Ракита (Бабушница)
Ракита | |
|---|---|
 Ракита | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пиротски |
| Општина | Бабушница |
| Становништво | |
| — 2011. | 340 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 54′ 31″ С; 22° 33′ 19″ И / 42.9085° С; 22.555333° ИКоординате: 42° 54′ 31″ С; 22° 33′ 19″ И / 42.9085° С; 22.555333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 924 м |
.svg)  Ракита Ракита на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 010 |
| Регистарска ознака | PI |
Ракита је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 340 становника (према попису из 1991. било је 455 становника). Ово насеље је имало свој рудник каменог угља који се затворио крајем шездесетих година.
У Ракити је 1929. године снимљен и југословенски филм "Рударева срећа", један од најзначајнијих и ретких сачуваних филмова из тог периода.
Постанак села[уреди | уреди извор]
Село је назив добило највероватније по шибњу раките односно од врсте врбе. Насеље је настало у близини ракита, где расту раките[1]. Мештани село називају Раћита или Рећита.
Настарији запис о селу датира из 1444. године, тачније у пописном дефтеру нахије Знепоље. Тада се село помиње као део феудалног поседа тимара Војнака, сина Станислава. Пренет му је на коришћење после оца а поседује берат султана. Ракита је тада имала 10 домаћинстава у којима је живело 50 људи.
Село је спаљено од стране Турака након чега је премештена на селиште а одакле је због клизишта премештена на данашњу локацију, поред Црновршке и Вучиделске реке.
Рудник Јерма[уреди | уреди извор]
Испитивање налазишта каменог угља у околини села Раките започета су 1922. године. Рудник "Јерма" отворило је 1924. године предузеће за истраживање и експлоатацију каменог угља „Нова Јерма“ - Ракита. Од 1926. године ово предузеће, чији је оснивач била Есконтна банка Београд, већинског власника Драгише Матејића, зове Акционарско друштво „Јерма“ са седиштем у селу Ракита.[2][3] Саграђена је 1926. године и пруга уског колосека ради искоришћавања каменог угља и зграда дирекције.[4] Рудник је био прекинуо рад 1938. због "финансијских и других тешкоћа".[5]
Демографија[уреди | уреди извор]
1530. године се у попису Пиротског кадилука помиње насеље Ракита са 11 кућа у којима живе само два неожењена мушкарца а годишње задужење порезом је 997 акчи.
Први српски попис после ослобођења од Турака из 1879. године је забележио да Ракита има 28 кућа и 319 становника. У насељу Ракита живи 300 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,9 година (44,9 код мушкараца и 49,0 код жена). У насељу има 131 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 10 | ||
| 75—79 | 6 | 6 | ||
| 70—74 | 13 | 16 | ||
| 65—69 | 11 | 15 | ||
| 60—64 | 13 | 14 | ||
| 55—59 | 18 | 11 | ||
| 50—54 | 18 | 19 | ||
| 45—49 | 12 | 14 | ||
| 40—44 | 13 | 14 | ||
| 35—39 | 8 | 4 | ||
| 30—34 | 12 | 4 | ||
| 25—29 | 14 | 8 | ||
| 20—24 | 10 | 11 | ||
| 15—19 | 2 | 4 | ||
| 10—14 | 4 | 6 | ||
| 5—9 | 4 | 6 | ||
| 0—4 | 11 | 6 | ||
| Просек : | 44,9 | 49,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 153 | 39 | 99 | 12 | 2 | 1 |
| Женски | 150 | 9 | 108 | 30 | 3 | 0 |
| УКУПНО | 303 | 48 | 207 | 42 | 5 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 59 | 7 | 0 | 6 | 4 |
| Женски | 11 | 4 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 70 | 11 | 0 | 6 | 5 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 29 | 5 | 2 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 29 | 7 | 3 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 2 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 2 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јован Ћирић, Насеља горњег Понишавља и Лужнице, 1979
- ^ „Фонд рудника Јерма”. arhivpirot.rs. Приступљено 17. 9. 2020.
- ^ Јерковић, Соња (2018). Народна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/Југославије 1918-1931. године, докторска дисертација. Београд. стр. 253.
- ^ Митић, Горан (3. 12. 2018). „Rakita - selo o kome se ponovo puno priča i piše”. www.pirotskikraj.com. Приступљено 17. 9. 2020.
- ^ "Политика", 5. март 1940
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Тодоровић Н, Лужница, 2016
- Јован Ћирић, Насеља Горњег Понишавља и Лужнице, Пиротски зборник бр. 8-9, 1979
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
