Ујгурски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
ујгурски језик
Uyghurche.png
Говори се у Кина, Казахстан, Узбекистан
Број говорника
8 - 11 милиона (недостаје датум)
ујгурско арапско писмо и ујгурски алфабет
Званични статус
Службени језик у
 Кина
Језички кодови
ISO 639-1 ug
ISO 639-2 uig
ISO 639-3
{{{mapalt}}}
Области у Кини где се говори ујгурски

Ујгурски језик (ئۇيغۇر تىلى‎ ујгур тили, ئۇيغۇرچە‎ ујгурч) је туркијски језик којим говори између 8 и 11 милиона људи, а пре свега га користе ујгури у Аутономном региону Синкјанг у западној Кини, где се користи као званични језик. Значајан број људи који говоре ујгурски се живе у Казахстану и Узбекистану.

Ујгурски припада карлукском огранку туркијских језика. који укључује саларски и узбечки језик. Ујгурски је током историје био под снажним утицајем персијског и арапског језика, а у последње време и мандаринским кинеским и руским језиком.

Арапски систем писања је најчешћи и једини стандардни у Кини, мада се користе и други системи писања.

Историја[уреди]

Старотуркијски језик се користио од 7. до 13. века у Монголији и региону Синкјанг. Директни потомак је ујгурски туркменистански језици, који укључују ујгурски и узбечки језик.

Вероватно око 1077, [2] туркијски учењак Махмуд ал Кашгари из Кашага у данашњем Синкјангу, објавио је речник и опис географску расподелу туркијских језика.

Старотуркијски језик, услед утицаја персијске и арапске културе након 13. века, развио се у чагатајски језик, књижевни језик који се користио широм Централне Азије до 20. века. Након нестанка чагатајској, стандардне варијанте ујгурског и узбечког су развиле своје дијалекте.

Назив ујгурски језик је своје име добио у Совјетском Савезу 1922. и у Синкјангу 1934.[3][4] Сергеј Малов је био носилац промене имена са туркијског на ујгурски језик.[5]

Класификација[уреди]

Ујгурски језик припада карликско туркијском огранку туркијских језика. Близак је ајну, лопском, или туркијском језику, као и данас изумрели језици старотуркијски и чагатајском, као и нешто удаљенијем узбечком језику.

Дијалекти[уреди]

Ујгурски језик има три главна дијалекта који су географски расподељени. Сваки дијалекат има више поддијалеката.

  • централни: говори се у од града Кумила до Јарканда на југу
  • јужни: говори се од Гуме до Чаркалика на истоку
  • источни: говори се од Чаркалика до Чонкола на северу

Централни дијалект користи око 90% ујгура, док остале дијалекте користи релативно мала мањина.[6]

Референце[уреди]

  1. Етнолог
  2. Dankoff, Robert (March 1981), „Inner Asian Wisdom Traditions in the Pre-Mongol Period”, Journal of the American Oriental Society, American Oriental Society, 101 (1): 87—95, doi:10.2307/602165, Приступљено 8. 3. 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. Brown, Keith; Ogilvie, Sarah (2009), „Uyghur”, Concise Encyclopedia of Languages of the World, Elsevier, стр. 1143, ISBN 978-0-08-087774-7. 
  4. Hahn (1998). стр. 379.
  5. Institute of Muslim Minority Affairs (1991). Journal of the Institute of Muslim Minority Affairs, Volumes 12-13. King Abdulaziz University. стр. 108. Приступљено 28. 6. 2010. 
  6. Yakup (2005). стр. 8.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]