Милош Сузић

С Википедије, слободне енциклопедије
милош сузић
Милош Сузић
Лични подаци
Датум рођења(1903-02-02)2. фебруар 1903.
Место рођењаМајдан, код Двора на Уни, Аустроугарска
Датум смрти28. новембар 1945.(1945-11-28) (42 год.)
Место смртиЗагреб, ДФ Југославија
Професијаземљорадник
Деловање
Члан КПЈ одмаја 1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од20. децембра 1951.

Одликовања
Орден народног хероја Орден партизанске звезде са златним венцем

Милош Сузић (Мајдан, код Двора на Уни, 2. фебруар 1903Загреб, 28. новембар 1945), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 2. фебруара 1903. године у селу Мајдан код Двора на Уни, у сиромашној сељачкој породици. Основну школу је завршио у родном селу. Након завршетка школе радио је као земљорадник и шумски радник.

Био је један од организатора оружаног устанка у Банији и прикључио се Банијском партизанском одреду. Од 15. новембра 1941. ступио је у Народноослободилачки покрет. Тада је био и један од организатора формирања Народноослободилачких одбора у том делу Баније.

У партизанском одреду „Черкезовац“ постао је десетар, а у априлу 1942. године водник. Маја исте године примљен је за члана Комунистичке партије Југославије. Од септембра је постао командир Треће чете Другог батаљона Банијског партизанског одреда, а од октобра 1942. до децембра 1943. командант батаљона. Убрзо после тога постао је заменик команданта Друге бригаде Седме банијске ударне дивизије, а од марта до новембра 1944. године командант Прве бригаде Седме банијске дивизије.

Истакао се у многим биткама попут напада на Двор на Уни, на Глину, у биткама за Бихаћ и код Изачић-града. Приликом напада на немачке положаје код села Боројевићи, Милош Сузић је био тешко рањен приликом јуриша.

Као борац Седме банијске дивизије, Милош Сузић је учествовао у Четвртој и Петој непријатељској офанзиви. У тешкој борби код Комарева против Черкеза, 28. септембра 1944. године, био је тешко рањен кроз плућа након пада авионске бомбе. Од последица рањавања умро је 28. новембра 1945. године у Војној болници Кунишчак у Загребу.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди | уреди извор]