Филип Кљајић Фића

Из Википедије, слободне енциклопедије
ФИЛИП КЉАЈИЋ ФИЋА
Nh kljajic filip.jpg
Филип Кљајић Фића
Датум рођења (1913-05-02)2. мај 1913.
Место рођења Тремушњак, код Петриње
 Аустроугарска
Датум смрти 5. јул 1943.(1943-07-05) (30 год.)
Место смрти Зворник
Хрватска НД Хрватска
Супруга Ђурђелина Ђука Динић
Професија радник
Члан КПЈ од 1936.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 25. септембра 1944.

Филип Кљајић Фића (Тремушњак, код Петриње, 2. мај 1913Зворник, 5. јул 1943), политички комесар Прве пролетерске дивизије и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 2. маја 1913. године у селу Тремушњаку, код Петриње. Kao питомац Српског привредног друштва Привредник одлази 1925. године у Вел. Кикинду да изучи столарски занат. У јесен 1931. године запослио се у Београду. Ту је започео своју револуционарну делатност у Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије. Године 1936. постао је члан Комунистичке партије Југославије, а 1937. изабран је за члана Окружног комитета КПЈ за Београд. Запажен је као организатор више радничких штрајкова, а нарочито се ангажовао на раду у синдикатима кожарско-прерађивачких радника. На годишњој скупштини синдикалне организације кожараца у Београду, 20. фебруара 1938. године, изабран је за члана управе.

Био је један од ореганизатора масовних излета омладине и старијих радника у Топчидер и Кошутњак, због чега је 1938. године кажњен с два месеца затвора. Управа града Београда његово хапшење је образложила као превентиву, да би спречила евентуалне демонстрације за време Мачекове посете Београду. У другој половини 1938. године Кљајић је протеран у своје родно место. Због тога је морао да пређе у илегалу, а Покрајински комитет КПЈ за Србију га је послао у Ниш. Ту се запослио у фабрици коже, где је упознао своју будућу супругу Ђурђелину Ђуку Динић, народног хероја. У Нишу је остао све до провале нишке партијске организације, 1940. године. Тада је заједно са супругом прешао у Ваљево. Тамо су заједно наставили партијску активност. Он је септембра 1940. године изабран за секретара Окружног комитета КПЈ за Ваљево, а 12. октобра организовао је збор у Ваљеву, на ком је било 3.000 радника.

Спомен плоча у Нишу

После Априлског рата и окупације Југославије, као члан Војног комитета при Покрајинском комитету КПЈ за Србију, а затим политички комесар Главног штаба НОП одреда Србије, један је од организатора Народноослободилачке борбе у Србији. Учествовао је у првим устаничким акцијама: у нападу на Сењски рудник, на Лајковац, Свилајнац итд. За време Прве непријатељске офанзиве, Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито му је лично поверио задатак да организује одбрану на ваљевском сектору. Обављајући своју дужност Фића је у тим борбама био тешко рањен. Учествовао је на војно-политичким саветовањима у Дуленима и Столицама, био је први политички комесар Прве пролетерске ударне бригаде, а од новембра 1942. године и политички комесар Прве пролетерске дивизије. Заједно са својим пролетерским јединицама прошао је и најтеже битке у Босни, Црној Гори и Далмацији.

Погинуо је 5. јула 1943. године, приликом напада јединица НОВЈ на Зворник.

Споменик Филипу Кљајићу у Нишу

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 25. септембра 1944. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Portal NOB 1.svg Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби.