Zaštita životne sredine

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Zaštita životne sredine podrazumeva skup različitih postupaka i mera koji sprečavaju ugrožavanje životne sredine s ciljem očuvanja biološke ravnoteže. Ekološka odbrana je multidisciplina i treba da predstavlja trajnu obavezu svih članova društva. Njena multidisciplinarnost proističe iz činjenice da zdravlje, životna sredina i socijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interakciji. Briga o životnoj sredini je sa gledišta našeg društva prioritet od sveukupnog značaja za društvo. Zdrava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzistencije, zdravog razvoja društva i bitan faktor za nivo života stanovništva.

Ciljevi zaštite životne sredine su
  • Očuvanje i zaštita zdravlja ljudi, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta ekosistema.
  • Genofonda životinjskih i biljnih vrsta
  • Plodnosti zemljišta
  • Prirodnih lepota i prostornih vrednosti
  • Kulturne baštine i dobara koje je stvorio čovek
  • Obezbeđenje uslova za ograničeno, razumno i održivo gazdovanje živom i neživom prirodom
  • Očuvanje ekološke stabilnosti prirode, količine i kvaliteta prirodnih bogatstava
  • Sprečavanje opasnosti i rizika po životnu sredinu

Ekologija[uredi]

Ekologija je nauka o životnoj sredini, o borbi da se pomire sukobljeni interesi u određivanju spoljašnjih uslova života, veza živih organizama s njihovim prirodnim okruženjem. Ekologija nije samo biologija ona je mnogo više od toga. Planeta Zemlja je nastala pre 4,6 miliona godina, kada se od gasova i kosmičke prašine zgusnula u čvrstu kuglu. Zemlja je jedina planeta na kojoj je život moguć. To je zato što je prekrivena tankim slojem vazduha, tla i vode koji se naziva biosfera. Ekologija je relativno mlada nauka. Termin ekologija je izveden iz grčkih reči “Oikos” (dom, mesto stanovanja, stanište) i “Logos” (učenje, nauka, reč).

Ekologija je nauka koja proučava uzajamne odnose među organizmima i njihovu zavisnost od spoljašnjih faktora, prvenstveno klimatskih uslova i tla na kome žive, način ishrane i društvene odnose, razmnožavanje i druge slične pojave. Celokupan prostor na zemljinoj površini naseljen živim bićima naziva se biosfera.

Biosfera obuhvata tri životna područja:

  • Litosferu (kopnenu oblast)
  • Hidrosferu (vodeni prekrivač)
  • Donji sloj atmosvere (vazdušnog omotača) naše planete.

Faktori od kojih zavisi opstanak u nekom životnom područiju nazivaju se ekološki faktori (faktori spoljašnje sredine).

Ekološki faktori mogu biti:

  • Abiotički oni koji predstavljaju nežive sile prirode kao što su klima, podloga, reljef.
  • Biotički kao što su uzajamni odnosi i međusobna zavisnost među samim živim bićima i antropogeni faktori.

Osnovni ekološki principi ili zakoni su:

  • Kruženje supstanci
  • Proticanje energije
  • Tofički odnosi
  • Biogeohemijski ciklusi
  • Biološka raznovrsnost
  • Hijerarhijska organizacija
  • Dinamičnost i sukcesija
  • Organska produkcija

FAO (Food and Agriculture Organization) procenjuje da je tokom poslednjeg veka izgubljeno oko ¾ genetskog materijala poljoprivrednih biljnih kultura, dok je od postojećih 6300 životinskih vrsta oko 1350 u opasnosti da nestane ili je već nestalo. Na globalnom nivou biljne i životinske vrste se čuvaju u bankama gena, botaničkim baštama i zoo vrtovima, ali je isto tako važan zadatak očuvanja biodiverziteta na poljoprivrednim dobrima i u prirodnom okruženju gde se vrste mogu prilagođavati novonastalim uslovima u borbi sa ostalim vrstama u okruženja

Životna sredina[uredi]

Životna sredina jeste skup prirodnih i otvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život; to su svi uslovi, okolnosti i uticaji koji okružuju i utiču na razvoj jednog organizma ili grupe organizama, uticaji dolaze kako od žive tako i od nežive prirode. Životnu sredinu čini svet prirode (biljke, životinje, zemljište, vazduh i voda), koji je postojao milijardama godina pre čoveka i svet objekata, predmeta i institucija koje je čovek sam izgradio koristeći tehniku, tehnologiju i nauku da bi stvorio okruženje koje odgovara njegovim potrebama. Životna sredina ili čovekova okolina predstavlja sve ono što nas okružuje, odnosno sve ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost.

Klimatske promene[uredi]

Neravnomerno zagrevanje zemljine sverične površine i položaj Zemlje u odnosu na orbitu određuje različitu klimu na različitim geografskim širinama. Temperatura, cirkulacija vazduha i taloženje Većina klimatskih promena na Zemlji je uslovljena neravnomernim zagrevanjem njene površine. Neravnomerno zagrevanje je posledica sferičnog oblika Zemlje i ugla pod kojim se Zemlja rotira oko svoje ose dok kruži oko Sunca. Zato što je zemlja sfera, sunčevi zraci su najintezivniji tamo gde je ono direktno iznad.

Atmosfera[uredi]

Atmosfera je vazdušni omotač oko Zemlje, koji postoji zahvaljujući zemljinoj gravitaciji i priža se vertikalno iznad Zemlje, do nekih 3000 km u visinu. Vazduh je najznačajniji životni i biološki resurs. Vazduh je smeša gasova od kojih su neki u vrlo promenljivom sastavu: azota ima 78,08 %, kiseonika 20,95 %, argona 0,93 % i u vrlo malim količinama kriptona, ksenona, helijuma, neona i drugih.

Atmosferu čini pet osnovnih slojeva

Sa ekološke tačke gledišta troposfera je najosetljiviji deo atmosfere kao i globalne sredine na Zemlji. Iznad troposfere je stratosfera, u kojoj se na visinama od oko 22-27 km koncentriše ozon, formirajući ozonski sloj koji apsorbuje Sunčeve ultraljubičaste zrake, ubitačnog fotodestruktivnog dejstva za živa bića, te omogućava i štiti opstanak života na Zemlji. Stratosfera sadrži oko 90% atmosferskog ozona, koji u atmosferi neprestano nastaje i razgrađuje se pod dejstvom velike energije ultraljubičastog zračenja.[1]

Za očuvanje biološke raznovrsnosti neophodno je poznavati deset principa
  • Svaki oblik života je jedinstven i traži poštovanje ljudskog roda.
  • Očuvanje biološke raznovrsnosti je investicija koja donosi bitnu korist na lokalnom, državnom i opštem planu.
  • Troškovi i korist od očuvanja biološke raznovrsnosti moraju se ravnomernije podeliti među državama i meću građanima tih država.
  • U okviru napora da se postigne održivi razvoj, očuvanje biološke raznovrsnosti traži fundamentalne promene u modelima i stvarnosti ekonomskog razvoja širom sveta.
  • Pvećano investiranje u očuvanje biološke raznovrsnosti neće smanjiti samo po sebi njeno osiromašenje. Donošenjem odgovarajućih strategija i institucionalnim reformama treba stvoriti uslove da to povećano investiranje bude efikasno.
  • Prioriteti za očuvanje biološke raznovrsnosti menjaju se u zavisnosti od lokalnih, državnih i globalnih pogleda;svi oni imaju svoju logiku i treba ih uzeti u obzir.
  • Očivanje biološke raznovrsnosti može se održati samo ako su svest i briga javnosti znatno povišeni i ako ljudi koji prave strategije i planove imaju validne informacije koje im služe za izbor strategija i planova.
  • Akcije za očuvanje biološke raznovrsnosti moraju biti plnirane i primenjene u obimu koji zavisi od ekoloških i društvenih kriterijuma.
  • Kulturna raznovrsnost je tesno povezana sa biološkom raznovrsnošću.
  • Povećano učešće javnosti, poštovanje osnovnih ljudskih prava, povećana pristupačnos obrazovanja i informacija ljudima o očuvanju biološke raznovrsnosti.

Hidrosfera[uredi]

Voda je po mnogo čemu posebna materija. Sveprisutna je na planeti, jer u potpunosti sačinjava jednu od zemljinih sfera- hidrosferu, a prisutna je i u atmosferi, litosferi i egzosferi.

Zagađenje[uredi]

Zagađenje životne sredine jeste unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi. Zagađenje vazduha je unošenje štetnih prirodnih i sintetičkih materija u atmosferu kao direktna ili indirektna posledica čovekovih delatnosti. Zagađivači mogu biti čvrstog, tečnog ili gasovitog agregatnog stanja. Zagađen vazduh na različite načine utiče na živi svet: utiče na zdravlje ljudi i drugih živih organizama, na klimatske promene, promene u vodenim tokovima, zemljištu.

Glavni uzročnici zagađivanja vazduha:sa opadajućim značenjem su saobraćaj, proizvodnja električne struje, industrija, šumski i poljoprivredni požari i spanjivanje. Uticaj zagađivanja vazduha na zdravlje ljudi: Efekat određenog zagađivača na zdravlje čoveka zavisi i od samog čoveka, njegovih godina i genetičkog nasleđa, da li boluje od nekih bolesti, od stepena fizičke aktivnosti, stresa.

Moguća klasifikacija bolesti vezanih za problem delovanja zagađivača vazduha na ljude
  • disajni nadražaji i akutni problemi finkcije pluća
  • Rak
  • Strukturne promene
  • Sistemska trovanja
  • Slabljenje imunskog sistema koji dovodi do povećane podložnosti infekcijama
  • Ostali tipovi samanjenog sadržaja kiseonika u tkivu

Zagađivanje vodenih resursa[uredi]

Najoštrija definicija zagađivanja voda mogla bi biti da je to svaka čovekova aktivnost koja umanjuje upotrebljivost vode kao resursa. Ovde, međutim, treba napomenuti da je zagađenost date prirodne vode direktno uslovljena njenom budućom namenom.

Čvrsti i opasni otpad[uredi]

  • Čvrsti otpad je svaki neupotrebljivi predmet ili materijal koji vlasnik odloži, namerava da odloži ili je primoran da odloži u skladu sa jednom od kategorija prema utvrđenoj klasifikaciji otpada.
  • Komunalni otpad je čvrsti otpad koji nastaje u urbanim sredinam i u najvećem obimu ga čini tzv.rezidencijalni i mkomercijalni otpad.
  • Interni otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom procesu, a koji po svojim osobinama ne utiče štetno na životnu sredinu i zdravlje ljudi, odnosno, ne sadrži opasne karakteristike.
  • Medicinski otpad podrazumeva sav otpad nastao u zdrastvenim ustanovama, bez obzira na njegov sastav, osobine i poreklo. Opasni medicinski otpad: 75% – 90% je komunalni otpad, a 10% – 25% je medicinski otpad.
Ambalaža

Ambalaža je danas prateći deo svakog proizvoda. Pošto je proizvod iskorišćen ona se baca i od atraktivnog pakovanja pretvara u faktor zagađenja životne okoline.

Materijali koji se mogu reciklirati su

  • Metal: Limenke od pića, konzerve od hrane, pakovanja od dezodoransa.
  • Plastika: Plastične boce od pića, deterdženata, gajbe.
  • Staklena ambalaža: Sve staklene boce, ogledala, prozorska stakla.
  • Karton: Kartonske kutije.
  • Papir: Sveske novine, koverte.

Mere zaštite životne sredine[uredi]

Zaštita životne sredine obuhvata mere za: Smanjenje buke, kontrole vode, smanjenje štetnih ispusnih gasova iz industriskih postojenja i prometa, kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda, zabrane proizvodnje jedinjenja koja razgrađuju ozonski omotač ili negativno kontaminiraju postojeće ekosisteme.Zvaničan sajt eko.minpolj.gov.rs

Reference[uredi]

  1. ^ Ekologija knjiga Marija Brenan

Spoljašnje veze[uredi]

Zvaničan sajt eko.minpolj.gov.rs