Милош Сузић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИЛОШ СУЗИЋ
Milos Suzic.jpg
Милош Сузић
Датум рођења(1903-02-02)2. фебруар 1903.
Место рођењаМајдан, код Двора на Уни
 Аустроугарска
Датум смрти28. новембар 1945.(1945-11-28) (42 год.)
Место смртиЗагреб
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ДФ Југославија
Професијаземљорадник
Члан КПЈ одмаја 1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од20. децембра 1951.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде

Милош Сузић (Мајдан, код Двора на Уни, 2. фебруар 1903Загреб, 28. новембар 1945), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 2. фебруара 1903. године у селу Мајдан код Двора на Уни, у сиромашној сељачкој породици. Основну школу је завршио у родном селу. Након завршетка школе радио је као земљорадник и шумски радник.

Био је један од организатора оружаног устанка у Банији и прикључио се Банијском партизанском одреду. Од 15. новембра 1941. ступио је у Народноослободилачки покрет. Тада је био и један од организатора формирања Народноослободилачких одбора у том делу Баније.

У партизанском одреду „Черкезовац“ постао је десетар, а у априлу 1942. године водник. Маја исте године примљен је за члана Комунистичке партије Југославије. Од септембра је постао командир Треће чете Другог батаљона Банијског партизанског одреда, а од октобра 1942. до децембра 1943. командант батаљона. Убрзо после тога постао је заменик команданта Друге бригаде Седме банијске ударне дивизије, а од марта до новембра 1944. године командант Прве бригаде Седме банијске дивизије.

Истакао се у многим биткама попут напада на Двор на Уни, на Глину, у биткама за Бихаћ и код Изачић-града. Приликом напада на немачке положаје код села Боројевићи, Милош Сузић је био тешко рањен приликом јуриша.

Као борац Седме банијске дивизије, Милош Сузић је учествовао у Четвртој и Петој непријатељској офанзиви. У тешкој борби код Комарева против Черкеза, 28. септембра 1944. године, био је тешко рањен кроз плућа након пада авионске бомбе. Од последица рањавања умро је 28. новембра 1945. године у Војној болници Кунишчак у Загребу.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]