Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Državna zastava Republike Srbije
Narodna zastava Republike Srbije
Zastava Republike Srpske

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave državni je praznik koji se 15. septembra praznuje u Republici Srbiji i Republici Srpskoj. Praznik je simbolično ustanovljen da se proslavlja na dan kada se obeležava Proboj solunskog fronta. Praznuje se od 2020. godine.[1]

Ideja o uspostavljanju praznika[uredi | uredi izvor]

Ideja o uspostavljanju zajedničkog praznika Srbije i Srpske u javnost je izneta nakon sastanka predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić sa rukovodstvom Republike Srpske u avgustu 2020. godine.[2] Na sastanku je dogovoreno da se ideja prosledi nadležnim državnim i entitetskim organima radi daljeg razmatranja i odluke o uspostavljanju novog praznika.

Vlada Republike Srpske usvojila je na sednici održanoj 10. septembra 2020. zaključak o praznovanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, čime je ovaj praznik ozvaničen u Srpskoj.[3]

Dan kasnije, 11. septembra, Vlada Republike Srbije takođe je donela zaključak na osnovu kojeg se ovaj praznik zvanično proslavlja i na teritoriji Srbije.[4]

Praznovanje[uredi | uredi izvor]

Cilj uspostavljanja novog praznika jeste pre svega osnaživanje jedinstva između srpskog naroda u Srbiji i Srpskoj ali i jačanje kulta nacionalne zastave.

Iako je u Kraljevini Srbiji, Kraljevini Jugoslaviji, SFR Jugoslaviji, pa i SR Jugoslaviji svojevremeno kult zastave bio na izuzetno visokom nivou, a zastava bila izuzetno poštovana, početkom 21. veka u Srbiji taj kult gotovo da je nestao, a poštovanje zastave i državnih simbola više nije na zavidnom nivou, te se skoro svuda mogu videti zastave u obliku i razmeri koji nisu propisani zakonom.[5] U Srpskoj je situacija u vezi sa poštovanjem i isticanjem zastave mnogo bolja, a cilj jeste da se situacija u Srbiji popravi nabolje po uzoru na Srpsku.

U državama u kojima se obeležava Dan zastave ustaljena je praksa isticanja odgovarajućeg oblika zastave na zgradama državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih službi, ali i na privatnim objektima sa ciljem da se pokaže poštovanje prema zastavi kao jednom od najznačajnijih elemanata državnosti. Zastava se u takvoj prilici postavlja isključivo na mestu predviđenom za njeno isticanje (utori, jarboli, fasadna koplja,...), u skladu sa važećim propisima. U Srbiji u tu svrhu državni organi drže istaknutu Državnu zastavu, pokrajinski i lokalni organi, kao i javne službe (škole, bolnice, javna preduzeća,...) pored Narodne zastave, koju su dužni da viju svakodnevno, ističu i Državnu zastavu, dok građani mogu da biraju da li će na svojim objektima istaći Državnu ili Narodnu zastavu budući da zakon ne definiše koji oblik zastave smeju da ističu fizička lica.[6]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave”. Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu (na jeziku: srpski). 2020-08-26. Pristupljeno 2020-09-08. 
  2. ^ „Srbija i Republika Srpska dobijaju zajednički praznik, 15. septembra, kad je probijen Solunski front”. Telegraf.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-09-08. 
  3. ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Usvojen zaključak o obilježavanju Dana srpskog jedinstva”. REPUBLIKA SRPSKA - RTRS. Pristupljeno 2020-09-11. 
  4. ^ „Vlada Srbije prihvatila da 15. septembra bude Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave”. ATV (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-09-11. [mrtva veza]
  5. ^ „Razlika između narodne i državne zastave | | Economy.rs” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-09-08. 
  6. ^ „Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije: 36/2009-3”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Pristupljeno 2020-09-08. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]