Dragoslav Avramović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dragoslav Avramović
Dragoslav Avramović kao član SANU
Lični podaci
NadimakDeda Avram
Datum rođenja(1919-10-14)14. oktobar 1919.
Mesto rođenjaSkoplje, Kraljevstvo SHS
Datum smrti26. februar 2001.(2001-02-26) (81 god.)
Mesto smrtiRokvil, SAD
DržavljanstvoSR Jugoslavija
SAD
BJR Makedonija
Religijaateista
UniverzitetPravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Profesijadoktor ekonomskih nauka
Politička karijera
Politička
stranka		Koalicija Zajedno
(1996–1997)
Nestranačka ličnost
(1994–1996)
2. marta 1994 — 15. maja 1996.
PredsednikZoran Lilić
Predsednik vladeRadoje Kontić
PrethodnikBorisav Atanacković
NaslednikDušan Vlatković
Potpis

Dragoslav Avramović takođe i Deda Avram (Skoplje, 14. oktobar 1919 — Rokvil, 26. februar 2001) bio je srpski ekonomista, guverner Narodne banke Jugoslavije i dopisni član SANU.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 14. oktobra 1919. u Skoplju gde je završio gimnaziju[1] 1937. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1941. godine. Doktorat ekonomskih nauka stekao je 1956. godine. Bio je savetnik NBJ od 1951. do 1953, rukovodilac stručnog tima za mobilizaciju inostranih sredstava od 1946. do 1951. Od 1953. do 1977. godine radio je kao ekonomista u Svetskoj banci. U Svetskoj banci je od šefa Odeljenja za opšte studije napredovao do mesta direktora. Bio je savetnik generalnog sekretara Konferencije UN za trgovinu i razvoj UNCTAD za pitanja ekonomske saradnje zemalja u razvoju i za opšta pitanja (Ženeva, 1980 — 1984); ekonomski savetnik Banke za trgovinu i razvoj (Vašington, 1984 — 1988).

Krajem 1993. SRJ je ušla u hiperinflaciju i prema procenama Dragoslava Avramovića u novembru 1993. dnevna inflacija je bila skoro 18%, a u januaru 1994. dnevna inflacija je bila skoro 62%.[2] U to vreme, prema dogovoru predsednika Srbije Slobodana Miloševića, predsednika Vlade Srbije Nikole Šainovića i bivšeg ministra Nikole Stanića ekonomisti predvođeni Dragoslavom Avramovićem napravili su plan zaustavljanja inflacije, koji se primenjivao od 24. januara 1994. Zaustavio je hiperinflaciju, fiksiranjem dinara za nemačku marku u odnosu 1:1 uvođenjem novog dinara i zaustavljanjem štampanja novca bez pokrića.[3] Dotadašnja politika vlasti je bila da štampa novac ne bi li isplatila plate za radnike koji su tada bili na prinudnim odmorima a kao direktna posledica sankcija (nije bilo izvoza pa nije bilo ni potrebe za proizvodnjom). Mada na prvi pogled izgleda jednostavno, osnovni razlog uspeha programa je Avramovićev autoritet odnosno odbijanje da se povinuje zahtevima vlasti.

Dragoslav Avramović postao je simbol stabilnosti dinara posle hiperinflacije iz 1993. i postavljeni je 2. marta 1994. za guvernera Narodne Banke Jugoslavije,[4] a na tom mestu ostao je do 15. maja 1996. godine.[5] Bio je i glavni koordinator priprema Ekonomskog, socijalnog i finansijskog programa 1995–1997.

Rekao je u maju 1996: „Totalnom blokadom pregovora sa međunarodnim finansijskim organizacijama savezna vlada nas gura u propast“ i potom je smenjen sa funkcije guvernera Narodne banke Jugoslavije.

Posle je bio izabran za lidera opozicione liste „Zajedno“, jer je imao veliku popularnost u narodu posle zaustavljanja hiperinflacije, koja je bila protivnik koalicije SPS-JUL-ND, koju je predvodio Slobodan Milošević na izborima u novembru 1996. godine, ali sredinom oktobra 1996. Avramović se iz „zdravstvenih razloga” povukao iz izbornog takmičenja.[6]

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 27. oktobra 1994. godine.

Preminuo je 26. februara 2001. godine u Rokvilu kod Vašingtona i sahranjen na Novom groblju u Beogradu.

Citati[uredi | uredi izvor]

„Moje divljenje za inventivnost naših ljudi nema granica, ali sada su sa isplatom penzija u bonovima za struju prevazišli sami sebe. Isplaćuju vam dug dajući vam bon za robu koja ne postoji. Ajde da su dali bonove za lubenice, to bih još mogao da shvatim.“ („Blic“)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Čudesna sudbina Dragoslava Avramovića: Kako je Srbija pobedila hiperinflaciju”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-01-29. 
  2. ^ Logos 2019, str. 214 sa napomenom 972. Zaposleni su primali plate koje su imale vrednost približnu vrednosti 20 nemačkih maraka (10 evra).
  3. ^ Logos 2019, str. 215.
  4. ^ Logos 2019, str. 216.
  5. ^ „Guverneri”. Narodna banka Srbije. Arhivirano iz originala 01. 08. 2017. g. Pristupljeno 28. 4. 2017. 
  6. ^ Logos 2019, str. 271.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


guverner Narodne banke Jugoslavije
1994 — 1996.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгослав_Аврамовић&oldid=27685193”