Ekološka pitanja u Srbiji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ekološka pitanja u Srbiji uključuju zagađenje vazduha, krčenje šuma, različite kategorije pretnji endemskim vrstama i klimatske promene.

TE Nikola Tesla u Obrenovcu

NATO bombardovanje Jugoslavije 1999[uredi | uredi izvor]

Lokacije na Kosovu i u južnoj centralnoj Srbiji gde je NATO avijacija koristila osiromašeni uranijum tokom rata na Kosovu 1999.

NATO bombardovanje 1999. godine nanelo je trajnu štetu životnoj sredini Srbije, pri čemu je nekoliko hiljada tona toksičnih hemikalija uskladištenih u ciljanim fabrikama ispušteno u zemljište, atmosferu i vodene bazene, što je pogodilo ljude i lokalni svet.

2001. godine, lekari srpske bolnice u Kosovskoj Mitrovici kažu da je broj obolelih od malignih bolesti porastao za 200% od 1998. godine.[1] Iste godine, Svetska zdravstvena organizacija je izvestila da su podaci sa Kosova neubedljivi i pozvala je na dalje studije.[2]

Zagađenje[uredi | uredi izvor]

Zagađenje vazduha[uredi | uredi izvor]

Prema izveštaju SZO, Srbija ima veće procene prerane smrti usled zagađenja vazduha nego većina zemalja u Evropskoj uniji.[3] Procene kvaliteta vazduha na osnovu podataka sa stanica za praćenje kojima upravljaju nacionalni organi pokazuju da koncentracije zagađivača vazduha, posebno pojedinih materija, redovno prelaze nivoe koji štite zdravlje ljudi. [3] U izveštaju se navodi da su glavni izvori spoljnog zagađenja vazduha u Srbiji energetski sektor, sektor transporta, deponije otpada i industrijske delatnosti, kao što su kompleks petrohemijske industrije u Pančevu i Novom Sadu cementare u Popovcu, Kosjeriću i Beočinu; hemijska postrojenja i metalurški kombinati u Smederevu, Sevojnu i Boru; termoelektrane u Obrenovcu, Lazarevcu i Kostolcu. Drugi dokumentovani izvori zagađenja vazduha uključuju individualno grejanje domaćinstava na fosilna goriva u prigradskim i ruralnim mestima i povećanje drumskog saobraćaja, posebno u velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Niš.

U januaru 2020. stotine ljudi prisustvovalo je protestu u Beogradu, zahtevajući od vlade da se pozabavi velikim zagađenjem vazduha.[4] U martu je sajt Air Visual AP privremeno svrstao Beograd na vrh svog globalnog indeksa gradova sa najvećom zagađenošću vazduha.[5]

Zagađenje vode[uredi | uredi izvor]

Nalazi istraživanja koje je podržala SZO u Srbiji su pokazali da jedna trećina seoskih vodovodnih sistema u Srbiji nije ispunila standarde za mikrobiološki kvalitet vode za piće, što je navelo Vladu Srbije da revidira neke od svojih propisa.[6] Zagađenje vode u Srbiji ponekad izazivaju i česte poplave. Ljudski kontakt sa ovom zagađenom vodom može izazvati razne zdravstvene probleme, kao što su infekcije, zapaljenje kože i druge.[7] Mnogi gradovi, naselja i sela imaju više nivoe arsena u vodi nego što je dozvoljeno zakonom i preporučeno od strane SZO. Najveći problem sa vodom zagađenom arsenom ima Autonomna pokrajina Vojvodina, čija očitavanja iz Novog Bečeja dostižu i do 27 puta više od zakonske granice.[8]

Male hidroelektrane[uredi | uredi izvor]

U Srbiji je izgrađeno oko 100 malih hidroelektrana, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine. Državna elektroenergetska kompanija nudi snažne podsticaje i obavezuje se da će električnu energiju koju proizvode elektrane kupovati po ceni 50 odsto višoj od tržišne.[9]

U 2018. godini hiljade građana Pirota protestovalo je protiv izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima. Aktivisti ekološke inicijative Odbranimo reke Stare planine zatražili su da se gradnja obustavi u svim zaštićenim područjima i preduzeli višestruke akcije kako bi sprečili dalju gradnju.[10] Selo Rakita je postalo važan front u njihovoj borbi. U maju 2019. predsednik mesne zajednice pokušao je da zaustavi mašine za koje je tvrdio da rade van gradilišta. Kada je policija intervenisala, obećao je da će skočiti u reku ako pokušaju da ga uhapse. Izgradnjom fabrike došlo je do klizišta koje je uništilo put u selu.[11] Uz pomoć aktivista za zaštitu životne sredine, meštani sela u Rakiti uklonili su cevi postavljene za opsluživanje nove hidroelektrane na reci Rakiti.[9]

Krčenje šuma[uredi | uredi izvor]

Košutnjak, Beograd

Prema Global Forest Watch, Srbija je izgubila 52,8 hektara drveća od 2001. do 2019. godine, što je ekvivalentno smanjenju drveća za 1,9% od 2000. godine.[12] Gubitak šumskog pokrivača može se pripisati nelegalnoj seči šuma, nekontrolisanoj ispaši stoke i šumskim požarima.[13]

Srbija je za 2018. imala srednju ocenu indeksa integriteta šumskog pejzaža sa ocenom 5,29/10, što je svrstava na 105. mesto u svetu od 172 zemlje.[14]

Ugrožene vrste[uredi | uredi izvor]

U Srbiji je ugroženo 270 životinjskih i 600 biljnih vrsta. Isušivanje močvara i močvara u svrhu proširenja poljoprivrednog zemljišta izazvalo je gubitak prirodnog staništa, što je rezultiralo opadanjem biodiverziteta.[13]

Klimatske promene[uredi | uredi izvor]

Poplave[uredi | uredi izvor]

Poplave su postale dominantna elementarna nepogoda u Srbiji i predviđa se da će broj poplava rasti.[7]

Suša[uredi | uredi izvor]

Očekuje se i češća pojava suša, koje su već česte u Srbiji. Oni su značajno uticali na poljoprivredu, voćarstvo i industriju vina.[7]

Visoke temperature[uredi | uredi izvor]

Od početka januara do kraja septembra 2020. u Srbiji su bila četiri toplotna talasa.[7] Učestalost toplotnih talasa postala je velika pretnja voćarstvu.

Uticaj klimatskih promena[uredi | uredi izvor]

Mnoge porodice su izgubile domove, njive i živote zbog klimatskih promena u Srbiji. Prema rečima Gorana Trivana, ministra zaštite životne sredine, u periodu od 2000. do 2015. godine finansijska šteta izazvana klimatskim promenama procenjuje se na preko pet milijardi evra.[7]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „BBC News | EUROPE | Uranium tests for Serbs”. News.bbc.co.uk. 15. 1. 2001. Pristupljeno 2008-09-08. 
  2. ^ Report of the WHO's Depleted Uranium Mission to Kosovo (pdf 123kb) January 22–31, 2001
  3. ^ a b „Health Impact of Ambient Air Pollution in Serbia” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 09. 04. 2022. g. Pristupljeno 13. 05. 2023. 
  4. ^ Vasovic, Aleksandar (17. 1. 2020). „Serbians don masks and take to smog-filled streets to demand cleaner air”. Arhivirano iz originala 19. 10. 2020. g. 
  5. ^ „World's worst air adds to Serbian capital's coronavirus woes”. Reuters. 27. 3. 2020. 
  6. ^ „Safe drinking-water in Europe?”. 20. 3. 2018. Arhivirano iz originala 20. 12. 2021. g. Pristupljeno 13. 05. 2023. 
  7. ^ a b v g d „Number of Floods and Droughts Increases, Serbian Government Does Not Combat Climate Change”. Center for Investigative Journalism of Serbia. 28. 10. 2020. 
  8. ^ Stanić, Miloš (10. 3. 2018). „Toxic Taps: Arsenic in Water Stirs Cancer Fears”. Balkan Insight. 
  9. ^ a b „Villagers in Serbia tear out hydropower pipes in protest over river”. 16. 8. 2020. 
  10. ^ Dimitrijević, Uroš (4. 9. 2018). „Protest u Pirotu: "Hoću reke neću cevovod"”. BBC. 
  11. ^ Marinković, Lazara (29. 5. 2019). „Mini-hidroelektrane u Srbiji: Zašto su borci za opstanak reka spremni da žrtvuju i sopstvenu slobodu”. BBC News Na Srpskom. 
  12. ^ „Serbia Deforestation Rates & Statistics”. 
  13. ^ a b „Biodiversity Serbia”. 
  14. ^ Grantham, H. S.; Duncan, A.; Evans, T. D.; Jones, K. R.; Beyer, H. L.; Schuster, R.; Walston, J.; Ray, J. C.; Robinson, J. G. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material”. Nature Communications. 11 (1): 5978. ISSN 2041-1723. PMC 7723057 Slobodan pristup. PMID 33293507. doi:10.1038/s41467-020-19493-3 Slobodan pristup. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еколошка_питања_у_Србији&oldid=27500378”