Dunavski most (Bugarska—Rumunija)
| Dunavski most | |
|---|---|
 Dunavski most | |
| Koordinate | 43° 53′ 22″ N 26° 0′ 19″ E / 43.88944° S; 26.00528° I |
| Mesto | Ruse, Đurđu Bugarska Rumunija |
| Vrsta | automobilski, železnički, pešački saobraćaj |
| Karakteristike | |
| Dužina | 2.223 m |
| Istorija | |
| Konstruktor | V. Andrejev N. Rudomazin Georgi Ovčarov(dekoracija) |
| Otvaranje | 20. jun 1954. |
Dunavski most (ranije poznat kao Most prijateljstva;[1] [2] bug. Мост на дружбата, ili Dunavski most; rum. Podul Prieteniei ili Podul de la Giurgiu) čelični je most preko reke Dunav, na visini od 30m iznad vode, koji povezuje bugarsku obalu na jugu sa rumunskom obalom na severu i gradove Ruse i Đurđu. Prvi je izgrađen, od samo dva mosta koji spajaju Rumuniju i Bugarsku, a drugi je most Nova Evropa između gradova Vidin i Kalafat.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Studije o mogućnosti izgradnje mosta preko Dunava i uspostavljanje kopnene veze između zapadne i centralne Evrope sa Balkanskim poluostrvom, započele su posle Krimskog rata (1853 - 1856). Ideju rumunske strane iz 1884. godine bugarski premijer Petko Karavelov nije prihvatao jer predložena lokacija nije bila usklađena sa planovima za železničku mrežu u Bugarskoj. Početkom 20. veka ideja o izgradnji mosta preko Dunava između Bugarske i Rumunije ušla je u novu fazu. Period se poklapa sa već formiranim jasnim konceptom izgradnje železničkih mreža dve zemlje, ali do početka Drugog svetskog rata zainteresovane strane nisu uspele postići dogovor. Nakon Drugog svetskog rata, pregovori su nastavljeni a Politbiro Centralnog komiteta Bugarske komunističke partije u svojoj odluci od 11. marta 1950. pristao je na uslove koje je predložila sovjetska vlada za izgradnju mosta preko Dunava na lokaciji Ruse-Đurđu.
Most je otvoren 20. juna 1954. a dizajnirali su ga sovjetski inženjeri V. Andrejev i N. Rudomazin. Most je dugačak 2.223,52 m i u to vreme bio jedini most preko Dunava koji su delile Bugarska i Rumunija, a ostali saobraćaj se obavljao trajektima i kopnenim putevima. Dekoracije je dizajnirao bugarski arhitekta Georgi Ovčarov.
Most ima dve platforme; autoput sa dve trake i železničku prugu. Uključeni su i trotoari za pešake. Središnji deo mosta (85 m) je mobilan i može se podići za prolaz velikih brodova. Održavanje mobilnog dela je u nadležnosti Rumunije i periodično se proverava. Most je izgrađen za dve i po godine uz pomoć Sovjetskog Saveza.
Sovjeti su ga prozvali „Most prijateljstva“, ali, od pada komunističkih režima u obe zemlje, most je dobio funkcionalnije ime „Dunavski most“.[1][2]
Stanice granične kontrole prisutne su na mostu, jer služi kao granični prelaz između dve države. Od januara 2007. više ne postoji carinska kontrola i kontrolu pasoša/lične karte obavlja bugarska ili rumunska pogranična policija, što je "unutrašnja granica" u okviru Evropske unije. Granična kontrola biće u potpunosti uklonjena kada se Bugarska i Rumunija pridruže Šengenskom sporazumu.
3. septembra 2011. godine bugarski deo mosta je otvoren, posle dva meseca rekonstrukcije.
Postoje par pravougaonih kula poduprtih stubovima na oba kraja.
Galerija[uredi | uredi izvor]
- Slike mosta zimi
-
Rumunska strana mosta -
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Evropska ruta E70
- Evropska ruta E85
- Put DN5 u Rumuniji
- CFR linija 902 (Đurđu - Bukurešt) i CFR linija 903 (Đurđu - Videle) u Rumuniji
- Dunavski most 2, još jedan most koji povezuje Bugarsku i Rumuniju
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Bousfield, Jonathan; Richardson, Dan (2002). Rough guide to Bulgaria (4 izd.). Rough Guides. str. 203. ISBN 1-85828-882-7.
- ^ a b Watkins, Richard; Deliso, Christopher (2008). Bulgaria
(3 izd.). Lonely Planet Publications. str. 271. ISBN 978-1-74104-474-4.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Giurgio-Ruse Bridge na sajtu Structurae
- Na pola puta niz Dunav, kratka priča o prelasku mosta
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ostale | |
