Иван Гошњак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ИВАН ГОШЊАК
Ivan Gošnjak (1).jpg
Иван Гошњак
Датум рођења(1909-06-10)10. јун 1909.
Место рођењаОгулин
 Аустроугарска
Датум смрти8. фебруар 1980.(1980-02-08) (70 год.)
Место смртиБеоград,  СР Србија
 СФР Југославија
СупругаТеа Гошњак
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1933.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
Народноослободилачка борба
СлужбаИнтернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
1937 — 1939.
1941 — 1974.
Чингенерал-армије
У току НОБ-акомандант Првог хрватског корпуса
командант Главног штаба НОВ и ПО Хрватске
Савезни секретар за
народну одбрану СФРЈ
Период14. јануар 1953 — 16. мај 1967.
ПретходникЈосип Броз Тито
НаследникНикола Љубичић
Народни херој од17. новембра 1953.
Одликовања
југословенска одликовања:
Орден слободе
Орден народног хероја
Орден јунака социјалистичког рада
Орден народног ослобођења
Орден ратне заставе
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден народне армије
Орден за војне заслуге
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
инострана одликовања:
Орден Суворова првог степена
Орден Суворова другог степена
Легија части реда Велики официр
Орден белог лава првог реда
Орден Михајла Храброг другог реда
Орден Михајла Храброг трећег реда
Партизански крст
Орден Грунвалдов крст другог реда
Орден Менелика Другог

Иван Гошњак (Огулин, 10. јун 1909 — Београд, 8. фебруар 1980), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-армије ЈНА, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 14. јануара 1953. до 16. маја 1967. године обављао је дужност Савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 10. јуна 1909. године у Огулину. Завршио је столарски занат у Сиску. Као млади радник је био учесник револуционарног радничког покрета, а од 1933. и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1] По одлуци Партије, 1935, послат је у „Међународну лењинску школу“ у Москви. Од јануара до краја марта 1937. године похађао је курс за војно усавршавање у Рјазану.

По одлуци Партије, упућен је 1937. у Шпанију, где је учествовао у борбама. Најпре је постављен за заповедника чете, а потом за заменика командира батаљона, оперативног официра бригаде и на крају за заменика команданта бригаде.[2] Имао је чин капетана Шпанске републиканске армије.

После слома Шпанске републике, Гошњак се са осталим добровољцима из Југославије нашао у француским логорима и ту дочекао окупацију Француске. Успео је да побегне из логора 1941. и да се пробије преко окупиране Европе и половином 1942. најпре долази на Банију, затим одлази у Горски котар у партизански Главни штаб Хрватске, где постаје заменик команданта штаба НОВ и ПО.[3]

Новембра 1942. Врховни штаб НОВ и ПОЈ га је поставио за команданта Првог хрватског корпуса НОВЈ, а наредне године и за команданта Главног штаба НОВ и ПО Хрватске и на тој дужности остао је до краја рата[1]. Крајем маја 1945. године, именован је за команданта Друге армије ЈА.

Од краја 1945. био је на разним функцијама при Министарству народне одбране све до 1967, када је постављен за члана Савета федерације. Био је члан и Савета народне одбране. Активна војна служба му је престала 1974. године.

У чин генерал-лајтнанта унапређен је 1944, у чин генерал-пуковника 1947, а у чин генерала-армије 1953. Као заменик Врховног команданта Оружаних снага СФРЈ 1963. године, Гошњак је предлаган за ново унапређење у чин генерала[a], али га није добио.

Био је члан Централног комитета КПЈ од 1948, а Председништва ЦК СКЈ од 1966. Биран је за посланика Савезне скупштине и за члана Савезног одбора СУБНОР-а Југославије.

Преминуо је 8. фебруара 1980. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања, међу којима су — Орден слободе, Орден јунака социјалистичког рада, Орден народног ослобођења, Орден ратне заставе, Орден партизанске звезде са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден народне армије са ловоровим венцем, Орден за војне заслуге са великом звездом и Орден за храброст. Носилац је и великог броја страних одликовања.[2] Орденом народног хероја Југославије одликован је 17. новембра 1953. године.

Галерија[уреди]

  • Иван Гошњак (десно) и Данило Лекић током Шпанског грађанског рата, 1938. године

  • Иван Гошњак (горе лево) у концентрационом логору Гирс у Француској са друговима, 1939. године

  • Петар Драпшин (скроз лево) и Иван Гошњак (скроз десно) код Бихаћа, 1945. године

  • Иван Гошњак у Загребу, 1945. године

  • Иван Гошњак (иза Тита) на сахрани Ђура Салаја у Загребу, 1958. године

  • Иван Гошњак, 1966. године

Напомене[уреди]

  1. ^ Пети највиши чин у Југословенској народној армији (ЈНА). Еполете су садржале пет петокраких звездица.

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 Lzmk.hbl.hr: GOŠNJAK, Ivan
  2. ↑ 2,0 2,1 Vojska net: Ivan Gošnjak
  3. ^ Arkade.hr: Ivan Gošnjak[мртва веза]

Литература[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иван_Гошњак&oldid=22692731”