Огурски језици
| Огурски | |
|---|---|
| Оногурски | |
| Географска распрострањеност |
|
| Језичка класификација | Туркијски
|
| Подподела | |
| Глотолог | bolg1249[3] |
Огурски или оногурски језици (такође познати као прабугарски, булгарски или болгарски, пре-прабугарски, лир-турски и р-турски језици) су грана породица туркијских језика. Једини постојећи члан групе је Чувашки језик. Први који су се одвојили од турске породице, огурски језици показују значајну дивергенцију од других турских језика, који сви имају каснијег заједничког претка. Језици из ове породице говорили су се у неким номадским племенским конфедерацијама, попут Оногура или Огура, Прабугара (Булгара или Болгара) и Хазара.[4]
Историја[уреди | уреди извор]
Огурски језици су посебна група туркијских језика, за разлику од заједничког туркијског језика. Данас их представљају само Чуваши. Једини други језик за који је дефинитивно доказано да је огурски је давно изумрли бугарски, док би хазарски могао бити могући сродник унутар групе.[5] Понекад се претпоставља да је хунски језик био огурски језик, иако такве спекулације нису засноване на одговарајућим лингвистичким доказима, пошто је језик Хуна скоро непознат осим неколико потврђених речи и личних имена.[6] Огурски је био лингуа франка хазарске државе.[7]
Не постоји консензус међу лингвистима о односу између огурског и општетурског и неколико питања остаје нерешено:[8]
- Да ли су то паралелни огранци пратуркијског (око 500. година п. н. е) и, ако јесте, који је огранак архаичнији?
- Да ли огурски представља архаични турски пре фонетских промена 100—400. године н. е. и да ли је то био посебан језик?
Фузули Бајат датира раздвајање на огурске р-дијалекте и огузске з-дијалекте у 2. миленијум п. н. е.[9]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Juha Janhunen, (1996), Manchuria: An Ethnic History, p. 190
- ^ Golden 1992, стр. 110.
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Bolgar”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Golden 2011, стр. 239.
- ^ Golden 1992, стр. 95–96.
- ^ Savelyev 2020, стр. 448.
- ^ Golden 2006, стр. 91.
- ^ Golden 2011, стр. 30.
- ^ Karadeniz Araştırmaları, Sayı 3 (Güz 2004), s.71-77. Fuzuli Bayat: Oğuz kelimesinin etimolijisi, Page 74.
Спољашње везе и извори[уреди | уреди извор]
- Pritsak Omeljan (1982), „The Hunnic Language of the Attila Clan” (PDF). Harvard Ukrainian Studies. Cambridge, Massachusetts: Harvard Ukrainian Research Institute. IV (4). ISSN 0363-5570. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 12. 2016. г. Приступљено 12. 08. 2023.
- Golden Peter Benjamin (1992), An introduction to the History of the Turkic peoples: ethnogenesis and state formation in medieval and early modern Eurasia and the Middle East. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag. 1992. ISBN 9783447032742.
- Peter Benjamin Golden Studies on the Peoples and Cultures of the Eurasian Steppes. Editura Academiei Române; Editura Istros a Muzeului Brăilei. 2011. ISBN 9789732721520.
- Anna Dybo „Early Contacts of Turks and Problems of Proto-Turkic Reconstruction” (PDF). Tatarica. II. 2014.
- Guglielmino, Carmela Rosalba; Béres, Judit (1996). „Genetic Structure in Relation to the History of Hungarian Ethnic Groups”. Human Biology. Wayne State University Press. 68 (3): 335—355. JSTOR 41465480. PMID 8935316.
- Savelyev, Alexander (2020). „Chuvash and the Bulgharic Languages”. Ур.: Martine Robbeets; Alexander Savelyev. The Oxford Guide to the Transeurasian Languages. стр. 446—464. ISBN 978-0-19-880462-8. doi:10.1093/oso/9780198804628.003.0028.
- Golden Peter Benjamin (2006),Reyerson, Kathryn Von; Stavrou, Theofanis George; Tracy, James Donald, ур. (2006). „The Khazar Sacral Kingship”. Pre-modern Russia and its world: Essays in Honour of Thomas S. Noonan. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 79—102. ISBN 978-3-447-05425-6 — преко Google Books.
