Шопрон жупанија (бивша)
| Жупанија Шопрон | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 11. век—15. март 1950. | |||||||||||
Шопрон на мапи Краљевине Мађарске | |||||||||||
| Главни град | Шопрон | ||||||||||
| Званични језик(ци) | мађарски и немачки | ||||||||||
| Религија | католицизам, протестантизам | ||||||||||
| Регија | југоисточна Европа | ||||||||||
| Земља | |||||||||||
| Површина | 1910 3.256 km² 1930 1.915 km² км2 | ||||||||||
| Становништво | 1910 283.500 1930 179.261 179261 | ||||||||||
| Догађаји | |||||||||||
| Историја | |||||||||||
• Успостављено | 11. век | ||||||||||
| (11. век -1946) | |||||||||||
| (1946-1949) | |||||||||||
| (1949-1950) | |||||||||||
• Тријанон | (4. јун 1920.) | ||||||||||
• Укинуто | 15. март 1950. | ||||||||||
| |||||||||||
Жупанија Шопрон (мађ. Sopron vármegye, нем. Ödenburg, лат. Comitatus Soproniensis) је била административна жупанија Краљевине Мађарске. Њена територија је сада подељена између Аустрије и Мађарске. Главни град округа био је Шопрон.
Географија
[уреди | уреди извор]Жупанија Шопрон је делила границе са аустријском земљом Доњом Аустријом и тадашњим мађарским жупанијама Мошон, Ђер, Веспрем и Ваш. У жупанији је било језеро Нежидер (мађ. Fertő tó, немачки: Neusiedler See). Површина жупаније је 1910. године износила 3.256 km².
Историја
[уреди | уреди извор]Шопронска жупанија је била једна од првих жупанија у мађарској краљевини. Жупанију је основао краљ Свети Стефан I у време оснивања државе и уређења краљевског жупанијског система, са Шопронваром као центром, на територији поседа породице Ошл.[1]
Године 1920. Тријанонским уговором западни део жупаније улази у састав Аустрије, док је источни део у састав Мађарске. Године 1921. референдумом је одлучено да се град Шопрон и осам околних насеља придруже Мађарској уместо Аустрији.
Године 1950. жупанија Шопрон се спојила са жупанијом Ђер-Мошон и формирала жупанију Ђер-Шопрон, док је мали део жупаније Шопрон припао округу Ваш. Жупанија је 1990. преименована у округ Ђер-Мошон-Шопрон.
Демографија
[уреди | уреди извор]1900
[уреди | уреди извор]Године 1900. у жупанији је живело 279.796 људи и састојало се од следећих језичких заједница:[2]
Укупно:
- мађарски: 136,616 (48.8%)
- немачки: 109.369 (39.1%)
- хрватски: 31.317 (11,2%)
- словачки: 505 (0,2%)
- румунски: 22 (0,0%)
- српски: 12 (0.0%)
- русински: 4 (0,0%)
- Остало или непознато: 1.951 (0.7%)
По попису становништва из 1900. године, жупанију су чиниле следеће верске заједнице:[3]
Укупно:
- римокатолици: 235.390 (84,1%)
- Лутерански: 33.924 (12,1%)
- Јеврејски: 9.736 (3,5)
- Калвинисти: 641 (0,2%)
- гркокатолици: 53 (0,0%)
- Грци православци: 26 (0,0%)
- Унитаријанци: 15 (0,0%)
- Остало или непознато: 11 (0,0%)
1910
[уреди | уреди извор]
Године 1910. у жупанији је живело 283.510 становника и састојало се од следећих језичких заједница:[2]
Укупно:
- мађарски: 141.011 (49,7%)
- немачки: 109.160 (38,5%)
- хрватски: 31.004 (10,9%)
- словачки: 397 (0,1%)
- румунски: 33 (0,0%)
- српски: 15 (0.0%)
- русински: 4 (0,0%)
- Остало или непознато: 1.886 (0,7%)
По попису становништва из 1910. године, жупанију су чиниле следеће верске заједнице:[3]
Укупно:
- римокатолици: 239.578 (84,5%)
- Лутерани: 34.820 (12,3%)
- Јевреји: 8,192 (2,9)
- Калвинисти: 743 (0,3%)
- гркокатолици: 93 (0,0%)
- Грци православци: 50 (0,0%)
- Унитаријанци: 27 (0,0%)
- Остало или непознато: 7 (0,0%)
Пододељења жупаније
[уреди | уреди извор]
Почетком 20. века, Шопрон жупанија је била подељена на округе и оне су биле:
| Окрузи (járás) | |
|---|---|
| Округ | Центар округа |
| Чепрег | Чепрег |
| Чорна | Чорна |
| Фелшепуља | Фелшепуља, Аустрија Оберпулендорф |
| Капувар | Капувар |
| Кишмартон | Кишмартон, Аустрија Ајзенштат |
| Нађмартон | Нађмартон, Аустрија Матерсбург |
| Шопрон | Шопрон |
| Урбани округ (градови са законским овлашћењима) | |
| Шопрон | |
| Урбани окрузи (град са организованим већем) | |
| Кишмартон, Аустрија Ајзенштат | |
| Руст, Аустрија Руст | |
Ајзенштат, Матерсбург, Руст и Оберпулендорф сада су у Аустрији.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Györffy György. „15 / A vármegye X. századi előzményei és korai szervezete.”. István király és műve. Gondolat Budapest 1983. ISBN 963-281-221-2.
- ^ а б „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Приступљено 2012-06-25.
- ^ а б „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Архивирано из оригинала 21. 02. 2014. г. Приступљено 25. 06. 2012.