Etimologija reči konoplja

Na osnovu izrazite sličnosti reči raznih slovenskih naroda za konoplju (stsl. коноплиакôд: chu је напређен у кôд: cu , rus. конопля, češ. конопи, polj. конопие), može se zaključiti da ona vuče poreklo iz zajedničke slovenske prapostojbine. S obzirom da poznavanje reči ukazuje na poznavanje biljke, etimologija može pomoći da se otkrije koliko dugo Sloveni poznaju konoplju, kada drugi, arheološki ili pisani, izvori nedostaju.

Stari oblik jednine je bio kanap odnosno konop. Zbirna množina konopie je nastala dodavanjem staroslovenskog nastavka ie (uporedi grozd i grozdie). Ranije se reč konoplje upotrebljavala samo u množini, kako je i Vuk Karadžić beleži u svom rečniku. Danas je u upotrebi pretežno izvedeni oblik jednine konoplja.

I germanski jezici imaju srodne reči za konoplju (nemački: hanf, norveški: hamp, švedski: hampa, engleski: hemp, holandski: henep). Takođe postoji i velika srodnost između germanskih i slovenskih jezika (uporedi hanaf i kanap) što upućuje na još dublje indoevropske zajedničke korene ove reči. Tako za sve indoevropljane važi, da im je biljka konoplje poznata još od drevnih vremena zajedničke prapostojbine.

Najpoznatija svetska reč za konoplju, kanabis (gr: Κάνναβις), je u mnoge zapadne jezike ušla preko latinskog, koji se koristi kao naučni jezik u medicini i botanici. U latinski je reč došla iz starogrčkog, a među grcima tu reč prvi beleži Herodot, opisujući običaje severnih grčkih suseda prilikom putovanja po brdovitom Balkanu. Smatra se da su Grci reč kanap(is) primili od Skita ili Tračana, koji su biljku obilato koristili, i grcizovali je dodavanjem poslednja dva slova.

Zanimljivo da je naša reč kanap slična i germanskoj hamf i grčkoj kanabis, iako njih dve nisu međusobno slične.

U Bibliji, u izvornom tekstu Tanaha (Stari zavet) na hebrejskom jeziku (koji se prepisuje više od tri hiljade i trista godina, dakle milenijum pre klasične grčke civilizacije), pojavljuje se reč „kne bosem“ (קנה בושם). Ova reč se pojavljuje u kontekstu recepta za pripremu masti (namaza, Sveto ulje) kojim po nalogu samog Boga, treba namazati predmete u hramu, kao i sam oltar. Bog naređuje da Mojsijev brat Aron - prvi veliki sveštenik, kao i njegovi direktni potomci po muškoj liniji (takozvani Koeni) treba da namažu svoju molitvenu garderobu njome. U stvari, sama reč Mesija se na hebrejskom jeziku kaže „mašiah“ što doslovno znači „namazani“ ili „pomazani“ ili na grčkom "hristos". Vidi Pomazanje.

Reč „kne bosem“ doslovno znači „mirisna trska“. Danas se ne zna sa sigurnošću, o kojoj se tačno biljci radi. Tradicija pomazanja starozavetnim uljem u jevrejskom narodu je prekinuta od kada je Navukodonosor uništio prvi Jerusalimski hram, te je tačna tehnika pripreme svetog ulja izgubljena. Prema englesko hebrejskom rečniku Ben Jeude, izraelskog Vuka Karadžića, kne bosem je upravo kanabis. Sličnost izmeću rečju „kne bosem“ i grčke reči „kanabis“ navodi na mogućnost da je grčka reč kanabis upravo izvedena iz ove semitske reči. Slovo m na kraju reči je verovatno odbačeno jer nije u duhu grčkog jezika da se imenica zavrčava na m. Dakle, razvoj reči je bio kne bosem > knebos > kanabis.

Glasovi „b“ i „p“ se često mešaju kada prelaze iz jezika u jezik. Kod Arapa na primer nema glasa „p“ i oni i dan danas čuju „b“ za izgovoreno „p“. Dalje, hebrejsko slovo C je ranije izgovarano kao glas S. Time se može objasniti oblik „konopac“ (kanabis>kanapic>konopac) iz srpskog jezika, te i skraćeni oblik „kanap“.

Zanimljiva je i dvostruka veza između reči pomazanje (grčki hrizma) i reči harizma to jest harizmatičnost. Pored očigledne sličnosti reči, svako ko poznaje biljku kanabis izbliza, zna da ona dodaje čoveku harizmatičnost. To je dodatni razlog za verovati da je kanabis upravo bio sastojak svetog ulja, te da je reč konoplja nastala od kanabis koja je nastala od reči kne bosem.

Izvori

• Damjan Pavlica, Etimologija reči konoplja