Никола Мараковић Нина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
НИКОЛА МАРАКОВИЋ НИНА
Nikola Marakovic Nina.jpg
Никола Мараковић Нина
Датум рођења(1912-10-03)3. октобар 1912.
Место рођењаКостајница, код Сиска
 Аустроугарска
Датум смрти13. јун 1943.(1943-06-13) (30 год.)
Место смртиМиљевина, код Фоче
Хрватска НД Хрватска
Професијастудент права
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Чинпуковник
Народни херој од6. јула 1943.

Никола Мараковић Нина (Костајница, код Сиска, 3. октобар 1912Миљевина, код Фоче, 13. јун 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 3. октобра 1912. године у Костајници, код Сиска. Потиче из занатлијске породице, средњег имовинског стања. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију је похађао у Костајници, Глини и Загребу. После завршетка гимназије, уписао је Правни факултет на Загребачком свеучилишту.

За време студија, 1933. године, приступио је студентском револуционарном покрету. Политички је више деловао у родном крају, на Банији, него на факултету. Године 1935. је заједно са још десет другова ухапшен у Костајници. Због недостатка доказа, није осуђен, али је упућен на одслужење војног рока, у Требиње. После повратка из војске, наставио је политички рад по банијским селима. Посебно се ангажовао у раду са студентском омладином. Године 1939. је био један од оснивача Академског клуба „Анте Радић“ у Сиску. Овај клуб је био веома активан међу левичарском омладином, а једна од најзапаженијих активности чланова клуба је била прикупљање и слање помоћи југословенским шпанским добровољцима, који су се после завршетка Шпанског грађанског рата, налазили у концентрационим логорима по Француској. Већина чланова клуба, међу којима су се као организатори истицали Фрањо Кнебл и Никола Мараковић, су касније учествовали у Народноослободилачкој борби. У чланство Комунистичке партије Југославије примљен је 1939. године.

После окупације Краљевине Југославије и стварања усташке Независне Државе Хрватске, 1941. године, Никола је илегално радио у Сиску - организовао је саботаже и диверзије, прикупљао оружје и слао га на Банију и др. Јануара 1942. године, напустио је Сисак и отишао на ослобођену територију на Банији, где је најпре радио као политички радник. Септебра 1942. године, када је формирана Седма банијска ударна бригада, постављен је за њеног првог команданта.

Заједно са својом бригадом учествовао је у многим борбама током Народноослободилачке борбе, а његова бригада се посебно истакла током Четврте и Пете непријатељске офанзиве - када је као заштитница Главне оперативне групе Врховног штаба, водила тешке борбе за заштиту Централне болнице НОВЈ. У боби код Прозора, марта 1943. године, борци његове бригаде су водили непрекидне једанаестодневне борбе, за заштиту рањеника. Маја 1943. године, када су уведени први официрски чинови у НОВЈ Никола је добио чин пуковника.

Погинуо је 13. јуна 1943. године код села Миљевина, у току Битке на Сутјесци.

Одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 6. јула 1943. године, проглашен је за народног хероја, међу првим борцима НОВ и ПОЈ, заједно са Савом Ковачевићем. У „Билтену Врховног штаба“ бр 29-31 о проглашењу Николе Мараковића за народног хероја пише:

„На основу рјешења Врховног штаба НОВ и ПОЈ даје се назив народног хероја другу Николи Мараковићу-Нини, команданту VII банијске бригаде, који је погинуо јуначком смрћу код Миљевине, јуна мјесеца 1943., за вријеме пробијања непријатељске блокаде. Друг Нина-Никола Мараковић истакао се у многим бојевима својом храброшћу и смјелим руковођењем своје бригаде, дајући све своје снаге и свој живот за слободу свога народа. Слава јуначком сину Баније, другу Нини-Николи Мараковићу![1]

Референце[уреди]

  1. ^ „Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенсих народа“ (други том). Војно-историјски институт Југословенске армије, Београд 1949. година.

Литература[уреди]