Gustativna recepcija
Gustacija i miris su dva hemijska čula. Ukus, ili gustaciju, posreduju receptori koji reaguju na hemijsku stimulaciju na leđnom delu jezika i u delovima larinksa, ždrela i epiglotisa. Istraživanja prevremeno rođenih beba su pokazala da se čulo ukusa razvija pre rođenja i da novorođenčad pokazuju različite odgovore na slatke, kisele i gorke ukuse, sa ranom sklonošću prema slatkom ukusu. Gubitak ukusa, ageuzija ili hipogeuzija, može pratiti genetske poremećaje kao što je porodična disautonomija; hirurške procedure (uklanjanje krajnika sa oštećenjem lingvalne grane glosofaringealnog nerva); i endokrini, metabolički i poremećaji ishrane.[1]
Građa[uredi | uredi izvor]
Percepcija ukusa ili gustacija je senzorno otkrivanje hrane na jeziku. Ukus je osećaj koji se javlja u ustima kada supstanca reaguje hemijski sa ćelijama receptora ukusa koje se nalaze na pupoljcima ukusa ili papilama. Ukus određuje ukus hrane. Ljudi imaju receptore za ukus na pupoljcima ukusa u gornjoj površini jezika i epiglotisu.[1]
Jezik je prekriven hiljadama malih kvržica zvanih papile, koje se mogu videti golim okom. Ovi pupoljci ukusa ili papila su usidreni za aferentni nerv da signaliziraju mozgu. Postoji između 2000 i 5000 ukusnih pupoljaka na zadnjem i prednjem delu jezika.
Osećaj ukusa se može kategorisati kao slatkoća, kiselost, slanost, gorčina i umami (ukus azijske hrane povezan sa glukom). Slatki, slani i gorki ukusi se pokreću vezivanjem molekula za receptore povezane sa G proteinom na ćelijskim membranama ukusnih pupoljaka. Slanost i kiselost se primećuju kada joni alkalnog metala ili vodonika uđu u pupoljke ukusa. Osnovni ukusi su samo deo osećaja i ukusa hrane u ustima. Temperaturu mogu detektovati termoreceptori u ustima. Percepcija ukusa bledi sa godinama: ljudi u proseku izgube polovinu svojih receptora za ukus do 20. godine.
Nervni putevi[uredi | uredi izvor]
Glosofaringealni nerv inervira trećinu jezika uključujući cirkumvalalne papile. Facijalni nerv inervira druge dve trećine jezika i obraza preko bubne vrpce.[2]
Pterigopalatinske ganglije su ganglije (po jedna sa svake strane) mekog nepca. Ovde se nalaze sinapsi veći kameni, manji nepčani i zigomatični nervi. Veći petrosal, prenosi signale ukusa mekog nepca na facijalni nerv. Mala palatina šalje signale u nosnu šupljinu; zbog čega začinjena hrana izaziva curenje iz nosa. Zigomatik šalje signale suznom nervu koji aktiviraju suznu žlezdu; što je razlog što začinjena hrana može izazvati suze. I mali palatin i zigomatični su maksilarni nervi (od trigeminalnog nerva).
Posebni visceralni aferenti vagusnog nerva prenose ukus iz epiglotalnog regiona jezika.
Jezični nerv (trigeminalni, nije prikazan na dijagramu) je duboko povezan sa bubnom vrpcom tako što pruža sve druge senzorne informacije iz prednjeg ⅔ jezika.[3] Ove informacije se obrađuju odvojeno (u blizini) u rostalnoj lateralnoj pododeli jezgra solitarnog trakta (NST). NST prima input od amigdale (reguliše izlaz okulomotornih jezgara), jezgra kreveta stria terminalis, hipotalamusa i prefrontalnog korteksa. NST je topografska mapa koja obrađuje informacije o ukusima i senzorima (temperatura, tekstura, itd.). Retikularna formacija (uključuje Raphe jezgra odgovorna za proizvodnju serotonina) signalizira se da oslobađa serotonin tokom i posle obroka kako bi se suzbio apetit. Slično, jezgrima pljuvačke se signalizira da smanjuju lučenje pljuvačke.[4]
Patologija[uredi | uredi izvor]
Poremećaji ukusa mogu biti frustrirajuće složeni zbog širokog spektra kliničkih simptoma, kao i mnoštva neuroanatomskih struktura uključenih u rukovanje (ili pogrešno rukovanje) informacijama o ukusu. Pacijent se može žaliti na niz poremećaja percepcije ukusa, koji se mogu javiti sami ili u kombinaciji, a ove tegobe mogu odražavati povredu perifernih i/ili centralnih struktura uključenih u percepciju ukusa. Opseg poremećaja uključuje: (1) izobličenje svakodnevnih ukusa (disgeuzija), (2) uočeni gubitak ili smanjenje funkcije (ageuzija ili hipogeuzija), (3) uporne abnormalne senzacije ukusa u odsustvu stimulusa ukusa (gustatorna halucinoza); phantogeusia), (4) nemogućnost prepoznavanja osećaja ukusa, iako su ukusna obrada, jezik i opšte intelektualne funkcije u suštini netaknute (gustatorna agnozija), i (5) sindromi bola sa ili bez pokretača ukusa (npr. sindrom peckanja u ustima). Preklapanje i suvišna inervacija jezičnih pupoljaka ukusa od više kranijalnih nerava i njihovih grana pomaže u zaštiti transdukcije ukusa i percepcije. Međutim, distorzija normalne percepcije ukusa može se javiti sa izolovanom povredom bilo kog od glavnih nervnih puteva, iako pacijent možda neće uvek prepoznati problem.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Gustation - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Pristupljeno 2022-08-13.
- ^ Eliav, Eli, and Batya Kamran. "Evidence of Chorda Tympani Dysfunction in Patients with Burning Mouth Syndrome." Science Direct. May 2007. Web. 27 March 2016.
- ^ Mu, Liancai, and Ira Sanders. "Human Tongue Neuroanatomy: Nerve Supply and Motor Endplates." Wiley Online Library. Oct. 2010. Web. 27 March 2016.
- ^ King, Camillae T., and Susan P. Travers. "Glossopharyngeal Nerve Transection Eliminates Quinine-Stimulated Fos-Like Immunoreactivity in the Nucleus of the Solitary Tract: Implications for a Functional Topography of Gustatory Nerve Input in Rats." JNeurosci. 15 April 1999. Web. 27 March 2016.
- ^ „Taste Disorder - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Pristupljeno 2022-08-13.
