Еколошка питања у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије

Еколошка питања у Србији укључују загађење ваздуха, крчење шума, различите категорије претњи ендемским врстама и климатске промене.

ТЕ Никола Тесла у Обреновцу

НАТО бомбардовање Југославије 1999[уреди | уреди извор]

Локације на Косову и у јужној централној Србији где је НАТО авијација користила осиромашени уранијум током рата на Косову 1999.

НАТО бомбардовање 1999. године нанело је трајну штету животној средини Србије, при чему је неколико хиљада тона токсичних хемикалија ускладиштених у циљаним фабрикама испуштено у земљиште, атмосферу и водене базене, што је погодило људе и локални свет.

2001. године, лекари српске болнице у Косовској Митровици кажу да је број оболелих од малигних болести порастао за 200% од 1998. године.[1] Исте године, Светска здравствена организација је известила да су подаци са Косова неубедљиви и позвала је на даље студије.[2]

Загађење[уреди | уреди извор]

Загађење ваздуха[уреди | уреди извор]

Према извештају СЗО, Србија има веће процене преране смрти услед загађења ваздуха него већина земаља у Европској унији.[3] Процене квалитета ваздуха на основу података са станица за праћење којима управљају национални органи показују да концентрације загађивача ваздуха, посебно појединих материја, редовно прелазе нивое који штите здравље људи. [3] У извештају се наводи да су главни извори спољног загађења ваздуха у Србији енергетски сектор, сектор транспорта, депоније отпада и индустријске делатности, као што су комплекс петрохемијске индустрије у Панчеву и Новом Саду цементаре у Поповцу, Косјерићу и Беочину; хемијска постројења и металуршки комбинати у Смедереву, Севојну и Бору; термоелектране у Обреновцу, Лазаревцу и Костолцу. Други документовани извори загађења ваздуха укључују индивидуално грејање домаћинстава на фосилна горива у приградским и руралним местима и повећање друмског саобраћаја, посебно у великим градовима као што су Београд, Нови Сад и Ниш.

У јануару 2020. стотине људи присуствовало је протесту у Београду, захтевајући од владе да се позабави великим загађењем ваздуха.[4] У марту је сајт Air Visual AP привремено сврстао Београд на врх свог глобалног индекса градова са највећом загађеношћу ваздуха.[5]

Загађење воде[уреди | уреди извор]

Налази истраживања које је подржала СЗО у Србији су показали да једна трећина сеоских водоводних система у Србији није испунила стандарде за микробиолошки квалитет воде за пиће, што је навело Владу Србије да ревидира неке од својих прописа.[6] Загађење воде у Србији понекад изазивају и честе поплаве. Људски контакт са овом загађеном водом може изазвати разне здравствене проблеме, као што су инфекције, запаљење коже и друге.[7] Многи градови, насеља и села имају више нивое арсена у води него што је дозвољено законом и препоручено од стране СЗО. Највећи проблем са водом загађеном арсеном има Аутономна покрајина Војводина, чија очитавања из Новог Бечеја достижу и до 27 пута више од законске границе.[8]

Мале хидроелектране[уреди | уреди извор]

У Србији је изграђено око 100 малих хидроелектрана, саопштило је Министарство заштите животне средине. Државна електроенергетска компанија нуди снажне подстицаје и обавезује се да ће електричну енергију коју производе електране куповати по цени 50 одсто вишој од тржишне.[9]

У 2018. години хиљаде грађана Пирота протестовало је против изградње малих хидроелектрана у заштићеним подручјима. Активисти еколошке иницијативе Одбранимо реке Старе планине затражили су да се градња обустави у свим заштићеним подручјима и предузели вишеструке акције како би спречили даљу градњу.[10] Село Ракита је постало важан фронт у њиховој борби. У мају 2019. председник месне заједнице покушао је да заустави машине за које је тврдио да раде ван градилишта. Када је полиција интервенисала, обећао је да ће скочити у реку ако покушају да га ухапсе. Изградњом фабрике дошло је до клизишта које је уништило пут у селу.[11] Уз помоћ активиста за заштиту животне средине, мештани села у Ракити уклонили су цеви постављене за опслуживање нове хидроелектране на реци Ракити.[9]

Крчење шума[уреди | уреди извор]

Кошутњак, Београд

Према Global Forest Watch, Србија је изгубила 52,8 хектара дрвећа од 2001. до 2019. године, што је еквивалентно смањењу дрвећа за 1,9% од 2000. године.[12] Губитак шумског покривача може се приписати нелегалној сечи шума, неконтролисаној испаши стоке и шумским пожарима.[13]

Србија је за 2018. имала средњу оцену индекса интегритета шумског пејзажа са оценом 5,29/10, што је сврстава на 105. место у свету од 172 земље.[14]

Угрожене врсте[уреди | уреди извор]

У Србији је угрожено 270 животињских и 600 биљних врста. Исушивање мочвара и мочвара у сврху проширења пољопривредног земљишта изазвало је губитак природног станишта, што је резултирало опадањем биодиверзитета.[13]

Климатске промене[уреди | уреди извор]

Поплаве[уреди | уреди извор]

Поплаве су постале доминантна елементарна непогода у Србији и предвиђа се да ће број поплава расти.[7]

Суша[уреди | уреди извор]

Очекује се и чешћа појава суша, које су већ честе у Србији. Они су значајно утицали на пољопривреду, воћарство и индустрију вина.[7]

Високе температуре[уреди | уреди извор]

Од почетка јануара до краја септембра 2020. у Србији су била четири топлотна таласа.[7] Учесталост топлотних таласа постала је велика претња воћарству.

Утицај климатских промена[уреди | уреди извор]

Многе породице су изгубиле домове, њиве и животе због климатских промена у Србији. Према речима Горана Тривана, министра заштите животне средине, у периоду од 2000. до 2015. године финансијска штета изазвана климатским променама процењује се на преко пет милијарди евра.[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „BBC News | EUROPE | Uranium tests for Serbs”. News.bbc.co.uk. 15. 1. 2001. Приступљено 2008-09-08. 
  2. ^ Report of the WHO's Depleted Uranium Mission to Kosovo (pdf 123kb) January 22–31, 2001
  3. ^ а б „Health Impact of Ambient Air Pollution in Serbia” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 04. 2022. г. Приступљено 13. 05. 2023. 
  4. ^ Vasovic, Aleksandar (17. 1. 2020). „Serbians don masks and take to smog-filled streets to demand cleaner air”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2020. г. 
  5. ^ „World's worst air adds to Serbian capital's coronavirus woes”. Reuters. 27. 3. 2020. 
  6. ^ „Safe drinking-water in Europe?”. 20. 3. 2018. Архивирано из оригинала 20. 12. 2021. г. Приступљено 13. 05. 2023. 
  7. ^ а б в г д „Number of Floods and Droughts Increases, Serbian Government Does Not Combat Climate Change”. Center for Investigative Journalism of Serbia. 28. 10. 2020. 
  8. ^ Stanić, Miloš (10. 3. 2018). „Toxic Taps: Arsenic in Water Stirs Cancer Fears”. Balkan Insight. 
  9. ^ а б „Villagers in Serbia tear out hydropower pipes in protest over river”. 16. 8. 2020. 
  10. ^ Dimitrijević, Uroš (4. 9. 2018). „Protest u Pirotu: "Hoću reke neću cevovod"”. BBC. 
  11. ^ Marinković, Lazara (29. 5. 2019). „Mini-hidroelektrane u Srbiji: Zašto su borci za opstanak reka spremni da žrtvuju i sopstvenu slobodu”. BBC News Na Srpskom. 
  12. ^ „Serbia Deforestation Rates & Statistics”. 
  13. ^ а б „Biodiversity Serbia”. 
  14. ^ Grantham, H. S.; Duncan, A.; Evans, T. D.; Jones, K. R.; Beyer, H. L.; Schuster, R.; Walston, J.; Ray, J. C.; Robinson, J. G. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material”. Nature Communications. 11 (1): 5978. ISSN 2041-1723. PMC 7723057 Слободан приступ. PMID 33293507. doi:10.1038/s41467-020-19493-3 Слободан приступ. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еколошка_питања_у_Србији&oldid=27500378”