Ekološka pitanja u Srbiji
Ekološka pitanja u Srbiji uključuju zagađenje vazduha, krčenje šuma, različite kategorije pretnji endemskim vrstama i klimatske promene.
NATO bombardovanje Jugoslavije 1999
[uredi | uredi izvor]
NATO bombardovanje 1999. godine nanelo je trajnu štetu životnoj sredini Srbije, pri čemu je nekoliko hiljada tona toksičnih hemikalija uskladištenih u ciljanim fabrikama ispušteno u zemljište, atmosferu i vodene bazene, što je pogodilo ljude i lokalni svet.
2001. godine, lekari srpske bolnice u Kosovskoj Mitrovici kažu da je broj obolelih od malignih bolesti porastao za 200% od 1998. godine.[1] Iste godine, Svetska zdravstvena organizacija je izvestila da su podaci sa Kosova neubedljivi i pozvala je na dalje studije.[2]
Zagađenje
[uredi | uredi izvor]Zagađenje vazduha
[uredi | uredi izvor]Prema izveštaju SZO, Srbija ima veće procene prerane smrti usled zagađenja vazduha nego većina zemalja u Evropskoj uniji.[3] Procene kvaliteta vazduha na osnovu podataka sa stanica za praćenje kojima upravljaju nacionalni organi pokazuju da koncentracije zagađivača vazduha, posebno pojedinih materija, redovno prelaze nivoe koji štite zdravlje ljudi. [3] U izveštaju se navodi da su glavni izvori spoljnog zagađenja vazduha u Srbiji energetski sektor, sektor transporta, deponije otpada i industrijske delatnosti, kao što su kompleks petrohemijske industrije u Pančevu i Novom Sadu cementare u Popovcu, Kosjeriću i Beočinu; hemijska postrojenja i metalurški kombinati u Smederevu, Sevojnu i Boru; termoelektrane u Obrenovcu, Lazarevcu i Kostolcu. Drugi dokumentovani izvori zagađenja vazduha uključuju individualno grejanje domaćinstava na fosilna goriva u prigradskim i ruralnim mestima i povećanje drumskog saobraćaja, posebno u velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Niš.
U januaru 2020. stotine ljudi prisustvovalo je protestu u Beogradu, zahtevajući od vlade da se pozabavi velikim zagađenjem vazduha.[4] U martu je sajt Air Visual AP privremeno svrstao Beograd na vrh svog globalnog indeksa gradova sa najvećom zagađenošću vazduha.[5]
Zagađenje vode
[uredi | uredi izvor]Nalazi istraživanja koje je podržala SZO u Srbiji su pokazali da jedna trećina seoskih vodovodnih sistema u Srbiji nije ispunila standarde za mikrobiološki kvalitet vode za piće, što je navelo Vladu Srbije da revidira neke od svojih propisa.[6] Zagađenje vode u Srbiji ponekad izazivaju i česte poplave. Ljudski kontakt sa ovom zagađenom vodom može izazvati razne zdravstvene probleme, kao što su infekcije, zapaljenje kože i druge.[7] Mnogi gradovi, naselja i sela imaju više nivoe arsena u vodi nego što je dozvoljeno zakonom i preporučeno od strane SZO. Najveći problem sa vodom zagađenom arsenom ima Autonomna pokrajina Vojvodina, čija očitavanja iz Novog Bečeja dostižu i do 27 puta više od zakonske granice.[8]
Male hidroelektrane
[uredi | uredi izvor]U Srbiji je izgrađeno oko 100 malih hidroelektrana, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine. Državna elektroenergetska kompanija nudi snažne podsticaje i obavezuje se da će električnu energiju koju proizvode elektrane kupovati po ceni 50 odsto višoj od tržišne.[9]
U 2018. godini hiljade građana Pirota protestovalo je protiv izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima. Aktivisti ekološke inicijative Odbranimo reke Stare planine zatražili su da se gradnja obustavi u svim zaštićenim područjima i preduzeli višestruke akcije kako bi sprečili dalju gradnju.[10] Selo Rakita je postalo važan front u njihovoj borbi. U maju 2019. predsednik mesne zajednice pokušao je da zaustavi mašine za koje je tvrdio da rade van gradilišta. Kada je policija intervenisala, obećao je da će skočiti u reku ako pokušaju da ga uhapse. Izgradnjom fabrike došlo je do klizišta koje je uništilo put u selu.[11] Uz pomoć aktivista za zaštitu životne sredine, meštani sela u Rakiti uklonili su cevi postavljene za opsluživanje nove hidroelektrane na reci Rakiti.[9]
Krčenje šuma
[uredi | uredi izvor]
Prema Global Forest Watch, Srbija je izgubila 52,8 hektara drveća od 2001. do 2019. godine, što je ekvivalentno smanjenju drveća za 1,9% od 2000. godine.[12] Gubitak šumskog pokrivača može se pripisati nelegalnoj seči šuma, nekontrolisanoj ispaši stoke i šumskim požarima.[13]
Srbija je za 2018. imala srednju ocenu indeksa integriteta šumskog pejzaža sa ocenom 5,29/10, što je svrstava na 105. mesto u svetu od 172 zemlje.[14]
Ugrožene vrste
[uredi | uredi izvor]U Srbiji je ugroženo 270 životinjskih i 600 biljnih vrsta. Isušivanje močvara i močvara u svrhu proširenja poljoprivrednog zemljišta izazvalo je gubitak prirodnog staništa, što je rezultiralo opadanjem biodiverziteta.[13]
Klimatske promene
[uredi | uredi izvor]Poplave
[uredi | uredi izvor]Poplave su postale dominantna elementarna nepogoda u Srbiji i predviđa se da će broj poplava rasti.[7]
Suša
[uredi | uredi izvor]Očekuje se i češća pojava suša, koje su već česte u Srbiji. Oni su značajno uticali na poljoprivredu, voćarstvo i industriju vina.[7]
Visoke temperature
[uredi | uredi izvor]Od početka januara do kraja septembra 2020. u Srbiji su bila četiri toplotna talasa.[7] Učestalost toplotnih talasa postala je velika pretnja sektoru voćarstva.
Uticaj klimatskih promena
[uredi | uredi izvor]Mnoge porodice su izgubile domove, njive i živote zbog klimatskih promena u Srbiji. Prema rečima Gorana Trivana, ministra zaštite životne sredine, u periodu od 2000. do 2015. godine finansijska šteta izazvana klimatskim promenama procenjuje se na preko pet milijardi evra.[7]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „BBC News | EUROPE | Uranium tests for Serbs”. News.bbc.co.uk. 15. 1. 2001. Pristupljeno 2008-09-08.
- ^ Report of the WHO's Depleted Uranium Mission to Kosovo (pdf 123kb) January 22–31, 2001
- ^ a b „Health Impact of Ambient Air Pollution in Serbia” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 09. 04. 2022. g. Pristupljeno 13. 05. 2023.
- ^ Vasovic, Aleksandar (17. 1. 2020). „Serbians don masks and take to smog-filled streets to demand cleaner air”. Arhivirano iz originala 19. 10. 2020. g.
- ^ „World's worst air adds to Serbian capital's coronavirus woes”. Reuters. 27. 3. 2020.
- ^ „Safe drinking-water in Europe?”. 20. 3. 2018. Arhivirano iz originala 20. 12. 2021. g. Pristupljeno 13. 05. 2023.
- ^ a b v g d „Number of Floods and Droughts Increases, Serbian Government Does Not Combat Climate Change”. Center for Investigative Journalism of Serbia. 28. 10. 2020.
- ^ Stanić, Miloš (10. 3. 2018). „Toxic Taps: Arsenic in Water Stirs Cancer Fears”. Balkan Insight.
- ^ a b „Villagers in Serbia tear out hydropower pipes in protest over river”. 16. 8. 2020.
- ^ Dimitrijević, Uroš (4. 9. 2018). „Protest u Pirotu: "Hoću reke neću cevovod"”. BBC.
- ^ Marinković, Lazara (29. 5. 2019). „Mini-hidroelektrane u Srbiji: Zašto su borci za opstanak reka spremni da žrtvuju i sopstvenu slobodu”. BBC News Na Srpskom.
- ^ „Serbia Deforestation Rates & Statistics”.
- ^ a b „Biodiversity Serbia”.
- ^ Grantham, H. S.; Duncan, A.; Evans, T. D.; Jones, K. R.; Beyer, H. L.; Schuster, R.; Walston, J.; Ray, J. C.; Robinson, J. G. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material”. Nature Communications. 11 (1): 5978. ISSN 2041-1723. PMC 7723057
. PMID 33293507. doi:10.1038/s41467-020-19493-3 .
