Zajednički turkijski jezici
| zajednički turkijski | |
|---|---|
| Šaz turkijski | |
| Geografska rasprostranjenost | Južna Evropa, Istočna Evropa, Jugozapadna Azija, Srednja Azija, Severna Azija, Istočna Azija |
| Jezička klasifikacija | turkijski
|
| Podpodela | |
| Glotolog | comm1245[1] |
 Mapa distribucije zajedničkih turskih jezika širom Evroazije | |
Zajednički turkijski jezik, ili šaz turkijski jezik, je takson u nekim klasifikacijama turkijskih jezika koje obuhvataju sve osim ogurskih jezika.
Klasifikacija[uredi | uredi izvor]
Lars Johansonov predlog sadrži sledeće podgrupe:[2][3]
- Jugozapadni zajednički turkijski (oguski)
- Severozapadni zajednički turkijski (kipčački)
- Jugoistočni zajednički turkijski (karlučki)
- Severoistočni zajednički turkijski (sibirski)
U toj klasifikacionoj šemi, zajednički turski jezik je suprotstavljen ogurski turkijski (lir-turski). Za opšte turkijske jezike karakteristične su zvučne korespondencije kao što je zajedničko turkijsko š naspram ogurski l i zajednički turkijski z naspram ogurski r.
U drugim klasifikacionim šemama (kao što su one od Aleksandra Samojloviča i Nikolaja Baškakova), podela je drugačija.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ur. (2016). „Common Turkic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Lars Johanson (1998) The History of Turkic. In Lars Johanson & Éva Ágnes Csató (eds) The Turkic Languages. London, New York: Routledge, 81–125.
- ^ „turcologica”. www.turkiclanguages.com. Arhivirano iz originala 08. 04. 2011. g. Pristupljeno 2022-03-04.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Johanson, Lars & Éva Agnes Csató (ed.). The Turkic languages. London: Routledge. 1998. ISBN 0-415-08200-5.
