Ivan Rukavina Siđo

ivan rukavina
ivan rukavina
	Ivan Rukavina Siđo
Lični podaci
Datum rođenja	17. januar 1901.
Mesto rođenja	Moščenica, kod Petrinje, Austrougarska
Datum smrti	27. decembar 1943. (42 god.)
Mesto smrti	Roženica, kod Pokupskog, ND Hrvatska
Profesija	kovač
Delovanje
Član KPJ od	1937.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije
Čin	potpukovnik
Heroj
Narodni heroj od	20. decembra 1951.

Ivan Rukavina Siđo (Moščenica, kod Petrinje, 17. januar 1901 — Roženica, kod Pokupskog, 27. decembar 1943), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 17. januara 1901. godine u Moščenici kod Petrinje, u siromašnoj seljačkoj porodici. Posle završene osnovne škole, zaposlio se kao čuvar stoke u tvornici „Gavrilović“ u Petrinji. Ubrzo je otišao u Sisak, na kovački zanat. Kada je završio zanat, zaposlio se na železnici u Sisku, a kasnije je radio na železničkoj ložionici u Subotici.

Još kao šegrt, Ivan je pripadao naprednoj omladini, a u Subotici je bio sindikalni funkcioner. Njegov rad ubrzo je zapazila policija, pa je proteran iz Subotice. Rukavina je tada otišao u Vinkovce, gde je nastavio rad u radničkom pokretu. Zbog te aktivnosti ponovo je, 1937. godine, proteran iz Vinkovaca u Sisak. U Sisku se zaposlio u Ložionici, i odmah je povezao s partijskom ćelijom Ložionice. Tu je, 1937. godine, postao član Komunističke partije Jugoslavije. Do okupacije, Rukavina je učestvovao u štrajkovima, demonstracijama i drugim akcijama.

Kada je, 22. juna 1941. godine, Vlado Janić Capo otišao s prvom grupom komunista iz Siska u partizane, Rukavina je preuzeo dužnost sekretara Gradskog komiteta KPH za Sisak. Nakon toga je Rukavina organzovao, a često i sam izvodio akcije. Tako je, jula 1941. godine, podmetnuo minu pod lokomotivu, koji je ulazio u sisačku stanicu. Posle te akcije, uhapšen je i podvrgnut mučenju, ali pošto ništa nije priznao, pušten je na slobodu. Pored borbenih akcija, Rukavina je formirao i Narodnooslobodilački odbor Siska, organizaciju Antifašističkog fronta žena i posebno pomogao u radu omladinske organizacije.

U Sisku je ostao do 1943. godine kada je bio prinuđen, zbog opasnosti od hapšenja, da ode na slobodnu teritoriju Banije, gde je nastavio rad. Kada je saznao da je u provali u partijsku organizaciju Siska uhapšena Nada Dimić i da je u pokušaju bega iz zatvora bila teško ranjena i uhapšena, odlučio je da dugogodišnju aktivisticu, koju je dobro poznavao iz ilegalnog rada, oslobodi. Preobučen u ustašku uniformu, ušao je u sisačku bolnicu. Stražara koji je čuvao Nadu Dimić razoružao je, a njoj viknuo da se spremi i ide s njim. No, plan nije uspeo. U bolnici je nastala uzbuna. Rukavina je potrčao prema izlazu i Nemcima koje je sretao putem, vikao „Gore je partizan“, a sam je uspeo da pobegne na slobodnu teritoriju.

Poginuo je u selu Roženici, 27. decembra 1943. godine, kada je pošao da razoruža nemačkog vojnika koji se krio u jednoj osamljenoj kućici. Kada je prišao vratima, Nemac ga je ubio puškomitraljezom. Poginuo je kao potpukovnik NOVJ. Osim Ivana Rukavine, u Narodnooslobodilačkoj borbi su učestvovali i njegova supruga i sin partizanski kurir, koji su takođe poginuli u ratu.

Odlukom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 20. decembra 1951. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.