Раде Булат

Из Википедије, слободне енциклопедије
РАДЕ БУЛАТ
Раде Булат
Раде Булат
Датум рођења (1920-08-28) 28. август 1920.
Место рођења Вргинмост,
Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти 26. јануар 2013.(2013-01-26)(92 год.)
Место смрти Загреб, Застава Хрватске Хрватска
Супруга Милка Куфрин
Професија војно лице

Члан КПЈ од 1934.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чин генерал-пуковник

Народни херој од 24. јула 1953.
Одликовања
југословенска одликовања:
Орден народног хероја
Орден ратне заставе
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Орден за храброст
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
страна одликовања:
Орден Грунвалдов крст трећег реда

Раде Булат (Вргинмост, 28. август 1920Загреб, 26. јануар 2013), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 28. августa 1920. године у Вргинмосту. Потиче из земљорадничке породице. Основну школу завршио је у Вргинмосту, а гимназију у Сиску, Градишки и Загребу.

Године 1936. постаје члан Савеза комунистичке омладине Југославије и руководио је скојевском организацијом у гимназији у Сиску, Градишки и Загребу. Због револуционарне делатности, више пута је хапшен и удаљаван из школе. Године 1939. примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије. У исто време уписао је Технички факултет у Загребу, где се активно укључио у рад скојевске организације, и постао члан руководства. Повремено је одлазио и у родни крај, где је помагао стварању првих партијских организација у селима око Вргинмоста. По одлуци, КП Хрватске, 29. марта 1941. године прешао је у Вргинмост и преузео дужност секретара Котарског комитета.

Народноослободилачка борба[уреди]

После Априлског рата и окупације Краљевина Југославије, 1941. године, активно је радио на организовању устанка на Кордуну. Када је 27. јула 1941. године избио устанак у Хрватској. Раде је заједно с Мирком Поштићем, народним херојем, разоружава једног усташу у селу Перна. А истог дана предводи групу бораца на рушењу железничке пруге између Вргинмоста и Топуског, код села Блатуше. Одмах после ове акције, с Јовицом Булатом напада групу Италијана код села Подгорје, и растерује их.

У фебруару 1942. године, као истакнути организатор устанка на Кордуну, одлази у Главни штаб НОП одреда Хрватске, који га шаље као делегата у поједине крајеве и партизанске одреде Хрватске. У улози официра Главног штаба учествује, с банијском пролетерском четом и Николом Демоњом, у борбама у Славонији. Као командант батаљонаБуде Борјан“, у северној Далмацији води низ успешних борби против Италијана, усташа и домобрана. Посебно се истиче у борби с Италијанима код Борије, затим у селу Нунић, код Кистања, где заједно са Слободаном Мацуром разоружава италијанску посаду од тридесет карабинијера, а већ у следећој акцији са својим батаљоном избацује из строја више од 200 италијанских војника. Тада су заробљена три минобацача, четири митраљеза и велики број пушака. Заједно са својим батаљоном био је на планини Промина, код Дрниша, 29. јуна 1942. године, окружен с 5.000 италијана и четника. Два дана је успешно води борбу и успео батаљон извући из обруча с незнатним губицима.

Као командант Тринаесте пролетерске ударне бригадеРаде Кончар“, Булат је водио непрекидне борбе на Жумберку, у околини Загреба и Карловца. У бици у Новом Селу наноси тешке поразе усташама, а у Сухору Италијанима и белогардејцима. Командовао је и ослобођењем Крашића, 2. јануара 1942. године, када су после жестоких борби, уништене три усташке бојне с више од 900 војника. У мају 1943. године, као начелник штаба Друге оперативне зоне у Мославини, Раде реорганизује партизанске одреде. Приликом преласка реке Саве, води борбу против усташа и Немаца, и заробљава више од 40 непријатељских војника. Његова вештина командовања долази до изражаја јула 1943. године, када се с десет бораца успешно извлачи из усташког окружења. У ослобођењу Вараждинских Топлица непосредно је руководио јуришом на гестапово упориште, где заробљава 100 немачких жандара.

Руководио је оснивањем Прве загорске бригаде, са којом је водио непрекидне борбе у Загорју, код Доње Коњшћине, код Златара, Миховљана, Вараждинских Топлица, села Свибовец. Командант 32. загорске дивизије постао је 6. јуна 1944. године и с њом уништио снажни усташко-домобрански гарнизон у Трговишћу, Храшчини, водио тешку борбу на Калнику, Билогори и Подравини, где уништава усташко-домобранске снаге. У сарадњи с јединицама Седме банијске дивизије и Шестог славонског корпуса, учествује у ослобођењу Подравине од Вировитице до Копривнице. Крај рата га је затекао на месту начелник Штаба Десетог загребачког корпуса.

Послератна каријера[уреди]

После ослобођења, завршио је курс за усавршавање официра пешадије на Војној академији „Ворошилов“ у Совјетском Савезу, Вишу војну акдемију ЈНА, Командно-генералштабну школу у Сједињеним америчким државама и дипломирао је на Електротехничком факултету у Загребу. У Југословенској народној армији вршио је дужности: команданта дивизије, начелника оперативне управе Војне области, заменика начелника Треће управе генералштаба ЈНА, начелника Управе АБХ одбране ЈНА, помоћника команданта за позадину Армијске области и команданта војног подручја. Био је посланик у Сабору Социјалистичке Републике Хрватске и члан Централног комитета Савеза комуниста Хрватске. Године 1968. био је председник Шаховског савеза Југославије.

У току Народноослободилачке борба, погинула му је марта 1942. година на Петровој гори, сестра Драгица која је била студент медицине. Радетова супруга Милка Куфрин, такође је била учесница НОБ-а и проглашена је за народног хероја.

Умро је 26. јануара 2013. године у Загребу. Сахрањен је у Гробници народних хероја на загребачком гробљу Мирогој 31. јануара.

Оптужба за ратни злочин[уреди]

Раде Булат је 2011. у Републици Хрватској оптужен за ратне злочине против цивила и ратних заробљеника током и након Другога светског рата.[1] Оптужен је да је заједно са Јосипом Манолићем и Јосипом Бољковцем наређивао убиства и лично учествовао у мучењима, злостављањима и убиствима заробљених цивила у шуми Луг код Бјеловара јуна 1945. године.[1] Хрватске власти против ове тројице воде истрагу за ратне злочине од 2007.[1] Раде Булат се са поменутом двојицом терети да је мучио заробљене цивиле тако што им је резао уши, прсте и носеве, а након тога убијао.[1]

Признања[уреди]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 24. јула 1953. године.

На традиционалном пријему Српског народног вијећа у Загребу 4. јануара 2012. године, Ради Булату и Јосипу Бољковцу уручена је награда „Гојко Николиш“ за промовисање антифашизма.[2]

Булат је такође и почасни грађанин словеначког града Метлике, како би се на тај начин изразила захвалност за његово учешће као команданта Тринаесте пролетерске бригаде у борби против фашизма и ослобађању места.[3]

Публикације[уреди]

  • „Жумберак и Покупље у Народноослободилачкој борби“, Загреб 1951.
  • „Свједочанства из Петрове горе“, Загреб 1980.
  • „Десети корпус „Загребачки“ НОВ и ПОЈ“, Загреб, Београд 1985.
  • „Милка Куфрин - народни херој“, Загреб 2008.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]