018). „Gabriel Attal : "Le jour où je rencontre Ingrid Betancourt"” [Gabriel Attal: "The day I meet Ingrid Betancourt"] (na jeziku: francuski). Paris Match. Arhivirano iz originala 1. 10. 2023. g. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  9. ^ „Qui est Gabriel Attal, votre député (LREM) d'Issy-Vanves” [Who is Gabriel Attal, your deputy (LREM) of Issy-Vanves] (na jeziku: francuski). Le Parisien. 19. 6. 2017. Arhivirano iz originala 31. 3. 2019. g. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  10. ^ Petitdemange, Amélie (16. 10. 2018). „Gabriel Attal: un vingtenaire débarque dans le gouvernement” [Gabriel Attal: a twenty-something arrives in the government] (na jeziku: francuski). Les Échos. Arhivirano iz originala 26. 10. 2018. g. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  11. ^ „Qui est Gabriel Attal, votre député (LREM) d'Issy-Vanves” [Who is Gabriel Attal, your deputy (LREM) of Issy-Vanves] (na jeziku: francuski). Le Parisien. 19. 6. 2017. Arhivirano iz originala 31. 3. 2019. g. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  12. ^ „Elections législatives 2017” (na jeziku: francuski). Ministry of the Interior. Pristupljeno 19. 6. 2017. 
  13. ^ Lemarié, Alexandre (16. 10. 2018). „Gabriel Attal, Secretary of State at Blanquer” (na jeziku: francuski). Le Monde. Arhivirano iz originala 6. 8. 2019. g. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  14. ^ Vigoureux, Caroline; Bertolus, Jean-Jérôme (13. 9. 2017). „Les whips, ces députés LREM de l'ombre au rôle stratégique” [The whips, these LREM deputies from the shadow to the strategic role] (na jeziku: francuski). L'Opinion. Arhivirano iz originala 13. 8. 2020. g. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  15. ^ Stromboni, Camille; Lemarié, Alexandre (4. 12. 2017). „Gabriel Attal : « Il faudra être très vigilant sur la rentrée 2018 à l'université »” [Gabriel Attal: "It will be necessary to be very vigilant on the re-entry 2018 at the university"] (na jeziku: francuski). Le Monde. Arhivirano iz originala 1. 10. 2023. g. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  16. ^ „"Un honneur": le député Gabriel Attal sera le porte-parole de LREM en janvier” ["An honor": the MP Gabriel Attal will be the spokesperson of LREM in January] (na jeziku: francuski). France Info. 20. 12. 2017. Arhivirano iz originala 1. 10. 2023. g. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  17. ^ Siraud, Mathilde (18. 9. 2018). „Présidence du groupe LaREM à l'Assemblée : Attal et Bonnell jettent l'éponge” [Presidency of the LREM Group in the Assembly: Attal and Bonnell throw in the towel] (na jeziku: francuski). Le Figaro. Arhivirano iz originala 6. 10. 2023. g. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  18. ^ Boichot, Loris (14. 9. 2018). „Qui sont les sept macronistes qui veulent diriger les députés LaREM après Ferrand?”. Le Figaro. Arhivirano iz originala 1. 10. 2023. g. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  19. ^ Lemarié, Alexandre (16. 10. 2018). „Gabriel Attal, Secretary of State at Blanquer” (na jeziku: francuski). Le Monde. Arhivirano iz originala 6. 8. 2019. g. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  20. ^ „Gouvernement Castex en direct : Darmanin nommé ministre de l'intérieur, Dupond-Moretti garde des sceaux et Bachelot à la culture”. Le Monde (na jeziku: francuski). 6. 7. 2020. Arhivirano iz originala 1. 11. 2020. g. Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  21. ^ Boiteau, Victor (20. 5. 2022). „Changement dans la continuité: Darmanin, Le Maire, Attal… Ces ministres qui remettent ça dans le gouvernement Borne” (na jeziku: francuski). Libération. Arhivirano iz originala 2. 6. 2022. g. Pristupljeno 23. 5. 2022. 
  22. ^ „Macron sacks education, health ministers in mini-reshuffle”. Politico. 20. 7. 2023. Arhivirano iz originala 9. 1. 2024. g. Pristupljeno 24. 8. 2023. 
  23. ^ de Villaines, Astrid; Garcia, Émilie; Toussay, Jade (20. 7. 2023). „Gabriel Attal ministre de l'Éducation nationale, itinéraire d'un surdoué de la politique” (na jeziku: francuski). HuffPost. Arhivirano iz originala 1. 9. 2023. g. Pristupljeno 27. 8. 2023. 
  24. ^ Chrisafis, Angelique (28. 8. 2023). „France to ban girls from wearing abayas in state schools”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 5. 9. 2023. g. Pristupljeno 6. 9. 2023. 
  25. ^ „French education minister announces ban on religious symbols and clothes in schools”. POLITICO. 27. 8. 2023. Arhivirano iz originala 9. 1. 2024. g. Pristupljeno 9. 1. 2024. 
  26. ^ „French PM resigns as Macron seeks to relaunch presidency”. France 24. 8. 1. 2024. Arhivirano iz originala 8. 1. 2024. g. Pristupljeno 9. 1. 2024. 
  27. ^ Willsher, Kim (9. 1. 2024). „Who is Gabriel Attal, the French PM who climbed the ranks in record time?”. The Guardian. Arhivirano iz originala 9. 1. 2024. g. Pristupljeno 9. 1. 2024. 
  28. ^ „Attal government: macronism shifts to the right”. Les Échos (na jeziku: francuski). 2023-01-11. Pristupljeno 2024-01-12. 
  29. ^ „Eyeing future, Macron breaks with tradition by picking popular PM”. France 24. 10. 1. 2024. Arhivirano iz originala 10. 1. 2024. g. Pristupljeno 11. 1. 2024. 
  30. ^ „Attal: the 'new Macron' at helm of French government”. France 24. 9. 1. 2024. 
  31. ^ „General policy declaration: Gabriel Attal rejects the idea of a vote of confidence”. Le Parisien (na jeziku: francuski). 2024-01-16. Pristupljeno 2024-01-16. 
  32. ^ Girard, Quentin (23. 4. 2019). „Gabriel Attal, de ses propres zèles”. Libération (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 9. 1. 2024. g. 
  33. ^ „Juan Branco a-t-il une "haine quasi-obsessionnelle" à l'endroit de Benjamin Griveaux?”. Radio France Internationale (na jeziku: francuski). 18. 2. 2020. Arhivirano iz originala 9. 1. 2024. g. Pristupljeno 28. 8. 2023. 
  34. ^ Biseau, Grégoire (31. 10. 2021). „Stéphane Séjourné et Gabriel Attal, un couple au cœur du pouvoir”. Le Monde (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 9. 1. 2024. g. 
  35. ^ Goury-Laffont, Victor (9. 1. 2024). „Who is Gabriel Attal, France's new prime minister?”. Politico Europe. Arhivirano iz originala 9. 1. 2024. g. Pristupljeno 9. 1. 2024. 
  36. ^ Wolfstirn, Anastasia (9. 1. 2024). „Gabriel Attal : son histoire d'amour avec une célèbre chanteuse”. Gala (na jeziku: francuski). 
  37. ^ Lemarchand, Allan (30. 6. 2023). „"C'est une blague entre nous" : Joyce Jonathan revient sur son histoire d'amour avec Gabriel Attal”. Gala (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 29. 11. 2023. g. 
  38. ^ Goury-Laffont, Victor (9. 1. 2024). „Who is Gabriel Attal, France's new prime minister?”. Politico Europe. Arhivirano iz originala 9. 1. 2024. g. Pristupljeno 9. 1. 2024. 
  39. ^ Sitbon, Shirli (31. 7. 2023). „Gabriel Attal: Barrage of antisemitic abuse for rising star of French politics”. The Jewish Chronicle. Arhivirano iz originala 11. 1. 2024. g. 
  40. ^ Krief, Barbara (12. 1. 2024). „Gabriel Attal, gay mais pas queer”. L'Obs (na jeziku: francuski). Pristupljeno 19. 1. 2024. 
  41. ^ Bussigny, Nora (16. 1. 2024). „Quand la nomination d'Attal déchaîne l'homophobie de militants… LGBT”. Le Point (na jeziku: francuski). Pristupljeno 23. 1. 2024. 
  42. ^ d’Oléon, Alice (10. 1. 2024). „France's new prime minister has Russian Orthodox and Jewish roots”. La Croix International. Pristupljeno 28. 3. 2024. 
  43. ^ „La très belle généalogie de Gabriel Attal”. La Revue française de Généalogie. 1. 1. 2024. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Габријел_Атал&oldid=27699308”