Шопрон жупанија (бивша)

С Википедије, слободне енциклопедије
Шопрон (бивша жупанија)
Sopron vármegye  (мађарски)
Comitatus Soproniensis  (латински)
11. век—15. март 1950.
Грб Шопрони
Грб

Шопрон на мапи Краљевине Мађарске
Главни градШопрон
Регијајугоисточна Европа
Земља Краљевина Мађарска
Површина1910 3.256 km²
1930 1.915 km² км2
Становништво1910 283.500
1930 179.261 179261
Догађаји
Историја 
• Успостављено
11. век
(11. век -1946)
(1946-1949)
(1949-1950)
(4. јун 1920.)
• Укинуто
15. март 1950.
Претходник
Следбеник
Краљевина Мађарска
Мађарска
(1,915 km²)
Аустрија
(1,341 km²)

Бивша жупанија Шопрон (мађ. Sopron vármegye, нем. Ödenburg, лат. Comitatus Soproniensis) је била административна жупанија Краљевине Мађарске. Њена територија је сада подељена између Аустрије и Мађарске. Главни град округа био је Шопрон.

Географија[уреди | уреди извор]

Жупанија Шопрон је делила границе са аустријском земљом Доњом Аустријом и тадашњим мађарским жупанијама Мошон, Ђер, Веспрем и Ваш. У округу је било језеро Нежидер (мађ. Fertő tó, немачки: Neusiedler See). Површина жупаније је 1910. године износила око 3.256 km².

Историја[уреди | уреди извор]

Шопронска жупанија је била једна од првих жупанија у мађарској краљевини. Жупанију је основао краљ Свети Стефан I у време оснивања државе и уређења краљевског жупанијског система, са Шопронваром као центром, на територији поседа породице Ошл.[1]

Жупанија Шопрон након Тријанонског уговора. (3) Град Шопрон (урбани део) (4) територија пребачена из жупаније Мошон у жупанију Шопрон 1921. године.
Формирање данашње жупаније Ђер-Шопрон. (1)Територија која је од жупаније Ваш додељена жупанији Ђер-Шопрон 1950. године. (2) територија која је од жупаније Шопрон 1950. године додељена жупанији Ваш.

Године 1920. Тријанонским уговором западни део жупаније улази у састав Аустрије, док је источни део у састав Мађарске. Године 1921. референдумом је одлучено да се град Шопрон и осам околних насеља придруже Мађарској уместо Аустрији.

Године 1950. жупанија Шопрон се спојила са жупанијом Ђер-Мошон и формирала жупанију Ђер-Шопрон, док је мали део жупаније Шопрон припао округу Ваш. Жупанија је 1990. преименована у округ Ђер-Мошон-Шопрон.

Демографија[уреди | уреди извор]

1900[уреди | уреди извор]

Године 1900. у жупанији је живело 279.796 људи и састојало се од следећих језичких заједница:[2]

Укупно:

По попису становништва из 1900. године, жупанију су чиниле следеће верске заједнице:[3]

Укупно:

1910[уреди | уреди извор]

Етничка карта округа са подацима пописа из 1910.

Године 1910. у жупанији је живело 283.510 становника и састојало се од следећих језичких заједница:[2]

Укупно:

По попису становништва из 1910. године, жупанију су чиниле следеће верске заједнице:[3]

Укупно:


Под одељења жупаније[уреди | уреди извор]

Под одељења жупаније Шопрон 1910. године

Почетком 20. века, Шопрон жупанија је била подељена на округе и оне су биле:

Окрузи (járás)
Округ Центар округа
Чепрег Чепрег
Чорна Чорна
Фелшепуља Фелшепуља, Аустрија Оберпулендорф
Капувар Капувар
Кишмартон Кишмартон, Аустрија Ајзенштат
Нађмартон Нађмартон, Аустрија Матерсбург
Шопрон Шопрон
Урбани округ (градови са законским овлашћењима)
Шопрон
Урбани окрузи (град са организованим већем)
Кишмартон, Аустрија Ајзенштат
Руст, Аустрија Руст

Ајзенштат, Матерсбург, Руст и Оберпулендорф сада су у Аустрији.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Györffy György. „15 / A vármegye X. századi előzményei és korai szervezete.”. István király és műve. Gondolat Budapest 1983. ISBN 963-281-221-2. 
  2. ^ а б „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Приступљено 2012-06-25. 
  3. ^ а б „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Архивирано из оригинала 21. 02. 2014. г. Приступљено 2012-06-25.