Esterhazi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Esterhazi
(Esterházy család )
DržavaMađarska, Austrougarska
Plemićka titulaGrof od Galate, Vojvoda
OsnivačGrof Mikloš Esterhazi
Nacionalnostmađarska
VjeraProtestanti, katolici
Vebsajt porodice Esterhazi
Rezidencija Dvorac Esterhazijevih

Kuća Esterhazijevih ili porodica Esterhazi (mađ. Esterházy család), je mađarska plemićka porodica poreklom iz srednjeg veka.[1][2][3][4] Od 17. veka, Esterhazijevi su bili najveći veleposednički magnati Mađarske Kraljevine, u vreme dok je ona bila deo Habzburške monarhije, a kasnije i Austrougarske. Tokom istorije Habzburškog carstva, porodica Esterhazi je bila dosledno lojalna habzburškim vladarima. Esterhazijevi su dobili titulu Graf (grof) 1626. godine, a loza Forhtenštajn je dobila titulu Firšt (princ) od cara Svetog rimskog carstva 1712. godine.

Porodične grane[uredi | uredi izvor]

Prvi istaknuti član porodice bio je Ferenc Zerhazi (1563–1594), koji je uzdignut na titulu barona od Galante (posedoe koje je njegova porodica držala od 1421) i uzeo je ime Esterhazi. Porodična istorija od ovog vremena opisana je prema tri linije porekla, od kojih svaka potiče od jednog od Ferencovih sinova: Mikloš Esterhazi je osnovao „ogranak Frakno”, Daniel Esterhazi „ogranak Česnek”, a Pal Esterhazi (1587–1645)[5][6] „ogranak Zojon”. Različite grane porodice dobijale su različite titule i prava. Tako je ogranak Tata ogranka Frakno imao rang kneza, ogranak Čekles, ogranci Česnek i Zojom imali su rang grofova. Među glavnim ograncima, ogranak Česnek je takođe podeljen na dva ogranka, i to na stariju granu i erdeljsku granu.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Esterhazi su nastali među nižim plemstvom severnog dela Kraljevine Mađarske (današnja jugozapadna Slovačka), iz prvobitnog ogranka klana Salamon (de genere Salamon) pod imenom Zerhazi (de Zerhásház / de Zyrház / de Zyrhas). Njihov prvi poznati predak bio je Mokud (Mocud) iz klana Salamon, koji je bio vojni službenik i zemljoposednik u regionu Čalokož u Zapadnoj Mađarskoj (danas Veliko žitno ostrvo u jugozapadnoj Slovačkoj), i Pristaldus, nosilac pravosudne funkcije na sudu kralja Bela III[7]

Ime Esterhazi prvi je upotrebio Benedikt Esterhazi (rođen kao Benedek Zerhas de Zerhashaz) (1508–1553), koji je 1539. preuzeo bogatstvo svoje žene Ilone Besenjei de Galante. Njihov sin Ferenc Esterhazi (1533–1604) nasledio je grb i titulu od svoje majke, a puno prezime porodice postalo je „Esterhazi od Galanta”. Galanta je gradić istočno od Bratislave (mađarski:Pozsony, nemački:Pressburg). sada glavnog grada Slovačke.

Porodica je postala istaknuta pod grofom Miklošem Esterhazijem (1583–1645) i njegovim sinom, princom Palom Esterhazijem (1635–1713). U 17. veku, nakon Mikloševog bogaćenja, porodica se podelila na četiri glavne porodične loze:

  • starija Forthenštajn (mađarski: Fraknó) grana: osnovana od strane Mikloša Esterhazija, sedište: Ajzenštat (Kismarton)
  • Kadetski ogranak „kuće Frakno”:
    • mlađa „Forthenštajnska grana”
    • Zoljon grana: osnovana od strane Pala Esterhazija (1587–1645)
    • Česneg grana: osnovana od strane Danijela Esterhazija (1585–1654)

Godine 1626. Esterhazijevi su dobili titulu grofa, a 1712. godine starija loza Forhtenštajna je dobila titulu (vladajućeg) princa od strane cara Svetog rimskog carstva. Imali su suverenu državu kada su dobili bivšu opatiju Edelšteten kao carsku kneževinu 1804. godine.

Uspeh porodice proizašao je iz stalnog gomilanja zemlje i lojalnosti i Rimokatoličkoj crkvi i habzburškom caru, pri čemu je poslednji faktor bio najvažniji. Konzistentna tema mađarske istorije bila je vatrena i ponekad nasilna želja da se oslobodi austrijske vlasti, želja koja se konačno ispunila na kraju Prvog svetskog rata. Prinčevi Esterhazi bili su dosledno lojalni Habzburškoj monarhiji i u nekoliko navrata su joj pružili vitalne usluge u vremenima krize. To uključuje tursku opsadu Beča 1683. i direktnu okupaciju Beča od strane Napoleona 1809. godine.

Porodica je svoju imovinu stekla na tri glavna načina: preraspodelom zemlje oduzete protestantima u Kontrareformaciji, preraspodelom zemlje osvojene od Turaka i uspešnim brakovima.[8] Većina ovih zemalja nalazila se u današnjoj Austriji, Slovačkoj i Mađarskoj. Porodica je na kraju postala najveći zemljoposednici u Habzburškom carstvu, a njihov prihod je ponekad premašivao prihode cara.

Rezidencije[uredi | uredi izvor]

Zamak Forthenštajn, Austrija
Palata Esterhazijevih u Fertedu, Mađarska

Porodica je dobila ime po nekadašnjem naselju Esterhaza, Kraljevina Mađarska. Naselje više ne postoji, i ne treba ga mešati sa kasnijim istoimenim zamkom koji su naseljavali od srednjeg veka. Od 1421. su porodični vlasnici imanja u Galanti.

Najvažnije sedište Esterhazijevih bio je Kišmarton (danas Ajzenštat, Austrija), pošto su glave porodice odlučile da zamak u ovom malom selu učine svojim primarnim prebivalištem. Tu je u 14. veku podignuto utvrđeno uporište, nakon što je postalo vlasništvo Esterhazijeviih, obnovili su ga 1663–1672 u današnji kneževski „šlos Esterhazi”. Njihov praktični razlog zbog kojeg su odlučili da stvore i održavaju kneževski dvor u Ajzenštatu možda je bio taj što su ga, dok je region bio u Mađarskoj, uglavnom naseljavali Nemci, a nalazio se prilično blizu carske rezidencije Habzburgovaca, Beča. (Oblast je ostala u sastavu Mađarske do 1921, kada je predata Austriji prema Ugovoru iz Sen Žermena, 1919, i Trijanonskom ugovoru iz 1920.)

Esterhazijevi su zadržali niz drugih rezidencija širom Kraljevine Mađarske, uključujući Transilvaniju (danas deo Rumunije), a oni prinčevi Esterhazijevi koji su više voleli stilski život prestonice provodili su većinu svog vremena u Beču. Tokom 1770-ih, princ Mikloš Jožef Esterhazi, koji nije voleo Beč, dao je sagraditi veličanstvenu novu palatu u Fertedu u Mađarskoj. Sagrađena je na mestu nekadašnjeg lovačkog doma. Danas je ovo najomiljenija kuća Esterhazija, koja se često naziva „mađarski Versaj”.

Esterhazijevo plemstvo[uredi | uredi izvor]

Grof Mikloš Esterhazi (1583–1645) ∞ Kristina Njari

  • Princ Pal I Esterhazi , grof od Galanta (1635–1713) ∞ (1.) Oršolja Esterhazi (2.) Eva Tekeli
    • (1.) Mihalj Esterhazi (komornik), Mihalj I, grof od Galanta (1671–1721) ∞ Ana Margarita od Tizon Blandrata
    • (2.)Jožef Antal Esterhazi, Jožef I, grof od Galanta (1688–1721) ∞ Marija Oktavija fon Gilajs
      • Pal Antal Esterhazi (1711–1762), Pal II, grof od Galanta (1711–1762) ∞ Marija Ana Luiza Lunati Viskonti
        • Mikloš Jožef Esterhazi, Mikloš I, grof od Galanta (1714–1790) ∞ Marija Elizabeta fon Vajsenvof
          • Pal Antal Esterhazi (1738–1794), Antal I, grof od Galanta (1738–1794) ∞ Marija Terezija Monjorokereki i Monosloji Erdedi
            • Mikloš Esterhazi (1765–1833), Mikloš II Ferdinad, grof od Galanta (1765–1833) ∞ Marija Jozefina fon i od Lihtenštajna
              • Pal Antal Esterhazi, Pal III, grof od Galanta (1786–1866) ∞ Marija Terezija fon Turn i Taksis
                • Mikloš III Pal Karolj Esterhazi, grof od Galanta (1817–1894) ∞ Sara Frederika Čajld Vilijers
                  • Pal V Antal Mikloš Esterhazi, grof od Galanta (1843–1898) ∞ Marija fon i od Trautmansdorf Vajnsberg
                    • Mikloš IV Pal antal Marija Esterhazi, grof od Galanta (1869–1920) ∞ Margita Ciraki
                      • Pal Marija Lajoš Antal Esterhazi, Pal V (1901–1989) ∞ Melinda Otrubaj
grof od Galanta Supruga
1. keretnélküli Esterhazi

Pal I. (1635-1713)

1687 26. mart 1713. Mošon išpan

Mađarska namesnik

1. Oršolja Esterhazi

2. Eva Tekeli

2. keretnélküli Mihalj Esterhazi (komornik)

Mihalj I (1671-1721)

26. mart 1713. 24. mart 1721. Šopron glavni išpan

Kraljevski dvorjanin
Carski i kraljevski komornik
Carski i kraljevski savetnik

 Ana Margarita od Tizon Blandrata
3. keretnélküli Jožef Antal Esterhazi

Jožef I (1688-1721)

24. mart 1721. 6. jun 1721. Šopron glavni išpan
Šomođ (županija) glavni išpan 		Marija Oktavija fon Gilajs
4. keretnélküli Pal Antal Esterhazi (1711–1762)

Pal II (1711-1762)

6. jun 1721. 18. mart 1762. Šopron glavni išpan Marija Ana Luiza Lunati-Viskonti
5. keretnélküli Mikloš Jožef Esterhazi

Mikloš I (1714-1790)

18. mart 1762. 28. septembar 1790. Šopron glavni išpan Marija Elizabeta fon Vajsenvof
6. keretnélküli Pal Antal Esterhazi (1738–1794)

Antal I (1738-1794)

28. septembar 1790. 22. januar 1794. Šopron glavni išpan Marija Terezija Erdedi
7. keretnélküli Mikloš Esterhazi (1765–1833)

Mikloš II (1765-1833)

22. januar 1794. 25. novembar 1833. Šopron glavni išpan
Kapetan Mađarske kraljevske garde 		Marija Jozefina fon i od Lihtenštajna
8. keretnélküli Pal Antal Estrhazi

Pal III (1786-1866)

25. novembar 1833. 21. maj 1866. Kraljev ministar
Šopron glavni išpan
Unutrašnji tajni savetnik
Carski i kraljevski komornik
 Marija Terezija fon Turn i Taksis
9. keretnélküli Mikloš III Esterhazi

Mikloš III (1817-1894)

21. maj 1866. 28. januar 1894. Šopron glavni išpan Sara Frederika Čajld-Vilijers
10. [[Pal IV Esterhazi

Pal IV (1843-1898)

28. januar 1894. 22. avgust 1898. Šopron glavni išpan Marija fon i od Trautmansdorf-Vajnsberg
11. keretnélküli Mikloš IV Esterhazi

Mikloš IV (1869-1920)

22. avgust 1898. 6. april 1920. Šopron županija (bivša) glavni išpan Margita Ciraki i Denešfalvski
12. Pal Marija Lajoš Antal Esterhazi

Pal V (1901-1989)

6. april 1920. 25. maj 1989. Melinda Otrubaj
13. Antal II Esterhazi

Antal II (1936)

25. maj 1989 danas

Posedi Esterhazija (bivši i sadašnji)[uredi | uredi izvor]

  • Zamak Forhtenštajn, Austrija (pripada porodici: 1622–danas)
    Zamak Forhtenštajn, Austrija (pripada porodici: 1622–danas)
  • Zamak Papa, Mađarska (1626–1945)
    Zamak Papa, Mađarska (1626–1945)
  • Šlos Esterhazi, Austrija (1649–danas)
    Šlos Esterhazi, Austrija (1649–danas)
  • Palata Esterhazi, Mađarska (1681–1945)
    Palata Esterhazi, Mađarska (1681–1945)
  • Palata Esterhazi, Beč, Austrija (1685–danas)
    Palata Esterhazi, Beč, Austrija (1685–danas)
  • Zamak Tata, Mađarska (1727–1945)
    Zamak Tata, Mađarska (1727–1945)
  • Zamak Čakvar, Mađarska (1778–1945)
    Zamak Čakvar, Mađarska (1778–1945)
  • Bivši manastir u Edelštatenu, Nojburg an der Kamel, Bavarska (1804–danas)
    Bivši manastir u Edelštatenu, Nojburg an der Kamel, Bavarska (1804–danas)
  • Šlos Nordkiršen, Vestfalija (vlasništvo porodice u 19. veku)
    Šlos Nordkiršen, Vestfalija (vlasništvo porodice u 19. veku)
  • Čekles, danas u Slovačkoj
    Čekles, danas u Slovačkoj
  • Kepčenj, Danas u Austriji (Kittese)
    Kepčenj, Danas u Austriji (Kittese)
  • Palata Esterhazi, Bratislava, Slovačka
    Palata Esterhazi, Bratislava, Slovačka

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Esterházy Family”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 27. 4. 2008. 
  2. ^ „Esterházy”. The Columbia Encyclopedia. Pristupljeno 27. 4. 2008. 
  3. ^ „Objects to Esterházy – Ancient Hungarian family questions his right to a title” (PDF). The New York Times. 12. 3. 1899. Pristupljeno 27. 4. 2008. 
  4. ^ „Kaposvár”. Kaposvár University. Arhivirano iz originala 4. 5. 2006. g. Pristupljeno 27. 4. 2008. 
  5. ^ Adatlapja a Petőfi Irodalmi Múzeum (PIM) adatbázisában
  6. ^ Adatlapja a Petőfi Irodalmi Múzeum (PIM) adatbázisában
  7. ^ Dr. Gabor Szent-Ivany, Count Janos Esterhazy – The Life and Works of the Great Son of the Hungarian Highland. Pouke koje treba izvući iz događaja burnog perioda u evropskoj istoriji, kako bi se olakšali napori za postizanje trajne i mirne saradnje među narodima dunavskog sliva. Szent-Ivany, Gabor (1989). Count Janos Esterhazy: Life and Works of the Great Son of the Hungarian Highland: Lessons to be Drawn from the Events of a Stormy Period in European History, to Facilitate the Efforts for the Achievement of a Lasting and Peaceful Cooperation Among the Peoples of the Danubian Basin. Astor, Florida.: Danubian Press. str. 92. ISBN 0879340347. 
  8. ^ Landon and Jones 1988, 35

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Esterházy Privatstiftung (2012) "Highlights of Esterházy Palace: Visitor's guide to the exhibition," prepared by Florian T. Beyer, Margit Kopp, and other scholarly staff of the Esterházy Privatstiftung. Eisenstadt: Esterházy Privatstiftung. 2nd edition.
  • H. C. Robbins Landon and David Wyn Jones (1988) Haydn: His Life and Music. Thames & Hudson.
  • James Webster (2001) "Joseph Haydn", article in the New Grove.
  • Zepetnek, Steven Tötösy de (1998). „Esterházy, Pál Oszkár (Paul Oscar) (born Johannes Baptista Vintetius Packh”. Dictionary of Canadian Biography 1911–1920. 14. Toronto: University of Toronto Press. str. 344—346. 
  • Révai nagy lexikona VI. kötet (Duc–Etele). Budapest: Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság. 1912.
  • Révai nagy lexikona XX. kötet (kiegészítés: Bér–Zsolt). Budapest: Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság. 1927.
  • Révai új lexikona VI. (E–Fei). Főszerk. Kollega Tarsoly István. Szekszárd: Babits. . 2000. ISBN 963-927-226-4.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Kunt Gergely – Viskolcz Noémi 2020: Fejezetek az Esterházy hercegi család levéltárának kutatástör ténetéből (1847‒1945). Turul 93/2.
  • 2017 Az Esterházyak fraknói ifjabb ága. Szenc.
  • Pálffy Géz 2009: Pozsony megyéből a Magyar Királyság élére – Karrierlehetőségek a magyar arisztokráciában a 16–17. század fordulóján. Századok (folyóirat) 143/4, 853–882.
  • Dóka Klára 2008: Lévai nemesek az Esterházy család birtoklása idején. In: Memoria Rerum – Tanulmányok Bán Péter tiszteletére
  • Fülöp Éva 2005: Adatok az Esterházy család ifjabb fraknói grófi ága levéltárának történetéhez. Komárom-Esztergom Megyei Önkormányzat Levéltára Évkönyvei 14, 62-83.
  • Monok István 2005 (szerk.): Kék vér, fekete tinta
  • Bakács István 1956: Az Esterházy-család hercegi ágának levéltára. Levéltári alapleltárak 2. Budapest.
  • Sarlay Soma 1940: Az Esterházy család múltjából, Turul (folyóirat), 1940
  • Bubics Zsigmond 1894: Az Esterházy-család története, Budapest
  • Ormós Zsigmond 1865: A herczeg Esterházy képtár műtörténelmi leírása, Pest

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Esterhazi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Естерхази&oldid=26595406”