Pređi na sadržaj

Ekološki problemi u Srbiji

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ekološki problemi u Srbiji opisuju štetne uticaje ljudske aktivnosti na životnu sredinu u Republici Srbiji. Ekološki problemi koji najviše pogađaju Srbiju su: velika količina zagađenosti vazduha, deponije, zagađenost reka, izgradnja malih hidroelektrana i nekontrolisana seča šuma. Svi ovi problemi međusobno su povezani, a do njih u najvećoj meri dolazi usled neadekvatnog delovanja različitih industrija koje u trci za ostvarivanjem profita zanemaruju štetu koju nanose prirodi.[1]

Zagađenost vazduha[uredi | uredi izvor]

Zagađenje vazduha u Srbiji ima alarmantne razmere. Od toga da rezultati merenja koncentracije polutanata pokazuju da je Beograd nekada najzagađenija prestonica u svetu, preko toga da, građani pojedinih gradova u Srbiji, poput Valjeva i Užica, duže od trećine godine udišu vazduh pun PM čestica koje je Svetska zdravstvena organizacija proglasila odgovornim za preuranjenu smrt više od 5.000 ljudi svake godine u Srbiji.[2] Prema izveštaju o kvalitetu vazduha za 2019. godinu, vazduh u Boru je zvanično 13 puta u toku te godine bio opasan po zdravlje ljudi zbog sumpor-dioksida. U Valjevu su zabeležena 132 dana sa prekomernim zagađenjem PM10 česticama, a najveća koncentracija PM10 čestica u toku samo jednog dana zabeležena je u Zaječaru, više od četiri puta iznad dozvoljene.[3]

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Filip Radović, izjavio je da je da su individualna ložišta dominantni izvori zagađenja vazduha, ali da se ne mogu zanemariti ni industrijska postrojenja. U Srbiji postoji 25 takvih industrijskih postrojenja koja su u kategoriji evropske direktive o prekograničnom zagađenju i koje plaćaju naknadu na godišnjem nivou. Cilj tih naknada je destimulacija proizvodnje emisija i ulaganje u modernizaciju postrojenja. Elektroprivreda Srbije je najveći emiter zagađujućih materija u Srbiji.[4]

Deponije[uredi | uredi izvor]

U Srbiji se godišnje generiše, prema prikupljenim podacima, preko 11 miliona tona otpada, od čega je 2,3 miliona tona komunalnog otpada. Prema podacima iz Strategije upravljanja otpadom, svaki stanovnik Srbije proizvede godišnje oko 318 kilograma smeća. Većina otpada, preko 85% se odlaže na sanitarnim i nesanitarnim deponijama, ali određeni deo, oko 15% komunalnog, ali i drugih vrsta otpada, kao što je pre svega, građevinski otpad, završava na divljim deponijama. Prema poslednjim raspoloživim podacima iz 96 jedinica lokalnih samouprava, u Srbiji je locirano 1984 divljih deponija.[5] Od 164 registrovanih opštinskih deponija, 70% nema potrebne dozvole i procene uticaja na životnu sredinu.[6] Neadekvatnim odlaganjem otpada, zagađuje se ne samo zemlja, nego i voda, a paljenjem istog i vazduh. U materije koje u najvećoj meri zagađuju vazduh, a emituju se sa deponija su azotni i sumporni oksidi, PAU, dioksini, furani, prašina i teški metali. Sa komunalnih deponija se emituje i deponijski gas, kao nus-produkt procesa razgradnje deponovanog otpada, koji sadrži oko 50% metana. Pored toga, emituju se i neprijatni mirisi, koji imaju značajan uticaj na kvalitet života u okolini deponija.[7]

Zagađenost reka[uredi | uredi izvor]

Ključni izvori zagađenja reka u Srbiji su neprečišćene industrijske i komunalne otpadne vode. Oko 50% zagađenja ispuštenog u reke dolazi od industrijskih postrojenja. Veliki zagađivač voda Srbije su neuređene deponije, ali i neodgovorni građani koji bacaju otpad direktno u reku te je slika smeća koje pluta površinom postala česta pojava na vodotokovima reka. Podzemne vode zagađuje i preterana upotreba veštačkog đubriva, kao i korišćenje štetnih pesticida i supstanci otrovnih za prirodu. Većina vodotokova u našoj zemlji, izloženi su zagađenjima organskog i neorganskog porekla, a veoma često je prisutno kombinovano organsko i neorgansko zagađenje industrijskim ili komunalnim zagađenjima.[8]

U pojedinim mestima Srbije, naročito uz Dunav i Savu, fekalne kanalizacije izlivaju se direktno u reke. Srbija prečišćava svega 10 procenata otpadnih voda, dok Beograd i Novi Sad otpadne vode izbacuju direktno u reke Savu i Dunav.[9] Oko trećina od 1,6 miliona stanovnika glavnog grada Srbije nije povezana za kanalizaciju i oslanjaju se na Septičke jame čiji sadržaj se izbacuje direktno u reke. Beograd je jedina evropska prestonica bez postrojenja za preradu otpadnih voda, pa tako godišnje u dve reke na kojima leži izlije oko 60.000 olimpijskih bazena fekalija.[10]

U najzagađenije reke spadaju Stari plovni Begej, Toplica, Veliki Lug, Lugomir, Crni Timok, Borska reka, Kolubara, Pek, Topčiderska reka[11] kao i Veliki bački kanal.[12]

Izgradnja malih hidroelektrana[uredi | uredi izvor]

Gradnja malih hidroelektrana, koja zacevljenjem reka predstavlja ekspresnu devastaciju prirode i živog sveta u vodotokovima i priobaljima, izazvala je mnogobrojne proteste širom Srbije.[13][14][15][16] Većina izgrađenih i planiranih MHE su u zaštićenim prirodnim dobrima, gde su ekosistemi fragilni i nosioci su biodiverziteta. Količina struje koja se proizvede je zanemarljiva u odnosu na štetu koju MHE nanose čitavom ekosistemu, zbog čega se njihova izgradnja naziva i tihim ekocidom. Takođe se nalaze pored naseljenih mesta, što uništava šanse za opstanak meštana koji su često podnosili ličnu žrtvu da bi zaštitili reke te su uz Pokret „Odbranimo reke Stare planine” postali novi heroji ekološkog aktivizma u Srbiji.[17]

Obimno istraživanje Svetske organizacije za prirodu WWF Adria i Departmana za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu pokazalo je da je rekama u Srbiji, naročito brdsko-planinskim, na kojima su izgrađene MHE, načinjena nepovratna šteta i održivost njihovih ekosistema je snižena.[18]

Nekontrolisana seča šuma[uredi | uredi izvor]

Nekontrolisana seča šuma negativno utiče na klimatske promene, eroziju zemljišta i izvore pijaće vode. U Srbiji su česti naslovi o nekontrolisanoj seči zelenila u Beogradu, na Fruškoj gori, u Smederevskoj Palanci ili Aleksincu.[19] Zbog ilegalne seče uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom, za dve decenije nestala je šuma veličine dve beogradske opštine Novi Beograd. Ekološka šteta takve seče procenjuje se na 25 milijardi dinara.[20] Zakon o zaštiti životne sredine Republike Srbije nalaže lokalnim samoupravama obavezu da usvoje odluku o upravljanju zelenim površinama, ali to je učinio tek mali broj gradova i opština.[21] Iako akcije pošumljavanja postoje[22], one nisu u dovoljnoj meri zastupljene kako bi se nadoknadila šteta preterane seče, pogotovo ako se u obzir uzme vreme potrebno da posađena stabla porastu i „zamene” posečena.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pajkić, Snežana (16. 6. 2020). „Pet najvećih ekoloških problema u Srbiji”. Oblakoder. 
  2. ^ Vujanac, Predrag. „ZAGAĐENJA VAZDUHA, SEČA ŠUMA, MHE... Pet crnih ekoloških tačaka Srbije i kako ih REŠITI”. Blic.rs (na jeziku: srpski). 
  3. ^ „Vazduh u Boru opasan po zdravlje”. N1 (na jeziku: srpski). 8. 9. 2020. 
  4. ^ „Zagađenje vazduha u Srbiji dugo zanemaren problem”. Politika Online. 
  5. ^ „Agencija za zaštitu životne sredine - Ministarstvo zaštite životne sredine”. www.sepa.gov.rs. 
  6. ^ „Deponije u Srbiji: Ekološke tempirane bombe”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 9. 8. 2019. 
  7. ^ „Agencija za zaštitu životne sredine - Ministarstvo zaštite životne sredine”. www.sepa.gov.rs. 
  8. ^ „Zašto su vode Srbije zagađene i kako da ih zaštitimo”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 22. 3. 2021. 
  9. ^ „Gde gori: Najveći ekološki problemi Srbije ⋆ Evropski pokret u Srbiji”. Evropski pokret u Srbiji. 1. 4. 2019. 
  10. ^ „Beograd jedini u Evropi pušta otpadne vode u Dunav”. hse.rs (na jeziku: srpski). 
  11. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Šta nam najviše truje reke”. www.rts.rs. 
  12. ^ „Koje su najzagađenije reke u Srbiji?”. National Geographic Srbija. 
  13. ^ „"Hoću reke neću cevovod"”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 
  14. ^ „Novi protest protiv MHE u Pirotu ispred Gradske uprave”. Južne vesti (na jeziku: srpski). 
  15. ^ „Protest protiv MHE u Beogradu: Ne damo reke, ne damo šume - Društvo - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (na jeziku: srpski). 
  16. ^ „Protest protiv izgradnje MHE na Staroj planini 13. juna u Beogradu - Društvo - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (na jeziku: srpski). NaN. NaN. NaN.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  17. ^ „„Oterali smo strah": Kako su borci za reke sa Stare planine postali heroji ekološkog bunta u Srbiji”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 15. 8. 2020. 
  18. ^ JANAČKOVIĆ, Vladimir Lojanica, BRANKO. „PORAŽAVAJUĆI REZULTATI ANALIZE UTICAJA MHE NA ŽIVI SVET Učinjena je nepovratna šteta, Srbija može da OSTANE BEZ PASTRMKI”. Blic.rs (na jeziku: srpski). 
  19. ^ „Pet crnih ekoloških tačaka Srbije”. Info Press (na jeziku: srpski). 17. 9. 2020. 
  20. ^ „Ilegalna seča šuma kod Kosova ugrožava vodu za piće”. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (na jeziku: srpski). 30. 12. 2019. 
  21. ^ „Pet crnih tačaka Srbije | Ekološki pokret Kosjerić” (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 22. 04. 2021. g. Pristupljeno 22. 04. 2021. 
  22. ^ „Početkom novembra akcija "Zasadi drvo" širom Vojvodine”. www.021.rs (na jeziku: engleski). 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еколошки_проблеми_у_Србији&oldid=27851166”