Дневни пауновац
| Dnevni paunovac | |
|---|---|
| |
| Аglais io | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | А. io
|
| Binomno ime | |
| Аglais io (Linnaeus, 1758)
| |
| Sinonimi | |
| |
Dnevni paunovac[1] (lat. Аglais io) mali je leptir iz porodice šarenaca (lat. Nymphalidae).
Izgled[uredi | uredi izvor]
U šarence (lat. Nymphalidae) spadaju mnogi krupni leptiri, jarkih, upadljivih boja i šara. Dnevni paunovac je jedan od najbolje znanih leptira iz ove familije. Izuzetno je lep leptir i može se vrlo lako raspoznati.
Ovaj leptir ima raspon krila od 50 do 55 mm. Bazična boja krila je čađavo crvena. Na svakom krilu nosi prepoznatljivu crnu, plavu i žutu tačku (okce). Donja strana krila je kripto obojena tamnom braon ili crnom bojom.
Postoje dve podvrste:
- А. io caucasica (Jachontov, 1912) pronađena u Azerbejdžanu i
- А. io geisha (Stichel, 1908) pronađena u Japanu i na dalekom istoku Rusiji.
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Najčešće se može naći na zaklonjenim, vlažnim mestima uz ivicu šume. Pošto je jako dobar letač, stiže svuda, često i na visoke planine. Sigurno je jedan od najpoznatijih leptira, prisutan širom Evrope.[2]
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Mužjaci ispoljavaju teritorijalno ponašanje, a u mnogim slučajevima teritoriju biraju ženke.
Leptir hibernira tokom zime pre nego što položi jaja. Jaja polaže u rano proleće, u serijama do 400 u isto vreme.[3] Jaja su rebrasta, maslinasto zelena i položena na gornje delove i donje strane lišća koprive[4] i hmelja. Gusenice izlaze nakon nedelju dana. One su sjajno crne sa šest redova bodežnih šiljaka i serijom belih tačaka na svakom segmentu, imaju sjajnu crnu glavu. Hrizalije (lutke) mogu biti sive, smeđe ili zelene boje i mogu imati crne tačke.[4] Gusenice rastu do 42 mm u dužini.
Komunalne mreže[uredi | uredi izvor]
Gusenice dnevnog paunovca, kao i nekoliko njegovih srodnika, su u potpunosti zavisne jedne od drugih po pitanju ishrane i zaštite, od eklozije do poslednjeg larvenog stupnja. Formiraju komunalne mreže na biljci kojom se hrane, i po potrebi mogu ispredati nove svilene niti za prelazak na narednu biljku. Eksperimentalno je dokazano da se odvojene gusenice neće presvlačiti niti nastaviti razvoj ukoliko nisu stimulisane hemijskim signalima koje inače razmenjuju sa gusenicama iz gnezda.[5]
-
-
-
-
-
-
-
Parazitirana jedinka
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Dnevni paunovac se hrani koprivom (Urtica dioica), hmeljom (Humulus lupulus) i malom koprivom (Urtica urens).[3] Odrasli leptiri piju nektar iz raznih cvetnih biljaka, uključujući vrbu, maslačak, mažuran, avdiku, konopljiku i detelinu. Takođe se hrane sokom iz drveta i voća koje truli.
Galerija[uredi | uredi izvor]
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Srpski nazivi dnevnih leptira (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 26. 06. 2013. g. Pristupljeno 05. 01. 2018.
- ^ Popović, Miloš; Đurić, Milan (2011). Dnevni leptiri. Beograd: HabiProt.
- ^ a b Eeles, Peter. „Peacock - Aglais io”. UK Butterflies. Pristupljeno 11. 11. 2010.
- ^ a b Stokoe, W.J. (1966). The Observers Book of Butterflies. The Observer's Books (Fully illustrated izd.). London: Frederick Warne & Co. str. 191.
- ^ Serruys, Mélanie; Van Dyck, Hans (2014-10-01). „Development, survival, and phenotypic plasticity in anthropogenic landscapes: trade-offs between offspring quantity and quality in the nettle-feeding peacock butterfly”. Oecologia (na jeziku: engleski). 176 (2): 379—387. ISSN 1432-1939. doi:10.1007/s00442-014-3016-5.
